СКИЦА РАЗВОЈА СРБИЈЕ, ДИЗАЊЕ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА НА СВЕТСКИ НИВО

СКИЦА РАЗВОЈА СРБИЈЕ, ДИЗАЊЕ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА НА СВЕТСКИ НИВО

Ма колико звучило то као утопија, за Србију постији реална шанса да се уврсти, на основи својих капацитета и богатства у ресурсима, у сам врх елитних држава на нивоу највишег животног стандарда и то у релативно кратком временском року од пет до десет година.

Ако имамо такав циљ и одговарајуће ресурсе а то имамо онда нам преостаје да одредимо смернице израдимо план и обележимо пут, засукамо рукаве и кренемо ка зацртаном циљу.

А то би било:

Под 1. Сазвати генералну скупштину свих заступника странака и покрета као и заинтересованих политичких група са циљем да се оформи јединствана странка по узору на странку Јединствене Русије под именом, Јединствена Србија.

Епохе наше историје не можемо променити али из сваке можемо извући поуку, узети и унапредјивати оно што је најбоље у интересу народа из којег смо потекли, који нас је својим жртвама и достојанством задужио.

Под 2. Стране тајне службе ставити под своју односно контролу власти Србије.

Под 3. Извршити ревизију приватизације, нелегално стечено богатство одузети, лопове ставити иза браве као и све провизије преиспитати.

Под 4. Истовремено уговорити војни савез са Русијом, Кином па можда и Бразилом и Индијом а и понеком државом блиског истока као и Грчком, Румунијом и Бугарском па и Мађарском, себе окружити пријателјима.

Под 5. Ударити темеље развоју привреде и пољопривреде Србије

Под а. Стопирати изградњу аутопута кроз Србију као нерентабилну и по привреду штетну инвестицију која би прогутала под бетонским пистама огромну количину плодоносне земље.

Под б. Уместо аутопута са више трака, изградити високобрзинске возове брзине од триста до четирсто км на сат-са тим би нам био Београд удаљен од Ниша или Суботице, свега добрих пола сата вожње-Са ораницама које би иначе прогутао аутопут могли би финанцирати један део ове високо брзинске жељезничке трасе. Уједно би то омогућавало да се градови Ссрбије а и светских метропола попут Москве снабду са свежим поврћем и воћем као и другим прехрамбеним производима у рекордном времену од неколико сати или чак у истом дану бербе-Са тим профитом би финанцирали овако ефикасну жељезницу а уједно и доприносили развоју села а и свог личног стандарда и комфора. Миграција са села у градове попут Београда, Ниша, Новог Сада, Суботице итд. Би изгубила на дражи и смислу јер би сваки наш град био доступан за пола сати или ту негде сат времена. Село би добило на атрактивности па би се на тај начин спречило и одумирање села.

Страни Држављани за Турску и блиски исток би могли укрцавати своја кола у те високобрзинске вагоне што би им било веома атрактивно јер би трошкобве око ноћења уплатили у превоз возом, себе одморили и прије стигли одморнији до свог циља то значи да би добили на време. Наравно да би се при сваком таквом железничком чвору морао изградити и простор за паркирање возила за укрцавање и изкрцавање попут морских лука. Вагони би довозиоли контенере где би их тегљачи преузимали и возили како до аеродрума тако и до других одредишта Широм света.

Таква траса би омогућила и развој села како по културним питањима тако и развој мањих прерађивачких фабрика односно донекле водила у индустријализацију села јер би парцеле за изградњу привредних објеката биле далеко јефтиније а и поред тога довољно централне недалеко од градских метропола и потрошача те робе коју би производили.

При том се мора увек имати у виду да се не може улагати у другоразредне иновације а очекивати прворазредан продор на светско тржиште. Само са најсавременијим методама ма колико нам се чиниле скупе бићемо у стању остварити прворазредну потражњу а стим и прворазредну цену постићи а стим и себи висок стандард приуштити.

Финанцирање овако престижног објекта могло би се вршити извозом прехрамбених производа и свеже храна, рецимо за Москву а и производња електричне енергије би се могла изградити до те мере, ресурсе имамо и за то, да је као вишак извозимо.

Технологија високобрзинских возова је сазрела како у Јапану, Француској или Немачкој тако и у Русији и Кини а ми поседујемо довољно противвредности у својим ресурсима које би им давали по фер ценама за изградњу те технологије односно плаћали путем струје и пољопривредних а и других производа са територије Србије

Високи стандард Србије би решио и потенцијалне конфликте са својим суседима који би сигурно хрлили у савез а не у рат и сецесије! Тај пројект би био и гарант мира на Балкану а Србији гарант високог животног стандарда.

Изградњом брзи жељезничких веза како између градова и градова тако и између градова и села учинило би село у зеленилу атрактивним предграђем градова што би имало за последицу миграцију из градова у квалитетни живот села. Живот у природи на дохват руке града учинио би нам целу нацију не само срећнијом већ и здравијом. Села и бање на дохват руке, захваљујући брзим везама, уз коришћење термалних извора како за здравље и опоравак тако и за загрејавање животног простора са погледом у природу, учинило би од Србије рај на земљи. Инфраструктура таквих брзих саобраћајних веза које би повезивале и радна места установа и фабрика а и била у служби допреме и одпреме материјала и производа, учинило би производњу рентабилнијом а рад на послу хуманијим па и атрактивнијим.

Кључ за просперитет Србије лежи у структури ултра брзих саобраћајних веза и густоћи мреже таквих саобраћајница, производњи алтернативне енергије коју нам нуде воде, као и коришћење термалних вода, природног гасац сунчане и ваздушне енергије, биогаса а тек у крајној потреби коришћенјем фосилне енергије.

Услове за тако нешто имамо само нам је потребна добра воља и прави људи на правом месту који су спремни да граде реалан рај од Србије! А да би то могли морамо имати кључ од своје куће у својим рукама.

Душан Нонковић

Звучи невероватно

Звучи невероватно, али питања безбедности на Балкану разматрају представници Канаде, Северне Ирске, један стручњак за Русију из Вашингтона, па чак и неколико норвешких експерата, САМО НЕМА НИКОГА ИЗ РУСИЈЕ. И не само да нема дипломата или експерата, НЕГО НИСУ ПОЗВАНИ ЧАК НИ НОВИНАРИ.Али зато је, примера ради, позван Агрон Бајрами, главни уредник дневног листа „КОХА ДИТОРЕ“…

Занимљивостима ту није крај. Очигледно је да ништа од тога није сметало премијеру Србије и министру унутрашњих послова Ивици Дачићу и првом потпредседнику владе и министру одбране Александру Вучићу, који су одржали поздравне говоре на почетку скупа.

Занимљиво је и да је један од главних организатора овог форума, на коме су учествовали углавном представници земаља-чланица НАТО-а – Министарство одбране Србије.

Петар Искендеров – Чудеса Београдског безбедносног форума (или… Београдски форум – чудо невиђено!)

facebookreporter.org

Чудеса Београдског безбедносног форума 25. септембар 2