АНТОЛОГИЈА ПРИЗРЕНЕ СТАРИ Приређивачи: Лела Марковић и Радмила Стојковић Кнежевић – Evo prilike za one koji još nemaju Novogodišnji poklon!!!

https://www.facebook.com/pages/%D0%9F%D0%A0%D0%98%D0%97%D0%A0%D0%95%D0%9D%D0%95-%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%A0%D0%98-%D0%90%D0%9D%D0%A2%D0%9E%D0%9B%D0%9E%D0%93%D0%98%D0%88%D0%90/110035059148486

 

АНТОЛОГИЈА ПРИЗРЕНЕ СТАРИ
Приређивачи: Лела Марковић и Радмила Стојковић Кнежевић
Издавачи: НИЈП ПАНОРАМА и КЊИЖЕВНО ДРУШТВО КОСОВА И МЕТОХИЈЕМилица Бакрач – О антологији ПРИЗРЕНЕ СТАРИ
Матица српска, 3.12.2012. ПодгорицаКада се нађемо лицем у лице са књигом, у чијем поднаслову стоји објашњење, односно напомена да је та књига антологија, прије него што би зашли у њен садржај, морамо се присјетити незаборавне, златне теорије, антологичара Богдана Поповића, да у књизи коју називамо антологијом, морају бити заступљене „целе лепе песме“. Ако бисмо критиковали, односно писали или говорили о књизи која је насловљена као антологија, полазимо првенствено од тежине коју носи наслов да ли је то књига родољубиве, љубавне, религиозне одабране поезије, да ли је антологија поезије за дјецу или рецимо антологија сонетних вијенаца.Пред нама је књига која носи наслов ПРИЗРЕНЕ СТАРИ. Дакле наслов књиге има љепоту, снагу и величину. Јер град није нешто свакодневно и обично, већ је то свевремен и вјековни појам. Призрен није било какав и било чији град; није настао негдје, на нечијој земљи, већ на светој и преотетој косметској земљи. Призрен – царски град, град не било ког и било каквог цара (како год Срби данас поимали и коментарисали име Душана Силног) – то је град цара Душана Силног, цара који је историја српског народа – велика, а што је већа то је и трагичнија.
Када са ове ставке посматрамо под лупом истраживача, или обичног читаоца, неминовна је чињеница да је стварање антологије за ауторе „мач са двије оштрице“, а онај трен кад се таква књига нађе пред нама за исте ауторе је или круна или низбрдица. Ова моја прича се не односи у пуној мери на ову књигу колико на мој став о једном општем тренутку у српској књижевности, и мада би овој нашој књизи више одговарао наслов панорама, то никако не умањује стваралачки и истраживачки напор наших аутора. Тај напор је без сумње импресиван и вјерујем да ће књига ПРИЗРЕНЕ СТАРИ и без моје препоруке бити читана и већ јесте читана; биће инспирација будућим ствараоцима и истраживачима.Лела и Радмила су у ову антологију дивног имена, узидале свој завичај, свој Призрен – кроз вијекове. Пропратиле су и уткале стварања од народне књижевности до данашњих дана сакупивши и сабравши у једно „целе лепе песме“ и прозне текстове о Призрену. У свима њима се помиње зидање, рушење, спаљивање и обнављање царског града; молитва и вапај, страх и наук, покајање и понос. Од народних пјесама, преко Његоша и Дучића, до наших савременика. Момира Војводића, Милована Витезовића, Ђорђа Николића, Милана Михајловића – наше ауторке су од најљепшег пробрале најљепше, а то није, признајемо, нимало лак посао.
Лела Марковић и Радмила Кнежевић, са овом књигом текстова могу стати пред сваку публику, у сваком граду. Нека књижевна имена за која поуздано знам да су писали о Призрену, не налазе се међу овим корицама.Зашто? – јер књига није настајала по правилима данашњих назови „антологичара“: „морам да се одужим пријатељу“ и те како су водиле рачуна да традиција није нешто што треба одгурнути бестрага, понављам , у овом времену када се сонетом често назиива песма која нема 14 стихова а о постојању александринца, кројачима нових књижевних форми, не пада на памет ни да размисле. У времену књижевне дрскости када многобројни не праве разлику између сонетног вијенца и поеме: Радмила и Лела су, понављам, користиле сито да би просијале најљепше брашно за своју погачу. Јер осим већ поменутих писаца, који нису међу нама, и наших савременика у овој књизи читамо и поезију Даринке јеврић, Моша Одаловића, читамо Павла Соларића али и прозне записе архимандрита манастира Високих Дечана, Саве, Григорија Божовића, Бранислава Нушића. Поменух најдивније брашно, а ова књига јесте достојна завичајна погача пред којом се наше ауторке неће ни пред ким застидјети, напротив, имају разлог за честитке и искрене жеље да наставе са успјешним књижевним и истраживачким радом.

Искрено,
Милица Бакрач

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

<span>%d</span> Bloggern gefällt das: