Josip Broz Tito; Računajte na nas

DEMOKRATIJA
Gefällt mir · · Beitrag folgen · Teilen · Montag um 18:47
  • 4 Personen gefällt das.
  • Branislav Konjević Скидај тог Сатану,који је лично убио преко 800 људи највише Срба а посредно милионе!
  • Dragan Djordjevic Ја могу да схватим да је неко левичар, да заступа леву опцију и да се за њу бори, али никако не могу да схватим да неко попут тита буде оријентир и узор упркос томе што се зна све о титу, и ко је био, и шта је био по националности и каква је прљава дела радио против нашег народа. Хајде ви господо левичари ослободите се тита, окрените се ортодоксној србској левици у ликовима Светозара Марковића, Васе Пелагића, Јована Скерлића, Димитрија Тоцивћа, Трише Кецлеривића и осталих истинских левичара, а оканите се јузеитско-марксове левице засноване на сатанизму и биће вам овај народ захвалан јер ћете му само тако помоћи да преброди ове муке, јер исто као што је бог дао леву и десну руку, тако мора а постоји и левица и десница у политици.
  • Branislav Konjević Брате Драгане свака Ти реч ИСТИНИТА!
  • Slobodan Stefanovic LICNO PREZIREM SVA ,,DOSTIGNUCA,,KOMUNIZMA I FASIZMA…POSTO SU I JEDNA I DRUGA IDEOLOGIJA IZ…ISTOG SINJELA…EM STO IMAM LICNE RAZLOGE ,EM STO SAM ORTODOXNI DESNICAR… GADI MI SE APSOLUTNO SVAKI OBLIK SOCIJALIZMA,SOCIJAL DEMO N KRATIJE I UOPSTE REPUBLIKANSTVO…KOLIKO SAM MRZEO TITA I JUGOSLAVIJU…TOLIKO NE MOGU DA,,SVARIM,,NI OVAJ ZUTI KOMUNIZAM..A JOS MANJE CICA TOMIN …..U CITAVOM PROGRESIVNOM SVETU,NAJBOLJE SE ZIVI TAMO GDE JE MONARHIJA,I GDE SE O SLOBODI NAJMANJE GOVORI…A NAJLOSIJE SE ZIVI..TAMO GDE JE REPUBLIKA I GDE SU ,,DEMOKRATIJE I SLOBODE,,PUNA USTA..
  • Ilija Čelar Slobodane, i ja sam desničar , ali kad iznosiš neku tvrdnju moraš ju moći i odbraniti, na koje to monarhije ti misliš, očekujem decidan odgovor?????
  • Zdravko Jovicic LJudi i levicar i desnicar i levi centar i desni polucentar i svi zivi centrovi i moguci i nemoguci ali znate sta sam hteo da vam kazem tite mi je dosta i za sledeci deset zivota
  • Slobodan Stefanovic Ako ste imali pril;ike da malo putujete il zivite u recimo holandiji,britaniji,ili luxemburgu..mogli ste videti da su im na primer danas cene kao i kod nas…a standard i 10 puta bolji…druga je stvar sto neki ljudi iz ideoloskih il drugih inata teraju,,ja sam u pravu,,…pogledajte realnost…a ona kaze…..Srbija zivi najgore od svih nacija evrope…zalim,to je cinJenica…uostalom svako ima prava da misli…ili neko mozda vise voli komunisticku diktaturu…ko pokojni zagorac tito…zlikovac i bandit.
  • Zdravko Jovicic Slobodane ti ne da si u pravu nego covece tuces u desetku crno koje ima desetku Bio sam sticajem okolnosti na tromedji nemacka svajcarska austrija BODEMSKO JEZERO Cene po prodavnicama su i nesto nize nego kod nas a to su nasi pametnjakovici pratili evropu po tim pitanjima a plate Eto je druga prica razlika od deset puta isla je ovima koji danas su gazde novokomponovani a oni stari su ubijali sirotinju za sljivu da bi njima ostajali viskovi sta reci kada znamo sve Srbija ne zivi najgore Najgore ima tezinu i znacenje ovo danas vecina zivi zivot zombija
  • Ilija Čelar Slobodane, smanji doživljaj, ja sam osam dugih godina proveo u Londonu, 26. godina sam oženjen engleskinjom od 1981. sam veoma često u Vel. Britaniji , tako da znam o čemu pričam žena ide redovno da obiđe familiju i zna odlično šta se tamo dešava, dakle uopšte nisam titoista, komunista, i šta mi već hoćeš da prikrpiš već samo osoba koja je mnogo putovala i zna o čemu priča, toliko!!!
  • Slobodan Stefanovic POSTOVAN ILIJA…APSOLUTNO ME NE ZANIMA BILO KOJE VASE ISKUSTVO…JA I SVAKI IOLE NORMALAN COVEK ZNA DA JE OBICNA PLATA U NA PRIMER BELGIJI 1700 E…A U SRBIJI…250 E….MORAM DA OVAKO POJEDNOSTAVIM…INACE SAM RADNIK U ZDRAVSTVU,MALO SAM I JA TAKO PUTOVAO I ZIVEO…OTUDA SE VRATE ONI KOJI NECE DA RADE I ONI KOJI NESTO,,LEPO,,ODRADE…PA IH PROTERAJU…NEMOJTE POGRESNO VI DA SHVATITE….LICNO USKORO NAPUSTAM OVU NEDODJIJU I TO ZAUVEK I NA TO IMAM PRAVA…A VI LEPO KAKO VAM DRAGO…SVAKO DOBRO.
  • Ilija Čelar Slobodane,ja ti kažemo da smanjiš doživljaj a ti nikako da dođeš sebi, kada kažeš da je „obična“ plata u Belgiji( koja je usput na samom dnu i ako znaš toliko onda znaš i da je pred samim raspadom) 1700 € (A NIJE , MANJA JE) da li znaš i drugu stranu priče, kolike su obaveze i dadžbine i koliko tome koji zarađuje 1700€ ostaje čisto na kraju meseca, 10€,12€,15€, Idi želim i srećan put a odande sam se vratio jer sam postao predstavnik B&S Lim.Co. za Jugoslaviju , a odkud ti to da se vraćaju samo oni koji neće da rade???? Ili oni koji lepo nešto odrade pa ih proteraju, ne haluciniraj, jedva čekam da napustiš ovu zemlju i da tamo na temelju vlastitog iskustva zaključiš kako je u tom „raju“ i tebi želim svako dobro!!!
  • Branislav Konjević Ваша препирка има смисла,зашто?Па ако се нешто воли,и кад је најтеже то се чини!Себе међ Вас,никако не могу да мећем,и ја сам тај „нерадник“ од 2006 г.,јер сам се штрајком борио против неправде и суд демонократије,је рекао „крив си“!Од тада до сад.,ни динара не примих за разлику од свих НАЦИОНАЛИСТИЧКИХ МАЊИНА,којима деле и шаком и капом,само да се множе,па да нас разбуцају!Не желим да вадим ни личну ни пасош, са картом Сотоне, то ми ВЕРА ПРАДЕДОВСКА не дозвољава!Желим брату срећан пут,али да зна као што му Илија рече ,нема Србије нигде,ово је Божја земља,народу нашем СРБСКОМ ДАРОВАНА!
  • Slobodan Stefanovic PRIJATELJU…R O D I O SAM SE U FRANCUSKOJ..ANEMAS..GRANICA BLIZU ZENEVE…IMAM DVOJNO DRZAVLJANSTVO…PA IPAK SAM BRANIO OVU MOJU ZEMLJU I 92 I 99…A TI GDE SI BIO TADA…NE ZEZAJ VISE OVAJ IZGUBLJENI NAROD I MENE LICNO MOLIM TE…NE PROZIVAJ….I OPET SVE NAJ TEBI SA STRANOM PLATOM…VERUJEM U SRBIJI JE OK…STA RECI…
  • Slobodan Stefanovic E OVAKO POSTOVANI BRANISLAVE…JA SAM NA PRIMER KAO SRBIN IAKO NISAM MORAO..DOSAO SA 2.500KM..U RAT JER VOLIM MOJ NAROD…A PO POVRATKU U KRAJU GDE ZIVIM…SA PODSMEHOM ME DOCEKALE MOJE DRAGE KOMSIJE SA TOG ISTOG KOSOVA KOJE SU ONI PRODALI…ZATEKAO SAM TE MOJE KOMSIJE…KAKO RASPRODAVAJU HUMANITARNU POMOC,KAKO KUPUJU STANOVE,PRODAJU UGALJ..KUPUJU AUTOMOBILE…ETO,VALDA JE TO PATRIOTIZAM…POZDRAV I ZA TEBE.
Werbeanzeigen

„VUČIĆU NEĆEŠ DOČEKATI GOSTOVANJE U VEČERAŠNJOJ EMISIJI NA RTS-u A JA ĆU IZAĆI!!!“ . HAPŠENJE CARA SRBIJE MIROSLAVA MIŠKOVIĆA

„VUČIĆU NEĆEŠ DOČEKATI GOSTOVANJE U VEČERAŠNJOJ EMISIJI NA RTS-u A JA ĆU IZAĆI!!!“ . HAPŠENJE CARA SRBIJE MIROSLAVA MIŠKOVIĆA
von 99% Srbija – 99% Serbia, Mittwoch, 12. Dezember 2012 um 10:59 ·

Radna grupa Uprave kriminalističke policije privela je Miroslava i Marka Miškovića i još osam lica, među kojima je i Milo Đurašković.

Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, jutros je pred policijom izjavio da Aleksandar Vučić neće dočekati večerašnju emisiju na RTS-u, a da on sigurno neće biti zadržan u pritvoru.

Inače, prvi potpredsednik vlade večeras gostuje u emisiji „Svedok“ na RTS.

Policija je odmah prenela Miškovićeve pretnje Vučiću tako da je bezbednost prvog potpredsednika vlade podignuta na najviši nivo.

U MUP-u je potvrđeno da je Miroslav Mišković pretio Aleksandru Vučiću.

Ovim povodom Vučić je izjavio: „Srbiju nije, niti će moći niko da pobedi pa neće ni Miroslav Mišković“.

Miroslav i Marko Mišković privedeni su u svojoj kući u sedam sati ujutru. Dobili su rešenje o zadržavanju na 48 sati, a u roku od tih 48 sati tužilac će odlučiti koliki pritvor će im odredi. Privedeni se nalaze u zgradi MUP-a i čeka se da budu prebačeni u Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog krininala.

Miroslаv Mišković, vlаsnik „Deltа holdingа“, Mаrko Mišković, vlаsnikа firme „Mera investment fund“ i Milo Đurаšković, vlаsnik „Nibens grupe“, „Šer korporаcije“ i PTP Niš se sumnjiče da nezakonito pribavili imovinsku korist od preko 30 miliona evra.

Oni se sumnjiče dа su zloupotrebom službenog položаjа izvlаčili finаnsijskа sredstvа i imovinu iz privаtizovаnih putаrskih preduzećа čime su nezаkonito pribаvili imovinsku korist od preko 30 milionа evrа zа Miroslаvа i Mаrkа Miškovićа i Milа Đurаškovićа.

Miroslаvu Miškoviću je, kаko se sumnjа, u jednoj trаnsаkciji, pribаvljenа imovinskа korist od oko milion i po evrа zа koliko mu je nа ime povrаćаjа kreditа više isplаćeno. Prethodno je Preduzeće zа puteve Niš je zа privаtizаciju PZP Beogrаd 2005. godine uzelo 23 milionа evrа kreditа od Miškovićeve firme „ Hemslejd trejding limitid“ sа Kiprа, sа godišnjom kаmаtom od tri odsto. Međutim, umesto 25 milionа evrа kreditа sа kаmаtom, isplаćeno mu je 26,5 milionа evrа.

Milo Đurаšković, vlаsnik „Nibens korporаcije“, „Šer korporаcije“, firme „Emisio broker“ i privаtizovаnih preduzećа zа puteve, kаko sаznаjemo, sumnjiči se dа je zloupotrebom službenog položаjа stekаo imovinsku korist u iznosu od oko 12 milionа evrа prilikom kupoprodаje аkcijа rudnikа krečnjаkа „Nemetаli Topolа“. Nа njegove lične rаčune „leglo“ je oko 4,5 milionа evrа, а nа rаčun „Šer korporаcije“, čiji je vlаsnik, oko 7,5 milionа evrа.

Mаrku Miškoviću, vlаsniku „Mera investment fund BV“ sа Holаndskih Antilа, pribаvljenа je imovinskа korist u iznosu od oko 18 milionа evrа rаzlikom u ceni kupovine i prodаje 47,59 odsto аkcijа PZP-а Niš.

Vlasnik Delta holdinga je drugi put saslušan u MUP-u ponedeljak. Istog dana je saslušan i suvlasnik Nibensa Milo Đurašković.

Sin vlasnika „Delta holdinga“ Marko Mišković saslušan je u petak u policiji, u svojstvu građanina, o saradnji svog preduzeća „Mera investment fond“ sa Đuraškovićevom „Nibens grupom“. Marko Mišković je trebalo ove sedmice da ponovo da bude saslušan u svojstvu građanina u policiji. On je sprečen na aerodromu „Nikola Tesla“ da avionom napusti zemlju i policija mu je oduzela pasoš kao meru za obezbeđenje prisustva radi neometanog vođenja pretkrivičnog postupka.

Njegov otac, Miroslav Mišković, saslušan je prvi put prošlog ponedeljka u vezi s poslovanjem firme „Delreal“.

Prvi kapitalista

Hapšenje najbogatijeg čovekla u Srbiji Miroslava Miškovića pokazuje da je započeta borba protiv korupcije ozbiljna iako je na početku javnost bila sumnjičava kaže kriminolog Bogoljub Milosavljević

„Ovo hapšenje uklanja sve sumnje nas koji smo mislili da se tu ne radi o ozbiljnosti, da se ipak radi o ozbiljnom zahvatu i onome što pokazuje veliku rešenost i spremnost u vladi da se bori sa tom velikom i krupnom korupcijom. Naravno, tek treba videti šta će se dalje dogoađati, da li će dođi do procesuiranja, podizanja optužnice, ili će se stvari završiti pre toga“, kaže on.

Dugogodišnja ekonomska novinarka Radojka Nikolić ocenjuje za B92 da za 20 godina, koliko je stvarana imerija Delte, Mišković nije politički doveden u negativan kontekst, jer je imao podršku vlasti.

„Poznato je da je gospodin Mišković za širi deo javnosti ostao nedostupan, osim što je na godišnjicama Delta Holdinga držao svoje govore u kojima je otkrivao u kom pravcu će se razvijati Delta. Osim toga, imao je i neke poruke koje su se odnosile i na širu javnost pa i na političku zajednicu, a na svim tim skupovima bili su i premijeri, ministri i druge istaknute ličnosti, tako da mu je davana podrška“, kazala je ona.

Nikolićeva dodaje i da do sada nije bilo negativnih političkih konotacija o njemu, osim što su ga pojedini političari napadali onda kada su mislili da će zbog toga dobiti neke političke poene.

S druge strane, u prethodnih 20 godina Srbija je dobila jednu ogromnu kompaniju koja je zapošljavala čak 24.000 ljudi, ističe Radojka Nikolić.

„Naravno, posle, prodajom Delta Maksija taj broj je smanjen za oko 7.000 ljudi. Ono što je zanimljivo za Srbiju je da je ona u proteklih 20 godina dobila jednu ogromnu kompaniju koja se bavila različitim delatnostima, od agrara, nekretnina, trgovine, dakle svim biznisima koji su u tom periodu bili veoma poželjni na tržištu za ostvarivanje velikog profita. Može se reći i da je Srbija tako krenula u ostvarivanje kapitalizma, onako kako se to udžbenički naziva doba prvobitne akumulacije kapitala“, dodala je ona.

Šta je i kako privatizovano?

Insajder se bavio spornim privatizacijama putarskih preduzeća još 2009. Jedan od najvećih holdinga nastao kroz privatizaciju, nekoliko preduzeća, jeste današnja „Nibens grupa“. Ovaj gigant, kada je u pitanju održavanje puteva, sastoji se od šest velikih putarskih preduzeća, sa više od pet hiljada radnika i prošle godine održavao više od 6600 kilometara puteva.

„Nibens grupa“ nastala je najpre privatizacijom Preduzeća za puteve Niš. Posle toga ređale su se privatizacije, na kojima je vlasnik „Nibensa“, Milo Đurašković, po pravilu pobeđivao. Preko tendera, u martu 2005. , on je postao vlasnik PZP Vranje. Samo mesec dana kasnije kupuje PZP Kragujevac, istovremeno postaje vlasnik najvećeg preduzeća za puteve u Srbiji, PZP Beograd. Njegov partner u ovoj kupovini, u tada formiranom konzorcijumu, bila je kompanija „Delta“, Miroslava Miškovića. Kada je postao vlasnik i najvećeg vojvođanskog putarskog preduzeća, „Bačka put“ iz Novog Sada, Đurašković je došao do toga, da praktično kontroliše stanje na putevima, koji su kičma putnih pravaca u Srbiji.

Prema podacima iz Registra, već 2006. godine, „Delta“ se povlači iz otvorenog vlasništva u kompanijama. Od tada, vlasnici su „SHER“ korporacija, koja je u vlasništvu Đuraškovića i „Mera investment“ sa Britanskih Devičanskih ostrva, iza koje je tada stajao Marko Mišković. Danas, ova firma, prema podacima Agencije za privredne registre, nema udeo u vlasništvu „Nibensa“.

Vlasnik „Nibens grupe“, Milo Đuraškovć, uhapšen je u maju prošle godine, a tereti se da je zloupotrebom službenog položaja oštetio preduzeće FAM Kruševac, za više od 32 miliona evra. Đurašković, koji je poreklom iz Berana, u Crnoj Gori, u poslove sa putevima ušao je 2003., a prethodno je bio vlasnik „SHER“ korporacije, koja je posedovala samo nekoliko benzinskih pumpi. Poslovima sa gorivom, bavio se od sredine devedesetih godina.

Kada je na čelo Ministarstva za infrastrukturu došao Milutin Mrkonjić, za direktora „Puteva Srbije“, postavljen je Zoran Drobnjak, do tada tehnički direktor u Đuraškovićevoj firmi PZP Beograd.

Zanimljivo je, da je SPS, čiji je Mrkonjić funkcioner, od „Nibensa“ i „SHER korporacije“, za izbornu kampanju 2007. godine, prema zvaničnim izveštajima, do kojih je došao „Insajder“, dobio milion i po dinara.

Jedna od firmi, koja se najčešće pominje, kao firma koja će preuzeti najveći broj poslova „Nibens“ grupacije je PZP Užice. Iza ove kompanije, od 2003. godine, kao većinski vlasnik stoji Užičanin, Vasilije Mićić. Putarsku imperiju Vasilija Mićića čine tri firme, PZP Užice, PZP Novi Pazar i PZP Požega. Vlasništvom nad ove tri firme, došao je do posla održavanja 1800 kilometara puteva, što je nešto više od 10 odsto svih puteva u Srbiji.

Jedan od onih, koji poslednjih godina širi svoje poslove u održavanju puteva je Dušan Borovica. On je u poslednje tri godine, postao vlasnik „Vojvodina puta“ iz Zrenjanina i preduzeća „Putevi“ iz Sremske Mitrovice. Na taj način, on održava skoro 700 kilometara magistralnih i regionalnih puteva na severoistoku Vojvodine.

Dušan Borovica vlasnik je firme „Borovica transport“, koja je devedesetih važila za jedno od najpoznatijih privatnih prevozničkih preduzeća u Srbiji. Svedoci na suđenjima u Haškom tribunalu govorili su da je Borovica tokom devedesetih učestvovao u prevozu nafte i da je snabdevao vojsku i SAO Krajinu. Sredinom devedesetih, on kupuje mašine za izgradnju puteva i ulazi u ovaj posao. U vreme kada je Milutin Mrkonjić bio direktor Direkcije za obnovu zemlje, posle NATO bombardovanja, 2000. godine, Borovica je u okviru konzorcijuma RAST, dobio prvu koncesiju za autoput, dodeljenu u Srbiji i to za izgradnju leve trake autoputa Beograd – Novi Sad. Zanimljivo je da se u zvaničnom izveštaju o finansiranju SPS-a, iz 2007. Borovica pojavljuje kao donator stranke, koji je dao petsto hiljada dinara.

Treću veliku vojvođansku firmu za održavanje „Srem put“, vodi firma „Europark“. Ova firma nije se pojavljivala na početnim aukcijama, ali je akcije putarskih preduzeća kupovala na berzi, pa sada upravlja firmama „Srem put“ i „Kruševac put“, pa tako održava skoro 1200 kilometara puteva u Srbiji. „Europark“ je registrovan kao firma za održavanje parkova i zelenih površina, vlasnik je Milojca Marković. Ova firma, jedna je od onih, koje su rast, uprkos ekonomskoj krizi, zabeležile posle promene vlasti 2008.

Gefällt mir · · Teilen

Америчке школе српских лидера

Културна политика

Америчке школе српских лидера

PDF Штампа Ел. пошта
Вељко Ђурић Мишина
недеља, 09. децембар 2012.
Вељко Ђурић Мишина

У Сједињеним Америчким Државама постоји безброј фондација створених из разних разлога. Једна од њих је и Фулбрајтова. Установљена је 1946. године, име је добила по Вилијаму Фулбрајту, некадашњем сенатору америчке државе Арканзас. Данас је она једна од најпознатијих и најпопуларнијих фондација, јер је богата програмима које финансира америчка влада. Један од тих програма јесте размена предавача и научних истраживача између Сједињених Америчких Држава и универзитетских центара широм света.Фулбрајтов програм подржава и размену у области образовања у циљу јачања разумевања и комуникације између Сједињених Америчких Држава и више од 140 држава. Програм представља ефективну и престижну форму јавне дипломатије. Више од 225.000 мушкараца и жена је унапредило своје професионалне каријере. Истовремено, у америчким камповима гостовали су неки од највећих светских интелектуалаца.

Страни студенти аплицирају за Фулбрајтов програм преко специјалних комисија или посредством америчке амбасаде у својим земљама. Академске програме сваке године похађа више од 1.300 нових полазника из иностранства. Институт за интернационалне студије организује распоред и супервизију за све добитнике стипендија током боравка у САД.

Многи фулбрајтовци су млади професионалци који се враћају на одговорне позиције у своје земље. Најчешће су укључени у изградњу државних институција и разних владиних сервиса.

У Југославији (Србији) је та образовна сарадња почела 9. новембра 1964. године. Основни услов била је докторска дисертација из области друштвених наука, економије и права. Одабир кандидата који ће стећи право на 10 месеци предавачког или истраживачког рада на неком од универзитета у САД зависио је од комисија, од којих је једна при амбасади САД у Београду а друга у Вашингтону.

Преко Фулбрајта до врха

Шта је заједничко у животопису Биљане Плавшић, Вељка Кадијевића, Слободана Милошевића, Весне Пешић, Војислава

Вилијам Фулбрајт

Шешеља, Милана Ст. Протића, Вука Јеремића? Која истоветна карактеристика може повезати то шарено друштво? Одговор је прост: сви су били амерички ђаци!Безмало цела српска политичка, културна и научна елита која маршира јавном сценом у последњих двадесетак година боравила је у Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и другим земљама Запада на разним специјализацијама, студијским усавршавањима, стручним истраживањима, семинарима, курсевима, симпозијумима… У САД се школовао или дошколовавао највећи број личности које су у последњој деценији сачињавале српско руководство. И, што је најзанимљивије, најкрупније „зверке“, оптужене за ратне злочине, људи који су на мети америчке владе и контролисаних институција (НАТО, СФОР, Хашки трибунал) били су амерички студенти, стипендисти или курсисти.

Слободан Милошевић и другови

(Наредни подаци су наведени из зборника „Ко је ко у Србији“.)

Човек који је командовао највећом силом, Југословенском народном армијом, у кључном периоду, док се земља распадала, генерал Вељко Кадијевић, био је ученик најелитније америчке војне академије Вест поинт. Слободан Милошевић је боравио у САД око 60 пута и то само до 1983. године, пре свог политичког успона који почиње 1984. године. Међутим, мало се зна да је и он користио широке могућности америчког образовног система.

