Бредли Менинг, војник америчке армије, већ двије и по године је у затвору, од тога девет мјесеци је провео у самици – Слика једнополарног свијета се руши – Херој у сјенци Пицине побуне

Херој у сјенци Пицине побуне

Вољели сте Пуси Рајотс, и жалили њихову худу судбину? Пред вама је прича због које ће се ражестити ваша борба за људска права. Или почети прича о теоријама завјере.

Пише Марко Шикуљак

Бредли Менинг, војник америчке армије, већ двије и по године је у затвору, од тога девет мјесеци је провео у самици, у којој је доживио нервни слом. Ни до дан данас се не зна када ће почети судски процес против њега. Када се први пут могао обратити јавности, у претпретресном поступку, реко је да је мјесец дана држан у кавезу величине два и по квадратна метра прекривеним церадом, и да су чувари касније пронашли омчу, али да се он не сјећа да ју је направио, јер је био потпуно дезорјентисан.

Ах, да. Није напоменуто да Менинг лежи у америчком затвору. Он је вјероватно кључни човјек феномена Викиликс, и сумњичи се да је управо он доставио документе Асанжовој организацији.

Осумњичен је за откривање повјерљивих докумената, да би се касније правно дефинисање дјела зауставило на достављање информација о националној одбрани неовлашћеним лицима и помагање непријатељу, дјела за која је прописана смртна казна, иако су тужиоци саопштили да је неће тражити.

-Ако је истина оно за шта сумњиче Менинга, онда је он херој, поручио је Асанж са прозора еквадорске амбасаде, обраћајући се медијима по први пут од како је побјегао у њу и затражио азил.

И заиста, Менинг је сјајан примјер да неко ризикује свој живот да би открио истину. Јер осим докумената који говоре о безскруполозности америчке администрације, на свјетло дана су испливали снимци хеликоптерског напада у Багдаду из 2007, снимке бомбардовања села Гранаи у Авганистану.

Слике убијања ненаоружаних цивила погодиле су Менинга, који је са њима Викиликсу испоручио 250.000 америчких тајних дипломатских депеша, и 500.000 војних докумената који су постали познати као „Ирачки и авганистански ратни дневници“. Никад више повјерљивих докумената није процурило у јавност.

Менинг је у октобру 2009. додијељен једној војној јединици у близини Багдада као обавјештајни аналитичар, те му је дат приступ базама података које користе Сједињене Америчке Државе за пренос повјерљивих информација.

Ухапшен је након што је Адријан Лемо, компјутерски хакер, рекао Федералном истражном бироу да му је Менинг у комуникацији преко интернета повјерио да је преузимао материјал са ових база података и просљеђивао га Викиликсу.

У јулу 2010. Менинг је пребачен у затвор Квантико, у Вирџинији, и смјештен у самицу, гдје је провео девет мјесеци, док су чувари морали да буду на опрезу како не би извршио самоубиство. То је изазвало протест у САД и другим земљама, па је у априлу 2011. године 295 академика, међу којима су били многи познати амерички правни стручњаци, потписало је писмо у којем се наводи да услови његовог притвора крше Устав САД.

Након тога је пребачен у затвор у Форт Левенворту, гдје му је омогућен контакт са затвореницима. Пред суд је изведен у фебруару 2012, гдје је одбио да се изјасни о кривици. Прошлог мјесеца Менингова одбрана понудила је тужилаштву нагодбу у склопу које би Менинг признао кривицу за мањи број оптужби, што би га одвело у затвор на 16 година, али тужилаштво још није одговорило на тај приједлог.

Датум суђења му ни до данас није заказан

Снага америчке медијске машинерије таква је да је у сваком дијелу свијета неколико седмица тема московских хулиганки кодног имена Пуси рајот буде ударна вијест. О тамновању Бредлија Менинга већина људи нема појма.

Стављати их у исту реченицу, сем као примјер супротности, нема никаквог смисла. Менинг је жртвовао све, Пуси рајот ништа. Иза њих стоји медијска машинерија, иза Менинга мало ко. Њима се суди по позитивним законима Русије и због притисака досуђује преблага казна. Менингу се не суди, и затворен у условима горим него што се према Србима поступа у Хашком трибуналу.

На крају, Менинг је на страни ненаоружаних побијених цивила, Пуси рајот је инструмент глобалистичког притиска на Русију, страним фондовима плаћене егзибиционисткиње које саблажњавају јавност својим манијакалним перформансима.

Слика једнополарног свијета се руши. Неки други медији стварају све већи утицај на јавност. Ипак, несразмјер између ова два случаја говори да ћемо још морати причекати да се глобални полицајац сведе на мјере које заслужује.

Бредли Менинг ће тада бити слављен као херој.

Извор: ФРОНТАЛ.СРБ

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: