КО ЈЕ ОЛГА РАВАСИ!!! ВРЕДИ СЕ И ЗАГЛЕДАТИ И УГЛЕДАТИ А И КАО ИДОЛА ПРИХВАТИТИ!!!

Олга Раваси

Олга Раваси Олга Раваси је рођена у Београду. Као класична балерина и драмски уметник се појављивала у бројним позориштима, на филму и телевизији. Бавила се продукцијом ТВ и радио програма за медијске куће НБЦ и АБЦ. Оснивач је Српског Радио Чикага. Магистар је менаџмента за медије и уметност.

Олга Раваси – Posts

SVI KO JEDAN!!!

http://www.facebook.com/photo.php?fbid=428292910569959&set=a.221111401288112.53188.208358019230117&type=1&relevant_count=1

Медвеђа лежи на злату и бакру

Медвеђа лежи на злату и бакру

02. 12. 2012 16:40 | Танјуг

lece Медвеђа лежи на злату и бакру

Рудник Леце, Медвеђа (Фото: Телеграф)

Медвеђа – Компанија Дунав Минералс наставиће геолошка истраживања на подручју Тулара у општини Медвеђа, где су према досадашњим прорачунима утврђене минералне резерве бакра од 800.000 тона и 78 тона злата, рекао је Танјугу менаџер истраживања Фил Фокс.

Менаџер Фокс је објаснио да се истраживања на лежишту Кисељак код Тулара обављају годину и по дана и да је узето више стотина узорака са дубине до 80 метара.

Та истраживања су, према речима Фокса, показала да постоји лежиште са 300 милиона тона руде, која садржи око 0,27 одсто бакра и 0,26 грама злата по тони руде.

„Да би овај ресурс постао рудник,морамо да урадимо још низ студија, као што су металушка, економска, социјална и студија утицаја на животну средину. За све то биће потребно још једно две до три године а за то време наставићемо додатна бушења тла“, рекао Фокс.

Дунав Минералс је филијала канадске компаније Дунав Ресорсес Лтд, која је у току ове године за истраживања на подручју Србије инвестирала 10 милиона евра, подсетио је пројект геолог фирме Дунав Минералс, Драган Драгић.

„Налажење и развој економски оправданог лежишта и претварање у оперативни рудник је дуг и скуп процес. На налазишту Кисељак, ми смо на почетку тог процеса. Глобално, само један од 1.000 истраживачких пројеката постане економски оправдан рудник“, казао је Драгић.

Председник општине Медвеђа Слободан Драшковић, очекује да могуће отварање рудника допринесе развоју тог подручја, које је једно од најсиромашнијих у Србији.

„Ми на нашем подручју већ имамо рудник ‘Леце’ где је посао добило између 350 и 370 радника. Ако се отвори и овај рудник, рачунамо да ће у Тулару радити око 300 радника. То значи да ће се зауставити миграција становништва, вратиће се они људи који су отишли а општина ће од пореза имати добит“, изјавио је Драшковић.

Лежиште Кисељак у Тулару се налази у југо-западном делу Лецког магматског комплекса у јужној Србији. То је други највећи магматски комплекс у Србији после Тимочког комплекса. На подручју Медвеђе, налази се седам рудних поља и један рудник олова и цинка у месту Леце.

Фирма

У фирми Дунав Минералс у Тулару запослено је 37 људи, који су углавном са подручја Медвеђе. Они кажу да су задовољни послом и примањима а надају се да ће радити, када се за то стекну услови, у правом руднику.

ХАШКАПРАВДА – СРПСКАГИЉОТИНА – ПИШЕ:Проф. др СВЕТОЗАР РАДИШИЋ

ХАШКАПРАВДАСРПСКАГИЉОТИНА

ОСВАЈАЊЕ БАЛКАНА СПРОВЕДЕНО ЈЕ ПО ФАЗАМА, НА РАСТАЊЕМ СНАГА, ПОСТЕПЕНИМ УВОЂЕЊЕМ РАЗЛИЧИТИХ ОПЕРАЦИЈА, ДОЗИРАЊЕМ ПРЕТЊИИ УВЕЖБАВАЊЕМ НАТО СНАГА ЗА НОВУ УЛОГУ У НОВОМ СВЕТСКОМ ПОРЕТКУ.

ХАШКИ ПРОЦЕС ЈЕ САМО ЈЕДНА ОД ОПЕРАЦИЈА ЗА СМИРИВАЊЕ СТАЊА, БАЛАНССНАГА И ПОТИСКИВАЊЕ У ЗАБОРАВ ПРОГОНА И НАЈНОВИЈЕГ ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА, АЛИ И ЗА БРИСАЊЕ ИЗ МОЗГА ИНФОРМАЦИЈА О СУПРОТСТАВЉАЊУ ЗЛУ ЗЛОМ .

ПИШЕ:Проф. др СВЕТОЗАРРАДИШИЋ

НемацКлаусХартман, потпедседникСветскеунијеслободнихмислилаца, уписмуХашкомтрибуналу: захтевамхитноокончањерасистичкеантисрпскесудскефарсе. МеђународнаорганизацијаженаЗаузајамнубезбедноступутилаписмоГенералномсекретаруУНКофиАнануукојем, поредосталогпише: ХашкитрибуналпредстављапукиполитичкиинструментзапрогањањеСрба. ДрЕмилВлајки: многисветскистручњацизамеђународноправооспорилисулегитимитетХашкогтрибунала, тогадхоцсуда, тврдећидаСаветбезбедностинеманикаквенадлежностизатаконештоидавећмеђународнисудтеврстепостоји, даодлукаСаветабезбедностинијеизгласанаодстранеГенералнескупштинеУН, каоидаСаветбезбедности, каополитичкиорган, поприродиствари, неможеосноватинепристраснумеђународнусудскуинституцијутојесветачноалинеманикаквепрактичневредностисведокнепостојиравнотежаснагаусвету,оникојиимајумонополмоћи, наметаћепосвојојвољииправоисвојаправилаигре (силајеправо).

КадајепризнатаБоснаиХерцеговина, упркоснегативнимискуствимаспризнавањемСловенијеиХрватске, билојејаснодајеутокубескомпромисностварањеновогсветскогиевропскогпоретка. ПослеДејтонабилојејошјасниједа, уистомпроцесу, следипериодреконструкцијебалканскогијугословенскогподручја“,окојојјепочетком1996.годинеговориоКарлБилт.

УтусврхуинвеститоримаикреаторимановихграницапослужилојетолерисањеХрватимаибосанскиммуслиманимапробијањаембарганаувозоружјаиглуматањеокотобожњеборбеуамеричкомКонгресуокоукидањаембарга, аистотакоифарсеоконаводногповлачењаУнпрофораидозирањаучешћаНатоауоперацијамауБосни. Притоме, јавнатајнабилајечињеницадасенастранимуслиманаборивеликибројмуџахединаподржаваниходИсламскезаједнице. Међумеђународнепреседанесврсталисусеи: манипулисањесанкцијамаисталнододавањеусловазањиховоскидање, забраналетованадБосномиХерцеговиномуоперацијиспречитилет, операцијападобран, кампањесасрпскимлогоримаисиловањима, подметањенеизводивихпланова, обезбеђењепроласкаконвојакрозсрпскекоридореподсталномпретњомвојноминтервенцијомитд.

НебилисеСрбиприморалинанови, многотешњи, калуппредузетесубројнемере, вероватнодоговорененасамитуСаветабезбедности1. фебруара1992. Тадасуусвојенановаправилаиомогућенојеосвајањесрпскихтериторијаинаношењесудбоноснихгубитакасрпскојвојсциицивилима. УведенесуекономскеидругесанкцијепротивСРЈ; постављанимеђународнипосматрачинаграницуБоснеиСрбије; запоседнутезаштићенезонетрупамаУнпрофора; стављенотешконаоружањеСрбаподконтролуУједињенихнација, легитимисанидуплистандардиПростордораталегитимнеилегалнеСФРЈпослеразбијањаираспаданајошнедовољнолегитимнебананарепублике, запоселесуснагеИфора (паСфора), односноНАТОа, којије, изаспектаприменесиле, јединимеђународносасвимлегитиман.

ПонашањеТрибуналаизХага, наконштојетужилаштвоснабделоИфор (Сфор) фотографијамаиописомофицираВојскеРепубликеСрпске, оптуженихзаратнезлочине, захтевдаихухапсе, изјаваРичардаХолбрукадајесигналзахапшењесрпскихофицирадаоВашингтон, иоценауштабуАлијанседајехапшењесрпскихофицирауспехНатоанемајупримереупрошлости. Подсетилисусвет, јошједном, наулогуамеричкеадминистрацијеиНатоаудељењусветскеправде. НовомпроцедуромуспостављенајеједнановамеђународнамерапрепознатакаојошједанначинзаприморавањеСрбанабеспоговорнупослушност. Некеодпретходнихмера, нарочиторакетирањецивилаиколатералнегрешке, приморалесуљудедаразмишљају: какотоданепостојеснажнијеречзазлоодистрошенихречисатанизамифашизам. Уосталом, зананошењезласадапостојимноговишесиле, могућностииначинаодпериодафашизма.

ПРЕМА АМЕРИЧКОМ ПЛАНУ

Питањаувезисаратнимзлочинимапокренутасупрвипут6. октобра1992. године, кадајеСаветбезбедностиУНусвајиоРезолуцију780,оформирањукомисијазаиспитивањератнихзлочинанатлубившеЈугославије, иодемилитаризацијиПревлакеипроширењумандатаУнпрофоранаПревлаку. НаосновуусвојеногдокументаусветусечинилодаћенасписковимазлочинацабитиискључивоСрби. РезолуцијајеималафункцијуновогпритисканаСрбе, уместодабудепокушајдаседођедоистиненакојојсуСрбиитаданајвишеинсистирали.

Можесесамонаслутитиштаједоговоренонапоменутомисторијскомсамиту. Послесвихдогађаја, неспорноједајевећтадасвебилоприлагођеноамеричкиминтересима. Основајесвекасниједогађајебиојеамеричкиплан, такозвани, планКлинтоновеадминистрацијезарешавањесукобанатлубившеЈугославије, објављен10.фебруара1993. године. Планом, којијеготовоусвакомставупрозиваоСрбе, првипутјеиницираноформирањемеђународногсудазаратнезлочинце.

Клинтоновпланје, наравно, “ничимизазвано”, биообавезујућиизаорганеУједињенихнација, којисусепонашаликаопотчињенеинституцијепреосталесуперсиле. Саветбезбедности (21. маја1993) одложиоодлукуоСудузаратназлодела, чекајућидашефовидипломатијаВеликеБританије (ДагласХерд), Француске (АленЖипе), САД (ВоренКристофер), Русије (АндрејКозирев) иШпаније (ХавиерСолана), данкасније, уВашингтону, усвојепрограмонепосредниммерамазаобустављањенепријатељставауБоснииХерцеговини. Четвртаодпетмеракојусу, наосновуамеричкеиницијативе, усвојилиминистрибилајеформирањесудазаратнезлочине.

Дасвенаведенонијеправовременопредвиђено, иутемељенонадоктриниирегулативи, небибиломогућедасамотриданакасније, 25. маја1993, СаветбезбедностиУНусвојирезолуцијуоСудузаратнезлочине. ПрвипутпослеНирнбергамеђународназаједницаформиралајетакавтрибуналитоизузетнозајугословенскислучај. ОдлученоједасесудизапрекршајехуманитарногратногправанатериторијикојујеобухваталасоцијалистичкаЈугославија. Посебнојенаглашенаодговорностсвих, каконепосреднихизвршилаца, такоивисокихфункционеракојисуиздавалинаређења. ПрописаноједасудржаведужнедаусвемусарађујусаСудомидасенећеизрицатисмртнеказне.

БројнианалитичарипретпостављалисудајеформирансудснамеромдасудинепослушнимСрбима. Шеснаестогсептембра1993. уГенералнојскупштиниУједињенихнацијаизабранојеосамсудијапрвогсазивасудазаратнезлочинеубившојСФРЈ. ПоказалосеузалуднимштојеназаседањуалтернативногтрибуналауАмстердаму (15. новембра1993), оспореналегалностхашкогсудаизатраженообјашњењезаштосуУНосновалетрибуналзаЈугославију, анеизаИрак, Сомалију, Алжир, ВијетнамТимпрештозлочингеноциданезастарева.

ТРИБУНАЛ КАО ИНСТРУМЕНТ ПОЛИТИКЕ

ВећнапрвомзаседањуМеђународногсудазаратнезлочине, 17. новембра1993. годинеуХагу, испоставилоседасенекимвеликимсиламажуриидаимјесталодаокривепојединеличности. Билојеочигледнодабалканскиратнисукобулазиуфазукојатребадаодвратипажњународнихмасаодкључнеоперације, којомћесепрекројитиноваграницаизмеђуИстокаиЗапада. Судвишенијебионификцијанипретња, биојесвестварнији, нарочитопослеизградњепрвогзатвораУједињенихнацијауХагу, крајемјануара 1994. године. Међутим, радТрибуналапочеоје9. јула1994. изборомРичардаГолдстонаизЈужнеАфрикезајавногтужиоцаСуда. Његоврадсеосетиопослевишемесечногприкупљањаподатака. СумњеСрбасујошједномпотврђенепрвисунаредубилиСрби.

МеђународнисудуХагуоптужио13. фебруара1995. годинедвадесетједногСрбиназазлочинеулогорууОмарској. РеаговаојеПредседникРепубликеСрпскеРадованКараџић, обећањемдаћеСрбиизБоснесамисудитизлочинцимаизсвојихредова, премамеђународномправу, какотоприличисвакојуређенојдржави.

УтовремеАндрејКозиревпричаојеоукидањусанкцијаСрбијииЦрнојГориикривициСАДзаподгревањератанаБалкану. СудијемеђународногсудауХагупредсказивалесуфијасконовеправнеинституције. ЦИАјенаострвуБрачуспоставилабазузабеспилотнелетилице. ПотврђеноједаиСАДнаоружавајумуслимане. ХрватскасеспремалазаагресијунаЗападнуСлавонију. УјекуприпремаЗагребазаприпајањесрпскихтериторијаХрватској, уХагујепокренутистражнипоступакпротивРадованаКараџићаиРаткаМладића, наосновуизјавејавногтужиоцаРичардаГолдстона.

ОобјективностиТрибуналаможесезакључитипоњеговојреакцијипослеуследелеагресијеХрватскеназападнуСлавонију. ЧуднанезаинтересованосттужилаштвауследилајенаконштојечакиЊујорктајмсприхватиодајеХрватскаофанзиваузападнојСлавонијипоследицанаоружавањаХрватске, којејебилорезултаткршењамеђународногемабарга. Званичанхашкиставбиоједанепостојиништа, штоседогодилоубившојБоснииХерцеговини, адазатонисуосумњичениРадованКараyићиРаткоМладић. Но, нитонебибилочудно, даАлијаИзетбеговићсасвојимснагамаутовременијенападаосрпскаподручјаокоВлашићаиБрчко, аФрањоТуђманјеистовременоетничкиочистиославонскуЗлатнудолину. Затојеприродно, штојеМиланБулајићпочеткомјуна1994. изјавиодајеХашкисудинструментновогкажњавањаСРЈугославије. Сматраоједапоступакнијекоректан, понајвишестогаштосуСАД, носиоцисуђења, обезбедиледаниједанамеричкидржављаниннеможедаодговаразаратнезлочинебезпретходногодобрењаКонгреса.

Требалоједапрођевишеоддесетмесецидатужилацхашкогтрибунала, тексрединомфебруара1995, споменедаћебитиподигнутеоптужницеипротивбосанскихмуслиманаиХрвата. ХелмутКолиБилКлинтонодлучилисудаСрбијанесмебитиизузетаодактивностиМеђународногсудазаратнезлочинедокнеприхватипланКонтактгрупезаБосну. ТакосуМеђународнисуд, створенпоњиховојидејииформи, искористиликаосредствоуцене. Наосновуњиховогдоговорамоглосезакључити, дапостојеусловиукојимасезаратнезлочиненемораодговарати.

25. јула1995, непосреднопреднајвећипрогонСрбаидотаданајвећуратнуоперацијуНатоа, (изкојесезлочини, збогхуманихразлогазлочинацанећебројати), заратнезлочинеоптуженису, РадованКараyић, МиланМартићиРаткоМладић. ЗатимсуподигнутеоптужбепротивофицираВРСМилетаМркшићаиВеселинаШљиванчанина (9. новембра1995) ихрватскоггенералаТихомилаБлашкића, којегјепредседникХрватскеФрањоТуђманпркосноунапредионепосреднопослеоптужбе (15. новембра1995).

ЗанимљивоједајеРичардГолдстонзапретиооставкомакосеамнестирајуРаткоМладићиРадованКараџић, анијереаговаоштојеТуђманунапредиоратногзлочинцаТихомилаБлашкића. Русијаје20. децембра1995. позвалајеСудуХагудазамрзнепоступакпротивКараџићаиМладића, штоје, данкасније, РичардГолдстонпротумачиокаоврлонеуобичајенгестРусије„.

ИЗЛОЧИН(Ц)ИУСЛУЖБИПОЛИТИКЕ

Радхашкогсудаискоришћенјеизадаљеодржавањеинформационогхаоса. ВрховнитужилацМеђународногтрибуналаиспрвајетврдиодаИфорнећегонитиратнезлочинце, аизБриселајепорученодаНатонећеобезбеђиватиистражнеорганехашкогсуда. Међутим, НиколасСомс, министарбританскихоружанихснагаиМалколмРифкинд, британскиминистариностранихпослова, другачијесусхватилизадаткеИфора, тврдећидајебританскимвојнициманаређенодаухапсесвеонекојисуодстранеСудаосумњичениилиоптуженизаратнезлочине, услучајуданаиђунањих. Нанесрећу, Србинимеђуокривљениманисуравноправни, јер, заразликуодгенералаЂукића, хрватскигенералТихомилБлашкићбраниоуХагусаслободе, изхотела, ањеговпансионјеплатилахрватскавлада.

Миротворнитрибуналимаобикомедасудидањеговиналогодавциуистинужеледадођедоправедногрешењаитрајногмира. Требаподсетитибаремнадеоподатакаобјављенихуштампиувезисазлоделима. ЈединицехрватскевојскепочинилесупрвезлочинеуБосанскомБродуиуСијековцу, 8. маја1992. године, наконштосупрешленатериторијуБоснеиХерцеговине. Ратсејошнијераспламсаоа14. августаобављенајечувенавеликаразменазаробљеникаукојојјенајзначајнијидеобилајезаменапетпилотабившеЈНАзавишератнихзлочинацахрватскестране. Хагтребадарасполажеињиховимдосијеима.

УХагусусемоглиосврнутиинаписањенемачкештампе, изјула1993. године, кадасупрвипутупућенеХрватскојиХрватима. Објављенесуоценеоодговорностизазлочиначкеетничкепрогонеикрвавуекспанзионистичкуполитику. Акосунаведениставовиизновинаизгледалиуопштено, ондатосвакаконијезваничнареакцијаСАДкојомсу28. октобра1993. годинеоптужилеХрватезамасакруСтупномДолу. БригаднигенералАнгасРемзи, избританскогсаставамировнихснагаидентификоваосасвојомјединицомпочиниоцезлочина. ТврдиоједајемасовнизлочинучинилаБобовачкабригадакојомјекомандоваоКрешимирБосић, додајућидаБосићевивојницинисувојници, већолош, чимсумоглидаурадетоштосуурадили. ОбелодањенојеидајеЛордДејвидОвен12. марта1994. имаоурукаманалазУнпрофораозлочинунасарајевскојпијациМаркалеидајеоњемуупозориошефоведипломатијаЕвропскеУније.

БилобиприроднодаТрибуналкористи, каобазичниматеријал, извештајеКомисијеексператаУНзаратнезлочинеубившојЈугославији (ИЦСС). Премањенимподацима, објављеним22. марта1995. године, натериторијипретходнеЈугославијеизвршеноје55.000ратнихзлочина, анаглашеноје: тих55.000злочинанајвећимделомсеодносиназверствапочињенанадсрпскимцивилимауХрватској. ЗбогчињеницедасуСрбиутокуратаунеколикокампањаоптуживанизасиловањатребалобиузетиуобзириподатакизизвештајаКомитетазаратнезлочинеУНукојемје1. јуна1994. забележено: силовалесусветристране.

ХашкомтрибуналунеслужиначасттолерисањератнихзлочинапочињенихнадСрбима, окојимасуизвештавализваничнициУједињенихнација. Например, никонијереаговаокадајеКристоферГанс, портпаролУН, послеагресијеХрватскеод1. маја1995, известиодаУнпрофоримапоузданедоказеодејствупосрпскимизбеглицама.

ПослепрогонаСрбаизКрајинеипонашањаХрватауоперацијиОлуја, КарлБилтјеудванаврата (4. и6. августа1995), тешкооптужиохрватскогвођуречима: ФрањоТуђмантребадаодговаразаратнезлочине. УместоТрибуналахрватскуадминистрацијуињиховеоружанеснагеоптужилисузаратнезлочинеПатријархрускиАлексеј, којијерекаодајеистеривање200.000људисањиховеисторијскетериторијетежакзлочиначкиактипонекиодпортпаролаУједињенихнација. Например, РитаЛепажјеизјавила: „Сведоцисмоновиххрватскихзлочина, аРонРедмонд: УРепублициСрпскојКрајинидогодилосеетничкочишћење‚“.

ДајеинституцијакојауредујесветскуправдутолерантнапремаХрватимаињиховојвластипоказалосеи26. августа1995. годинекадајеФрањоТуђмануКарловцупризнаозлочинепочињенеуКрајини, иоправдаоихосветом. Истовременојепозваосвојевојникеданепалесрпскекуће, јерсупотребнезаусељавањеХрвата. Онимакојисуостали, илићесепојединачновратити, требадабудејасноданикаданећемоћидавладајууХрватскојказаојеТуђман. ЗатимјепоновозапретиоИсточнојСлавонијиодређујућимеђународнојзаједницирокодтридочетиримесецаданађеполитичкорешење. Изнезаинтересованогсвета27. августа1995. стиглајевестдасууТрстуодржанедемонстрацијепротивХрватскеипосебноФрањеТуђмана, збогхрватскеагресијенаКрајинуипочињенихзлочина (вишејесветинереаговалонанесрећуПатрисаЛумумбенегонапрогон200.000људии600свежихкрајишкиххумки).

Какоправдаможедапромакнемеђународномсуду, ипак, најбољепоказујетоккључнератнеоперације, којомјестваранановабалканскамапа. Доказаноједасубосанскимуслимани28. августа1995. инсцениралирепризузлочинанасарајевскојпијациМаркале. ХелмутКолјевећсутрадан, нечекајућирезултатеекспертизе, изјавио: НисамбиоудилемидасузлочинпочинилиСрби. ДанкаснијезапочелајевећисторијскаоперацијаНатоа. АвијацијаАлијансе, усадејствусаснагамазабрзеинтервенције, напалајеСрбеокоСарајева, ТузлеиГоражда. НаводноСрбинисууспелидаповукуоружјеу (немогућем) року. ЗадвенедељеуоперацијиОдлучанодговоргађанисусрпскицивилниивојниобјекти. Наметисубилеболнице, породичнекуће, мостови, рафинерије, водоводи, електричнецентрале, релејиифарме. НаметисубилиПТТиТВобјекти, стамбенезграде, аеродром, касарнеиположајисредставаПВО. Трибуналујесветопромакло.

ИнсцениранинападиуулициВасеМискинаинапијациМаркалеуСарајевуизазвалиусамомедијскопоигравањеузападнимсредствимајавногинформисања. Лажисусевале, аистинеосталебезодјека. Хагјебиопотпунонезаинтересован. УпркостомештојеИндипедентобјавио: Изетбеговићмасакрирасопственинарод. ПослемасакрауулициВасеМискина, францускаТВ-5 открилаједасуимасакрнаМаркаламатакођеучинилимуслимани, алитоникаднијеозваничено. Хагнијереаговаоникадаје18. септембра1995. УнпрофоризКнинаизручиохрватскимвластима38Србаоптуженихзаратнезлочине, нитикадајепарискиМондобјавиодасеуКрајинипљачка, ичинеубистваизлочини, нитикадајеамеричкаштампа, наударнимстранама, објавиладасупосматрачизгранутихрватскимзлочинимауКрајини. НиштасениједогодилонипослеапелаЗагребачкеправославнеепархијекоддипломатскихпредставникауХрватскојдазауставезлочинеуКрајини, анинаконизвештајаЈугословенскогкомитетазаприкупљањеподатакаозлочиниманадСрбима, укојемједоказанодасузагребачкаисарајевскавластпланиралегеноцид.

(НЕ)ПРИСТРАСНОСТСУДА

Немаратабеззлочина, алисеиониразликују, ауправосудтребадаизмерињиховуразлику. СудијеизХагаморалесудазапазесадржајчланкаобјављеногузагребачкомГлобусу, укојемјесуштинадаИвицадрКостовићобављаистраживањанамозговимасрпскихзлочинаца. ТојеТрибуналтребалодазапазиизбогчињеницедајеиСаветбезбедности, уодређеномсмислунадређенаинституција, распарављаоохрватскимзлочинимауКрајини. Поредосталог, уХагутребадазнајудасусеи, очигледнозаштићенимуслимани, изјаснилипротивТрибуналаодлукомдасамиистерајуправду„. Јер, АлијаИзетбеговићјекрајемдецембра1995. елегантнорешиопитање (не)пристрасностиМеђународногсуда, претњомСрбимаданечекајууИлиyи, Вогошћи, ИлијашуиХаyићимаоникојебосанскимуслиманисматрајуратнимзлочинцимаидаћеихпрогонитидопоследњег. ЧиниседајетаизјавадовољноутицаладасеиспразнисрпскоСарајево. Вероватноје, каопотврдуАлијинеидеје, ПравосуђеХрватскомуслиманскефедерацијеоптужило27војникаљиљаназамонструознезлочиненадСрбима.

Наосновудосадашњегпонашањазаштитникасветскеправде, небибилочуднодајезаистаопљачканадокументацијеЦентразаљудскаправауЗагребуидасупокраденидоказиозлочинима. Људикажудајеправдадостижна, алисечинидасудоњеуХагу, иуУједињенимнацијама, изабранидужипутеви.

Свет никако да дочека да Папа осуди злочине, одбацујући их из свог окриља, и да се прозову и вође хрватске и мислиманске стране. Познато је да је француски адвокат Серж Кларсфелд покушао да приволи Радована Караџића и Ратка Младића да се предају и приведу пред Међународни трибунал у Хагу. То би било исто као кад би кинески или руски адвокат позивао на предају супарничку страну. Најмање што је требало да се догоди је, да су разни адвокати покуцали на врата Алије Изетбеговића и Фрање Туђмана, јер су рат изазвали они који су разбијали претходну Југославију.

Постоје бројни снимци о томе ко је чувао а ко разбијао Југославију. Али, некоме не одговара истина о догађајима на тлу претходне Југославије. Још у јулу 1996. било је очевидно да Хашки трибунал упорно жмури пред организованим злочинима и пљачкама под контролом хрватске власти. Тада су у Шибенику и Задру откривене масовне гробнице ликвидираних Срба. Ништа није значило што је „Шпигл”објавио да је Хашки трибунал оруђе Американаца. Занимљиво је да Хашки трибнал не плаћају Уједињене нације, него САД и исламске земље. То је рекао и адвокат Тома Фила, наглашавајући да свако хапшење Срба поздравља прво председник САД, затим председник Велике Британије. Зар није чудно што је Карла дел Понте изјавила да Сједињене Државе имају кључну улогу за сарадњу Београда са Хашким трибуналом. Шта ту траже само Сједињене Државе, када је проблем планетарни?

Да правни системи у свету постају део чудесне мондијалистичке фарсе само је потврђено оног момента када је Главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте је у Савету безбедности УН изјавила да не постоји основ за покретање истраге против НАТО-а због евентуалних злочина током агресије на СР Југославију:Иако је НАТО починио извесне грешке, веома сам задовољна чињеницом да током ваздушне кампање НАТО није било намерног гађања цивила или недозвољених војних циљева, изјавила је она том приликом. Генерални секретар НАТО-а Џорџ Робертсон је саопштио да уопште није изненађујуће саопштење Хашког суда Савету безбедности УН да нема основа за истрагу против евентуалних злочина НАТО-а приликом бомбардовања Југославије. Једино је Министарство иностраних послова Руске Федерације саопштило да је одлука Хашког трибунала да не покрене истрагу против НАТО-а због бомбардовања СРЈ показала да је тај суд политички пристрасан.

ИванЗвонимирЧичак, председникхрватскогхелсиншкогодбора, достаавиохашкомсудудокументацијуо5.000убијенихСрбау„Олуји“ и послење (послеОлујеупаркууДворунаУниубијеноје300српскихинвалидаиизнемоглихљуди). МинистарствозаправосуђеРепублике Српске предало јеХашкомтрибуналу (посредствомофициразавезуФранкаДотна) документацијуострадањимаСрба.Ништа се на основу докумената није догодило. Иако је ГрегориКео, једанодтужилацахашкогтрибунала тврдио да су територијалнеамбицијеФрањеТуђманаизазвалебруталнаетничкачишћења,укојимајеубијенонастотинемуслимана,наредбомХашкогтрибуналахрватскимлистовимаСлободнаДалмацијаиГлобуспрекинутису фељтониосведочењу Стипе Месића.

Општеобразованим судијама ништа није значило ни светско јавно мњење. 1200 адвоката и интелектуалаца Међународног комитета за подршку Милошевићу покушавали су да блокирају рад Хашког трибунала и да му оспоре право да суди Милошевићу. Холандски адвокати су затражили ослобађање Милошевића зато што је отет и приведен на незаконит начин.Рон Пол, представник Тексаса у америчком Конгресу рекао је: Хашки трибунал није добар ни за САД ни за свет (тамо су дозвољени анонимни сведоци и писана сведочења; оптужени не може да идентификује своје тужитеље; нема независне жалбене процедуре).

Хашкитрибуналје послужио у политичке сврхе систему „великог брата“, за остваривање регионализације и даље уситњавање држава. На пример помоћСрвији и Црној ГориодСједињених Држава, окојојје расправљааСенатамеричкогКонгресабила је изнова условљавана под бројем један: сарадњомсаХашкимтрибуналом. Нико, семсталнепривилегованепоставкеусуднициХашкогтрибунала, нећеникадаиматиприликудавидикакојезаистатекаохашкисусретидвобојстарихзнанаца, некадашњегкомандантаНатоаВеслијаКларкаибившегпредседникаСРЈСлободанаМилошевића. У неравноправандуелуМилошевић је биобезсвојегенералскеподршке, безмедија, наоптуженичкојклупи. С друге странеКларк,слободанчовек, окруженсвојомсвитом, ослобођенобавезедаодговарананепријатнапитања.

Наивно изгледа, али Трибуналје могао, радизаштитеимиџаправеднеинституције, дасеокренепреманајвећимкривцимаизазивачимарата, онима који ратују против мира. А како се то није догодилобићеуправусвионикојитврдедајеТрибунализмишљендаСрбенатеранапослушносткреаторимановогсвета. Требавероватидаћесеоникојисеборезломпротивгрехаускорозапитати: штаакоБогипакпостоји.

SAOPSTENJE ZA JAVNOST – IZJAVA PRESTOLONASLEDNIKA POVODOM HASKOG TRIBUNALA

Subject: SAOPSTENJE ZA JAVNOST – IZJAVA PRESTOLONASLEDNIKA POVODOM HASKOG TRIBUNALA
Importance: High

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

 

The Office of HRH Crown Prince Alexander II
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST 

IZJAVA PRESTOLONASLEDNIKA POVODOM HAŠKOG TRIBUNALA

 

Beograd, 29. novembar 2012. –Prestolonaslednik Aleksandar dao je sledeću izjavu povodom presude suda u Hagu u slučaju Ramuša Haradinaja, Idriza Baljaja i Ljahija Brahimija.

 

„Veoma sam razočaran današnjom presudom suda u Hagu, kojom su oslobođeni Ramuš Haradinaj, Idriz Baljaj i Ljahij Brahimi. Umesto da budu osuđeni za nedela i zločine protiv čovečnosti, protiv srpskih i romskih civila u logoru u Jablanici 1998. godine.  Ovakve presude hrane separatizam, podrivaju mir u regionu i škode naporima za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

Ovim činom ponizili su sve nas Srbe, ignorišući naše žrtve i naše prognane građane. Izigrali su poverenje naših Vlada koje su u potpunosti sarađivale sa Tribunalom, verujući u vladavinu zakona, demokratske procese i osnovna ljudska prava, koja su proklamovana kao osnova svih evropskih zakona. Vladavina prava znači da se sudi pošteno, a to je moguće jedino ako se poštuju obe komponente, i pravda i zakon. Pošto svaka presuda ostavlja presedan za budućnost, postoji ozbiljan rizik kako će ove presude biti tumačene.

Moram reći, da sam potpuno šokiran haškim tribunalom i njegovim čudnim odlukama, koje će dovesti do dalje eskalacije krize između Beograda i Prištine. Još jednom, Tribunal u Hagu nije uspeo da sprovede zakon. Umesto zakona, sprovode pristrasnu politiku, i vraćaju nas u nesrećne devedesete.

Zbog toga još jedanput ponavljam da haški Tribunal ima obavezu da uradi reviziju svih presuda u slučaju Srba, i da je to jedino pošteno.

 


Odnosi s javnošću
Kraljevski Dvor
Beograd 11040, Srbija
Tel:  +381 11 306 4000
Fax: +381 11 306 4040Posetite www.dvor.rs
 Public Relations
The Royal Palace
Belgrade 11040,Serbia
Tel: +381 11 306 4000
Fax:+381 11 306 4040Please visit: www.royal.rs

Mnogo postovani! Javljam Vam se iz Siriga pokraj Novog Sada.

S poštovanjem,
Predrag Savić
Rukovodilac grupe za dijasporu
Gradska uprava Smederevo
mob: 064.844.92.85
tel: 026.221.724
e-mail: grupazadijasporu@smederevo.org.rs
web: www.smederevo.org.rs

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Vojvodina/story/167288/Pomozite+Mitru+da+prohoda.html

http://www.kurir-info.rs/pomozimo-mitru-da-prohoda-clanak-436981

Mnogo postovani!

Javljam Vam se iz Siriga pokraj Novog Sada.

Zovem se Sladjana i majka sam decaka Mitra koji sada ima 17 godina.

Razlog zbog koga Vam se javljam jeste molba da procitate   ovo nase pismo,razumete nas i ako mozete pomognete nam!

Mitar je dete koje je na porodjaju doziveo povredu tj izliv   krvi na mozak sto sada za posledicu ima dijagnozu CEREBRALNA  PARALIZA.tj

Mitar ne moze da hoda a i rukicama se slabo sluzi.

Moj sin i ja nazalost zivimo sami jer nas je Mitrov otac   napustio kada je Mitar imao svega 20 dana.

Mitar je izuzetno pametno dete psihicki ocuvano ,ali situacija   u nasoj zemlji nam donosi mnoge probleme.

Mogucnost lecenja kod nas je skoro nemoguce,jer ne postoji   adekvatna ustanova u kojoj su posveceni takvoj deci,takodje ne postoji   odgovarajuca skola za takvu decu i

umesto da se neka institucija pobrine oko organizovanja i rada   sa takvom decom ,nas roditelje savetuju da ih ostavimo u neke od   domova,sto sam ja kategoricki odbila jer je

Mitar moj jedini sin i BOG mi ga je dao i ja cu se boriti   za njegovo zdravlje do kraja mog zivota.

Takodje su nam skoro nemoguca lecenja u nekim od banja jer   je socijalno je vrlo rigorozno odnosno skoro i nedozvoljava banjska   lecenja,

a nabavka kolica za decu sa invaliditetom je svake 5 godine i   to su uglavnom vrlo teska kolica,neprakticna i dosta losa i  skoro   nemoguca za transport prilikom putovanja sa ovakvom .

Posto sam ja samohrana majka i materijalne prilike su   na izuzetno lose, a pored svih obaveza i problema Mitar mora svakih 6   meseci da primi po dve injekcije DYSPORT-a koje sluze za sprecavanje   grcenja misica ,odnosno sprecava se skracenje tetiva i ujedno se   sprecava stradanje kukova.

Injekcije DYSPORT-a su dosta skupe svaka od njih iznosi   oko 350 eura.

Nasa besparica nas je dovela u situaciju da smo morali da   preskocimo dve terapije sa injekcijama DYSPORT,sto je dovelo do   pogorsanja Mitrovog stanja kao i to sto je Mitar prinudjen da skoro   stalno sedi sto je dovelo do skracenja tetiva kako na nogicama tako i   na rukicama pa je sada neophodna hiruska

intervencija.

Da bi izbegli naporne i veoma bolne operacije Mitru su   uradjene analize i ustanovljeno je da mogu operacije da se urade u   CUPRIJI gde dolaze Ruski doktori iz Tule i operacije vrse laserom i   dete vec treci dan ide kuci sa vidljivim poboljsanjima.

Mitar je u decembru 2007 godine prvi put operisan,   zahvaljujuci ljudima plemenitog srca, operisan je u Cupriji od strane   Ruskih doktora i rezultati su na nasu veliku radost bili vidljivi   odmah posle same operacije!Mitru su na intervenciji radjene obe   nogice,desna ruka i krvotok u ocima!Tetive na nogicama i rukicama su   opustene za oko 80% a ostalih 20% moramo da postignemo mi sa parafinom   i tegovima jer skracne tetive su zbog dugog sedenja u kolicima  dovele  do deformisanja kolena i laktova.

Ruski doktori na jednoj intervenciji rade laserom 18 tacaka,   ali Mitru je uradjena 21 tacka .

Posto je Mitar vise povredjen na samom rodjenju Ruski doktori   predvidjaju da ce biti neophodno vise intervencija da bi Mitar mogao   samostalno da hoda.

Druga intervencija je uradjena 01.10.2008 godine i tada su   uradene nogice ponovo da bi efekat opustanja tetiva bio 100%,

operisane su i obe rukice i na njima su tetive opustene,skoro   90%. I ovom operacijom tj rezultatima smo zadovoljni ,Mitar se mnogo   bolje oseca,

njegovo zdravstveno stanje je daleko bolje neko pre prve intervencije.

Treca operacija je uradjena 4.oktobra 2009 godine i uradjeno je   18 tacaka gde su uradjene maksimalne korekcije jer drugom operacijom   nisu u potpunosti opustene sve skracene tetive jer Mitar je tek sa  12  godina operisan prvi put

a to tada je doslo do deformacije na kolenima tj casici kolena,

zatim na laktovima ,na oba prstica-palca na nogama,zglobova na   rukicama zbog svega toga neophodno je tako puno operacija.

Na kontroli u martu 2010 god. lekar koji je operisao Mitra   tri puta,Aleksandar Nazarkin rekao je da ce sledeci pregled tj

kontrola pa samim tim i operacija biti 2011-te godine jer   postoji rizik od vec cestih totalnih anestezija kojima je Mitar   podrvgnut prilikom operacija

a izmedju kojih protekne jedva godinu dana.

Medjutim Mitar je u toku 2010-te i 2011-te godine imao cak   3 upale pluca od kojih je jedna sa veoma teskim pleuralnim izlivom

pa je Mitar tada morao biti operisan u decijoj bolnici u Novom   Sadu i bili smo tada u bolnici citavih mesec dana ,

nakon toga je primio vakcinu protiv gripa i protiv 23 vrste   upale pluca ,da bi bio zasticen od ovih veoma cestim virusa koji   dovode do upala pluca.

Sada se ako Bog da spemamo na cetvrtu operaciju Ruskih lekara i   nadamo se da cemo uspeti da prikupimo sredstva i

da ce najzad Mitar biti ako ne kao svoji drugari onda makar „kao“ oni!

Tako da ce zbog zdravstvenog stanja Mitra pregled i operacija   biti ove godine!

Znaci predstoji nam jos ako BOG da jedna intervncija!

Nase nade da ce Mitar moci sam da hoda i da se igra sa svojim   drugarima svakog dana su vece i vece i sa tim se budimo svakog dana i   mnogo nam je

lakse u ovoj nasoj borbi za bolje sutra!

Preostaje nam ,nadamo se jos ta jedna intervencija,da bi   Mitrovi i moji zivotni ciljevi i zivotni snovi najzad bili ispunjeni!

Intervencije koje obavljaju Ruski hirurzi iznose 2.300 eura, po   intervenciji.

Zato VAS ja ljudski molim da nam pomognete uplacivanjem   neke sume novca na nas racun,sto bi nam umogome olaksalo i ovako tezak   zivot i omogucilo da Mitar ode na

vezbe i neophodne intervencije,da dobije nadu da postoji jos   uvek mogucnost za njegovo izlecenje,zahvaljujuci dobrim ljudima kao   sto ste VI!

Saljem VAM mnogo Mitrovih nalaza i dokumenata da vidite da   mi nismo neki lazovi ili prevaranti,vec majka i sin koji veruju u   BOGA,mole se BOGU i veruju u dobrotu i ljudsku

dusu.

U nadi da cete shvatiti svu tezinu nase situacije i da   cete nam pomoci,

Srdacno VAS pozdravljaju majka Sladjana i sin Mitar!

POGLEDAJTE ALBUM SA SVIM MITROVIM SLIKAMA!

http://my.pho.to/scomic/s1/albums/mitar_jojic___comic/index.htm

Adresa:

ČOMIĆ SLADJANA I JOJIĆ MITAR

FRUŠKOGORSKA 11

SIRIG 21214

021 849 0370

0658490370

/ /NAS DINARSKI RACUN JE:

ČOMIĆ SLADJANA

355-5488081-83

VOJVODJANSKA BANKA AD NOVI SAD

/      FILIJALA NOVI SAD/

NAS DEVIZNI RACUN:

VOJVODJANSKA BANKA AD NOVI SAD

FILIJALA NOVI SAD

SWIFT VBUBRS22

IBAN : RS35355000000301855592

ACCOUNT : 000301855592

POGLEDAJTE MITROV SPOT:

http://www.youtube.com/watch?v=I61RD-bQJAc

http://www.youtube.com/watch?v=PLhGRkk7lQs

Email:

scomic@neobee.ne

jmitar@neobee.net

www.mitar.4t.com

www.mitar.info

РУСКА РЕЧ – Зашто је ЕУ изгубила право да држи лекције

Зашто је ЕУ изгубила право да држи лекције

29. новембар 2012.
Дмитриј Бабич
Зашто Русија и земље Латинске Америке могу боље да се прилагоде и опстану у савременом свету него старе и арогантне државе „Старог света“? Да ли „европски пут“ уопште више постоји?
Зашто је ЕУ изгубила право да држи лекције

Карикатура: Сергеј Јолкин.

Узавреле расправе у Великој Британији у вези са доприносом те земље буџету Европске уније у Русији се сагледавају из сасвим различитог угла. Пре садашње кризе, а посебно током последњих година постојања Совјетског Савеза, Европска унија (некадашња Европска заједница) била је веома поштована у свим државама источно од Пољске.

Деценијама је идеја „опредељења за Европу“ била важан инструмент прозападно оријентисаних образованих људи и либералних медија. На тај начин они су настојали да придобију Украјину, Молдавију и друге бивше совјетске републике (укључујући и Русију) и да их „ослободе“ од злоћудне и заправо измишљене „московске контроле“. Совјетски Савез, по наводима прозападних кругова, представљао је оличење ове „контроле“ све до 1991, а касније је ова улога додељена вечито демонизованом Кремљу.

Португалија и Белорусија имају приближно исти број становника. Обе државе суочиле су се са финансијском кризом 2011. Међутим, Белорусија је девалвирала своју валуту, узела позајмицу од мање од 3 милијарде долара од Русије и успела да готово без последица преброди кризу. Португалија није могла да девалвира „свој“ евро, позајмила 97 милијарди – и сада мора још.

Данас постаје јасно да је ова црно-бела визија Европе и „европског духа“ заправо поједностављена и погрешна. „По њиховим плодовима познаћете их“, стоји у Светом писму. Ако је дрво Европске уније заиста здраво, како је онда могуће да рађа овакве плодове?

Недавни догађаји унутар ЕУ, укључујући кризу у Грчкој и у неколико других европских земаља, код многих су пробудили сумњу у старе евроцентричне вредности. На пример, Фјодор Луканов, главни уредник магазина „Русија у глобалној политици“ и један од коментатора радија „Глас Русије“ отворено је поставио питање: да ли „европски избор“ још увек постоји за бивше совјетске државе? И да ли је феномен широко прокламованих „европских интеграција“ још увек привлачан за, на пример, Украјину или Молдавију као што је био за Немачку или Француску током педесетих година 20. века, или за Шпанију и Португалију у периоду седамдесетих?

Погледајмо пример Шпаније и Португалије. Учеснице на Ибероамеричком самиту, одржаном недавно у шпанском граду Кадизу, дошле су до изненађујућег закључка: државама чланицама ЕУ, а посебно Шпанији, вероватно више требају државе БРИКС-а (на првом месту Бразил и Русија) него што је државама БРИКС-а потребна Европа.

Председница Аргентине није учествовала на европском самиту. Више су јој пријали самити Меркосура и Унасура – латиноамеричких варијанти Евроазијске уније, коју руски председник Владимир Путин покушава да формира са земљама у окружењу Русије.

Овај закључак изведен је на основу статистичких података представљених на самиту 18 земаља Латинске Америке, Шпаније, Португалије и Андоре. Упркос чињеници да је Шпанија на другом месту по обиму инвестиција у привреде латиноамеричких земаља, Шпанци су затражили помоћ од Латинске Америке, а не обратно.

Шпански дневни магазин „Ел Паис“ изнео је следеће статистичке податке у вези са тим питањем: Шпанија са својом изразито високом стопом незапослености и претећим дугом може само да позавиди земљама Латинске Америке, у којима се број људи који живи испод границе сиромаштва смањио у току прошле деценије са 50% на 30%, тако да сада више од половине становништва припада средњој класи.

Док с једне стране привреде Шпаније и Португалије показују све знаке рецесије, очекује се да ће економије „великих 20“ из Латинске Америке у овој години доживети просечан раст од 3,2%, а према неким оптимистичким прогнозама чак и 4%. Не чуди што председници латиноамеричких држава показују да одлуке могу да доносе независно од Шпаније и Португалије, а понекад према њима заузимају и снисходљив став.

Деценијама је идеја „опредељења за Европу“ била важан инструмент прозападно оријентисаних образованих људи и либералних медија. На тај начин они су настојали да придобију Украјину, Молдавију и друге бивше совјетске републике (укључујући и Русију) и да их „ослободе“ од злоћудне и заправо измишљене „московске контроле“.

Ово се не односи само на председнике Кубе и Венецуеле, Раула Кастра и Уга Чавеза, који немају обичај да присуствују Ибероамеричким самитима. Овај манир прихватила је и председница Аргентине, Кристина Фернандез де Кирхнер, која није учествовала на самиту у Кадизу јер јој је лекар саветовао да се не замара летовима преко Атлантика. Више су јој вероватно пријали самити Меркосура и Унасура – латиноамеричких варијанти Евроазијске уније, коју руски председник Владимир Путин покушава да формира са земљама у окружењу Русије.

На самиту у Кадизу, домаћини Шпанци и њихови португалски пријатељи својим некадашњим колонијама нису држали предавања о слободи, демократији и изборима. Крајње је време да и друге државе чланице ЕУ заузму исти став према својим источним суседима – Белорусији, Украјини и Русији. Белорусија стога има право да игнорише критике свог некадашњег господара Пољске, баш као што и Бразил може да игнорише снисходљиви став своје иберијске „отаџбине“ – Португалије.

Ова тврдња се може поткрепити и цифрама. Португалија и Белорусија имају приближно исти број становника (око 10 милиона). Обе државе суочиле су се са финансијском кризом 2011. године. Међутим, Белорусија је девалвирала своју валуту, узела позајмицу од мање од 3 милијарде долара од Русије и успела да готово без последица преброди кризу.

А Португалија – у којој су људи деценијама куповали некретнине узимајући кредите – добила је 97 милијарди долара у пакету помоћи од ЕУ и Међународног монетарног фонда, а сада тражи још. Разлог је једноставан: пошто се одрекла своје финансијске независности уласком у еврозону, Португалија сада не може да девалвира „своју“ валуту – евро. Све што може да учини јесте да позајми још више новца.

Да ли је ово „европски пут“ о коме су нам толико причали? Такав пут нас не занима и убудуће нећемо трпети да нам држе лекције. Током 1990-их, када је Русија имала дужнички проблем према државама чланицама ЕУ (удруженим у Лондонски клуб поверилаца), постојала је извесна основа да јој се „држе лекције“.

Али ЕУ је начинила свој избор: није ништа поклонила Русији. Није отписала ни једну једину пару дуга. Данас Русија даје кредите неким државама чланицама ЕУ (укључујући Кипар, Ирску и неке друге несолвентне „учитеље демократије“). Дакле, зашто би Русија трпела снисходљив став западних земаља?

