DALI JE SRBIJA NA PUTU U GRADJANSKI RAT

Projekat velike Albanije je već daleko odmakao !Врсни познавалац косовског проблема, аутор на десетине књига о Косову, од којих су неке постале уџбеници у свету, Душан Т. Батаковић, историчар међународне репутације, доктор париске Сорбоне и амбасадор Србије у Француској, недавно је, на једном скупу у Београду изјавио да смо, као народ, “у великом проблему” због пројекта “природне Албаније”, о че

му говори у интервјуу за “Блиц”.Природна Албанија је друго име за велику Албанију, и то је пројекат који већ дужи низ година има значајну подршку албанске елите у свим државама где живе Албанци, а који се, како је најављено, постепено остварује. Моја изјава, стога, била је више констатација једног стања, него хипотетичка пројекција будућности.Шта би требало да чинимо да идемо у сусрет том проблему?Мислим да би наша штампа, и јавност уопште, требало са много више позорности и интересовања да прате овај процес који је већ далеко одмакао, а који суштински угрожава наше виталне националне интересе, нарушава регионалну стабилност и озбиљно угрожава крхку стабилност на Балкану. То вам овде кажем само као историчар који се косовском драмом бави већ четврту деценију у континуитету, а не као амбасадор Србије у Паризу.

Да ли на то упозоравате међународну јавност у вашој најновијој књизи “Косовска драма Србије. Историјска перспектива”?

Осећала се научна потреба да се једном свеобухватном студијом обухвати целина косовске драме, и то посебно њене доминантне, српске димензије, насупрот серији једнострано конципираних књига на енглеском говорном подручју које хиљадугодишњу повест средишњих области старе Србије третирају искључиво као део албанског питања.

У књизи сам сажео најновија научна сазнања, указао на занемарене аспекте српско-албанских односа у доба титоизма, показао корене сукоба после 1945, посебно методе прогона Срба и других неалбанских етничких група, све до наших дана, уткавши у приказ савремених збивања и лична искуства које сам као представник демократске опозиције током деведесетих, а затим и као члан државног преговарачког тима у Бечу (2005-2007) имао у преговорима о статусу Косова.

Какве се књиге о Косову објављују у англосаксонском свету?

Данас се појављују многе ревизионистичке студије које поричу српски карактер покрајини у средњовековној епохи. Није стога изненађујуће, премда је бизарно, да се и самом Обилићу оспорава да је био Србин јер су га својевремено, поарбанашени Срби, („Арнауташи“), следећи властита искуства промене идентитета, опевали као „албанског“ јунака. Циљ оваквих псеудонаучних анализа да у англосаксонској јавности „десрбизују“ српску прошлост Косова и представе је као „окупаторски елемент“ у тамошњој албанској популацији као наводно јединој аутохтоној.

Каква је, по вашем мишљењу, важност Косова за Србију?

Велика је идеолошка заблуда да је косовска легенда наша велика илузија. Косовском јунаштву Срба и ослободилачким традицијама косовске епике, препуне бола, гнева и тежње за слободом, дивио се, до појаве комуниста, читав европски научни, културни и политички свет. Оне су, и ту је било сложно западно јавно мишљење на почетку XX века, претворене у тријумф великом победом у Кумановској бици. Нимало случајно, Србија је војну капитулацију у рату за Косово у јуну 1999. била приморана да потпише управо у Куманову.

Шта нам је чинити?

Као историчар, знам да савремена политика мало уважава историјске поуке, а у нашем народу се сећање свело на неколико последњих година, повремено чак и недеља, јер су искушења, страдања, економско исцрпљивање и сваковрсно трпљење, предуго трајали, а у моралној димензији, најопаснија је ипак духовна поколебаност. Ми пролазимо кроз велику кризу идентитета, уздрмани у темељу негативним аспектима југославизма и титоизма. Враћање провереним вредностима које нуди наша баштина, прозраченим модерним сензибилитетом, велики су задатак наше елите.
ТАНЈУГ

— mit Dalibor Drekić, Olivera Lola Adzic, Branko Lale und 46 weiteren Personen.

Jovanka O. Stanković  – Они који су морали нешто да учине, то не чине. Народ више не бира своје вође( никада и није), то чине неки други, нама туђи, за туђе интересе, зато смо ту где јесмо. Проблеми које имамо нису од „јуче“. У сваки рат смо улазили да би нас на крају било све мање и злазили из тих битака „херојски“…а држава све мања. Наша једина одбрана, мислим на све који воле своју отаджину,су постале пароле: НЕЋЕМО; НЕ ДАМО; НИСМО…и тако у недоглед. Где ћемо завршити, то само Бог зна. Сведоци смо свеколиког пустошења ове наше лепе земље Србије, не само материјално, духовно нас краду вековима, краду нам идентите, писмо, културно наслеђе, негирају трајање кроз векове ( а ту добро помаже и неки НЕСОЈ србски). Једини спас је да духовно узрастамо и да се боримо за своје, да своје потомство учимо правим истинама о пореклу народа, праву и правди кад то већ неће наши „академичари“, којима је то дужност.Хвала Макс, поздрав…

Dušan Nonković – Sve se zna šta je uzrok i sve se zna šta treba raditi samo nema mehanizama koji bi to u delo sproveli a njih nema jer su u posedu tudjina sve skretnice za organizovanje sinhronizovanog otpora! To će tako biti sve dok ne dodje do kaosa iz kojeg će proisteći gradjanski rat, odneti mnoge žrtve i doneti rešenje ili propast! Jedina je mogućnost da se takav proces spreči da nam aktivno pomogne Rusija a ona će to prije ili kasnije morati jer se u ovoj na izgled sveopštoj internacionalnoj pometnji zvanoj globalizam ili novi svetski poredak za cilj ima bogatstvo rusije oteti po svakoj ceni!

Werbeanzeigen