ОСФРТ, Погледајте да би знали где сте погрешили!

Душан Нонковић: ЗАШТО БАШ ДВЕРИ!?


Подршка Покрету Двери од стране Душана Нонковића, уредника „Гласа дијаспоре“

17.01.2012

Душан Нонковић, Глас Дијаспоре Зато што постоји хиљаду и један разлог којег странке Србије, овога времена, биле у влади или опозицији, немају а који Двери краси!

Зато што имају знање, спремност и способност да мењају Србију на боље и зато што им је љубав према породици и правди на првом месту.

А прије свега зато што су поштени и неподкупљиви млади људи коју су сву беду овог времена и владајућег режима осетили на собственој кожи. Зато што су једни од нас оних који у бајку „Европа“ не верују!

И зато што сам убеђен да ће Србији повратити достојанство и кључеве своје куће и амбара како би могла Србија поново бити домаћин у својој кући да би народ могао живети у благостању и како би могли целом свету показати оно што јесмо и што смо увек били наиме најгостољубивији народ на свету!

Неко ће сад приупитати, од куда то све сад може да зна!? Одговор је једноставан. Послушајте и погледајте видеоинтервјуе тих младих непоколебљивих људи па послушајте добро шта нам већ више од деценију говоре-једноставно погледајте их на делу у акцији на лицу места па прочитајте и њихов програм а прије свега послушајте шта о њима говоре душмани српског народа, они што испод скута пију рујно вино и оне што су велики и најбољи део Србије продали или поклонили душманима српског народа.

Због тих наведених и хиљаду не наведених разлога подржавам Двери са жељом да се у будуће не донесе нити једна одлука без сугласности двери!

Позивам, овим, сваког добронамерног човека да на изборима, да свој глас Дверјанима!

Како то лепо рече један од њих; ко сад пропусти прилику да се исправи ићиће целог свог живота погрбљено! Да се то не би десило, ГЛАСАЈТЕ ЗА ДВЕРИ!!!

Душан Нонковић-оснивач и уредник Гласа Дијаспоре

Писмо подршке Дверима на Гласу дијаспоре можете прочитати ОВДЕ

Werbeanzeigen

Супербрзи возови у Кини све чешћа су замена за авионски превоз-Komentar DN

Свет

С ПУТА ПО КИНИ

Велика кинеска сеоба

Убрзана урбанизација као начин стварања нове, јевтине, радне снаге

Супербрзи возови у Кини све чешћа су замена за авионски превоз

Од нашег специјалног извештача

Пекинг – Путовање од града Ћифу, у кинеској провинцији Шандонг, до престонице најмногољудније земље на свету траје нешто више од два сата. За то време пређе се раздаљина од 535 километара. Али не авионом, већ – возом, једним од оних чија максимална брзина добрано прелази 400 километара на сат, а који Кином крстаре већ неколико година. Ми смо тог дана јурили „свега” 308 километара на сат.

Мало је земаља у свету у којима пре подне можете да посетите неке од технолошки најсавременијих светских компанија, а већ после ручка кренете у обилазак древних грађевина, чија историја сеже у времена далеко пре почетка наше ере. Управо таква је данашња Кина: јединство традиције која опстаје већ миленијумима и најсавременије технологије. То јединство видљиво је на сваком кораку: на улицама, пијаци, у фирмама, у понашању људи, темама о којима разговарају. И што је најважније, све функционише.

Свакодневни живот у далекоисточном џину, попут воза између Ћифуа и Пекинга, убрзан је до максимума. Ту брзину диктирају најсавременија технолошка решења, компјутерске мреже које контролишу све, од саобраћаја до кућне електронике, или соларних панела на семафорима. Слично је и са техничким помагалима на сваком радном месту, у канцеларијама, фабрикама.

Та брзина носи са собом и стрес. Како нам објашњава колега из Кинеског радија, у Кини тренутно има 180 милиона оних који још нису запловили у брачне воде, а стасали су за такав корак. И то је тренд који, како наводи, траје од 2000. Свакодневица од младих људи тражи пуно ангажовање на послу, сталну потрагу за новим знањима, прилагођеним индустријализацији која је земљу и довела у позицију друге најмоћније привреде света. У таквом свету, времена за љубав као да нема баш напретек.

Да наведени тренд неће скоро усахнути потврђује и државна политика претварања сеоског становништва у нову радну снагу толико неопходну модерној индустрији. Многи овдашњи експерти склони су чак да као главну покретачку силу привреде виде управо у убрзаној урбанизацији. Цела насеља су у изградњи. По улицама је безброј билборда на којима се по повољној цени нуде новоизграђени станови.

Резултат не изостаје: ови „свежи грађани”, иако свесни да постају део армије јевтине радне снаге, спремни су на жртву. Уосталом, живот у граду свакако је удобнији него на селу.

Према званичним подацима, у протеклих 30 година урбанизација је у Кини са 17,9 процената скочила на више од 50 одсто. Подаци казују и да је 2011, од око милијарду и триста милиона кинеских грађана, њих око 690 милиона, 51,3 одсто, живело у урбаним срединама. То је за 12,2 процента више него пре свега једну деценију.

Такође, рачуница казује да премештање само једне особе из сеоске у градску средину кошта око 100.000 јуана, или 15.730 америчких долара. Наравно, реч је, пре свега, о неопходном инвестирању у инфраструктуру и јавне службе, школе, болнице… и све оно што захтева градски живот.

Оваква промена доноси и нове навике, нове прохтеве, жеље. Кинески градови се данас ни по чему не разликују од западних. Продавнице су препуне и скупих и јевтиних производа. Ту су, једни поред других, „армани” и „епл”, али и јевтини кинески производи какве налазимо и на нашим бувљацима. Просечна новинарска плата је од 1.000 до 1.500 евра, док месечни најам једнособног стана кошта око 200 евра.

Главна места окупљања младих су, наравно, паркови и тржни центри. По улицама круже најмодернији, и скупи, аутомобили. Истовремено, на тротоарима и испред улаза у велелепна здања могуће је затећи класичну сиротињу, окупљену око ватре и картонских кутија, ону коју модернизација земље као да није ни окрзнула.

Таква Кина данас се налази на самој граници да постане најмоћнија привреда на свету. Процене казују да је тренутак када ће та граница бити и коначно пређена, на дохват руке.

Судећи према ономе што пружа вожња супербрзим возом од Ћифуа до Пекинга, Кина зна у којем правцу је кренула.

Слободан Самарџија
објављено: 07.12.2012.

Dušan Nonković | 07/12/2012 13:36

Eto takav moj predlog za razvoj Srbije nisu naši mediji hteli niti da objave! Takvim vozovima bi Niš ili Subotica bili sat vremena udaljeni od Beograda, sela bi postala zelena predgradja graduvima u koje bi se selili iz dradova da žive u zelenilu, migracija iz sela bi bila nepotrebna, sela bi oživila novim sjajem a i privreda bi nam cvetala sa izgradnjom infrastruktura puteva i ovako brze čeljeznice. Južni tok plus ovakva željeznica visokih brzina u dužini od samo 500 km donela bi visok životni standatd Srbiji!

inShare

  • facebook
  • twitter
  • stampanje

Последњи коментари

Trixter . | 07/12/2012 14:53

Eto sta znaci velika drzava, a pre svega posedovanje nuklearnog arsenala. Period mira od nekoliko decenija doveo je do preobrazaja zemlje, a pri tome niko ne sme da im silom kvari posao i drzavu. Jasno je da je glavna snaga Kine marljivost njihovih ljudi, tradicionalna poslusnost i lojalnost, izgradjena na visemilenijumskoj tradiciji i drzavotvornosti. A preduslov za bum je natalitet i ljudski potencijal, kome da pravis stanove u beogradu ako se sa sela odlazi u grad, a iz grada na zapad ili negde drugo u svet? To ne moze i ne sme da bude buducnost. Buducnost su deca, ali dobro vodjena i usmeravana, terana od malih nogu da vredno rade, a na roditeljima je da im stvore okruzenje gde se rad i kvalitet nagradjuju. To kod nas jna zalost nije slucaj.

Petar Filipovic | 07/12/2012 14:55

Prelazimo u kosmicko tutorstvovisoko razvijenih inteligencija,Kosmickih portala koji se otvaraju i zatvaraju ka nama ima sve vise, pa tako nove energije iz cetvrte dimenzije i pete dimenzije ulaze u nas svet ( i um )-ali se nedaju opisati recima i nasom terminologijom.Vibracioni vihor iz kosmosa deluje na promenu mozdane aktivnosti coveka,pa time i na svest.
Takodje na socijalno,ekonomsko,emotivno i svo ostalo ponasanje i celokupan zivot.Ljudi-sumljicavci ce spontano poceti shvatati istinu- da medju nama zive vanzemaljci oduvek ali to se vise kriti nemoze zbog uznapredovanih informatickih tehnologija.Nakon energetskog priliva iz Kosmosa na Zemlju, koji ce se
intezivno zbivati od 21.12.2012. pa do kraja aprila 2013.
vise nista nece biti kao pre,iako ce nekima tako izgledati
U narednim godinama bit ce sve vise ljudi u kojima ce se probuditi njihovo „genetsko secanje“ pa ce se setiti svoje i opste proslosti Zemlje i coveka unazad cak (koliko god sada bilo neverovatno) i 60.000 godina.

Petar Filipovic | 07/12/2012 15:26

U tih 2700 godina na planeti Zemlji ce vladati matrijarhat, dok patrijarhat vlada kada smo na rubu galaksije, iz te
pozicije,stanja sna i patrijarhata, zvanicno izlazimo pocetkom 2013.godine.Zena je ta koja planetu vraca u
Svetlost.A Svetlost znaci visi stepen frenkfencije i egzistencije.Svetslost znaci nas prelazak iz 3 dimenzije uma u 4 i 5 dimenziju.A to znaci prosirenu percepciju i svest o nasoj multidimenzionalnosti kao i spoznaji i konekciji sa visim svemirom oko nas.Zemlja ce biti opremljena zahvaljujuci pomoci razvijenog svemira da zakoraci u 4 dimenziju, i sve cemo podneti:hladnocu
vrucine,budimo pozitivni,konstruktivni nikako destruktivni,agresivni ili plasljivi u odnosu na ljude oko nas planetu i svemir.Uslov su dva kosmicka zakona:
da volimo planetu i svemir (Boga) i drugi da naucimo da
NASA MISAO STVARA I KREIRA NAS SVET,SUDBINU I
BUDUCNOST Galakticka federacija najmocnije vladajuce i upravno telo Mlecnog puta postoji-koliko god se smejete dok ovo citate- i oglasit ce se

Ličnosti životnog stila za 2012

U Kolarčevoj zadužbini 03.12.2012.god. u organizaciji
agencije „Fabrika“ i marketinškom agencijom “McCann Group“ održana je manifestacija „Fabrika
dobre energije – Ličnosti životnog stila“ u okviru koje su proglašene
ličnosti životnog stila za 2012. godinu – ličnosti koje se izdvajaju svojim
autentičnim i pozitivnim stavom prema životu i radu i koje kao takve treba da
budu uzor mladima i opštoj javnosti.
Manifestacija,
“Ličnosti životnog stila” odaje priznanje ličnostima životnog stila, nosiocima
pravih kulturnih i životnih vrednosti i na taj način doprinosi promociji i razvoju
drugačijeg, pozitivnijeg sistema vrednosti u Srbiji.
Parametri po kojima je stručni žiri birao ličnosti bio je
prvenstveno kakvi su ljudi (njihov odnos prema porodici, saradnicima, poslovnim
partnerima), talenat, autentičnost, preduzimljivost, hrabrost, uspeh i način na
koji su došli do njega (rad, talenat, istrajnost), velikodušnost, inovativnost,
kao i stav.
Dodeljene su nagrade u sedam kategorija,
a glavna nagrada LIČNOST ŽIVOTNOG STILA za
2012 godinu je uručena meni.
(Prošle godine je dobio Novak Đoković)

S poštovanjem,
Miloš Stanković
www.milos-stankovic.comOLYMPUS DIGITAL CAMERAOLYMPUS DIGITAL CAMERAOLYMPUS DIGITAL CAMERANeda_Todorovic_predaje_nagradu_Milosu_Stankovicu_za_LICN OST_ZIVOTNOG_STILA_2012.Milos-Stankovic-300x450

Прочитајте интервју Бошка Обрадовића у коме је одговарао на најбитнија питања о Дверима и њему самом.

27 питања за Бошка Обрадовића!


Прочитајте интервју Бошка Обрадовића у коме је одговарао на најбитнија питања о Дверима и њему самом.

Београд, 07.12.2012

Један од најдужих, али и најпровокативнијих интервјуа Бошко Обрадовић дао је за „Глас западне Србије“. У њему је морао да одговара како на питања о политичкој оријентацији Двери као покрета, актуелним проблемима, тако и о деловању Двери у Чачку, али и о клеветама на његов рачун, које се политички противници шире у његовом родном граду.

Принципи Двери

Колико се променила суштина и деловање „Двери“ након уласка у политику и прерастања у политички покрет?
– Променила се само форма деловања, док је суштина остала иста – борба непрестана за духовни, морални, биолошки, културни, привредни и државотворни опстанак и опоравак српског народа. „Двери“ су до сада промениле много форми: били смо студентски часопис за националну културу и друштвена питања, најпосећенија трибина у Србији на чувеном Машинцу четвртком на Универзитету у Београду, Сабор српске омладине, најактивније српско патриотско нестраначко и невладино удружење грађана, хуманитарна организација која је помогла са више од 200.000 долара финансијске помоћи из српске дијаспоре вишедетне породице у Србији, народне кухиње на Косову и Метохији, Краљево после земљотреса… Политика је само нова форма у којој остварујемо стару суштину: бити кадар стићи свуда где је српски народ угрожен и помоћи тамо где је најпотребније.

Који су основни принципи на којима се заснива политичко деловање покрета “Двери“?
– Ми смо политички покрет породичних људи и наша политика је породична политика – бољитак свих наших породица. Радимо на успостављању државног поретка који би у свакој сфери друштва интервенисао у корист рађања и породице, подржавајући нерођено дете у мајчиној утроби, труднице, младе брачне парове, вишедетне породице, привилеговано запошљавање самохраних мајки и очева, повратак на село и бављење пољопривредом, насељавање у унутрашњост и у пасивне и граничне крајеве Србије, социјалну и медицинску бригу за старачка домаћинства… То значи огромне промене у свим областима живота: у Закону у раду који би заштитио младе жене од давања отказа у случају остајања у другом стању, у медијима који би фаворизовали породичне, дечје и културно-образовне и историјске програме, у социјалној и стамбеној политици, у подршци покретању породичног посла…

Породица је једина преостала тема око које нема подела и за коју смо сви заинтересовани, и „Двери“ у породичној политици виде свеобухватну политику и нову тачку интеграције српске нације.

Да ли након уласка у активну политику образовна и информативна активност „Двери“ и даље постоји? (попут ранијих предавања, трибина и публикација)?
– Апсолутно. Без квалитетне културне политике идентитета – нема добре политике. „Двери“ су задржале све своје основне делатности: издаваштво часописа и књига, хуманитарни рад, организацију културних дешавања попут сада већ традиционалних Летњих духовних вечери у Чачку, одржавање предавања за нове генерације Срба у Расејању кроз Светосавску школу… Наша интернет презентација најпосећенији је политички сајт у Србији, а задржали смо и сопствену аудио и видео продукцију, где производима значајан програм: од радио емисије „Атлантис ултра“ до бројних ТВ издања. Потпуно смо уверени да не можемо успети у политици нити Срби као народ могу опстати у 21. веку ако не добијемо најзначајнију битку – за очување духовног и националног идентитета. То и јесте смисао постојања „Двери“, а политика је само још један простор ове борбе.

Можете ли рећи нешто више о раду покрета пре уласка у политику, колико су трибине, предавања и публикације имале ефекта?
Нема сумње да је огроман успех „Двери“ на ђурђевданским изборима произашао и из нашег досадашњег рада претходних 13 година и поверења које смо стекли код грађана у оно што смо радили пре директног политичког ангажмана. Десетине тематских бројева часописа, стотине трибина, бројна медијска сведочења традиционалних вредности, породичне шетње, српска мрежа повезивања бројних српских организација широм света, само су неке од најпрепознатљивијих активности „Двери“ у прошлости. Све је то квалитетан темељ на коме сада зидамо политичку грађевину.

Због чега сте се одлучили за улазак у активну политику, будући да то са собом често носи одређене опасности изневеравања изворних вредности и принципа, и претварање у оно што се на почетку критиковало?
– Једноставно нисмо више могли да гледамо како Србија пропада и да стојимо са стране. Нико од нас није желео да се бави политиком, јер да смо то хтели могли смо много пута до сада, али смо све те понуде одбили. Сада смо се укључили зато што је ово нестраначки народни покрет наше генерације и што је постало нечасно критиковати и кукати, а ништа не предузети да се политичко стање промени на боље. Наравно да постоји могућност да и наша генерација не буде на висини задатка, али по мери одолевања разним искушењима у политици мериће се и наши резултати. То је уосталом и оно најважније што смо обећали грађанима: да ћемо пробати да својим понашањем и деловањем учинимо да политика не изгледа онако како је изгледала претходних 20 година у Србији.

Избори и изборна крађа

Колико сте задовољни успехом „Двери“ на изборима, будући да је то био први иступ покрета у сфери активне политике?
– Ићи први пут на изборе, изаћи на све могуће нивое избора у једном дану, сами, без коалиција, скупити десетине хиљада потребних потписа, обезбедити стотине кандидата за одборнике и посланике, обезбедити преко 15.000 чувара кутија, велики је организациони подвиг. Ако се томе дода да су „Двери“ према извештају РРА биле најмање медијски заступљене од свих учесника на изборима, док су по извештају Агенције за борбу против корупције „Двери“ потрошиле најмање финансијских средстава од свих, а да смо остварили овај резултат – онда се то равна са политичким чудом. Када смо у фебруару 2011. објавили Нови народни договор и да излазимо на изборе – сви су нам се смејали, говорећи да немамо шанси, да ћемо бити статистичка грешка, да ћемо имати испод 1% гласова, да се на изборе не излази без пара, медија и стране подршке (што су нам очито саветовали из личног искуства), а да ми то немамо, да не можемо стићи да организујемо одборе по целој Србији – ми смо све то демантовали и успели. Из простог разлога: огромног ентузијазма наших сабораца и присталица да се на политичкој сцени Србије појави нешто ново и великог народног очекивања и жеље да има за кога новог и некомпромитованог да гласа. Ми смо једноставно рачунали на народ, и да нам је свима доста политичара које гледамо деценијама уназад како не силазе са власти и привилегија. У том смислу можемо бити презадовољни првим изборним наступом, посебно овде у Чачку, где смо остварили најбољи резултат у Србији – 15, 5% гласова и практично појединачно гледано били победници избора.

Да ли још увек инсистирате на питању изборне крађе на минулим изборима, будући да сте том питању посветили значајну пажњу након избора?
Учинили смо све што је до нас: открили изборну крађу док су остали три дана ћутали и помирили се са поразом, по први пут у новијој политичкој историји ушли у подруме Републичке изборне комисије и утврдили да се резултати у записнику са бирачких места разликују од стања у гласачким џаковима, организовали протестне вожње и шетње између два круга председничких избора које су пресудно утицале да Борис Тадић изгуби изборе у Београду и самим тим у целој Србији, штампали специјалан темат-број часописа „Двери српске“ посвећен изборној крађи са свим релевантним доказима,  предали кривичну пријаву против организоване криминалне групе на челу са Борисом Тадићем која је осмислила и спровела крађу избора као тешко кривично дело… Та кривична пријава још увек стоји у нечијој фиоци и читав случај изборне крађе скоро да је заборављен.

Подсетићу јавност да је тадашњи председник СНС-а, Томислав Николић, сада Председник Србије, обећао између два круга председничких избора да ће прво што ће урадити после победе на изборима бити откривање и кажњавање починилаца изборне крађе. Ових дана се навршило пола године од његове изборне победе, а испуњења предизборног обећања нема. Имамо и Скупштину и Владу Србије које су формиране на изборној крађи и шта онда значи борба СНС против криминала и корупције када се најтежи облик крађе – крађа изборне воље грађана Србије не терети и не процесуира?

Да ли сте задовољни досадашњим политичким деловањем покрета?
– Да ништа друго нисмо урадили, већ да смо само вратили тему породице у нашу јавност и од ње направили политичку и медијску тему – могли бисмо бити веома задовољни. „Двери“ су данас најактивнија политичка организација у Србији. Наше  залагање за укидање АП Војводине, против ГМО семена и хране, за прекид преговора са ЕУ и Приштином, изазива велику пажњу медија и јавности, имамо бирачко тело од преко 200.000 гласача, имамо 120 повереништава широм општина Србије, покренули смо ново издаваштво књига и на Сајму књига у Београду се појавили са 14 нових наслова…

Контроверзе родољубље

Како је бити националистички и патриотски покрет данас када те термине јавност махом негативно схвата, када се национализам из незнања поистовећује са шовинизмом, а често и са нацизмом, и када постоји одређена доза аутошовинизма у нас?
Дух самопорицања, како је ту готово невероватну мржњу против свега што је своје назвао Мило Ломпар, вређање свега што је српско, наше Цркве, историје, традиције, понижавање и отимање територија наше државе, хашке пресуде које ослобађају џелате, а суде жртвама етничког чишћења и геноцида – све је то угрозило елементарно достојанство овога народа. На све то још нам тражити да се одрекнемо себе, да напустимо свој идентитет и постанемо нешто друго – превише је. Имамо толико разлога да се поносимо што смо Срби, имамо своју духовност, културу, историју, великане са којима можемо да изађемо пред друге, и време је да се ослободимо тог притиска на српски национални идентитет који се протеже од југословенства преко комунистичког братства и јединства до евроунијаћења наших дана.

Стран нам је сваки шовинизам и мржња ма према коме јер ми смо хришћани, а посебно нам је стран нацизам и расизам јер смо и сами као народ страдали од ове злочиначке пошасти 20. века. Управо су бројни европски народи, као и наши најближи суседи, били фашистички и нацистички оријентисани, а западна Европа је колевка расизма, док су Срби били антифашисти и творци више експеримената заједничких држава који су нам се обили о главу.

Не пристајемо да се родољубље изједначује са фашизмом и нацизмом и жестоко ћемо се супротставити таквој интерпретацији елементарне љубави према своме роду и отаџбини која је дозвољена свим народима света, па зашто не би и нама Србима.

Шта је за вас национализам? Има ли места национализму у данашњем свету?
Стране речи су, јасно је, страни начини да се изразе сопствене појмове. Ми имамо српске речи којима јасно означавамо на шта мислимо. Ми кажемо родољубље кад говоримо о љубави према својој нацији, и кажемо отаџбина, земља отаца наших, кад говоримо о својој држави. У корену ових речи јесте љубав, а не било шта друго. Сви народи света негују право на сопствене националне и државне интересе и њихову одбрану. Зашто би то право било ускраћено једино Србима?

Често се говори о угрожености српског идентитета данас, које су по вама највеће претње истом?
Ћирилица је мањинско писмо у држави Србији, иако је Уставом загарантовано  као главно државно писмо. Пише се нова историја Срба која нас представља као геноцидни народ. Наши медији нису наши, нити промовишу српску културу, историју, духовност. Наше водеће установе културе годинама су затворене, а САНУ и УКС ћуте о кључним националним проблемима. Да не говорим о Србима у суседству, којима су угрожена елементарна национална и грађанска права на свој језик, писмо, запошљавање… Или Србима у расејању широм света који су заборављени и препуштени асимилацији у туђе идентитете.

Стално понављамо: основна битка 21. века није ни војна, ни политичка, ни економска, ни медијска, мада су све ове борбе врло значајне. Основна битка је у области очувања властитог духовног и националног идентитета. Народи који то успеју претрајаће и дочекати 22. век. После трагичног губљења сопственог националног идентитета у југословенству, комунистичком братству и јединству и актуелној американизацији и евроунијаћењу, ова битка постаје све драматичнија и додатно добија на важности, постајући питање бити или не бити за Србе.

Србија и сецесије: Косово и Метохија, Војводина

Како покрет „Двери“ види могуће решење проблема Косова и Метохије?
Први корак мора бити прекид преговора са тзв. приштинским режимом под менторством Европске Уније и повратак теме статуса Косова и Метохије под патронат Савета безбедности Уједињених нација, где имамо савезнике у Русији и Кини за разлику од Брисела који нам је апсолутно ненаклоњен. Потом треба наставити дипломатску борбу, тражити нове савезнике широм света, објашњавати европским народима да је бесмислено да подржавају терористичку државу у срцу Европе која се бави трговином људским органима и нарко-бизнисом, јачати духовно, биолошки, привредно и војно, и чекати геополитичке промене у свету које ће омогућити да се Косово и Метохија у потпуности врате под суверенитет Србије. То време уопште није тако далеко колико многима сада изгледа.

Какав је став покрета „Двери“ о тренутној политици Владе Србије према Косову и Метохији?
„Двери“ чекају да виде фамозну Платформу за преговоре, али све говори да је то само наставак Тадићеве политике предаје Косова и Метохије. Јер, да нова власт има идеју да се другачије постави према питању Косова и Метохије најпре би, као што су и обећали пре избора, поништили све договоре Борка Стефановића изнуђене у Бриселу и тему Косова и Метохије вратили у Уједињене нације. Овако они иду још даље од Тадићевог агента туђих интереса Борка Стефановића и директно преговарају са шиптарским терористом Тачијем и дефинитивно ускоро повлаче границу између Косова и Србије.

Какав наш став према таквом наставку Тадићеве политике може бити него жесток протест и онемогућавање оваквог сценарија на све начине.



Премијер Дачић је најавио могућност неког новог Дејтона за питање Косова и Метохије, какав је Ваш коментар и став покрета о томе?
Несхватљива је изјава премијера Дачића да се у мандату ове Владе мора решити питање Косова и Метохије. То се да објаснити само на један начин: под притиском Америке, НАТО-а и ЕУ дати у мандату ове Владе независност Косову и тако завршити ово питање. Интерес Србије је управо супротан: да се успори процес заокруживања друге шиптарске државе на Балкану и сачека време које долази и које коначно почиње да ради у интересу Срба.

Посебно је скандалозно што се премијер Дачић већ неколико пута сусреће са Тачијем на дипломатски недопустивом нивоу двојице председника влада, а да за то нема мандат Скупштине Србије, нити се о томе расправљало  у Скупштини, нити је позната платформа државног врха са којом Дачић уопште иде у Брисел.

Какав је став покрета „Двери“ о подели Косова и Метохије?
Нико нема мандат да дели и поклања оно што је српско. Можда је привремено окупирано, али је наше. Подела је бежање од одговорности и дугорочне борбе за своје националне и државне интересе. Такви политичари треба да се повуку и другима препусте вођење државе ако су неспособни, неспремни или уцењени.

Какав је став покрета „Двери“ о аутономији Војводине?
Ми смо крајем септембра изашли са захтевом за укидањем политички сувишне и економски штетне аутономне покрајине Војводине. Краљевини Србији су се 1918. присајединили Срем, Банат, Бачка и Барања, и никаква Војводина и војвођански идентитет не постоје. У питању је стара српска аутономија унутар Аустро-угарске и од тренутка присаједињења Србији ове области немају никаквог разлога за аутономијом унутар српске државе. На просторима северне Србије Срби су већина и не треба им аутономија у држави Србији. Наравно да се они завичајно одређују као Војвођани, као што Срби у другим деловима Српства себе завичајно доживљавају као Шумадинце, Крајишнике, Босанце, Херцеговце, Црногорце и слично, што је нормално и што треба неговати као завичајност, а не разлог за унутарсрпске поделе или измишљање непостојећих националних идентитета.

Притом, много веће државе попут Француске, као и најближи суседи Мађарска и Хрватска, немају никакве аутономије унутар својих држава. Додатна покрајинска администрација само је нови терет на осиромашеном буџету грађана и те паре које једе набујала новосадска бирократија много боље било би уложити у развој локалних самоуправа у северној Србији. Ионако сви имамо проблем са београдизацијом, а грађани који живе у северној Србији сада имају и новосадизацију, што је непотребно дуплирање. Јака држава значи јаку централну власт и јаке локалне самоуправе између којих нема непотребних посредника, док су постојећи окрузи сасвим довољни и треба им дати јачу управну функцију, посебно у економском смислу.

Евроунијаћење Срба

Званичан став вашег покрета је против уласка Србије у Европску унију, можете ли појаснити разлоге таквог става? Како видите будућност Србије изван Европске уније?
Европска унија је прошлост. Она се распада на наше очи. Нећемо ваљда дозволити себи да као што смо били последњи верници југословенства и комунизма сада будемо и последњи фанатици евроунијаћења у Европи. Европска унија нам отима Косово и Метохију, стоји иза хашке инквизиције, купује наша природна и привредна богатства за мале паре,  и намеће многе ствари које нису обавеза других држава чланица Уније, попут геј парада или одрицања од своје територије. Једина будућност за Србију јесте ван Европске уније.

Какво би требало да буде спољнополитичко опредељење Србије, везивање за Исток или Запад, или пак успостављање својеврсне равнотеже?
Време је да се окренемо на друге стране света, није запад једина страна света, постоји и исток, и север, и југ. Европска Унија и Америка су у опадању, а у незадрживом расту су нови светски центри моћи: Бразил, Русија, Индија, Кина… Треба се отиснути на све стране света, па и у Европу кроз билатералне сусрете са појединачним европским земљама, посебно онима које нису у ЕУ, и тражити своје место под Сунцем и интерес за свој народ и државу, који у ЕУ више дефинитивно немамо. Пре свега, треба се окренути себи, уређивању сопствене куће, стати на пут монополистима који су се обогатили на грбачи народа, зауставити увознички лоби, помоћи домаћу привреду и пољопривреду, спречити белу кугу…

Како гледате на недавне ослобађајуће пресуде хрватским генералима и албанским терористима, и на рад суда у Хагу уопште?
Ми смо противници сарадње са Хашким трибуналом од његовог оснивања. Посебно трагично изгледају представници разних бивших режима који су све учинили у сарадњи са Хагом, а сада се ишчуђавању како је то неправедан суд. Не бих губио време на Хаг, Хрвате и Шиптаре, они само раде свој посао, ма колико био неправедан. Пре бих позвао на одговорност хашке лобисте у Србији, бројне домаће политичаре и НВО -сараднике Хашког трибунала у претходним годинама, него хашке судије који раде свој плаћени политички посао који нема никакве везе са правом и правдом. Не можемо сада заборавити ко је изручио Хагу сав српски војни и политички врх, као да се то није догодило. Ко ће за то да одговара? Зашто нису помагали Србе оптужене и осуђене у Хагу? Срамно делују изговори нове власти да без обзира на све ми морамо наставити погибељни пут у ЕУ по сваку националну цену.

Двери су затражиле прекид сваке сарадње са Хашким трибуналом, протеривање њихових службеника из Србије и посебну седницу Скупштине Србије са које би се затражило пуштање на слободу свих Срба који се још увек налазе у Хашком трибуналу. Ово се посебно односи на скандалозни поступак против Војислава Шешеља који траје пуних 10 година.

И после Тадића – Тадић

Какав је став покрета „Двери“ о раду Владе Републике Србије до сада?
И после Тадића – Тадић. За првих 100 дана видели смо само наставак Тадићеве политике по питању ЕУ, Косова и Метохије, задуживања државе, најаве продаје Телекома… Видимо и одређена хапшења за која још увек нисмо сигурни колико су медијска прашина, а колико ће заиста завршити пресудама и затворским казнама за оне који су опљачкали Србију у последњих 20 година. Не видимо да се испитује сумњиво пословање највећих домаћих тајкуна, посебно оних политичких: Душана Петровића, Драгана Шутановца, Драгана Ђиласа, Млађана Динкића… Време је да одговарају сви који су учествовали у пљачкашким приватизацијама и обогатили се од политике. Ако то нова власт не уради, то ће значити да су покупили само ситније рибе да би замазали очи народу, са том том медијском преваром изашли на следеће изборе и наставили заједно све по старом.

Како бисте прокоментарисали досадашњи рад градске власти у Чачку?
Оно што су „Двери“ очекивале и због чега нисмо желели да постанемо део владајуће већине то се и догодило: наставак страначке политике, подела предузећа по партијској линији, политичка постављења често нестручних партијских људи у управне и надзорне одборе јавних предузећа и јавних установа, ребаланс буџета који изнова занемарује кључне проблеме овог града у привреди, пољопривреди, породичној и социјалној политици… До сада има веома мало помака и главна провера старе/нове власти очекује се на усвајању буџета за 2013. годину, где ће се најбоље видети да ли су извукли било какву поуку из погрешног владања у прошлости. Оно што посебно карактерише и нову власт јесте наставак урбанистичког хаоса у нашем граду, што ћемо као опозиција ускоро отворити као посебну тему на Скупштини.

Главно питање остаје хоће ли се Српска напредна странка, која до сада није била у власти, утопити у старе механизме владавине овим градом у последњих 20 година или ће унети нешто ново и постати преко потребни корективни фактор, нека врста опозиције унутар владајуће већине. Кадрови из других партија владајуће коалиције углавном су остали исти и тешко је очекивати неку нову идеју и креацију са њихове стране. Градоначелник је показао слуха за неке идеје из опозиције, али за сада само на речима. У изјавама новог градоначелника могле су се чути речи подршке за неке идеје „Двери“ које смо као опозиција изрекли на седницама Скупштине града:  за борбу против беле куге у нашем граду, реконструкцију здравствене амбуланте у Љубићу, ослобођење пољопривредника од закупа пијачних тезги, а посебно га подсећамо на обећање да ће из буџета Градоначелника вратити у буџет Центра за социјални рад ставке новчану помоћ за вантелесну оплодњу и новорођену децу у нашем граду, јер то не може бити његов буџет за политички маркетинг већ обавеза надлежних градских институција.

Све у свему, учинак нове власти биће никакав ако наставе све по старом, а једина могућност за бољи учинак налази се у раскиду са наслеђеним начином бављења градском политиком и окретању новим идејама, новим кадровима и новим приоритетима: породичној политици, локалној привреди и пољопривреди, и укидању страначке бирократије по јавним предузећима и установама. Нада може бити још и кадровско подмлађивање у Новој Србији и СПС-у, које једино овим прилично у власти истрошеним политичким организација може дати нови живот.

Чачанске политичке вратоломије

У чему се састоје опозиционе активности покрета „Двери“ на локалном нивоу?
– „Двери“ су несумњиво најјача и најактивнија опозициона одборничка група у скупштини града Чачка. То све чешће признају и представници власти, сада већ навикнути да ниједан њихов предлог који није у интересу града неће лако проћи и сигурно га чека наша жестока реакција. То је уосталом и наша обавеза, јер смо добили огромно поверење грађана иако смо први пут учествовали на изборима. Кроз скупштински рад учимо се и вежбамо да после следећих избора преузмемо и одговорност за вршење власти и та скупштинска школа ће нам веома користити. Поред скупштинског опозиционог рада, „Двери“ су непрестано на терену, у контакту са грађанима, радницима посрнулих локалних предузећа, бројним локалним удружењима и настојимо да саслушамо све проблеме, истакнемо их кроз скупштинску говорницу и помогнемо колико можемо са овог опозиционог нивоа.

У опозицији сте заједно са ДС и ЛДП, постоји ли сарадња у опозиционом деловању, пошто се стиче утисак да је опозиција у Чачку прилично разједињена?
– Без обзира на велике и често непремостиве идеолошке разлике унутар чачанске опозиције, посебно у сагледавању најважнијих националних питања, не може се рећи да је опозиција постојећој градској власти разједињена – напротив. Постоје веома слична и блиска мишљења по питању бројних критичких ставова које смо заједнички износили за скупштинском говорницом. Локална политика, не заборавимо то, се разликује од националне политике. Чак и на нивоу оволико разнородне опозиције можемо наћи заједнички језик када су основни интереси нашег града у питању. То што се апсолутно не слажемо у погледу односа према ЕУ, Косову и Метохији и другим крупним националним темама, не спада у област локалне политике. И у ДС и у ЛДП постоје одборници млађе генерације са којима се добро разумемо по битним локалним питањима, који никада нису били у власти у овом граду и немају мрље иза себе, и опозициона сарадња неће изостати јер је то интерес грађана. С обзиром да су у питању релативно млади људи, верујем да ће они временом, можда баш дружећи се са нама у скупштинским клупама, схватити заблуде у вези са крупним националним питањима у којима се налазе руководства њихових странака.

Како коментаришете приватизацију и суноврат привреде у Чачку и најаве да ће нека предузећа поново оживети?
– Читава Србија је у суноврату домаће привреде и пољопривреде, захваљујући Уједињеним монополима Србије који контролишу све поре друштвеног живота Србије. Ту мислим на стране амбасадоре, стране банке и корпорације, корумпиране политичаре и контролисане медије. И Чачак је велика жртва пљачкашких приватизација и уништавања свега што је домаће у српској привреди. Бивша градска руководства немо су посматрала ову пропаст и сматрам их кривим што макар нису дигли свој глас против пропадања чачанске привреде. А колико су тек могли да ураде да се обезбеде бољи услови за привредну делатност?

Оживљавање одређених чачанских предузећа, посебно у сфери прехрамбене и металске индустрије, као и окретање задружним кредитним бироима и задругарству у целини, производном, прерађивачком и потрошачком – једина је привредна и пољопривредна перспектива нашега града.

Покрет „Двери“ се залаже за конкурсе приликом постављања директора јавних предузећа, уколико то спустимо на локални ниво ко су за вас добри кандидати и како бисте их бирали, и да ли су сви кандидати који испуњавају услове добри (будући да може доћи до ситуације да кандидат испуњава услове, али да има компромитујућу прошлост)?
Кључно је да јавна предузећа и установе ослободимо од политичких постављења и страначких војника. На чело јавних предузећа и установа треба да дођу способни менаџери бирани на конкурсима који својим професионалним биографијама гарантују способност за вођење овако важних институција. Те гаранције треба додатно појачати годишњим преиспитивањем резултата рада сваког директора и смењивошћу у случају да не постиже резултате. Све друго је само наставак досадашњих страначких подела плена након избора и злоупотребе јавних предузећа и установа у сврхе страначких промоција, а неретко и корупције свих врста.

Клевете на лични рачун

Вас лично су оптужили да је цела Ваша породица запослена на буџету, какав је Ваш коментар на те оптужбе?
Не разумем шта се хтело рећи тим тзв. оптужбама, које су у основи бесмислене пошто долазе од личности које су такође запослене на буџету, као и читаве њихове породице. Притом, нема ништа спорно у томе где је ко запослен ако је квалификован за то радно место и добро ради свој посао. Све ово постаје чак и смешно када се узме у обзир да сам један од ретких људи који је напустио државни посао који сам имао у Градској библиотеци у Чачку да бих се посветио неизвесном активизму у невладином сектору, а данас и оснивању приватног предузетништва кроз нову издавачку кућу коју сам покренуо са својим пријатељима и саборцима.

Мешати породицу у политичка препуцавања елементарна је непристојност. Припадам једној скромној и честитој породици из села Вранића. О припадницима моје породице најбоље се распитати код њихових колега на послу: мога оца – грађевинског инспектора у Градској управи за инспекцијске послове, моје мајке која је заслужила пензију као виша медицинска сестра у Градској болници, моје супруге која је професор клавира у музичкој школи, мога брата, снаје…

Наш живот и дела најбоље говоре о нама. А када други говоре о вама често говоре о себи. Ја могу да разумем да су „Двери“ трн у оку многима који би да се на српској политичкој сцени ништа не промени. Схватам и да су многи у Чачку заинтересовани да зауставе тренд велике популарности „Двери“ који нас несумњиво води ка томе да на следећим изборима коначно променимо власт после 20 година у Чачку. Да би се то спречило користиће се многе методе, па и прљаве. Бити у политици, а то избећи – немогуће је. Једини начин да се то победи јесте радити свој посао и пазити шта и како радиш – како не бисмо изневерили наше бираче и како бисмо остали достојни њиховог поверења и убудуће.

На Скупштини града на Ваш рачун упућене су оптужбе за злоупотребу средстава црквене општине у сврху промоције политичког покрета? Колико има истине у тим оптужбама и какав је Ваш коментар на њих?
– Добро је познато да су „Двери“ првих 10 година свога постојања биле у функцији црквене мисије духовне и моралне обнове српског народа, па тако и у нашем граду и црквеној општини. У то време у оквиру Цркве смо радили различите заједничке пројекте, од културних до хуманитарних, организовали бројне саборе српске омладине при нашим највећим манастирима, и за те активности добијали одређена скромна средства. Последњих година „Двери“ су се посветиле друштвено-политичком раду и то је нешто зашта само ми одговарамо и немамо никакве везе са Црквом. Црква се не бави политиком и за све оно што будемо урадили у будућности бићемо одговорни сами, док Црква има своју важну мисију коју ми не желимо да оптерећујемо својим политичким ангажманом – Црква треба и мора да остане независна од политике.

С друге стране, ми смо верујући људи и лично и породично црквени. Од тога не одустајемо, сматрајући да је Црква најбоља вежбаоница врлина које су нам неопходне и у политици као и у свакодневном животу. Остајемо посвећени основној идеји „Двери“ од пре 14 година да без духовне и моралне обнове неће бити истинских промена на боље у српском народу и држави.

Извор: Глас западне Србије

Милован Дрецун – “ИБМ” је граница! МИЛОВАН ДРЕЦУН – ИБМ ЈЕ ГРАНИЦА

Милован Дрецун – “ИБМ” је граница!

МИЛОВАН ДРЕЦУН – ИБМ ЈЕ ГРАНИЦА

 „ …и ради се на имплементацији споразума о интегрисаном управљању. Београд каже прелазима, а скраћеника IBM која се најчешће користи у тексту споразума енглеска скраћеница B- је за border-границу. То је ИНТЕГРИСАНО УПРАВЉАЊЕ ГРАНИЦОМ. Дакле, имате акцију жандармерије, која је диктирана уствари тим роком 3.март, а акција Жандармерије је била усмерена на то да се склоне препреке на Јарињу и Брњаку, да онда Жандармерија затвори административне прелазе и да једноставно Србима кажу: па немате куд, сад морате да идете преко тих прелаза. Зашто Срби на северу неће да иду преко тих прелаза – зато што је на њима један албански цариник који је симбол албанске парадржаве коју Србија не признаје, која је проглашена мимо Резолуције 1244. И сада имате на делу дипломатију која управо покушава да Србију натера да корак по корак уђе у процес де факто признања независности Космета, као коначног дела насилне сецесије и да се онда остави за неку другу ситуацију да се де јуре призна независност Космета. Дакле, ми сада имамо један снажан притисак, поготову Немачке, дакле Берлина, Брисела и Вашингтона да се у овом кратком периоду док делегације разговарају под окриљем Европске уније, наравно и Вашингтона, где немате никога ко ће чувати леђа Србији, јер леђа Тачијевој паравлади чувају и Брисел и Вашингтон, а у овом дијалогу нема Русије рецимо, или Кине. Али, то је заслуга режима Бориса Тадића, што смо остављени сами на ветрометини. Ако је Борис Тадић прихватио у Уједињеним нацијама након оне предаје заједничке резолуције са Европском унијом за коју је речено да је историјски договор ЕУ и Србије – у историјским договорима морате да добијете нешто што позитивно и за вас, нешто што штити ваше интересе…“

Тако је говорио Милован Дрецун, у време док је још увек био новинар и војни аналитичар. Истина, тада није био у власти. 

Ево шта на исту тему каже сада, као Председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију: 

Милован Дрецун: Очекујем одлуку о прекиду протеста на административним прелазима

четвртак, 06. децембар 2012.
БЕОГРАД – Председник Одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију Милован Дрецун изјавио је да очекује да ће после данашњег састанка представника Срба са севера Косова са државним врхом бити донета одлука да се прекине са протестима на административним прелазима и да ће Срби из покрајине прихватити резултате дијалога у Бриселу.

„На Србима са севера је да одлуче шта ће радити даље, али поред тога што држава Србија води рачуна о Србима на Косову и Метохији, представници Срба са севера треба да имају у виду ситуацију у којој се Србија налази да не би дошли до тога да Кфор, Еулекс или Приштина предузму једностране акције”, рекао је Дрецун новинарима у парламенту.

Он је казао да се „сада крећемо танком линијом” и да треба да се избегне да нас прогласе за кривце који су одбили да се решавају проблеми у дијалогу.

„Желим да подсетим да је примећено нагомилавање снага Еулекса и Кфора јужно од Ибра, што значи да су то снаге припремљене за евентуалну интервенцију. Не смемо да дамо повод, ни држава Србија ни Срби на северу покрајине, за било какву интервенцију тих снага јер ћемо онда ући у један процес који је потпуно дестабилизирајући и неизвестан”, упозорио је Дрецун.

Он је оценио да је исход разговора у Бриселу први конкретан резултат нове политике Владе Србије према Косову и Метохији и да очекује да ће и Срби са Косова прихватити резултате тог договора.

„Чини се да је то први конкретан резултат нове политике Владе Србије према Косову и Метохији чији је један од главних елемената дефинисао председник Томислав Николић Уједињеним нацијама кад је рекао да је прошло време да се стално врше притисци на Србију и да је неопходно да се крене са притисцима на Приштину да би се постигла компромисна решења”, рекао је Дрецун.

Он је навео да је очигледно да Приштина није хтела да прихвати то што је договорено и да је ту улога премијера Србије Ивице Дачића била изузетно значајна, те да је висока представница ЕУ Кетрин Ештон суочена са непопустивим ставом Србије и мирним, потпуно легитимним и оправданим протестима на северу Косова, одлучила да изврши притисак на Приштину.

„Ако се тако настави, мислим да смо на добром путу да један процес преговарања између Београда и Приштине уђе у нормалан колосек где би се обостраним компромисима дошло до коначног решења”, рекао је Дрецун.

(Танјуг)

На данашњој конференцији за медије Двери, Бошко Обрадовић је позвао на одржавање ванредних парламентарних избора

Због повлачења границе са Косовом и Метохијом тражимо ванредне парламентарне изборе!

Због повлачења границе са Косовом и Метохијом тражимо ванредне парламентарне изборе!

На данашњој конференцији за медије Двери, Бошко Обрадовић је позвао на одржавање ванредних парламентарних избора због повлачења границе са Косовом и Метохијом од стране Владе Србије.

Предизборно обећање СНС било је да ће поништити договоре Борка Стефановића из Брисела, а сада се ти договори потврђују и проширују. Тако крупна национална тема, као што је покушај прављења… [Прочитајте више!]