Можда ће историја ироничном игром судбине поставити ствари на своје место. Мултиетничке, нестрпљиве и релативно младе државе – „продужеци“ Европе (некада САД, а данас Русија и земље Латинске Америке), могу боље да се прилагоде и опстану у савременом свету – свакако боље него старе, непомирљиве, и крајње арогантне државе „Старог света“.

Дмитриј Бабич је политички аналитичар радија „Глас Русије“.

Проф. др Алекса Милојевић – 1. Економска политика 2013 – напријед у ропство

Проф. др Алекса Милојевић

1. Економска политика 2013 – напријед у ропство

1.1. Обмане, преваре, неистине

Напријед. Увијек се иде напријед. И онда када се иде уназад иде се напријед. Код оних који не мисле на своју будућност и своје потомке.

Ово није економска политика. Ово је уцјењивање народа захтјевима иностраних ментора. Прије свега се то односи на захтјеве ММФ који настоји да усвајањем ове поробљивачке економске политике прибави одређену сигурност за поврат посуђених средстава, а нас да економски уништи. Влади је ово потребно да би стекла повјерење и наклоност ММФ како би од њега могла поново да посуђује за отплату доспјелих рата. То је суштина ове економске политике и прва потреба за њено доношење. Најважнији број у овој економској политици је приспјела отплатна рата од 264 милиона КМ. Усвајањем економске политике ММФ стиче сигурност да ће то бити плаћено. Због тога је ова економска политика сва у знаку удовољавања захтјевима ММФ-а. Остало је празна слама чији је задатак да се попуни простор, да не би одјекивало празнином.

То се види и по њеном унутрашњем садржају. Да би то била, економска политика, би морала да наброји све кључне економске проблеме, да их опише, оцијени њихово друштвено и економско значење, те на крају да се опредијели за мјере и инструменте за њихово појединачно рјешавање.

Свега тога у овој економској политици нема. Ни проблеми чак нису наведени што ову економску политику чини беспредметном. А проблеми су огромни, пријетећи: убрзано пропадање привреде, огроман спољни дуг (2,7 мрд. КМ), огроман унутрашњи дуг (2 мрд. КМ), платни дефицит (2 мрд. КМ), кумулирани буџетски дефицит (1,3 мрд. КМ), огромна незапосленост, високо прецијењена валута, недостатак властите акумулације и инвестиција, концесије, стране инвестиције.

Умјесто да се отвори расправа о овим проблемима са циљем да се приступи њиховом рјешавању о томе овдје нема ни ријечи. Како је израда економске политике незаобилазна владина обавеза, у околностима када је присутна потпуна неспремност да се уђе у ову врсту анализе и расправе, Влада је прибјегла другом методу. Примијењен је метод обмана, превара и изношења неистина. Примијењен је заправо метод затрпавања ових проблема огромном количином празне сламе, односно празних ријечи, празног говора који не додирује проблеме. Прича се шта се радило и шта ће се радити (2013), али нема и шта ће се урадити, како и колико ће се допринијети рјешавању ових тешких економских и друштвених проблема. Много сламе, али без зрна.

Влада ове проблеме не наводи и избјегава расправу о њима из једноставног и видљивог разлога. Не зна како да их ријеши. Влада је произвела проблеме који су је превазишли, надвисили и сада настоји да их заобиђе, прикрије. Као да ће се проблеми ријешити њиховим прикривањем. То је управо једна од великих обмана народа.

Народ ово зна и не може се преварити. Народ види и проблеме и Владу која му доноси зло. Види њену и моћ и немоћ. Моћ да гомила неподношљиве проблеме који свом тежином притискају овај народ и немоћ да их ријеши. Чак неће ни да их изнесе на видјело.

Да би обмањивање било што потпуније и посебно што увјерљивије Влада се наслања на своје иностране менторе, прије свега ММФ и Свјетску банку користећи се њиховим поробљивачким „стандардима“, „ставовима“, „препорукама“. Тако то дјелује много поузданије. Бескрајна је захвалност Владе на овој помоћи. Како би, да није ових иностраних ментора и њихових стандарда, ставова, препорука доказала народу да смо сада 2,5 пута богатији, запосленији, да имамо 2,5 пута моћнију привреду него прије рата. Онда 1.800 $/становнику, а сада 5.000 $. Да се туђе не урачунава као своје (кредити и туђе продате робе) то не би било могуће. Не би било могуће доказати ни тако нашу ниску инострану задуженост и успјешност развоја којег нема. Уништава се привреда, а администрација и богатство расте. У статистици богатство у народу сиромаштво. Народ треба да вјерује Влади, а не својим очима.

Очито је да се исплати бити на путу за улазак у Европску Унију. Свугдје све само богатство и напредак само што то народ не види. Не види какву му силну срећу доноси његова проевропска Влада. Срећа је што још народ није изгубио здраву памет. Све види, али још не може ништа да уради. Можда још није сазрело. Изгледа да убрзано зрије.

1.2. Незапосленост

Онако како је поменут проблем незапослености у овој економској политици крајње је увредљиво. Влада би морала да се извине народу. О највећем проблему, највећем злу које може да погоди један народ, економију, људе, овдје скоро да се и не говори.

Наводи се да је број запослених за првих девет мјесеци 2012. године већи за 17,1 % у односу на исти период претходне (2011) године. Број запослених је порастао за 3.204 радника, са 18.704 (2011) на 21.908 (2012). Да није срамотно било би очаравајуће. Оволики проблем незапослености настоји да се прикрије оваквим безначајним податком. Што је најгоре ово је покушај прикривања истине. Статистичка је истина да је ова Влада у времену свог трајања (2006 – 2012) повећала незапосленост за 9.183 радника. Број запослених се смањио са 248.139 (2006) на 238.956 радника (2011). Умјесто да запошљава ова Влада отпушта раднике. Вјероватно се ради о недостижном циљу ове економске политике да у 2013. години „задржи постојећи број запослених“ (стр. 41).

Свугдје, код одговорних народа, који мисле на своју будућност Влада која не зна како да запосли људе и да богати народ не може да влада, нема право на то. То јој се право одузима. Надат се је да ћемо и ми постати одговоран народ.

Колики је проблем незапослености код нас говори податак да је око 75 % радно способног становништва код нас незапослено, неактивно. У развијеним земљама то достиже број од 30 %. Умјесто што ради 238.956 (2011) требало би да буде запослено 665.000 радника или 2,8 пута више.

О трагично високом нивоу незапослености код нас говори и следећи податак. Ако у Републици Српској има око 460.000 домаћинстава онда у тек сваком другом домаћинству има једно запослено лице. О свему овоме у овој економској политици ни ријечи. Како ријешити овај оволико тежак проблем? Влада се изгледа овдје неће да мијеша у свој посао.

1.3. Задуженост

Знајући за величину овог проблема предлагач ове економске политике се потрудио да низом упоређивања докаже нашу ниску задуженост и тако прибави сагласност за нека будућа задуживања. Тако, спољни дуг према БДП (2013) у Републици Српској износи 46 %, БиХ 41 %, Њемачкој 82 %. Два пута смо бољи од Њемачке, односно два пута смо мање задужени каже Влада. Наравно да је ријеч о превари. Ми и Њемачка смо два потпуно различита, неупоредива економска квалитета.

Њемачка са платним суфицитом од 130 милијарди еура, подцијењеном валутом, најбржом стопом раста БДП. Очито је да се ради о развојном дугу који је усмјерен на инвестиције у производњу. Република Српска са платним дефицитом од 2 мрд. КМ, прецијењеном валутом, новим кредитима усмјереним у потрошњу.

Према ставовима ММФ-а и Свјетске банке земља је високо задужена ако укупан (спољни и унутрашњи) дуг учествује у БДП са преко 80 %, средње задужена од 48 – 80 % и ниско задужена до 48 %. Код нас, тако мјерена задуженост, износи 56 % (2013) па смо средње задужена земља, каже Влада.

Мјерено односом спољног дуга и извоза у Републици Српској тај број износи 110 % (2013). Према ставовима ММФ и Свјетске банке, што се наводи у економској политици, високо задужене земље су са 220 %, средње задужене 132 – 220 % и ниско задужене до 132 %. Ми смо ниско задужени.

Отплате дуга у извозу учествују у Републици Српској са 10 % (2013). Критична вриједност је 30 % па се закључује да смо, и овако мјерено, ниско задужени. Све у свему нисмо задужени. Можемо да наставимо са задуживањем.

Све ово једноставно није истина. Свјетска банка и ММФ су колонијалне институције које заробљавају путем задуживања. Због тога непрекидно дижу дозвољени праг задужености како би намамиле слабе владе да неподношљиво задужују своје народе. Већ су у томе успјеле. У свим земљама бивше Југославије и Источне Европе задуживање је у току па упоређивање са њима нема никакво значење. Још се није стигло до краја. Дозвољено је повеаћно задуживање да би пропадање било дубље.

Искуство Латино-америчких земаља је једини поуздан доказ. Оне су са много мањим износима дугова (1980 – 1990), мјерено било којим овим показатељем, запале у дужничко ропство, потпуно разориле своје економије од када више нису у стању да се опораве. И њима су ММФ и Свјетска банка савјетовали како нису презадужени. Спасиле су се јужноазијске земље које су одбиле задуживање код ММФ-а и Свјетске банке, окренуле се инвестицијама из властитих извора и од тада почеле нагло економски да напредују издижући се до свјетских економских сила.

Погрешно мјерење нашег БДП је основна превара Владе о нашој спољној задужености, односно о нашем економском развоју у цјелини. Група развијених западноевропских земаља је направила савез назван Европском Унијом са циљем окупирања и заробљавања мање развијених европских земаља. Заробљавање безвриједним новцем је основни метод. То је веома примамљиво за слабе владе и слабе политике које се просто „лијепе“ за тај безвриједни новац. Тако се постиже веома важан циљ – да домаће владе доведу своје народе у колонијално ропство, да их униште.

Да би се то остварило потребно је направити рачун гдје се задуживање показује позитивним, да са растом задужености расте богатство. Тако ће се слабе владе показивати успјешним. Што више дугова веће богатство. Задуживање може да буде огромно, неподношљиво, а да се показује (у рачуну) ниским.

Рјешење је нађено у методологији мјерења бруто домаћег производа (БДП). Спољни дугови и продате стране робе (платни дефицит) се урачунавају у вриједност БДП. У Републици Српској спољни дуг је 2,7 мрд. КМ (2011), платни дефицит је 2,0 мрд. КМ, а БДП (2011) је 8,6 мрд. КМ. Када се спољни дуг и платни дефицит одузму од БДП излази да БДП који је „наших руку дјело“ износи свега 3,9 мрд. КМ. Када се од тога одузме инфлација (цијене 1997) долази се до реалне вриједности нашег БДП (2011) од око 2 милијарде КМ. Тада је слика наше задужености сасвим другачија. Када се наш укупан дуг (спољни и унутрашњи) од 3,7 мрд. КМ (цијене 1997) стави у однос према реалном БДП од око 2 мрд. КМ излази да је наша задуженост огромна. Није 56 % него 185 % односно више за 3,3 пута од онога што наводи Влада.

Није превара Владе само у кориштењу прецијењеног, статистички измјереног БДП. Превара је и у кориштењу извоза, у нашим условима, као мјере задужености. Извоз би могао да буде једна од мјера степена задужености само у случају платно-билансне равнотеже и располагања монетарним надлежностима. Тада би било могуће да се постепеним девалвацијама валуте крене у платни суфицит који износ би могао да буде употријебљен за отплате дугова. Тај износ суфицита у односу на отплатну рату би могао да буде поуздана мјера степена задужености. Постојећа упоређивања у нашим условима немају никакво реално економско значење. Извоз је само нешто већи од дефицита, па је питање како покрити дефицит, а не од извоза још отплаћивати и дугове.

Уз то, ми немамо монетарне надлежности, што значи да немамо никаквих могућности да управљамо дугом. Немамо могућност да постепеним девалвацијама повећавамо прилив девиза од извоза које су потребне за отплату дуга.

Сасвим је разумљиво што Влада све ово неће да прихвати избјегавајући ову врсту разматрања. На видјело би изашла њена одговорност за стање у које нас је довела. Ријеч је о настојању да се стање непрекидно показује бољим него што је, све до потпуног пропадања. А онда, нада се, да ће се догодити оно што се догодило многим народима. Влада гурнула народ у колонијално ропство и нико није крив. Објективна нужност, свјетска криза и којешта.

Поуздана мјера задужености је у располагању властитим финансијским изворима за отплату. Употреба кредита је морала да буде таква да се оствари износ нето добити који би омогућавао отплату. Влада то није остваривала. Трошила је новац у сврхе које нису обезбјеђивале економски поврат. За 11 година (1995 – 2006) све су се владе задужиле за 660 милиона КМ. Ова Влада се за шест година задужила за двије милијарде КМ, односно задуживала се 5,5 пута више од претходних влада. При томе све су претходне владе (1995 – 2006) оствариле раст привреде од 6 % годишње. Ова је уништавала привреду. За вријеме од шест година (2006 – 2012) ова Влада је потрошила око 4,5 милијарди КМ (спољни кредити, буџетски и платни дефицит, средства од приватизације), а остварила губитак, односно мању вриједност у привреди за око 500 милиона КМ.

Одакле враћати кредите. Посуђивањем од ММФ-а да би враћали ММФ-у. Докле. Сигурно је, не дуго. И онда Влада обмањује народ да нисмо у дужничком ропству.

Умјесто да се расправља о одговорности Владе што нас је довела у дужничко ропство Влада намеће расправу о заробљивачкој економској политици. Потребно је покренути све друштвене снаге да се забрани даљње задуживање.

1.4. Буџетски дефицит

Само што се појавио проблем збирног (вишегодишњег, кумулираног) буџетског дефицита пристигла је помоћ странаца. Промијењен је начин обрачуна (књижења) и проблем је ријешен. Кумулираног буџетског дефицита више нема. Оно што је било, више га нема. Брише се. Заиста успјешно папирнато рјешење проблема.

Истина је да је буџет једногодишњи акт и да нема преноса салда, али истина је и да се владе не могу задуживати код комерцијалних банака. Да смо у нормалном привредном систему влада би могла да се задужује, у времену краћем од годину дана, само код своје централне банке. Банка би монетарно контролисала владу што би ограничавало могућности уласка у дефицит.

У околностима одсуства наших монетарних надлежности Владу нема ко да монетарно контролише и она може да се бесконачно задужује. Скупштинска већина, с обзиром на једнорадну партијску припадност, то неће. Не може се очекивати да ће се Влада подврћи самоконтроли, самоуништењу из разлога одговорности за народ. До сада јој то није била особина. На против испољила је своје изузетне склоности ка бесконачној потрошњи и задуживању. Једина могућност је, у овим глобалистичким околностима, да се то ограничење оствари законом.

1.5. Смањење плата – убрзање пропадања

Када би се убрзање развоја могло да оствари смањењем плата односно смањењем тражње, проблем економије би био ријешен. Посебно, био би ријешен проблем мање развијених. Што мање плате, што мања тражња, што веће сиромаштво, то веће богатство. Пораст сиромаштва као основа пораста богатства. Кретања у супротним правцима доводе до кретања напријед. Немогуће али нам то Влада препоручује и покушава да наметне.

Свакако да то не чини по властитој памети. Она слуша савјете ММФ. На тај начин, путем тзв. „структурних прилагођавања“ ММФ је уништио многе привреде и народе који су имали послушне владе па зашто не би и нас. Јасно је да то нису само савјети. То су условљавања. Када сте дужни морате да слушате, па ако треба и да се самоуништавате, да тјерате народ у дужничко, колонијално ропство.

Као услов одобравања нових кредитних транши ММФ настоји да прибави гаранције за отплату приспјелих рата. Како нема привреде, нема тог финансијског извора, онда се он налази у уштедамо на платама. А управо то води привреду у убрзано пропадање, што је основна жеља ММФ. Довести у стање немогућности враћања дуга крајњи је циљ којем се тежи. То је завршни корак. Послије тога је колонија, колонијално ропство.

Неприхватљивост смањења плата као начина изласка из кризе намеће се већ на први поглед. Смањење плата значи смањење пореза и доприноса што увећава фискалну нестабилност. Смањење плата смањује тражњу што води смањењу цијена. Отвара се тежак проблем дефлације са својим вишеструким негативним учинцима. Смањење цијена (дефлација) доводи до пропадања многих предузећа. Предузећа пропадају радници остају без посла. Тражња се из овог правца убрзано смањује што даље убрзава процес пропадања предузећа и раста незапослености. Фискални приходи су у паду што води расту буџетског дефицита. Могућности отплате кредита се смањују. Убрзано се пада у дужничко и колонијално ропство. Циљ ММФ је остварен. Да ли је могуће да је то циљ и ове Владе. Или не зна шта ради.

Сигурно је да је прекомјеран број запослених у јавном сектору, а и да су плате много веће него у реалном. Али рјешење проблема нашег економског развоја није ни у смањењу плата нити отпуштању са посла. Рјешење је на сасвим другој страни.

Проблем економског развоја односно проблем изласка из кризе се не може остварити смањењем тражње (смањење плата) него управо обрнуто – повећањем производње и на тој основи повећања тражње (повећања плата). Све су се досадашње економске кризе успјешно рјешавале на тој основи.

Проблем је што наша Влада не зна како да повећа производњу, што је једини пут изласка из кризе. Економија само познаје производ и производњу. Без тога нема кретања напријед, па ни изласка из кризе. Не знајући како да повећа производњу Влада се одлучила на оваој најпогубнији корак, на смањење плата односно смањење тражње. То је пријеки пут нашег економског пропадања.

Свакако да је свим силама потребно спријечити ову намјеру Владе. Умјесто да смањује плате или отпушта људе са посла потребно ју је присилити да повећа производњу. Ако не зна мора да оде. Народ је вреднији од власти.

1.6. Спирала дугова и дефицита

Сви који су упали у ову спиралу економски су пропали. Доспјели су у колонијално ропство. Странци су им на крају све узели (природна богатства, јавна предузећа) и економски их покорили (рад за ропске наднице код странаца). Спасили су се само они који су на вријеме успјели „да пресјеку“, да се зауставе, да откажу услуге и савјете странаца и крену својим путем.

У средиште се постави фиксан девизни курс. То је сидро које не попушта. Почетни спољни дуг диже прецијењеност валуте што увећава платни дефицит. Платни дефицит са своје стране диже прецијењеност валуте, што увећава дуг. И тако редом. Дуг увећава дефицит, дефицит увећава дуг до брзог финансијског и економског слома. Тада нити се могу враћати дугови нити је могуће рјешавати платни дефицит.

Све говори да смо стигли у то стање. И дугови и дефицити су у непрекидном порасту што говори да смо у дубокој финансијској и економској кризи. Влада то не види. Неће да види.

2. Криза је системска

Криза коју проживљавамо није ни увозна (свјетска) ни пролазна (коњуктурна) како тврди Влада. Ово је дубока криза система који није у стању да богати и запошљава народ него га угрожава. Основа кризе је у приватизацији 1997. године. Остварена је историјски превазиђена ситносопственичка својина XIXвијека која је неспособна да буде успјешан носилац модерног економског развоја. Да би се кренуло напријед нужно је напустити постојећи, да би се градио нови привредни систем. У суштини, потребно је са постојеће индивидуалне приватне својине прећи на масовну акционарску. Потребно је остварити све облике својине: индивидуалну приватну својину у стиној привредној структури, масовну корпоративну са учешћем радника и грађана као основе изградње крупних предузећа и јавну и претежно јавну над природним богатствима.

Сва тежина ове кризе је управо у њеном системском садржају. Основна особина система је у распореду социјалних снага. Они који су на власти остварују своје додатне системске користи. То су браниоци система који углавном не попуштају прије насилног слома.

Наш постојећи привредни систем углавном припада онима који су се, кроз приватизацију, неоправдано обогатили, присвојили туђе. Улажу се силне енергије да се то задржи, да не дође до одређене системске промјене. Изузетна оданост власти постојећем привредном систему и оштра супростављања било каквој промјени о томе поуздано свједочи. Било какви приједлози опозиције се не прихватају. Не прихватају се ни приједлози ни противљења социјалних партнера (синдикат, послодавци, борци и слично). Ни толико погоршање стања у привреди није у стању да приволи власт на пожељну системску измјену.

Непопустљивост власти односно њено непристајање на било какву промјену, упућује на правац њеног насилног рјешавања што би свакако требало избјећи.

Постоје све опасности да нагомилана силна негативна енергија, у околностима губитка социјалне контроле, крене у погрешном правцу. Потребно је уложити све снаге да се криза ријеши мирнијим путем. Тешкоћа је што су могућности савлађивања кризе демократским путем веома ограничене.

У развијеним парламентарним демократијама пожељна системска помјерања се углавном остварују демократским путем. Грађани препознају приједлоге опозиције што награђују на изборима. Тиме се овим демократским поступком долази до пожељне системске промјене.

Тешкоћа је што је код нас на дјелу недемократска власт, садржана у појму владајуће партије капитала. До изборне побједе се углавном долази уцјењивањем бројних гласача. Власници предузећа, који су политички активни, имају раднике, а радници имају породице и пријатеље. То је стабилна основа која уцјенама доноси изборне побједе.

Непопустљивост власти да прихвати било какве системске промјене упуђује на опасности насилног рјешавања кризе. Ипак имајући у виду све изузетне ризике насилног рјешавања потребно је учинити све да до тога не дође. Уколико власт не попусти пред опозицијом и социјалним партнерима (синдикат, послодавци, борци, студенти и слично) рјешење би било потребно потражити у петицији грађана или до заказивања њиховог референдумског изјашњивања.

Све је боље од масовних социјалних покрета који су у стању да крену у неконтролисаном правцу.

3. Политичка и/или правна одговорност

На дјелу је само политичка одговорност. Оцјена, односно казна за рад стиже само на изборима. Механизам заштите од лоше власти не постоји. Могуће је у мандату учинити највећу штету народу, а да се за то правно не одговара.

Очито је да народ не може да опстаје и напредује само на политичкој одговорности. Потребна је и правна. У развијеним парламентарним демократијама то је неопходан садржај, то се подразумијева. Нико нема право да некажњено прави штету народу. Код нас је другачије. Дубина кризе у којој се налазимо јасно говори да је код нас на дјелу штетна власт. Власт која доноси штету народу, а да за то нема никакве одговорности.

Сада у Грчкој и другим земљама погођеним кризом нашироко се расправља о кривичној одговорности посланика који су довели своје земље у таква кризна стања. Постоје све основе да се та врста расправе покрене и код нас. Потребно је правно санкционисати све штетне одлуке ове Владе и Народне скупштине прије него што западнемо у неподношљиву кризу.

Власт (Влада и Скупштина) је обавезна да доноси рационалне одлуке, да остварује ту врсту избора. Начин да се то оствари је у обавези израде претходне студије економске оправданости за сваку значајнију инвестицију, куповину, продају о којој одлучује Влада односно Народна скупштина. Оно што је важно, те студије би морале да буду лако доступне стручној и научној јавности. Уколико се донесе самовољна одлука, која доноси штету, представници Владе и Народне скупштине би били предмет правних испитивања. У том правцу и у том циљу је потребно остварити допуну нашег Кривичног закона.

Самовољност је основни начин рада Владе и Скупштине. Основни узрок наше кризе је управо у доношењу самовољних штетних одлука Владе и Скупштине. Изненађује и изгледа невјероватним степен неодговорности и неосјетљивости Владе за чињење штете и онда када се на то упозори. Да се наведе само један примјер.

Овај Институт је урадио „Студију оправданости изградње термоелектране 3 у Угљевику“ у којој је утврдио да ће се у радном вијеку ове термоелектране остварити штета за Републику Српску у износу од 26,5 милијарди КМ. На сва упозорења да се одустане од ове стране инвестиције Влада не одговара. Упорно је подржава. Када би се допунио Кривични закон сигурно је да би се понашање промијенило.

4. Да нам се не понови – приједлог за размишљање

Тежити промјени постојеће власти има смисла само уколико се прибаве чврсте гаранције да нам се оваква власт никада више неће поновити. Да нам се никада више не понови уцијењен и понижен народ, варан у основној „вараоници“ Народној скупштини. Да никада више један човјек не буде могао да смјести своју приватну партију у Народну скупштину и да, он један, преко њих, „скупштинске већине“ управља народом, нашим животима.

Многи „његови“ се вјероватно не слажу са многим одлукама које доносе. Али из страха од губитка привилегија пристају. То је веома слаба основа за опстанак народа. Народ не може да опстаје на партијској послушности посланика „скупштинске већине“ којима су у одлучивању важнији лични од народних интереса. Управо обрнуто. Народна скупштина мора да буде мјесто изградње и остварења народних интереса, без икакве могућности да они који доносе одлуке буду ометени личним, партијским или неким другим интересима и утицајима. Да би се то остварило неке најважније одлуке морају да буду изгласане од посланика, позиционих и опозиционих партија, који представљају најмање 51 % укупног гласачког тијела.

Честитост (моралност) је важна у политици. Она ја важна али није довољна. Не може се рећи: Ви одлазите. Ми смо честитији. Ми ћемо то боље радити. Поред тога што је честитост важна особина личности на власти, али важан је и систем. Људи су дио система. Понашају се у складу са системом, извршавају његове наредбе. Какав је систем такви су људи у њему.

Организација је важна чињеница људског напредовања. Због тога, да би се дошло до честитих људи у политици, важно је прије тога створити „честит“ политички систем. Тада ће он по својим критеријима честитости бирати људе, односно такви људи ће моћи да улазе у политику и да се њоме баве. Мјера честитости у политици, односно мјера честитости политичког система је присиљавање свих у њему да максимално раде за народ, за народне интересе. Да није могуће доносити штетне одлуке по народ на рачун посебних партијских или појединачних интереса, без обзира на партијски положај и улогу коју неко има.

Начин да се заштите народни интереси у Народној скупштини је у постизању што вишег нивоа заступљености народа у доношењу најважнијих одлука. Са тог становишта ова власт нема потребан ниво легитимитета. То је управо основа доношења свих ових бројних штетних одлука односно штетности ове власти уопште. Превладали су посебни (партијски) и интереси појединаца (посланика) над народним.

Око половине грађана са правом гласа не излазе на изборе. То се не може приписати љености нити потпуној политичкој незаинтересованости. Вјероватно је истина на другој страни. То је мјера неповјерења у политику у цјелини. Када би било више повјерења, односно када би се народ увјерио да власт ради за народ, а не против њега, излазност би се сигурно повећала. Али то власти не даје за право да окрене леђа том дијелу народа, да буде занемарен у доношењу одлука, што је управо сада случај.

Сада, водећа партија добије око 18 % укупног броја гласова. Са коалиционим савезницима изађе на око 25 %. То је „скупштинска већина“ која суверено влада народом. Још када се томе дода партијска послушност као и послушност коалиционих партнера лако се долази до закључка да је на дјелу најгори облик аутократије. Власт предсједника водеће партије је потпуна, неприкосновена. Тако једна приватна партија, њен власник, обавља власт над укупним народом. Ту је управо неподношљива политичка деформација коју је потребно савладати као основе нашег укупног друштвеног и економског оздрављења и покретања напријед. Умјесто појединца који скривено, иза завјесе, управља народом потребно је доћи до рјешења које ће то онемогућити. Потребно је да, бар најважније одлуке, буду покривене са посланицима у Скупштини који иза себе имају најмање 51 % укупног гласачког тијела.

Једна од тешкоћа је у скорој немогућности остваривања пуне излазности на изборе. Када би то било „скупштинска већина“ би представљала најмање 51 % гласачког тијела, па би власт била легитимна. Није могуће остварити ни тај ниво коалиције (51 %). Тада би била изгубљена опозиција, што је прва претпоставка парламентаризма. Не би било мјеста за нове идеје и супростављања, чиме би се укупан демократски политички систем довео у питање.

У овом огромном размаку између постојеће нелегитимности власти садржане у представљању свега четвртине гласачког тијела и немогућности да се достигне легитиман ниво од 51 % стоји сва тежина рјешења овог проблема.

Рјешење је могуће наћи у избору неких најзначајнијих одлука које се доносе у Народној скупштини када је, због те изузетне важности, нужно да се „догоди народ“. Таква одлука може да буде донесена само ако у себи носи представљање најмање 51 % укупног гласачког тијела. Тада би било остављено довољно простора за парламентаризам (у току године), а онда када мора „да проговори народ“ (на крају године) нема мјеста прегласавању. Тада се мора бити народ, доносити народне одлуке.

Потребно је остварити допуну нашег политичког система, изградити ту врсту политичке институције.

Савим разумљиво. Нису све одлуке које се доносе у Скупштини подједнаке важности. Није све партија, позиција и опозиција. Постоје одлуке од општег народног значаја када су позиција и опозиција бесмислени и штетни појмови. Е та питања, те одлуке је потребно издвојити и захтијевати, да се то озакони, да је за њихово доношење потребно да гласа најмање 90 % укупног броја посланика.

С обзиром да је економија најважније политичко питање односно да политика и није ништа друго него економија, све се, сва политика се, као у лијевак слива у економију доношења тих одлука мора да буде засновано на испуњењу овог захтјева – 90 % гласова посланика.

Приликом доношења економске политике, законска би обавеза била да се уз остало, одговори и на неколико основних економских питања. За колико ће Влада у наредној години да:

  • повећа запосленост,
  • повећа бруто друштвени производ,
  • смањи дугове (спољни и унутрашњи),
  • смањи платни дефицит,
  • смањи дефицит буџета,
  • смањи инфлацију.

На крају године водила би се расправа о извјештају о економској политици, односно о испуњењу ових претходно постављених циљева о чему би се донијела одлука са најмање 90 % гласова. То је уједно и одлука о изгласавању повјерења односно неповјерења Влади.

Нестабилна и ризична власт, стабилан и сигуран народ. Ту је основни демократски принцип који би овим био испуњен. Демократија мора да има своју мјеру успјешности, а мјере је у напретку народа. Не би нам се могло догодити, као сада, да Влада оволико угрози народ, да нам нанесе оволику штету, а да народ није у стању да се одбрани од лоше власти.

5. Развој је могућ

Основни извор нашег сиромаштва није у оскудности природних и других погодности за развој. Сиромаштво потиче од постојеће власти која не зна да сва та богатства употријеби и претвори у наше материјално богатство. Ограничење је у неодговарајућем привредном систему и неспремности власти да се тај привредни систем промијени.

Опште привредно-системске околности за привредни развој су крајње неповољне. У свом колонијалном походу на Босну и Херцеговину странци су направили привредни систем који је скоро немогућ за развој привреде. Прије свега се то односи на Валутни одбор, односно одузимање нам монетарних надлежности. У средишту је терет прецијењене валуте који се са погоршањем стања у привреди (дугови и дефицити) повећава. Како су монетарна и фискална политика у међусобној уској вези одузимањем монетарних надлежности престају могућности остварења и фискалне политике. Владе нису под монетарном контролом што им даје неограничену слободу задуживања. Ту је и лоша приватизација, отворене границе, неуређен политички систем и слично. Све то ограничава развој привреде и доприноси продубљивању кризе у Републици Српској и Босни и Херцеговини у цјелини.

Бављење проблемом привредног развоја мора да има у виду сва та ограничења на која се још увијек не може утицати. Потребно је проналазити пожељне излазе и остваривати развој у оквиру присутних ограничења. У таквим стијешњеним привредно-системским околностима, пут води према природним богатствима као једином поузданом ослонцу. Потребно је законски регулисати употребу природних богатстава са циљем остварења највишег нивоа рационалности њихове употребе, што је први услов изласка из кризе. Због тога је овај закон потребно што прије донијети.

Природна богатства су, посебно у околностима постојеће колонијалне насртљивости, једини поуздан ослонац нашег опстанка и развоја. Оно што је за нас најважније остало је изван закона, препуштено незаконитој употреби. У стварности сва природна богатства су стављена у руке једног човјека, предсједника владајуће партије и Предсједника Републике, који, не знајући да их рационално употребљава, да са њима и народом прави развој, распродаје их странцима. У суштини ради се о распродаји народа, његове животне судбине.

Уколико би се кориштење природних богатстава законски уредило на начин како је то у развијеним земљама Запада, била би то снажна основа за остварење веома успјешног и убрзаног привредног развоја. На основи огромних износа нето добити, који би се остваривали, било би могуће враћати иностране дугове и смањивати буџетски и платни дефицит, остваривати средства за инвестиције.

Након потпунијег кориштења природних богатстава, као првог покретача развоја могуће је касније остваривати потпунија привредно-системска помјерања која би увећавала могућности напредовања.

С обзиром на низак ниво наше економске развијености наш будући привредни развој треба да се креће у двије фазе:

– први – квантитативни и

– други – квалитативни.

У првој фази би се остваривао квантитативан раст заснован на потунијем упошљавању сада неупослених и неискориштених фактора производње. Шуме, воде, ријеке, пољопривредно земљиште, руднике и остала природна богатства потребно је привести потпунијој економској употреби. То је снажан извор материјалног раста и запошљавања.

Потпуно су неосноване тврдње постојеће власти да економског активирања наших природних богатстава нема без иностраних финансијских извора. Управо супротно. Активирање иностраних финансијских извора је опасна пријетња да останемо без својих природних богатстава као јединог услова нашег биолошког опстанка.

Економско активирање природних богатстава на основи властитих финансијских извора једина је поуздана основа развојне успјешности. Развијајући модел масовног акцинарства могуће је прибавити огромна финансијска средства за потребна инвестирања. Огромни износи нето добити који би се остварили употребом природних богатстава финансијски је потенцијал за остварење даљњих инвестирања у изградњу шире привредне структуре.

С обзиром на изузетну неискориштеност природних богатстава, њиховим масовним привођењем рационалној економској употреби на основи новог Закона о кориштењу природних богатстава и основних измјена у привредном систему, могуће је у веома кратком времену запослити нових око 100.000 радника и повећати бруто друштвени производ за неколико пута. Са отпочињањем прве фазе претежног квантитативног привредног раста постепено би јачали и елементи квалитета. У каснијој фази би били преовлађујући.

Нас овако богате са оваквим природним богатствима, неко, ова власт, прави оволико сиромашним, беспомоћним. Само због тога што власт не зна или неће да крене у развој. Или јој није у интересу. По свему судећи у питању је ово последње.

6. Промијенити власт – спасити народ

Сва, и највећа зла, потичу од домаће власти. Ни један народ није доспио у коонијално ропство, а да му то није учинила домаћа власт. Имамо све изгледе да доживимо ову горку судбину. Судећи по досадашњем, постојећа власт је наш веома успјешан колонизатор. Већ смо дубоко загазили у том правцу и скоро да смо при самом крају пута. Већ је неподношљиво сиромаштво и незапосленост, без наде да ће бити боље. Реални су изгледи наглог погоршања у будућности. Дугови расту а привреде, која би требала да буде извор њихове отплате, све је мање. Сигла је на ред и распродаја оного што нам је највредније, што је последње упориште нашег опстанка.

Сви народи који су доспјели у колонијално ропство догодило им се то онда када су остали без својих природних богатстава, када их је домаћа власт уступила странцима. Наша власт на томе сада веома предано ради. То је завршни чин наше колонизације, последња слика.

Колонизација коју постојећа власт проводи над нама обавља то по свим већ познатим правилима гдје резултат не изостаје.

Темељно уништење властите привреде и прекомјерно задуживање су два стуба носача укупног процеса. Пораст задужености треба да, због пропадања привреде, буде праћено све мањим могућностима враћања дуга. То је пријеки пут пропадања у дужничко, колонијално ропство. Пораст сиромаштва и незапослености даљњи су активни носиоци колонијалног заробљавања.

Сиромаштво и незапосленост смањују отпор доласка странаца. Ширећи мисао како је властити развој немогућ „шире се руке“ за долазак странаца као јединих спасилаца. Влада је ту изузетно активна. Нема спаса и развоја без задуживања и довођења странаца који ће нас својим „добронамјерним“ инвестицијама обогатити, унаприједити, спасити. Због тога им је потребно пружати што више погодности само да дођу. Посебно се то односи на обарање цијена за уступање природних богатстава. Ту су највеће могућности довођења странаца. То је говор Владе који заглушујуће одјекује.

И тако ничег властитог. Све је страно. Домаћа власт не жели да преузме одговорност за властити развој. Она је ту да буде добар посредник и проводник наше предаје странцима. Основна гаранција тог њеног успјеха је у нашој немоћи да се томе супроставимо.

У постојећим политичким околностима присутна је наша потпуна немоћ да се ослободимо ове издајничке колонијалне власти и дођемо до одговорне патриотске која ће нас унапређивати и бранити од сваког зла.

Заробљавање не може без заробљивачке политике. То страни колонизатори добро знају. Потребно је остварити механизам политике који ће терет колонијалног заробљавања пренијети на домаћу власт. Да то она здушно прихвати као једину основу свог опстанка. Тада се остварује процес пропадања народа у колонијално ропство, а да нико није крив. Све се одлуке доносе „самостално“ демократски. Заробљавање је „домаћи производ“. Данас је то, због своје изузетне успјешности, скоро једини начин колонијалног заробљавања, што се односи и на нас.

Потребно је доћи до партије која ће стално побјеђивати на изборима у околностима све горег стања у друштву и економији. Што већи колонијализам, то сигурнија политичка побједа. Потребно је онемогућити патриотске снаге да „дигну главу“. Ту су они мекушци који су осјетљиви на бол и невољу народа и који би кренули у активности ослобађања народа од колонијализма. Сасвим супротно. На власти треба да буду они, окрутни, до којих не допиру уздисаји народа, који неће да виде сузе, патње, незапосленост, сиромаштво, биједу, повећана убиства и самоубиства, бјежање народа, посебно младих, на све четири стране свијета, којима су себични интереси важнији од народа.

Управо такву власт смо добили још 1997. године, од када несмирено напредује. У име доласка на власт, невиђена политичка амбиција је показала спремност да прихвати и проведе погубан концепт приватизације који носи сва обиљежја геноцида над властитим народом. На тој основи је израсла наша колонизаторска партија, која тјерена потребом непрекидног захваљивања, упорно ради на нашем потпуном уништењу. Како иначе објаснити оволику равнодушност за нарасло сиромаштво, задуженост која нашим потомцима одузима будућност, распродају природних богатстава која пријети нашем биолошком опстанку. Зар је власт важнија од народа. Одговор владајуће партије је потврдан. Наша владајућа партија је запела из све снаге да себе претвори у трајну партију на власти.

У својим активностима Влада, односно партија на власти понавља већ испробан успјешан сценарио. Предати странцима сва природна богатства, а они ће сигурно је, знати да се захвале. То су чинили свугдје па зашто не би и овдје. Издвајаће довољно за остваривање издашних прихода уској групи политичара, посебно првом, којима се захваљује и који су им потребни да би народ држали у ропској потчињености. Посебно ће довољно давати за њихово довођење на власт. Повјерење је, очито је, обострано и веома високо. Надлежности Владе се нагло сужавају што странцима смањује издатке. Народ у потрази за опстанком налази спас у пољопривреди и занатству, или масовно бјежи.

Да је Влада намјерила у том правцу јасно говори журба да се у овом предизборном времену што више природних богатстава преда странцима. Оправдано очекује њихову високу захвалност у вријеме избора.

Хоћемо ли то дозволити? Оволику превару и издају? Оволико уништење народа?

Шамарчина! И, шта сад?

Шамарчина! И, шта сад?

29. 11. 2012 23:30 | Олга Раваси

Olga Ravassi 241x300 Шамарчина! И, шта сад?

Олга Раваси

Дуго су нас бомбардовали, клали, убијали, протеривали, а сада нам још лупају чврге и шамаре од којих се цело тело тресе и мозак мути. Смеју нам се у лице, док нас психолошки преваспитавају да мрзимо сами себе и све своје, јер само такви, на узици, можемо евентуално у дрвеној кућари чувати стражу испред Европске капије. У кућу не можемо ући, јер нисмо куца која умиљато седи у крилу, већ пас авлијанер који уједа, ломи, прља и разноси длаке и буве. Ако ту и тамо махнемо репом можда нам и коју коску баце. То нам чини се поручују западни пријатељи на овај данашњи Дан Републике које више нема. А сви ови тобоже културни и високо школовани нас и доведоше до овако свршеног чина, па помислих на овај дан, дајте опет неког бравара, можда ће он ипак боље…. Наравно у ту кућу нити желимо нити требамо ући, јер је она не кућа идиле и изобиља, већ обични радни логор, на ивици пропасти. Али ето, чисто фигуративно.

Елем, ослободише још једног Балканског “хероја“, крвавог до рамена и колена, али то никога не треба изнендаити. Управо сам и чекала овај дан, да после ослобађања претходних “хероја“, још једном потврдим где смо и шта смо, и који су нам већ добро утврђени непријатељи којима ми стално хрлимо у смртни загрљај. Али на жалост, пре свега, непријатељи смо превасходно сами себи. Да ли нас заиста изненађује овакво изругивање правди, кад су наше досадашње власти то саме чиниле? Ишли смо около по региону, поклањали се, извињавали, преузимали сву одговорност и кривицу, продавали и давали своје људе за шаку долара и називали их злочинцима. Па кад смо већ признали и покајали се, засто би онда било ко други био у затвору до нас?

Председник Николић рече да би сада сви Срби требали да се врате из Хага. Уз сво дужно поштовање, лепа идеја али, шта ће наша држава учинити да то спроведе? Или можда постоји неки побуњенички план, па или да нахрупе преко Хашких врата, или неких подземних тунела. Можда можемо бити конструктивни па Хагу понудити неку врсту трампе. За једног нашег оптуженика нудимо неколико тајкуна, политичара и представника невладиних организација. Мислим да је фер размена!

Психолошки рат су добили над нама, и свесно и смишљено нас гурају управо тамо где и мисле да сви колективно припадамо, у жигосани злочиначки ред. Морали су спрати злочиначку љагу са правих злочинаца, да би их мирне савести у своју кућу увели, а нас одбијају и постављају на њихово злочиначко место за век и векова. Да ли смо ми имали неку примедбу на Србе, Хашке оптуженике, покојног Милошевића, Караџића, Младића, Шешеља? Па наравно и сигурно да јесмо. То нам је и дужност и грађанско право. Али оног тренутка када су проглашени за злочинце, а други крволоци ослобођени, тог тренутка се рађа психологија и инат, па и оне примедбе које можда имасмо заборависмо, и почесмо индиректно величати “злочинце и злочин“. По Достојевском, типичном психолошком игром, извршисмо над собом и злочин и казну, тј. туђим оружјем задасмо себи смртоносни ударац.

Од силне туге и неправде не могу се одбранити од цинизма и ироније, али ми је тешко у души, а највише ме мучи сада наша заједничка будућност. На који начин ћемо се ми опходити према овом сегменту наше историје, како ћемо је пренети и објаснити нашој дечици, нашим новим поколењима? Шта ћемо им оставити у аманет и какву ће историју учити када одрасту? Какву ће тада слику имати о нама, који смо немоћни да их одбранимо и да им осветламо образ, да поносно кроче у будућност? А поносни морају бити, на своје претке, на своју историју, на крв, сузе и зној који су проливени за неко боље, правичније и племенитије сутра.

Ми смо научили од наших старих да се слобода осваја само борбом, а не лепим говором и дипломатским користољубљем. Лепо је бити уман, дипломата и стратег, али је неопходно пре свега бити борац. Нико не жели крвопролиће, нико не жели нити заговара рат, кога нам је свима било много, и превише. Али да би се задовољила правда и освојила слобода, треба рећи НЕ, и треба се борити, јер на жалост за сваку потпуну слободу у историји се борило. Власти се мењају, али сиве еминеције и челична рука која покреће свет иза кулиса остаје иста. Њен план је дугорочан и против ње је једини лек истрајна и крвава борба на живот и смрт. А ми смо чини се, кроз дугогодишњу погрешну политику сада доведени на ивицу амбиса и питање је живота или смрти.

И на крају се заиста питам, шта сад? Како остати доследан, поносан, бистрог ума, и челичних живаца? Понос, борбеност и истрајност су нам врхунске одлике, али мислим да смо уснули мртвачким сном. Да ли су сви шамари овог света довољно јаки да нас једном и заувек пробуде?

Плашим се одговора!

Нови „мигови” и С-400 стижу у Србију

Тема дана

Нови „мигови” и С-400 стижу у Србију

Руси нуде кредит, али и плаћање контраиспорукама наше робе, од пољопривредних производа до производа наше војне индустрије

Авион „миг-29 М2” представљен је на аеромитингу у Батајници (Фото Војска Србије)

Потпредседник Владе Руске Федерације Дмитриј Рогозин изјавио је пре неколико дана у Београду „да се нада да ће после реализације наших договора Србија постати јача држава, и то толико јача да ће свако прво морати да размисли пре него што употреби оружје против ње“.

Дмитриј Рогозин је пре садашње функције био амбасадор Русије при НАТО-у у Бриселу. Са Рогозином је у Београду боравила врло јака екипа руске војне индустрије, међу којима су били и директори фабрика „Миг-Сухој“ и компаније „Рособоронекспорт“. Изјава потпредседника руске владе да је Русија спремна да помогне како би Србија била војно много моћнија држава и да у томе Србија има пуну подршку председника Русије Владимира Путина „пребацује лоптицу“ на домаћи  терен.

Шта би то од савременог наоружања Србија сада могла да добије, или да купи од Русије. У оквиру ранијих разговора и преговора са руском страном Београд је дефинисао своје потребе: 12 авиона „миг-29М2”, опција је осам апарата „миг-29М2” једноседа варијанта и четири „миг-29М2” двоседа варијанта, или 10 авиона „миг-29М2” једносед и два таква авиона двоседа. Како Руси нуде исту цену за једноседе и двоседе, обе верзије апарата носе исто наоружање и исту опрему, у циљу што брже обуке наших пилота опција са осам једноседа „миг-29М2” и четири двоседа вероватно је коначно решење. Уз већ постојећа четири авиона „миг-29” Србија би опет имала једну потпуну ескадрилу најмодернијих авиона. Не за рат, већ за чување свог ваздушног простора.

У пакету са авионима „миг-29М2” требало би да стигну и ракетни системи „панцир“, 12 таквих система, као и „бук“. То би свакако битно ојачало трупну противваздушну одбрану, али и одбрану делова наше територије. Но, оно најзначајније што нам Москва сада нуди јесте стратешки ПВО систем С-300 са ракетама из система С-400. Наиме, ПВО систем С-300 може да лансира и пројектиле С-400. Руси су спремни да нам испоруче и најновије радаре који су потпуно отпорни на дејства најновијих антирадарских ракета западне производње. Тиме би, уз постојеће радаре и ПВО системе, наша ПВО била комплетирана.

Сада долазимо до питања како све то и платити у овој економској ситуацији у којој је Србија данас? Руси нуде врло повољне цене и начине плаћања. Руски „миг-29М2” је три пута јефтинији од „тајфуна“ и „рафала“, и два и по пута јефтинији од „грипена“. Руси нуде кредит, али и плаћање контраиспорукама наше робе, од пољопривредних производа до производа наше војне индустрије. Руси су показали и интерес за наш школски авион „ласта“, њихова авијација има велике потребе за том категоријом авиона, јер то су им раније продавали у оквиру Варшавског пакта Пољаци и Чеси. Постоји и одређени руски интерес за наше оклопно возило „лазар“.

Свака је одбрана на неки начин скупа, нема у свету јефтине а добре одбране. Држава која не издваја паре за своју војску плаћаће једног дана неку туђу војску. Само је питање времена.

Сада је на Београду да искористи понуду Москве. Да не би касније било „правдања“ како смо сами и како нам нико не нуди помоћ и савезништво. За почетак председник Томислав Николић изјавио је, према Танугу, да ће Србија у оквиру своје политике војне неутралности ускоро упутити нашу парламентарну делегацију у Парламентарну скупштину Организације договора о колективној безбедности, ОДКБ, пошто Србија већ има своје представнике у Парламентарној скупштини НАТО-а. То је добар потез Београда. Иначе, ОДКБ гарантује свим државама чланицама потпуни територијални интегритет и војну заштиту.

Мирослав Лазански
објављено: 01.12.2012.

inShare

  • facebook
  • twitter
  • stampanje

Последњи коментари

regionalna sila | 01/12/2012 21:09

Od susednih zemalja koje su NATO clanice:
– Bugarska ima 16 aviona Mig-29 i 5 Su-25
– Rumunija ima 18 Mig-29 i 24 F-16
– Madjarska ima 13 Mig-29 i 14 Gripena….

Matija Soskic | 01/12/2012 21:15

Naoruzanje nece resiti probleme nezaposlenosti i siromastva u Srbiji. Posto ce sve zemlje okruzenja jednoga dana postati clanice NATO pakta, Srbija nema sanse da se odbrani u slucaju napada. Zato je najlogicnije da i ona postane clanica te organizacije, ojaca policiju i zandarmeriju a trosenje para za naoruzanje prepusti bogatijim zemljama.

Mister X | 01/12/2012 21:50

@Iseljenik | 01/12/2012 21:05
„I naravno da dobije status Severne Koreje“

– Jasno.
Srbija je izgleda jedino dobra razoruzana, i „na izvol’te“ belosvetskom olosu i dobronamernim komsijama…