Ruska reč – Konuzin: Srbi treba manje da pitaju za mišljenje drugoga…

https://service.gmx.net/de/cgi/g.fcgi/application/navigator?CUSTOMERNO=17346226&t=de1325098490.1348475777.43b7302c

„Срби треба мање да питају друге за мишљење“

19. септембар 2012.
Руска реч
Доскорашњи амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Конузин, у ексклузивном интеревјуу за „Руску реч“ говори о руско-српским односима и резултатима свог мандата.
„Срби треба мање да питају друге за мишљење“

Александар Конузин је од 2008. до 2012. био Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији. 13. септембра 2012. званично је престао да се бави дипломатијом. Фотографија: Медија центар Београд.

 

Руска реч: Г. Конузин, како оцењујете период руско-српских односа од 2008. до 2012, док сте били Изванредни и Опуномоћени Амбасадор Руске Федерације у Србији?

 

Александр Конузин: Ја видим тај период као важну фазу продубљивања руско-српских односа. Заиста, у том периоду су споразуми у сфери енергетике усаглашени, потписани и почели су да се реализују. Енергетика је постала приоритетни правац билатералне сарадње. У привреду Србије инвестиране су стотине милиона евра. Зацртани су нови вектори као што је модернизација српске железнице са могућношћу да се тај посао заједнички настави и у суседним земљама. Капитал руских банака проширује сферу своје примене. Руски мали и средњи бизнис такође стиже у Србију. Успостављају се контакти са руским регионима, итд. Велики број Срба ради и послује у Русији.

 

Активирање економске сарадње праћено је контактима руководстава двеју земаља. Званична посета Д.А. Медведева 20. октобра 2009, у току које смо заједно славили 65-годишњицу ослобођења Београда од немачких фашиста, као и боравак В.В. Путина у српској престоници у марту 2011, представљају важне догађаје у савременим политичким односима двеју земаља.

 

 

Срби су народ са богатом историјом, културом и традицијом. Чини ми се да су се последњих година уморили услед систематских притисака, а често и отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор.

 

Истовремено су јачале и културне везе, размене у сфери образовања, као и непосредни контакти руских и српских градова, друштава, школа и људи. Русија и Србија су постале ближе једна другој.

 

Руска реч: Какве се могућности за билатералне односе отварају данас, када су се и у Србији и у Русији променили председници и владе? Да ли смо заиста на прагу новог доба у билатералним односима?

 

Александр Конузин: Имамо огроман потенцијал за продубљивање сарадње. Сада се отварају реалне могућности да се он реализује не само на речима, него и на делу. У току сусрета у Сочију 11. септембра ове године председници В.В. Путин и Т. Николић размотрили су широк спектар питања везаних за билатералне односе. Разговор је био врло конкретан и постигнут је принципијелни договор, а издати су и укази за његову реализацију у пракси. Очекујем да ће се у најскорије време појавити опипљиви резултати.

 

Руска реч: Какве проблеме у билатералним односима бисте Ви могли да поменете? Има ли у нашим односима стереотипних представа за које се везују нереална очекивања?

 

Александар Конузин: Главни проблем је била општа стагнација у друштвено-политичком и економском животу Србије. Српски експерти и сами признају да земља нема разрађену стратегију. Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен. Срби треба мање да питају друге за мишљење. Не треба да чекају да неко дође и каже им шта треба да раде и да уместо њих среди економију. Треба да испоље више активности, предузимљивости и српства. То се односи и на очекивања. Не треба очекивати, треба дејствовати!

 

Руска реч: Како бисте Ви желели да изгледају билатерални односи Русије и Србије у ближој и даљој будућности?

 

Александар Конузин: Веома бих желео да се ти односи развијају хармонично, да буду достојан наставак дубоких вековних веза између Руса и Срба. Желео бих да редовни политички контакти буду праћени енергичном и свеобухватном економском сарадњом, да се обогађујемо колоритом култура које красе наша два самосвојна словенска народа, да заједно развијамо иновационе пројекте попут Руско-српског хуманитарног центра, да непосредни контакти међу нашим људима постану уобичајени у њиховом животу.

 

Руска реч: У политичким круговима Русије и руским медијима често се може чути да Русија није геополитичка алтернатива ступању у ЕУ и да не види Србију као потенцијалног војног савезника, као чланицу Организације Уговора о заједничкој безбедности или Царинске уније. Како бисте Ви прокоментарисали такво гледиште?

 

Александр Конузин: Ја не мислим да односе међу државама треба градити по логици „или-или“. Искуство показује да формуле које немају алтернативу воде у ћорсокак. Треба у потпуности искористити погодности свестране сарадње и извесне постојеће предности тамо где је то могуће, али не на штету других. Такву тактику треба ускладити са јасном националном стратегијом.

 

 

Последњих година је Србија мислила само о уском кругу задатака чије решавање је оштро условљавано споља. Надам се да је тај период друштвене импотенције превазиђен.

 

Руска реч: Русија много заостаје у односу на Запад када је реч о присуству у друштвеном животу Балкана. Шта мислите, да ли се ситуација реално мења набоље? И шта треба да уради Русија како би обезбедила ефикасно и стално присуство руских медија у Србији?

 

Александар Конузин: То је за мене болно питање. Свим силама сам се трудио да допринесем јачању културне размене и уопште очигледнијем присуству Русије у тој сфери. Нешто је и постигнуто. Повећан је број руских стипендија за српске студенте. Трудили смо се да задржимо позиције руског језика. Покренули смо низ медијских пројеката. Све је то мало, споро се напредује у тој области. У Србији постоји непресушно интересовање за друштвени и интелектуални живот у Русији. Поновно увођење преноса војних парада на Црвеном тргу изазвало је велико одушевљење. Ретке ТВ серије постају догађај у српском друштву. Старе совјетске филмове многи гледају са сузама у очима. „Руска реч“ изазива живо интересовање. Ситуација може да се промени и треба је мењати. Мислим да ће предстојећи велики билатерални економски пројекти у Србији доприносити позитивним променама.

 

Руска реч: На Фејсбуку постоји група фанова руског Амбасадора А.В. Конузина, која броји 13,5 хиљада људи (што је јединствен случај). У групи је била спроведена наградна анкета на тему „Које бих питање поставио руском Амбасадору“. Победничка питања су: „Шта сте осећали када сте у Београду били принуђени да браните српске интересе док су српски политичари ћутали?“ и „Да ли је у будућности могуће отварање руске војне базе у Нишу?“. Да ли бисте могли укратко да одговорите на та питања?

 

Александар Конузин: Осећања на конференцији су била противречна. Са једне стране, тамо су се окупили пронатовски настројени политичари, експерти и НВО (људе друкчијих схватања нису ни пуштали унутра), и они су развијали две теме: Русија као главна глобална претња међународној безбедности и НАТО као гарант безбедности у свету. Са друге стране, никога није било брига што су се снаге НАТО-а заједно са приштинском полицијом спремале да силом заузму прелазе на административној линији између Косова и Централне Србије, и што су хиљаде породица косовских Срба биле у животној опасности. Ја нисам могао да будем равнодушан према таквој атмосфери, јер сам знао да огромна већина Срба има потпуно друкчије ставове.

 

Што се тиче отварања војне базе у Нишу, нико није постављао такав циљ.

 

Руска реч: Са каквим утисцима о Србији и њеном народу напуштате своју дужност?

 

Александар Конузин: Срби су народ са богатом историјом, културом и традицијом. Чини ми се да су се последњих година уморили услед систематских притисака, а често и отворених уцена споља, јер нису имали адекватан одговор. Људи су се окренули решавању тешких проблема свакодневнице. И ми смо у Русији 90-их година имали такав период. Последњих недеља ситуација у Србији је почела да се мења. Ново руководство земље и њени грађани почели су да говоре о патриотизму, о националним интересима, о српском карактеру. То улива оптимизам. Одлазим из Србије обогаћен утисцима о лепим људима и лепој земљи.

Руска Реч
ПОЛИТИКА · ПОГЛЕДИ · ЕКОНОМИЈА · НАУКА · КУЛТУРА · СПОРТ · ПУТОВАЊА Издање #2012-09
НАЈЧИТАНИЈЕ НА НАШЕМ САЈТУ
Александар Конузин: „Срби треба мање да питају друге за мишљење“

Александар Конузин: „Срби треба мање да питају друге за мишљење“

Доскорашњи амбасадор Руске Федерације у Србији, Александар Конузин, у ексклузивном интеревјуу за „Руску реч“ говори о руско-српским односима и резултатима свог мандата.

Владимир Путин: споља се врши утицај на Русију

Владимир Путин: споља се врши утицај на Русију
Председник Русије сматра да су културни идентитет и вредносни кодови Русије предмет отвореног напада споља, и да то није „фобија“ него реалност. Од тог утицаја мора да се лечи васпитавањем омладине у духу патриотизма.

Чувај се „Шквала“, нове противбродске ракете

Чувај се „Шквала“, нове противбродске ракете
Већ током ове године руски војни пилоти ће добити нова моћна средства за борбу против непријатељских бродова: ракете Х-31АД, Х-31ПД и обновљену верзију подводне противбродске ракете „Шквал“.

Чврста основа на седам ултиматума?

Чврста основа на седам ултиматума?
Споразуми које су недавно постигли Путин и Николић могу омогућити Србији да стекне чврст енергетски и финансијски ослонац и самим тим сигурнију позицију у решавању националних задатака.

У Калифорнији оживљен дух Руске Америке

У Калифорнији оживљен дух Руске Америке
Овога лета у Калифорнији су одржане свечане манифестације посвећене 200-годишњици тврђаве Форт Рос, некадашње најјужније насеобине руских колониста у Америци.

Фонд Слободан Јовановић има част да вас позове на своју трибину под називом: “Искуство државотворне политике”

Фонд Слободан Јовановић

ул. Браће Југовића 2а,

11000 Београд, Србија

www.slobodanjovanovic.org

kontakt@slobodanjovanovic.org

Тел: 011 328 1793

Поштовани пријатељи, Фонд Слободан Јовановић има част да вас позове на своју трибину под називом:

Искуство државотворне политике”

На трибини ће говорити:

Никола Врзић
Миливоје Глишић
проф. др Мило Ломпар

и

др Војислав Коштуница

Трибина ће се одржати у задужбини Илије М. Коларца, Мала сала, Београд, четвртак, 27. септембра 2012. године у 19 и 30 часова.

Suludi Nenad Čanak: Ubij stoku beogradsku! – Brutalna sačekuša!

http://www.kurir-info.rs/suludi-nenad-canak-ubij-stoku-beogradsku-clanak-424620

Suludi Nenad Čanak: Ubij stoku beogradsku!

Politika, 12:05, 23.09.2012. editirano: 20:35, 23.09.2012.

Autor: Silvija Slamnig

285 komentara

Čanak tukao štapom Pavla Lešanovića i vikao telohraniteljima iz sveg glasa: Ubij pičku beogradsku i udri stoku, ne može on u mom Novom Sadu tako da se ponaša

ppp
Nesrećnog čoveka oborili su na pod, krvnički ga šutirali i gazili: Pavle Lešanović

NOVI SAD – Brutalan napad!
Nenad Čanak Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine sinoć je sa svojim telohraniteljima brutalno prebio Pavla Lešanovića (47) ispred kafane „Tako je suđeno“ u Novom Sadu, koju drži Dača Ikodinović.

Kako Kurir saznaje do napada je došlo oko dva sata po ponoći, a prethodno su pretučeni Lešanović i Čanak sedeli za istim stolom sa Dačom Ikodinovićem koji im je zajednički prijatelj.

Čanak se pred fajront sa svima pozdravio i izašao, ali je na parkingu sačekao da i izađe i Lešanović. Čim se pojavio, na njega su nasrnula trojica telohranitelja i Čanak lično.

Nesrećnog čoveka oborili su na pod, krvnički ga šutirali i gazili, a lider LSV ga je psovao i udarao štapom po glavi i licu. Dok su ga bodi gardovi tukli Čanak je vrištao iz sveg glasa: Ubij pičku beogradsku i  Udri stoku, ne može on u mom Novom Sadu tako da se ponaša.

Pavle Lešanović ima teške telesne povrede i planira da podnese krivičnu prijavu protiv Čanka i njegovih telohranitelja.

Novosadska policija: Kasno prijavio tuču

Pavle Lešanović je, nakon dolaska u beogradski Urgentni centar, napad prijavio prvo beogradskoj policiji, ali tamo su mu objasnili da je sporni događaj trebalo da prijavi policiji u Novom Sadu. Zbog toga je Lešanović telefonom nazvao novosadsku policiju i prijavio da je brutalno pretučen, potvrdio je za Kurir Stevan Krstić, zamenik načelnika Policijske uprave Novi Sad.- Tačno je da smo mi dobili telefonsku prijavu, ali tek nekoliko sati nakon što se odigrao navedeni događaj. Policijska patrola je odmah po prijavi izašla na lice mesta, ali tamo nije nikoga zatekla. Problem je to što oštećeni nije slučaj nama prijavio odmah. Sada proveravamo sve detalje i navode iz Lešanovićeve izjave, kao i učesnike spornog događaja koje je on prijavio – rekao je za Kurir Krstić.

MUP formirao radnu grupu zbog Čanka

Kuriru je u vrhu MUP Srbije potvrđeno da je zbog celog slučaja formirana radna grupa Uprave policije i Kriminalističke policije kako bi se ispitale sve okolnosti incidenta. – Oni će ispitati ceo slučaj i razjasniti sve okolnosti do kraja. Kada se budu utvrdile sve činjenice i okolnosti zbog delikatnosti slučaja policija je će izdati dalje naloge u skladu sa zakonskim propisima – rečeno je u vrhu MUP.

Dr Rima Lejbou: PROTIV GENOCIDNIH PLANOVA MOĆNIKA

Dr Rima Lejbou: PROTIV GENOCIDNIH PLANOVA MOĆNIKA

Dr Rima E. LaibowDoktor medicine, Rima Lejbou (Rima E. Laibow M.D) najpoznatiji je borac protiv globalističke eugenističke agende koju je sa svojim timom pravnih eksperata prepoznala i razotkrila u zakonskim aktima donesenim i podržanim od globalnog sistema i njegovih najmoćnijih najumreženijih institucija koje predstavljaju osnovu za široki spektar delovanja kojima je planeta Zemlja pretvorena u gigantski koncentracioni logor, u kome se bez medijske buke i znanja ljudi izvodi nevidljiva eksterminacija populacije: GMO hranom, vakcinacijom, radijacijom, chemtrailsima… Rima Lejbou danas je direktor  medicinskog centra „Natural Solution Foundation“ Valley of the Moon, Chiriqui, Panama, koji svoj rad bazira na korišćenju prirodnih tehnika, frekvencija, bio-povratnih veza, na ishrani i detoksikaciji. Među njenim pacijentima su i pripadnici kraljevskih porodica širom sveta.

Pod kojim okolnostima ste napustili SAD, gde ste imali izuzetno uspešnu medicinsku praksu i naselili se u Panamu?

Obrazovana sam po standardima zapadne medicine koja se zasnivala na upotrebi lekova. Diplomirala sam 1970. godine na univerzitetu „Albert Anštajn“, ali sam se već od samog početka bavljenja lekarskom praksom zarekla da ničim neću ugroziti svoje pacijente i da iz tog razloga nikada neću prepisivati lekove, zato što svaki lek truje enzimski sistem, a enzimi su supstancije života, i u svakoj ćeliji i u svakom trenutku vi u svom telu imate 35000 enzimskih reakcija koje se odigravaju simultano. Ako vaš enzimski sistem ne funkcioniše dobro, vi ćete biti bolesniji i neće vam biti bolje a ne obratno, i to je bio razlog zbog koga sam odlučila da se okrenem istinskom izlečenju svojih pacijenata, prirodnim putem, što je izgledalo pomalo neuobičajeno; no, ja sam dobila licence i još uvek posedujem licence za rad u tri države u SAD. Dakle, praktikovala sam medicinu u kojoj se nisu primenjivali lekovi, a u moju ordinaciju u Vorčesteru, Njujork najčešće su dolazili ljudi bez nade, oni koji su umirali, oni kojima su lekari govorili „mi više ne možemo ništa za vas da učinimo“. I ja sam imala velikog uspeha u lečenju upravo takvih pacijenata koje je zvanična medicina otpisala.

Vi ste se veoma uspešno bavili privatnom praksom u SAD trideset i pet godina. Zašto ste napustili SAD?

Tokom godina sam gledala šta se dogodilo sa hranom, sa slobodom, sa pravom na informacije, navodno zaštićenim Prvim amandmanom Ustava SAD, dok u realnosti Ministarstvo za hranu i lekove (Food and Drug Administration, koje ja nazivamDeath and Fraud Administration, Ministarstvo za Smrt i Prevaru) ponaša i deluje kao da je iznad zakona i iznad ustava. Godinama sam pratila kako se uništavaju uslovi za bavljenje prirodnom medicinom u SAD, kako se kontaminira hrana, a pratila sam i Kodeks Alimentarijus, i konačno, krajem 2004. rekla sam svom suprugu koji sa mnom vodi moju ordinaciju, majoru-generalu Albertu Stablbajndu Trećem: „ Mi moramo da zatvorimo našu ordinaciju“.

A on je pitao zašto. Odgovorila sam mu da je sloboda zdravlja istrebljena sa ove planete od strane globalista i da nema nikog osim nas ko bi vodio borbu na strateškom nivou i pretvorio je u borbu na taktičkom nivou, koju onda možemo da dobijemo. I on se odmah složio sa mnom. Za tri nedelje zatvorili smo našu ordinaciju i prodali kuću, a u isto vreme smo stvorili „Natural Solutions Foundation“ – fondaciju posvećenu prirodnim rešavanjima problema na globalnom nivou. Prvo što smo uradili – obratili smo se našem advokatu, koji je sada jedan od naših poverenika, Ralfu Fjučetoli, i rekli mu:“ Moramo da se borimo protiv Kodeksa alimentarijusa, velike opasnosti po budućnost čovečanstva: genocidalno oružje koje je osmisio Fric ter Mir (Fritz ter Meer), vodeći čovek „IG Farben“, nakon što je izašao iz zatvora, u kom je bio zbog zločina protiv čovečnosti“. Bez „IG Farben“, Drugi svetski rat ne bi uopšte bio moguć, a pohlepa kompanija kao što su „Bayer“, „BASF“ i „Hoechst“ bila je glavni faktor koji je doveo do holokausta.

Kompanija „IG Farben“ je proizvodila sav eksploziv kao i ciklon B, gas koji je korišćen u gasnim komorama koncentracionih logora, gradila je i vodila logore smrti, radne logore, izvodila eksperimente nad ljudskim bićima; učestvovala je u porobljavanju, deportaciji i organizaciji robovskog rada na širokoj skali od zatvorenika u koncentracionim logorima, do civila u okupiranim zemljama, kao i ratnih zarobljenika; bila je zadužena za maltretiranje, mučenje, terorisanje i ubistvo porobljenih ljudi. Radi se o hemijsko-farmaceutskoj kompaniji koja je postala konglomerat mnogo pre nego što je Hitler došao na vlast. Fric ter Mir je bio član izvršnog odbora „IG Farben“ od 1926 do 1945, član radnog odbora i tehničkog odbora, direktor Odseka 2, a od 1943. oponumoćenik za Italiju, industrijalac odgovoran za Aušvic.

Fric ter Mir je pored funkcija koje je obavljao osuđen na Nirnberškom procesu na kaznu zatvora od sedam godina (!), a pušten je nakon četiri (!), 1952.

Zastrašujuće, zar ne? A nakon tri godine od tada je postao član upravnog odbora kompanije „Bayer“ (1955); 1956 – 1964.  bio je predsednik upravnog odbora kompanije „Bayer“; predsednik odbora „Th. Goldschmidt AG“, zamenik predsednika odbora „Commerzbank“, asocijacije banaka „AG“, član odbora „Waggonfabrik Uerdingen“ i „DuesseldorferwaggonfabrikAG“ bankarske asocijacije Zapadne Nemačke „AG“ i „Ujedinjenih industrijskih preduzeća“ (United Industrial enterprises AG“, VIAG). Čelni ljudi „IG Farben“, dvadeset šest izvršilaca i sam Fric ter Mir, ubrzo po izlasku iz zatvora nastavili su da rade ono što su započeli tokom Hitlerove vladavine.

Farmaceutske kuće na čijim su se čelnim pozicijama našli („Bayer“, „BASF“ i „Hoeschs“) radile su od samog početka za interese familije Rokfeler,a Džon D. Rokfeler je čovek koji je uveo eugeniku u Nemačku, pod carem Vilhelmom i ustanovio Vilhelm institut za psihijatriju i antropologiju u Berlinu i Minhenu. Džon D. Rokfeler je posedovao farmaceutsku industriju i stvorio alopatsku medicinu kako bi prodavao svoje lekove, a investirao je jako mnogo novca kako bi podržao eugeniku u SAD, gde su desetine hiljada sterilisane nakon što su njegovi „naučnici“ procenili da nisu vredne potomstva, a znamo šta se u tom smislu dešavalo u Nemačkoj, Poljskoj i tako dalje.

Samo petnaest godina nakon što su bili osuđeni na Nirnberškom sudu za ratne zločine, „Bayer“, „BASF“ i „Hoechs“ su postali kreatori Komisije za Kodeks alimentarijus, kao osnovu za mnogo manje primetan genocid.

Da, oni su prosto nosioci ideje da UN treba da preuzme svetsku trgovinu hranom. Fric ter Mir je po izlaska iz zatvora okupio svoje kolege i rekao im: „ Hej, hajde da učinimo da UN preuzmu svetske zalihe hrane“. UN su smesta izjavile da je to veoma dobra ideja i formirale su Kodeks alimentarijus ili Komisiju za pravila o hrani (1962). Komisija je počela sa radom 1963. i njome su od tada udruženo upravljale Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu. I kao što su Federalne rezerve SAD privatna korporacija, tako su i Svetska zdravstvena organizacija i Organizacija za hranu i poljoprivredu, i neke druge organizacije UN, zapravo privatne korporacije i one rade u korist privatnog biznisa.

One su odgovorne svojim deoničarima a ne vama, meni ili dobrobiti ljudi. Razumevajući da Svetska zdravstvena organizacija prima oko 70% svog godišnjeg prihoda od farmaceutske industrije, i sa razumevanjem da čista i zdrava hrana predstavlja pretnju za program genocidalista i pretnja su i za farmaceutsku industriju zato što zdrava i čista hrana pravi od ljudi veoma loše mušterije za farmaceutsku industriju, podrazumevajući da je farmaceutska industrija najmoćniji finansijski sistem na planeti (prema Forbsovom magazinu u rangiranju četiristo najbogatijih daleko je profitabilnija od nafte i ratova zajedno), postaje vam sasvim jasno da govorimo o najvećoj ekonomskoj sili koja je odabrala da pomogne Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u istrebljenju populacije.

Vi ste otkrili jednu veoma važnu stvar koju, da nije bilo Vas, teško da bi bilo ko otkrio: metodologiju Kodeksa alimentarijusa, kojom se praktično zabranjuje upotreba neophodne količine hranljivih sastojaka u ishrani, ovde izjednačenih sa toksinima i praktično proglašenim štetnim.

Ukoliko, kao ja, pročitate desetina hiljada strana dokumentacije Kodeksa, nigde nećete naći da piše da će se nutricijenti tretirati kao toksini, a da će se u isto vreme toksini koristiti kao da predstavljaju bezbednu hranu. Ne, nijedna napisana rečenica u Kodeksu ne glasi tako. Birokratizovano zlo drugačije funkcioniše. Dobri ljudi i žene, birokrate osrednjeg nivoa kakvi su obični naučnici koji rade za SZO i FAO i delegiraju one koji rade na Kodeksu, nikada tako nešto ne bi uradili. I, šta se događa? Regulacije, standardi u uputstva kodirani su tako da omogućavaju da njihova implementacija bude katastrofalna.

Da li bi nam taj proces objasnili na nekom primeru?

Svakako. Govorićemo o nutricijentima. SZO i FAO su 2002. godine objavile zajednički izveštaj od dijeti, gojaznosti i hroničnim bolestima. I to je veoma dobar izveštaj zato što naučnici nisu genocidalisti. U tom izveštaju stoji: „hronične, degerativne, nezarazne bolesti koje nastaju kao posledice loše ishrane, koje se  mogu sprečiti su: rak, kardiovaskularne bolesti, šlog, dijabetes i gojaznost“. Međutim, upravo ovih pet bolesti predstavljaju pet glavnih izvora para za farmaceutsku industriju i pet glavnih uzročnika smrti u razvijenom i sa povećanim učešćem i u nerazvijenom svetu. Da su SZO, SAD (koje igraju glavnu ulogu u nametanju Kodeksa) i FAO okrenute povećanju zdravlja i brizi o zdravlju, oni bi radili na povećanju nutricijenata u hrani. Umesto toga, one su uvele metode „analize rizika“ kako bi izvršile evaluaciju nutricijenata u ishrani. Analiza rizika je metoda izvedena iz toksikologije.I šta se radi sa ovom metodom? Uzmete supstancu X i njome hranite pacove ili neke druge eksperimentalne životinje dok 50% njih ne umre, čime ste otkrili smrtonosnu dozu ld50. Zatim se krećete ka suprotnom polu  i doziranjem utvrđujete koja je najmanja doza supstance X koja može da izazove primetne promene u organizmu i podelite sa 100, što se naziva maksimalnom dozvoljenom gornjom granicom. To je dakle sto puta manja doza od one koja izaziva bilo kakve efekte. E sada, ako korisite ovaj koncept za nutricijente, za hranjive sastojke, ako, dakle, tretirate nutricijente kao što tretirate toksine, vi zapravo pod maskom zaštite populacije sprovodite sasvim suprotan proces. Umesto da zaštiti zdravlje populacije, SZO je napisala priručnik na 362. strane za primenu „analize rizika“ za nutricijente. To je javni dokument. U prvobitnoj verziji koja, nakon što smo je izneli u javnost, više nije dostupan na linku koji smo postavili na svom veb sajtu, pisalo je da bi nutricijente trebalo redukovati na maksimalnu dozvoljenu gornju dozu, koja je toliko mala da ne može imati nikakav poboljšavajući efekat ni na jedno ljudsko biće, ma koliko bilo prijemčivo za taj nutricijent.

Udruženi zločinački poduhvat protiv svetske populacije, po Vama, sprovodi kartel koji ste nazvali „uber cartel of big pharma“.

Pod nazivom „uber cartel of big pharma“ podrazumevam multinacionalni kartel u koji ulaze:

– korporativni sistem koji se bavi proizvodnjom genetski modifikovane hrane, najverovatnije najopasnije stvari koja je ikada pogodila ovu planetu i kojoj se moramo svi smesta suprotstaviti jer je u pitanju oštećivanje i poremećaj DNK čitavog sveta. Ova hrana je dizajnirana (o čemu posedujemo bogatu dokumentaciju) da izazove sterilnost, što ni najmanje nije slučajno. Kompanije proizvode genetski modifikovanu hranu i modifikuje ja tako da može da toleriše veoma visok nivo otrovnih hemikalija.

– korporacije čiji se vlasnici nalaze pod istim kišobranom: oni koji proizvode hemijsku zaštitu za GMO hranu i druge agrohemijske preparate koji truju nas, našu vodu, vazduh, hranu; uzrokuju kancer, kardiovaskularne bolesti, toksičnost: svih pet bolesti nastaju kao posledica nedovoljnog unošenja nutricijenata;

– farmaceutske korporacije koje proizvode lekove za tretman bolesti izazvanih toksičnom hranom i to je ono što vlada SAD obezbeđuje sprovođenjem smrtonosnih, premda tehničkih detalja, na stotinama hiljada strana Kodeksa alimentarijusa. Kodeks donosi uputstva i standarde koji su stopostotno dobrovoljni i ja sam putovala sa generalom Stablbajdnom, koji je predsednik naše fondacije, po siromašnim zemljama čitave Afrike i Azije i ostalog sveta, koje su toliko siromašne da nisu privukle „uber cartel“. U tim zemljama smo se sastajali sa njihovim ministrima pravde, obrazovanja i poljoprivrede i njima smo objasnili da je Kodeks dizajniran da prvo ubije njihove ljude zbog toga što su najnezaštićeniji i zbog toga što su njihove kože najtamnije.

I njihovi reprezententi najvišeg ranga su nam spremno odgovorili: „Da, mi to znamo… Ali ukoliko ne pristanemo na Kodeks, Svetska trgovinska organizacija će uništiti naše slabašne ekonomije“. Ja sam im rekla da: „Ne, neće biti tako“, i izvadila bih svoju knjigu koju sam napisala nakon što je naša fondacija pronašla stazu koju svaka zemlja u svetu može da upotrebi kako bi prenebregla Kodeks i izbegla sankcije Svetske trgovinske organizacije i tako sačuvala svoje ljude i svoju hranu, i taj program nazvali „Kodeks: proces i dva koraka“. Svaka zemlja koja je primenila ova uputstva izbegla je sankcije STO.

Srbija je plodna i zelena zemlja sa obiljem vode i klimom koja obezbeđuje uslove za uzgoj velike količine zdrave organske hrane. Međutim, polako ali kontinuirano priprema se teren za prodor GMO kompanija.

Poznato mi je da se Srbija nalazi pred velikom opasnošću od upada GMO monstruma, koji su uvek interesno uvezani sa lokalnim pohlepnicima, nesposobnim i nezainteresovanim da sagledaju razmere zločina koji su spremni da učine svojoj zemlji i narodu, doduše, za veoma velike količine novca. Molim vaše čitaoce da sa najvećom mogućom ozbiljnošću pročitaju ovaj naš intervju i da shvate da je u pitanju transgenetička hrana koja će kontaminirati svakog čoveka, ženu, bebu, svaku bakteriju, svaku biljku i životinju na planeti. A za nas, ljude, predviđeno je da umremo, i to je jednostavna i bazična istina.

bil gejtsGenocidalisti su izgradili ogromne banke semena poput one na Svalbaldu u Norveškoj, koja je samo jedna od onih koje su sagradili kako bi u njima pohranili semenja svih biljnih vrsta na planeti. Izgradili su i banke semena u  Brazilu, Londonu, SAD. Bil Gejts je glavni u ovom poslu i nemojte da vas Bil i Melinda Gejts ikada prevare svojim predstavljanjem kao humanitaraca koji se diče svojim programom vakcinacije. Njihove vakcine sadrže dva puta više žive od onih koje se koriste u SAD, a ove koje se primenjuju u SAD uzrokuju autizam od koga oboljeva jedno od pedeset devetoro dece, koje nikada neće moći da izađe iz tog stanja, ali će zato biti doživotni klijent i konzument smrtonosnih psihijatrijskih lekova kojima kljukaju ovu decu. Ove vakcine su osmišljene da oslabe vaš imuni sistem i mnoge su nastale kao rezultat rada Komisije SZO, osnovane 1974, iste godine kada su SAD zasnovale spoljnu politiku na Memorandumu za nacionalnu bezbednost: planu za redukciju populacije čiji je autor Henri Kisindžer, tada državni sekretar SAD. U tom, sada deklasifikovanom, dokumentu podvlači se: „smanjenje stanovništva, počevši od zemalja tzv. Trećeg sveta, mora da bude primarni cilj američke spoljne politike“.

I te iste 1974. godine ova SZO je bila angažovana na pronalaženju načina za izazivanje nepovratne neplodnosti kod žena i muškaraca putem vakcina.  Oni su veoma brzo napustili program za muškarce, ali program za žene je opstao. Gardasil, Cervariks i H1N1 vakcine koje nisu osmišljene kako bi sprečile bolesti, već  kako bi oslabile vaš imuni sistem i od vas napravili mušteriju za „uber cartel“ i uništili plodnost vas i vaše dece. Dozvolite mi da navedem još jedan dokument iz 1974, koji smo takođe objavili na našem veb sajtu, u kome se kaže da je svrha programa iskorenjivanja velikih boginja u Africi bio „eliminacija 150 miliona suvišnih subsaharskih Afrikanaca“. SZO nije nipošto vaš prijatelj i osuđena je i od strane Vrhovnog suda na Filipinima zato što je „nehotično“ putem vakcina sterilisala više od tri miliona filipinskih žena. Jasno je da su u pitanju masovne ubice.

Politički establišment u Srbiji nije imun na „nepristojne ponude“, a veliki broj stipendista Monsanta zauzeo je pozicije sa kojih može da lobira i prikriva pravo stanje stvari. Možemo li mi, narod, da izbegnemo dalje trovanje zemlje GMO hranom?

Ako jedna ili nekoliko osoba kaže: „Ja ću se odupreti“, ona je plemenita ili će biti tretirana kao da nešto sa njom nije u najboljem redu. Ali, šanse su velike ukoliko čitava populacija bude upozorena, informisana od strane mislećih ljudi u Srbiji, i ako kaže: „ Da se niste usudili!“ i ako budete insistirali na obaveznom označavanju GMO hrane. SAD su pokazale veliku uspešnost u laganju da neki proizvod ne sadrži GMO i kontaminirali su čitav Novi Zeland GMO kukuruzom za koji su tvrdili da je organski, i zbog toga je izuzetno važno da imate laboratorijski sistem koji koristi PCA probe, kojim bi trebalo da obavezno ispitujete da li je proizvod genetski modifikovan ili ne, i da ga odbijete ukoliko jeste. Srbija takođe treba da primeni „Kodeks: dva procesa“, kako bi se oslobodila sankcija STO, a to zavisi od političke volje vlasti da zaštiti svoj narod. Ukoliko političke volje nema, pozovite me u Srbiju i ugovorite mi seriju predavanja i intervjua. Neću otići dok ne pobedimo.

Izvor: razgovor vodila: Biljana Đorović – Geopolitika, br. 53, jun, 2012. – http://www.srpskaanalitika.com

ОБАВЕШТЕЊЕ: Литија креће са Врачара у 11:00 часова

Литија креће са Врачара у 11:00 часова

On 9/24/12, Monah Antonije <monahantonije@gmail.com> wrote:
> ОБАВЕШТЕЊЕ:
>
> Литија народа улицама Беграда одржаће се у четвртак 27.9.2012 г. –
> трасом од Храма Светог Саве на Врачару до Скупштине, Владе и
> Председништва РС ради уручења 33.000 хиљаде потписа грађана Ваљева и
> региона са захтевом за хитну израду независне научне Студије процене
> утицаја хидроакумулације „Ровни“ код Ваљева на животну средину…
>
> Биће нам драго да нам Вашим присуством помогнете да јавности предочимо
> ово духовно и телесно друштвено самоубиство које нам спремају одређени
> кругови власти, и, да не дозволимо да, због нешто промашено уложеног
> новца, истрајемо до краја на распродаји сопствене будућности.
>
> Ради: Очувања опасно угрожених браном „Ровни“ свих обилних изворских
> вода и племенитих подземних акумулација ваљевског краја, Чудотворне
> немањићке Светиње Грачанице од скрнављења и потапања, климе, фресака
> манастира Пустиње, огромних некропола и Светиња које се налазе у
> потапајућем простору, рудних богатстава, безбедности живота десетина
> хиљада грађана од претње пуцања бране над њиховим главама…
> У.Г. ИстиноЉубље (Београд-Ваљево)
> ИстиноЉубље свима Вама!
>