Милошевић је, пре свог узлета, често боравио у САД као банкарски стручњак, односно као директор Београдске банке. Међутим, обично се прећуткује да је тамо допуњавао своје искуство партијског апаратчика. У Америци је похађао семинаре за управљање људима. Или, прецизније, „хјуман менаџмент“ курсеве.

Барјактари режима чији је челник био Милошевић, „патриоте“ које су училе Србе да је Запад зло, а САД српски непријатељ, усавршавали су своја знања, углавном, у Америци. Идеолог који је утемељио Социјалистичку партију Србије, убеђени левичар, академик Михаило Марковић био је у Лондону од 1953. до 1954. где је и докторирао 1956, студијски је боравио у САД од 1961. до 1962, а 1976. године био на специјализацији; био је гостујући професор америчког Пенсилванијског универзитета од 1972. до 1992. Био је члан Европске академије наука и уметности и Међународног филозофског института у Паризу.

Будимир Кошутић

Професор Будимир Кошутић, некадашњи потпредседник Владе Србије и Милошевићев повереник за Републику Српску Крајину, боравио је на студијским истраживањима на Универзитету у Лондону и Ен Арбору у САД, као и на Слободном универзитету у Берлину.О америчком образовању и каријерама Милана Панића и Драгослава Аврамовића, двојице људи с којима је Милошевић пактирао у својим заокретима, не треба трошити много речи.

У животопису Хаџи Драгана Антића, глодура и директора Политике у време владавине Слободана Милошевића, стоји да је био на студијском боравку у САД као стипендиста америчке владе.

(Двојица блиских Милошевићевих сарадника школовали су се у Европи: уставотворац и законодавац професор Ратко Марковић специјализовао је своја знања у Холандији 1971, Западној Немачкој и Белгији 1972. и Италији 1989. године, где је био на усавршавању. Милошевићев кадровик академик Коста Михаиловић је током 1972. боравио на једном инстититу у Хагу.)

Оригинална, аутентична и веродостојна архивска грађа о школовању српске интелигенције у иностранству је прилично шупља. Из простог разлога: сва грађа која је старости до тридесет година је под ембаргом. За историчаре или друге истраживаче то је забрањена зона у којој они немају приступа. Шта је тајновито у тим фасциклама?

Од Весне до Биљане

У годинама после Другог светског рата највише југословенских студената одлазило је у Француску. Тако је већ 1945. године у

Душан Каназир

Париз стигла прва група од 125 бруцоша, а међу њима и некадашњи председник Српске академије наука и уметности Душан Каназир. Од те групе 22 студента имала су обавештајне задатке. У Југославију се вратило 25 пет студената. Остали су се настанили у Француској, као политички емигранти или због љубавних и брачних разлога.Масовнији одлазак југословенских, титоистичких интелектуалаца (значи и српских) у САД почиње шездесетих година прошлог века. Сарадња СФРЈ и САД текла је преко Комисије за просветну размену и сарадњу Југославије и САД, а која је била одељење Савезног завода за међународну, научну, просветну, културну и техничку сарадњу (ЈУЗАМС). Тај завод је расформиран и његова документација налази се у Архиву Југославије. Ако бисте пожелели да погледате сачувану грађу, казали би вам да можете добити само оно што је настало пре више од 30 година правдајући забрану законом о коришћењу архивске грађе. Недоступност грађе има за последицу да је веома тешко утврдити колико је Срба било у Фулбрајтовим „школама“.

Прегледом доступне грађе да се уочити да је поменута Комисија за просветну сарадњу Југославије и САД имала и интерни, незванични поднаслов – Фулбрајтов програм. Наиме, реч је о стипендистима Фулбрајтове фондације. Њихова имена и досијеи о школовању, међутим, још су у домену државне тајне!

Многим добитницима Фулбрајтове стипендије је то једини начин да оду у САД и тамо се запосле, јер америчка влада помаже при добијању визе, плаћа смештај, исхрану и обезбеђује остале неопходне услове за научни рад. У неким програмима се плаћа чак и боравак најуже породице стипендисте. Тако се, према проценама Центра за студије у Америци, на основу Фулбрајтове стипендије данас у САД налази око 2.000 држављана Србије. Од њих се половина није вратила у земљу по завршетку програма.

Латинка Перовић

Фулбрајтови стипендисти су били, на пример, Латинка Перовић и Шпиро Галовић, високо позиционирани у Савезу комуниста Србије, Весна Пешић, позиционирана у „другој Србији“ и Биљана Плавшић, председнца Српске.Зна се да је сваке године ЈУЗАМС достављао Фулбрајтовој фондацији наше потребе. Селекцију је обављао кадровски апарат Партије. Служба државне безбедности је давала сагласност за сваког појединачно, али није имала право да стопира предлоге. С друге стране, Американци су инсистирали да то буду млади стручњаци који су већ у апарату власти или на некој утицајној позицији, у лобију, како би то рекли у САД.

Тврдњу да Американци воле да подучавају оне чија каријера обећава (или ови напредују баш захваљујући том подучавању?) потврђују и два идентична примера.

До почетка деведесетих година прошлог века југословенски амбасадор у САД био је Живорад Ковачевић. Пре тога, тај високи функционер Савеза комуниста Србије био је председник Скупштине града Београда. У међувремену, провео је годину дана у Америци на специјализацији у Кисинџеровом институту. (После увођења вишестраначја у Србији, био је перјаница „друге Србије“.)

Милан Ст. Протић отишао је са места градоначелника Београда у Америку на место амбасадора Савезне Републике Југославије у Вашингтону. И Протић је претходно имао своју америчку школску епизоду. Он је докторирао на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари, а на студијским истраживањима био је и у Паризу као стипендиста француске владе. (Има тврдњи да је на захтев Американаца опозван из Вашингтона.)

Ђак Запада био је и Војислав Шешељ. Он је боравио на студијским усавршавањима на универзитетима у Манхајму (1975) и

Војислав Шешељ

Грајсфсфалду (1977), али и на америчком Мичигенском универзитету (Асоцијација државних колеџа Велике долине, 1978). Он је иначе једини амерички школарац који је јавно и јасно говорио о својим искуствима на дошколовавању наглашавајући да су га, одмах по доласку у Америку, покушале да врбују обавештајне службе.Студијски боравак у оквирима Фулбрајтове фондације може да се окарактерише и као циљно усмеравање, пројектовање људи и „снимање“ стипендиста од којих се очекује да у својој земљи, једног дана, буду у самом врху, у елити, на местима где се доносе значајне одлуке.

На пример, око 95% професора Факултета политичких наука (произишлог из некадашње високе школе Савеза комуниста Југославије) у Београду било је у САД по посебним програмима, на курсевима и семинарима… А они су овде школовали и школују стотине и стотине новинара, дипломата, политиколога. А неки су ових година били и амбасадори!

Податак о Факултету политичких наука постаје још интересантнији у светлости других чињеница о тој институцији. Наиме, познато је да је група професора Факултета политичких наука (Владимир Штамбук, Небојша Маљковић, Данило Ж. Марковић, Радош Смиљковић…) била ударна снага левице (ЈУЛ-а) и да је, од седамдесетих година прошлог века, Служба државне безбедности регрутовала свој подмладак баш на том факултету. Један од њих, Јовица Станишић постао је начелник Ресора државне безбедности.

Момчило Селић

О врбовању током боравка у Америци говорио је својевремено и књижевник Момчило Селић, који је и сам учествовао на једном од тих блиц-курсева у оквиру Рокфорд института. Он је тврдио да се то ради на много свиленији начин него што се обично мисли. На тим симпозијумима и курсевима реч је о такозваном „паметном усмеравању“, о програмирању „људског материјала“. Обично се за такву сеансу, која траје од десет до петнаест дана, изабере изоловано место, нека брвнара у планини или вила на језеру. Циљеви организатора су далекосежни и ту није реч о простом мобилисању обавештајаца или агената. То је студиозна пројекција у којој „питомац“ купује навике, обичаје, стил одевања, начин живота земље домаћина.Мирјана Бобић Мојсиловић је једини фулбрајтовац који је јавно казао да није прихватио „науку“ која је нуђена током студијског боравка у Америци.




Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Банер
Банер

Анкета

Да ли мислите да ће у 2013. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
Да
Не
Не знам/ Немам став‘

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер