DRAGAN PETROVIĆ: VAŽNO JE OSLOBODITI SRPSKE MEDIJE I KULTURU

DRAGAN PETROVIĆ: VAŽNO JE OSLOBODITI SRPSKE MEDIJE I KULTURU

utorak, 18 septembar 2012 12:41

dra18092aTo je stepenik koji se mora i može postići u postojećim uslovima

 

 

Kako biste ocenili politiku nove Vlade Republike Srbije, posebno mere koje je država preduzela na planu borbe protiv kriminala u vezi sa aferom sa Agrobankom?

— Nova vlada Srbije je tek konstituisana i ona se zaista nalazi u veoma teškoj situaciji, imajući u vidu izuzetno nezahvalno nasleđe prethodne vlasti, koju oličava vlada bivšeg premijera Cvetkovića i dva predsednička mandata Borisa Tadića. Pre svega, u poslednje četiri godine Srbija je katastrofalno loše vođena, pa se našla danas u situaciji ekonomske, političke, socijalne, kulturne destrukcije bez presedana za mirnodopske uslove, kako u sopstvenoj istoriji, tako i u odnosu na okruženje. Po svim važnijim privrednim i socijalnim pokazateljima, mi smo u ove četiri godine nadmašeni od zemalja u regionu koji su pre toga bili iza nas, u čemu u startu otpadaju smešna opravdanja brojnih medija i analitičara naklonjeni DS i iz redova „druge Srbije“ da je to pre svega posledica svetske ekonomske krize.

Predsednik Vlade Ivica Dačić je izjavio da ima indicija da je u Razvojnoj banci Vojvodine po razmerama počinjena još veća pljačka. Mislite li da je vreme – Geopolitika je o tome pisala ranije – da se otvori suštinska javna rasprava o tome ko zaista koga eksplatiše – Srbija Vojvodinu kako tvrdi Čanak, ili stvari stoje obrnuto, i da se vidi gde i kako se troši novac poreskih obneznika Srbije – na lično bogaćenje i autonomaške projekte?

— Autonomaštvo u Vojvodini nije domaćeg korena, i jedan je od rezultata višedecenijskog pritiska na Srbe u celini. Vojvodina ne može uspešno samostalno da egzistira čak ni ekonomski van ostatka Srbije jer ne raspolaže rudama metala i nemetala, nema ni šuma, a cena hrane je tradicionalno depresirana na svetskom tržištu. U tom pravcu jedinstvena Srbija predstavlja kompatibilnu ekonomsku jedinicu, koja raspolaže izuzetnim predispozicijama za razvoj poljoprivrede, energetike u celini, kao i svih važnijih grana industrije. Zbog povoljne morfometrijske strukture reljefa, klime, geografskog položaja Srbije, izvanredne su predispozicije i za razvoj saobraćaja, tercijalnog sektora u celini. Naš obrazovni sistem je postizao zavidne rezultate, dok nas nisu pritisli neselektivnim uvođenjem Bolonje, slično i drugim „reformama“, posle kojih su nam destruisane vojska, kultura, medijska scena i dr. U tom pravcu se u destruisanoj Srbiji podstiču regionalizmi, secesije, autonomaštvo sa obrazloženjem da je Beograd za sve kriv i da se dodatno gložimo između sebe. Zbog toga je sada, posle promene ove nakaradne vlasti, šansa da ispravimo makar neke od tih pogubnih stvari koje nas vuku nadole i da učinimo prve korake ka izlazu iz tunela.

Da li možemo očekivati da se jednom otvori rasprava koliko država Srbija suicidno radi protiv sebe. Tu mislim koliko se budžetskih sredstava kroz finansiranje raznih nevladinih organizacija i autonomaških projekata radi sebi o glavi?

— U proteklih dvanaest godina – uz oscilacije kada je u vlasti imala uticaj DSS – Srbija se našla u svojevrsnoj ulozi meke okupacije, koja predstavlja sintezu spoljnih pritisaka i favorizovanja na unutrašnjem planu organizacija, projekata, medija, koji su zapravo destruktivni prema samim osnovama srpskog bića, praktično u svim oblastima, od privrede, političke sfere, kulture… Prva velika strateška greška je zapravo u osnovi ostalih naših posrtanja u ovom periodu, a to je greška koju uglavnom nisu činili naši preci, kao ni velika većina drugih naroda i zemalja, kako sad tako i kroz istoriju. Ovako krupne greške mogu se platiti slabljenjem i brzim nestajanjem čitavog jednog naroda i njegove države. Ta fundamentalna greška, je u činjenici da smo na ovaj ili onaj način od svih velikih sila prihvatili, preko dela na vlast dovedene elite, neselektivno oslanjanje zvanične i nezvanične Srbije na anglosaksonske sile SAD i Britaniju, koje su od svih drugih velikih sila najmanje naklonjene srpskom faktoru u celini, i na različite, više ili manje suptilne ili čak otvorene načine, rade na našoj sveukupnoj destrukciji. Druge velike sile u savremenom svetu su ili tek nešto (Nemačka) ili značajno više (Francuska) naklonjenije srpskom faktoru, a neke među njima su čak u startu prijateljski orijentisane prema nama (Kina, posebno Rusija, načelno i ostale zemlje BRIK). Otuda je paradoks, dosad redak, možda čak unikatan u istoriji, da se u lepezi svetskih sila okrećete neselektivnoj saradnji, podređenosti, pa čak i jednom vrstom protektorata, upravo prema sili koja strateški radi na vašoj sveukupnoj destrukciji, i to u kontinuitetu tokom poslednje najmanje dve decenije. Upravo u poslednje četiri poslednje godine se ubrzava proces prelaska monopolarnog svetskog sistema sa pedominacijom Amerike ka multipolarnom, gde paralelno egzistira više velikih sila sa i dalje pojedinačno vodećim SAD. I upravo u ovom periodu, kada Imperija gubi omnipotenciju, bivša vlast oličena u Tadiću i Cvetkoviću se još tešnje vezuje za ovaj centar moći, i upravo u ovom periodu su pritisci na naš narod i neposredni gubici u svim oblastima pojačani i za nas teški i osakaćujući. Tako je beznačajna za bivšu vlast „sitnica“ da su njihovi spoljni politički mentori u isto vreme glavni inicijatori i izvršioci destrukcije baznih srpskih državnih i nacionalnih interesa, i nije ih omela da u tome saučestvuju i budu delom izvođači radova na terenu proteklih godina. Od toga ih istorija neće oprati, i to je svakako, uz svu medijsku propagandu, registrovao deo biračkog tela i simpatizera te grupacije, a svakako potakao mnoge neopredeljene da podrže opoziciju i da tako dođe do predsedničke i parlamentarne promene nakon majskih izbora.

Koliko nova vlada Srbije može sprovoditi svoju politiku ukoliko se ne izvrše suštinske promene u državnim institucijama po dubini. S druge strane, čini nam se da se ne shvata da je posle 5. oktobra 2000.godine u Srbiji stvoren jedan paralelan aparat moći koga čine, tzv. “nezavisni mediji“, nevladine organizacije, razne paranaučne institucije, koji rade i u tome u dobroj meri uspevaju da spreče artikulaciju i realizaciju srpskih nacionalnih i državnih interesa?

— Upravo te činjenice koje navodite najbolje govore koliko su u Srbiji u ovom periodu faktički osporeni suštinski elementi demokratije. Zapravo, kada tome dodate da faktički nema mogućnosti ozbiljnijeg tržišnog nadmetanja ideja, koncepata o mogućnosti izlazska iz krize i daljeg puta Srbije, kako u medijima tako i u stručnoj javnosti, imamo paradoks da se u vreme proklamovanog tržišnog fundamentalizma kojima su izloženi naši radnici, stručnjaci, poljoprivrednici, za propagatore neoliberalizma u oblasti ekonomije, medija, političara, zapravo postoji potpuni monizam. Koliko su čak i sami izbori u ovom periodu bili do kraja regularni, mogu nam poslužiti iskustva. Pomenimo samo referendum za nezavisnost u Crnoj Gori, pa do izborne krađe na parlamentarnim izborima i u prvom krugu predsedničkih izbora ove godine. Zar iko može da posumnja u nepristrasnost Cesida i drugih plaćeničkih i ideoloških neoliberalnih atlantističkih organizacija, foruma, istraživača javnog mnjenja i dr. Tržišni sistem u oblasti političkih, ekonomskih i drugih društvenih nauka je blokiran, neotlantisti i neoliberali imaju monopol u izdavačkoj, medijskoj i svakoj drugoj sferi, pored toga što su izdašno privilegovani zloupotrebom sredstava naših tržišnih obveznika, jer imaju monopol i za otkup knjiga za državne biblioteke, promociju svojih otkrića, da ne govorimo o nevladinom sektoru, gde se sredstva dobijaju i od same države. Tako postoji paradoks da država Srbija i njeni poreski obveznici finansiraju u mnogim slučajevima sopstvenu destrukciju i gubitak suverenosti, što je sve rezultat nakaradnog sistema uspostavljenog nakon 2000. godine, koji, ukupno posmatrano, možemo posmatrati u najmanju ruku kao tzv. meku okupaciju Srbije. Na primer, ovde svetski praktični i teoretski krah neoliberalizma zaključno sa 2008. godinom, što je praktično ekvivalent rušenju Berlinskog zida i komunizma 1990-91. gotovo da nije ni registrovan u vladajućoj i stručno-naučnoj i u javno-medijskoj sferi, baš kao ni sve ubrzaniji prelazak svetskog sistema od monopolarnog ka multipolarnom. Jednom rečju, iako je srpski narod životno zainteresovan za ove epohalne događaje, jer je sam bio najveća žrtva američkog atlantizma i svetskog monopolarizma, te neoliberalizma i sorošovskog delovanja, zahvaljujući tom paralelnom aparatu meke okupacije Srbije podržavanom od svojih spoljnih mentora, ove tektonske promene na međunarodnom planu nisu bile ni dovoljno registrovane u široj srpskoj javnosti, a kamoli objašnjene i sistematski praćene. Ti faktori otežavaju široj javnosti sagledavanje ukupne stuacije u kojoj se kao zemlja i društvo nalazimo, paralelno sa umanjivanjem i čak falsifikovanjem same stvarnosti sve u pravcu ostvarivanja zacrtanog puta i njegove realizacije destrukcije srpske države, njene ekonomije, raslojavanja i kulturne kontaminacije i zombiranja koje se sprovodi.

Šta činiti da Srbija izađe iz zaista duboke ekonomske i socijalne krize. Kako vi ocenjujete, pre svega sa ekonomskog ali i drugih stanovišta, susret ministra odbrane Aleksandra Vučića sa potpredsednikom Vlade Ruske Federacije Dmitrijem Rogozinom i najavu o gradnji složenih borbenih sistema u srpskim vojnim fabrikama?

— Ovo je prelazna vlada ka putu za oporavak Srbije. Prosto, to je vlada kompromisa, pošto su u njoj neke snage koje su dobrim delom uzrokovale sadašnje teško stanje, a tu mislim na G17 i Dinkića, koji ponovo imaju važnu ulogu u privrednom sektoru, a čiji ideološki i stvarni kadar Pajović drži sektor za pridruživanje EU. Međutim, u odnosu na prethodnu vladu, ovo je veliki napredak, ali, sa druge strane, i test za nju i za snage koje su na izborima dobile najveću podršku građana u tom pravcu, pre svega SNS, pa i SPS. Javno mnjenje mnogo očekuje od ove vlade, i ona ne bi smela da izneveri bar u nekim od vitalnih pitanja, a to su borba protiv kriminala, makar minimalni ekonomski oporavak, bar delimično oslobađanje medija i kulture. Po pitanju Kosova i Metohije ne bi smele da se ponove greške prethodne vlasti jer je potpuno neprihvatljivo radi nekog daljeg stepenika ka neizvesnom putu ka EU žrtvovati još nešto od državnih i nacionalnih interesa.

Pored ekonomije, neophodno je dosta toga obaviti na planu kulture. Pretpostavke su stvorene izborom novog ministra kulture Bratislava Petkovića, koji kroz svoj rad i porodični pedigre spaja građansku tradiciju i patriotizam. Mislite li da, pored podsticanja razvoja autentičnog kulturnog stvaralaštva, treba sprečiti da Srbiju u svetu predstavljaju filmska ostvarenja poput „Klipa“ i „Srpskog filma“, koji samo pod oznakom „Made in Serbija“ stvaraju ružnu sliku o našoj zemlji i u stvari samo nastavljaju medijski rat protiv srpskog naroda?

— Izuzetno je važno u ovom domenu postići vidan stepen oslobađanja i srpskih medija i srpske kulture. To je stepenik koji se mora i može postići u postojećim uslovima. Činjenica da je upravo g. Bratislav Petković ministar kulture, a to je čovek koji konsenzualno ima veliki ugled, predstavlja važan garant da bi to takvih promena trebalo doći.

Geopolitika

 

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: