Gospodine Dačiću, ova Vaša izjava je po mom mišljenju ravna izdaji K/M Srbije i Srpskog naroda i da se ja pitam ne bi oklevao ni trenutka da Vas zbog ove izjave bacim u tamnicu na doživotnu robiju!

Gospodine Dačiću, ova Vaša izjava je po mom mišljenju ravna izdaji K/M Srbije i Srpskog naroda i da se ja pitam ne bi oklevao ni trenutka da Vas zbog ove izjave bacim u tamnicu na doživotnu robiju! K/M nije Vaša lična imovina pa da raspolažete njom po svojemu ćefu! U ostalom Vi sa Vašom izvitoperenom komunističkkom strankom niste dobili legitimitet većine niti Glasača koji su učestvovali u izborima a od većinskog dela naroda da i ne govorimo-Delite svoju i svog oca otadžbinu ali se okanite naše zajedničke dedovine!

DN-urednik GD

Политика

Дачић: Подела Косова једино реално и могуће решење

БЕОГРАД – Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да Брисел не може да натера Србију да призна независност Косова и да поделу покрајине види као једино могуће и реално решење, које би, како је навео, прихватили и Албанци.

„И даље мислим да је подела (Косова) једино могуће реално решење, и сигуран сам да би то Албанци у Приштини прихватили. Међутим поставља се питање да то може да изазове протесте у региону, а избегава се чињеница да је потресе изазвало и то што је Србија подељена”, рекао је Дачић за телевизију „Пинк”.

Он је казао да трајно решење не постоји и да политички дијалог свакако може да уважи илегитимне интересе Срба и Албанаца.

„У овој фази је прихватљиво све оно што није прихватање једностране независности Косова… Не може Брисел да нас натера да прихватимо независност Косова”, истакао је Дачић и додао да независност није признало ни пет чланица ЕУ.

Он је оценио да сада треба да се релаксирају односи Приштине и Београда и да се до уласка у ЕУ, за шта је потребан дуги низ година, пронађу одржива решења што подразумева да „не треба да признамо независност Косова и Метохије, као и да тиме неће бити спречен европски пут Србије”.

Говорећи о економској ситуацији у Србији, Дачић је рекао да ће Влада у новембру донети буџет за наредну годину, по којем ће бити планиран дефицит од три одсто.

Коментаришући однос са потпредседником Владе Србије Александром Вучићем, премијер је рекао да ту не постоје никакве несугласице и да је све под контролом.

„У ономе што заједно радимо нема суштинске разлике нити је било сукоба… Нема сукоба, мислим да одавно односи у Влади нису били релаксиранији него сад, све одлуке се доносе једногласно”, истакао је Дачић.

„Сад кад нема проблема у влади, испада да смо у фази распада”, казао је Дачић.

Премијер је потврдио да очекује објективан извештај Европске комисије о напретку Србије на европском путу и додао да ће сваки потез бити усаглашен са представницима ЕК, јер, како је навео, тиме политика Србије добија на снази.

„Нова влада није направила ниједан потез који би Европска комисија могла негативно да прокоментарише”, истакао је Дачић.

Дачић је поновио да нова Влада Србије мора да поштује претходно постигнуте договоре и да их примени, као и да Србија мора да буде фактор мира и стабилности у региону.

———————————————-

Нема сукоба у владајућој коалицији

БЕОГРАД – Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да у владајућој коалицији нема сукоба и да се одавно није десило да се одлуке на седницама владе доносе једногласно.

„Одавно односи у влади нису били релаксиранији, него што је то сада, никада се није десило да су све одлуке донете једногласно. Председник се не меша у рад владе, сарађујемо у оквиру својих надлежности”, рекао је Дачић за Телевизију „Пинк”.

На питање да ли постоји сукоб између њега и потпредседника владе и министра одбране Александра Вучића, Дачић је рекао да нема сукоба и да њих двојца не разговарају о томе ко треба да буде под истрагом или ко треба да буде ухапшен, већ да то раде истражни органи.

„Имали смо у прошлој влади односе који су били нестабилни, али слика у јавности није била таква, а сада кад нема проблема, испада као да смо ми на распаду”, казао је Дачић.

Упитан како коментарише изјаву бивше председнице Скупштине Новог Сада да је демократска власт у том граду срушена под тешким притисцима и да су неке чланице садашње коалиције уцењене да у њој учествују и то пре свега СПС, Дачић је казао да су они били коректни према Демократској странци.

„Они су донели одлуку да нас избаце из покрајинске власти и то мора да има одређене консеквенце. Не желим сукоб са људима у Војводини, ја напротив пружам руку… Овде је реч о политизацији тих односа”, истакао је Дачић.

На питање питање да ли је нова власт одустала од департизације, с тим да је на место првог човека ПТТ ставила Милана Кркобабића, Дачић је рекао да не зна ко је и када говорио о департизацији.

„Ко је тада говорио, нека говори и сада. Овде је реч о деполизизацији и професионализацији управе. Како се може извршити департизација у вишепартијском систему? То је глупо и не постоји нигде у свету”, рекао је Дачић и додао да руководећи кадрови треба да се бирају на јавном конкурсу.

Дачић је додао да ће новим законом, који ће се ускоро наћи у скупштини, бити укинути управни одбори и постојаће само надзорни одбори.

Агенције

објављено: 21.09.2012.

inShare

STAV, Vojna neutralnost Crne Gore Pitanje potencijalnog ulaska Crne Gore u NATO

STAV Vojna neutralnost Crne Gore Pitanje potencijalnog ulaska Crne Gore u NATO je suštinsko geopolitičko pitanje koje prevazilazi samo bezbjednosnu komponentu i zadire praktično u sva druga politička i društvena pitanja Crne Gore. Crna Gora se nalazi u savremenom svijetu koji se ubrzano mijenja, sa susjedima i okruženjem na Balkanu koje je veoma složeno, pa njena bezbjednosna komponenta ne može biti jednostavno riješena samo članstvom u NATO ili neke druge alijanse. U tom pravcu je izuzetno značajno sagledati šta se dobija ulaskom Crne Gore u NATO, a šta bi donijela neka druga strategija, uključujući i održavanje vanblokovske neutralnosti.
Sa aspekta tzv. „tvrde moći” (veličina i kvalitet teritorije, stanovništvo, prirodni resursi, ekonomska i vojna snaga), Crna Gora ima izuzetno slabe prerogative. Naime, sa veličinom teritorije od svega oko 13.812 km2, bez važnijih prirodnih resursa, makar regionalnog značaja, sa izuzetno lošom morfometrijskom strukturom reljefa (svega jedna šestina teritorije je na nadmorskoj visini ispod 500 metara), sa izuzetno malim brojem stanovnika čak i za balkanske prilike (najmanja na Balkanu i među poslednjim u Evropi), sa privrednom snagom koja je i po društvenom bruto proizvodu po stanovniku niska, a u bruto smislu na nivou države, zbog male populacije, čak patuljasta u odnosu na okruženje.
Komplikovana situacija u identitetskoj strukturi Crne Gore umanjuje mogućnost jedne ozbiljne državotvorne politike, jer crnogorska država sa ionako malim elementima tzv. „tvrde moći” ima i problem donošenja elementarnog konsenzusa i državne strategije koja bi mogla imati dugoročan karakter. Jedina šansa da Crna Gora zadrži sopstveni subjektivitet i kakvu takvu kontrolu nad svojom budućnošću je da njeno stanovništvo nađe međusobno konsezus o daljem putu.
Međunarodni odnosi su upravo ovih, a i sledećih godina u stanju promjena i tranzicionog procesa od monopolarnog sistema, kakav je svakako nastao nakon „rušenja Berlinskog zida” i kakav je potrajao u sledećem periodu sa izrazitom dominacijom jedine svjetske supersile SAD. Međutim, poslednjih godina se ubrzava proces prelaska svjetskog sistema na multipolaran, gdje paralelno egzistira više svjetskih sila i gdje je Amerika i dalje, pojedinačno posmatrano, vodeća, ali bez one dominacije koju je karakterisao monopolarni sistem proteklog perioda. Čak, u neposrednijoj budućnosti ovaj proces slabljenja američke moći i jačanja drugih svjetskih sila će se nastaviti, sa daljom tendencijom gubitka američkog vođstva. Ovo se sve već reflektuje, a posebno će se reflektovati i na odnose u Evropi, uključujući i prostor Balkana.
Najkrupnije promjene koje su uslovile i promjenu svjetskog sistema od monopolarnog, uspostavljenog nakon rušenja Berlinskog zida, ka multipolarnom su višedecenijski proces prelaska svjetskog ekonomskog centra sa sjevernog Atlantika ka Pacifiku, posebno njegovoj azijskoj obali sa centrom u Kini; činjenica da zemlje BRIK preuzimaju sve veći značaj u međunarodnim odnosima, zahvaljujući svojim kapitalnim resursima; te svjetska ekonomska kriza, koja je ujedno i kraj neoliberalnog ekonomskog sistema.
Opredjeljivanjem Crne Gore za ulazak u NATO gdje izrazito ima hegemoniju SAD nije previše racionalan potez. To bi izazvalo direktnu distancu u odnosu na Rusiju i čak u srednjem roku svrstavanje u njene protivnike, što je nepotreban luksuz i presedan čitave istorije Crne Gore. I u okviru takve NATO grupacije, Crna Gora bi realno u očima SAD i drugih vodećih sila, bila zemlja pastorak, jer bi bez obzira na servilnost njenog marionetskog rukovodstva bila tretirana elementima dugog trajanja kao bliska Rusiji i na taj način bila svrstana kao sumnjiv i nepodoban element. Držanjem van stvarnog članstva u NATO, Crna Gora ima mogućnosti manevra, praćenja daljeg razvoja situacije u međunarodnom poretku i okruženju, i zadržava svoju neutralnost. Rješenje za svoju već vrlo neizvjesnu budućnost i sudbinu, stanovništvo Crne Gore, može i mora naći preduzimanjem prije svega sledećih strateških poteza:
U spoljnoj politici:
– izbjeći po svaku cijenu ulazak u NATO, jer Crna Gora samo tako ostaje kakav; – takav subjekat koji može da odlučuje u svojoj budućnosti;
– insistirati na vojnoj neutralnosti Crne Gore, koja će sarađivati sa svim važnijim silama i subjektima u savremenom svijetu, zadržavajući pri tom sudbinu u svojim rukama, i razvijati stepen prijateljstva i savezništva (vanblokovskog) sa velikim silama i susjedima primarno vodeći računa o sopstvenim interesima. To svakako ne podrazumijeva da mladost Crne Gore bude topovsko meso u imperijalnim ratovima širom planete u takozvanim mirovnim misijama NATO.
Fenomen globalizacije koji označava sve veću međuzavisnost unutar svjetskog društva nije zaobišao ni Crnu Goru. Taj proces u kojem se različiti tipovi identiteta jednog naroda stvaraju, mijenjaju ali i gube jednako i prijeti i ohrabruje jedno malo podneblje kakvo je i ovo. Kulturni, nacionalni, vjerski, vojno-politički, ekonomski, lingvistički kao i mnogi drugi podtipovi ovih identiteta unutar brojem malih naroda ne mogu da odole udarcima većih i jačih.
Princip neutralnosti javlja se kao spasonosno i jedino racionalno rješenje za mnoge od ovih identitetskih kolebanja. Razum nalaže da jedna mala zajednica poput Crne Gore treba da uživa u blagodetima neutralnosti. To može biti jednoj Švajcarskoj i ako bude strpljenja i elementarne racionalnosti da se sasluša čvrsta argumentacija koja ide u prilog toj priči moći će da bude i Crnoj Gori.
Ovo je platforma koja za cilj ima vojnu neutralnost Crne Gore i koja će biti promovisana u političkim i naučnim krugovima u Moskvi između 16–23. septembra, a nakon toga će biti dostavljena svim diplomatskim predstavništvima u Crnoj Gori.
Autori: Gojko Raičević,
urednik IN4S, predsjednik mreže nevladinih organizacija „Ne u rat ne u NATO”
dr Dragan Petrović, viši
naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu

DRAGAN PETROVIĆ: VAŽNO JE OSLOBODITI SRPSKE MEDIJE I KULTURU

utorak, 18 septembar 2012 12:41

To je stepenik koji se mora i može postići u postojećim uslovima

 

 

Kako biste ocenili politiku nove Vlade Republike Srbije, posebno mere koje je država preduzela na planu borbe protiv kriminala u vezi sa aferom sa Agrobankom?

— Nova vlada Srbije je tek konstituisana i ona se zaista nalazi u veoma teškoj situaciji, imajući u vidu izuzetno nezahvalno nasleđe prethodne vlasti, koju oličava vlada bivšeg premijera Cvetkovića i dva predsednička mandata Borisa Tadića. Pre svega, u poslednje četiri godine Srbija je katastrofalno loše vođena, pa se našla danas u situaciji ekonomske, političke, socijalne, kulturne destrukcije bez presedana za mirnodopske uslove, kako u sopstvenoj istoriji, tako i u odnosu na okruženje. Po svim važnijim privrednim i socijalnim pokazateljima, mi smo u ove četiri godine nadmašeni od zemalja u regionu koji su pre toga bili iza nas, u čemu u startu otpadaju smešna opravdanja brojnih medija i analitičara naklonjeni DS i iz redova „druge Srbije“ da je to pre svega posledica svetske ekonomske krize.

Predsednik Vlade Ivica Dačić je izjavio da ima indicija da je u Razvojnoj banci Vojvodine po razmerama počinjena još veća pljačka. Mislite li da je vreme – Geopolitika je o tome pisala ranije – da se otvori suštinska javna rasprava o tome ko zaista koga eksplatiše – Srbija Vojvodinu kako tvrdi Čanak, ili stvari stoje obrnuto, i da se vidi gde i kako se troši novac poreskih obneznika Srbije – na lično bogaćenje i autonomaške projekte?

— Autonomaštvo u Vojvodini nije domaćeg korena, i jedan je od rezultata višedecenijskog pritiska na Srbe u celini. Vojvodina ne može uspešno samostalno da egzistira čak ni ekonomski van ostatka Srbije jer ne raspolaže rudama metala i nemetala, nema ni šuma, a cena hrane je tradicionalno depresirana na svetskom tržištu. U tom pravcu jedinstvena Srbija predstavlja kompatibilnu ekonomsku jedinicu, koja raspolaže izuzetnim predispozicijama za razvoj poljoprivrede, energetike u celini, kao i svih važnijih grana industrije. Zbog povoljne morfometrijske strukture reljefa, klime, geografskog položaja Srbije, izvanredne su predispozicije i za razvoj saobraćaja, tercijalnog sektora u celini. Naš obrazovni sistem je postizao zavidne rezultate, dok nas nisu pritisli neselektivnim uvođenjem Bolonje, slično i drugim „reformama“, posle kojih su nam destruisane vojska, kultura, medijska scena i dr. U tom pravcu se u destruisanoj Srbiji podstiču regionalizmi, secesije, autonomaštvo sa obrazloženjem da je Beograd za sve kriv i da se dodatno gložimo između sebe. Zbog toga je sada, posle promene ove nakaradne vlasti, šansa da ispravimo makar neke od tih pogubnih stvari koje nas vuku nadole i da učinimo prve korake ka izlazu iz tunela.

Da li možemo očekivati da se jednom otvori rasprava koliko država Srbija suicidno radi protiv sebe. Tu mislim koliko se budžetskih sredstava kroz finansiranje raznih nevladinih organizacija i autonomaških projekata radi sebi o glavi?

— U proteklih dvanaest godina – uz oscilacije kada je u vlasti imala uticaj DSS – Srbija se našla u svojevrsnoj ulozi meke okupacije, koja predstavlja sintezu spoljnih pritisaka i favorizovanja na unutrašnjem planu organizacija, projekata, medija, koji su zapravo destruktivni prema samim osnovama srpskog bića, praktično u svim oblastima, od privrede, političke sfere, kulture… Prva velika strateška greška je zapravo u osnovi ostalih naših posrtanja u ovom periodu, a to je greška koju uglavnom nisu činili naši preci, kao ni velika većina drugih naroda i zemalja, kako sad tako i kroz istoriju. Ovako krupne greške mogu se platiti slabljenjem i brzim nestajanjem čitavog jednog naroda i njegove države. Ta fundamentalna greška, je u činjenici da smo na ovaj ili onaj način od svih velikih sila prihvatili, preko dela na vlast dovedene elite, neselektivno oslanjanje zvanične i nezvanične Srbije na anglosaksonske sile SAD i Britaniju, koje su od svih drugih velikih sila najmanje naklonjene srpskom faktoru u celini, i na različite, više ili manje suptilne ili čak otvorene načine, rade na našoj sveukupnoj destrukciji. Druge velike sile u savremenom svetu su ili tek nešto (Nemačka) ili značajno više (Francuska) naklonjenije srpskom faktoru, a neke među njima su čak u startu prijateljski orijentisane prema nama (Kina, posebno Rusija, načelno i ostale zemlje BRIK). Otuda je paradoks, dosad redak, možda čak unikatan u istoriji, da se u lepezi svetskih sila okrećete neselektivnoj saradnji, podređenosti, pa čak i jednom vrstom protektorata, upravo prema sili koja strateški radi na vašoj sveukupnoj destrukciji, i to u kontinuitetu tokom poslednje najmanje dve decenije. Upravo u poslednje četiri poslednje godine se ubrzava proces prelaska monopolarnog svetskog sistema sa pedominacijom Amerike ka multipolarnom, gde paralelno egzistira više velikih sila sa i dalje pojedinačno vodećim SAD. I upravo u ovom periodu, kada Imperija gubi omnipotenciju, bivša vlast oličena u Tadiću i Cvetkoviću se još tešnje vezuje za ovaj centar moći, i upravo u ovom periodu su pritisci na naš narod i neposredni gubici u svim oblastima pojačani i za nas teški i osakaćujući. Tako je beznačajna za bivšu vlast „sitnica“ da su njihovi spoljni politički mentori u isto vreme glavni inicijatori i izvršioci destrukcije baznih srpskih državnih i nacionalnih interesa, i nije ih omela da u tome saučestvuju i budu delom izvođači radova na terenu proteklih godina. Od toga ih istorija neće oprati, i to je svakako, uz svu medijsku propagandu, registrovao deo biračkog tela i simpatizera te grupacije, a svakako potakao mnoge neopredeljene da podrže opoziciju i da tako dođe do predsedničke i parlamentarne promene nakon majskih izbora.

Koliko nova vlada Srbije može sprovoditi svoju politiku ukoliko se ne izvrše suštinske promene u državnim institucijama po dubini. S druge strane, čini nam se da se ne shvata da je posle 5. oktobra 2000.godine u Srbiji stvoren jedan paralelan aparat moći koga čine, tzv. “nezavisni mediji“, nevladine organizacije, razne paranaučne institucije, koji rade i u tome u dobroj meri uspevaju da spreče artikulaciju i realizaciju srpskih nacionalnih i državnih interesa?

— Upravo te činjenice koje navodite najbolje govore koliko su u Srbiji u ovom periodu faktički osporeni suštinski elementi demokratije. Zapravo, kada tome dodate da faktički nema mogućnosti ozbiljnijeg tržišnog nadmetanja ideja, koncepata o mogućnosti izlazska iz krize i daljeg puta Srbije, kako u medijima tako i u stručnoj javnosti, imamo paradoks da se u vreme proklamovanog tržišnog fundamentalizma kojima su izloženi naši radnici, stručnjaci, poljoprivrednici, za propagatore neoliberalizma u oblasti ekonomije, medija, političara, zapravo postoji potpuni monizam. Koliko su čak i sami izbori u ovom periodu bili do kraja regularni, mogu nam poslužiti iskustva. Pomenimo samo referendum za nezavisnost u Crnoj Gori, pa do izborne krađe na parlamentarnim izborima i u prvom krugu predsedničkih izbora ove godine. Zar iko može da posumnja u nepristrasnost Cesida i drugih plaćeničkih i ideoloških neoliberalnih atlantističkih organizacija, foruma, istraživača javnog mnjenja i dr. Tržišni sistem u oblasti političkih, ekonomskih i drugih društvenih nauka je blokiran, neotlantisti i neoliberali imaju monopol u izdavačkoj, medijskoj i svakoj drugoj sferi, pored toga što su izdašno privilegovani zloupotrebom sredstava naših tržišnih obveznika, jer imaju monopol i za otkup knjiga za državne biblioteke, promociju svojih otkrića, da ne govorimo o nevladinom sektoru, gde se sredstva dobijaju i od same države. Tako postoji paradoks da država Srbija i njeni poreski obveznici finansiraju u mnogim slučajevima sopstvenu destrukciju i gubitak suverenosti, što je sve rezultat nakaradnog sistema uspostavljenog nakon 2000. godine, koji, ukupno posmatrano, možemo posmatrati u najmanju ruku kao tzv. meku okupaciju Srbije. Na primer, ovde svetski praktični i teoretski krah neoliberalizma zaključno sa 2008. godinom, što je praktično ekvivalent rušenju Berlinskog zida i komunizma 1990-91. gotovo da nije ni registrovan u vladajućoj i stručno-naučnoj i u javno-medijskoj sferi, baš kao ni sve ubrzaniji prelazak svetskog sistema od monopolarnog ka multipolarnom. Jednom rečju, iako je srpski narod životno zainteresovan za ove epohalne događaje, jer je sam bio najveća žrtva američkog atlantizma i svetskog monopolarizma, te neoliberalizma i sorošovskog delovanja, zahvaljujući tom paralelnom aparatu meke okupacije Srbije podržavanom od svojih spoljnih mentora, ove tektonske promene na međunarodnom planu nisu bile ni dovoljno registrovane u široj srpskoj javnosti, a kamoli objašnjene i sistematski praćene. Ti faktori otežavaju široj javnosti sagledavanje ukupne stuacije u kojoj se kao zemlja i društvo nalazimo, paralelno sa umanjivanjem i čak falsifikovanjem same stvarnosti sve u pravcu ostvarivanja zacrtanog puta i njegove realizacije destrukcije srpske države, njene ekonomije, raslojavanja i kulturne kontaminacije i zombiranja koje se sprovodi.

Šta činiti da Srbija izađe iz zaista duboke ekonomske i socijalne krize. Kako vi ocenjujete, pre svega sa ekonomskog ali i drugih stanovišta, susret ministra odbrane Aleksandra Vučića sa potpredsednikom Vlade Ruske Federacije Dmitrijem Rogozinom i najavu o gradnji složenih borbenih sistema u srpskim vojnim fabrikama?

— Ovo je prelazna vlada ka putu za oporavak Srbije. Prosto, to je vlada kompromisa, pošto su u njoj neke snage koje su dobrim delom uzrokovale sadašnje teško stanje, a tu mislim na G17 i Dinkića, koji ponovo imaju važnu ulogu u privrednom sektoru, a čiji ideološki i stvarni kadar Pajović drži sektor za pridruživanje EU. Međutim, u odnosu na prethodnu vladu, ovo je veliki napredak, ali, sa druge strane, i test za nju i za snage koje su na izborima dobile najveću podršku građana u tom pravcu, pre svega SNS, pa i SPS. Javno mnjenje mnogo očekuje od ove vlade, i ona ne bi smela da izneveri bar u nekim od vitalnih pitanja, a to su borba protiv kriminala, makar minimalni ekonomski oporavak, bar delimično oslobađanje medija i kulture. Po pitanju Kosova i Metohije ne bi smele da se ponove greške prethodne vlasti jer je potpuno neprihvatljivo radi nekog daljeg stepenika ka neizvesnom putu ka EU žrtvovati još nešto od državnih i nacionalnih interesa.

Pored ekonomije, neophodno je dosta toga obaviti na planu kulture. Pretpostavke su stvorene izborom novog ministra kulture Bratislava Petkovića, koji kroz svoj rad i porodični pedigre spaja građansku tradiciju i patriotizam. Mislite li da, pored podsticanja razvoja autentičnog kulturnog stvaralaštva, treba sprečiti da Srbiju u svetu predstavljaju filmska ostvarenja poput „Klipa“ i „Srpskog filma“, koji samo pod oznakom „Made in Serbija“ stvaraju ružnu sliku o našoj zemlji i u stvari samo nastavljaju medijski rat protiv srpskog naroda?

— Izuzetno je važno u ovom domenu postići vidan stepen oslobađanja i srpskih medija i srpske kulture. To je stepenik koji se mora i može postići u postojećim uslovima. Činjenica da je upravo g. Bratislav Petković ministar kulture, a to je čovek koji konsenzualno ima veliki ugled, predstavlja važan garant da bi to takvih promena trebalo doći.

Geopolitika

 

Параф Стефановића не обавезује Дачића

Политика

Правно влада није ни у каквој обавези да спроводи договоре са Приштином, али питање је да ли политички може да избегне и поднесе последице ако не прихвати услове

(Новица Коцић)

Са правне тачке гледишта парафи које је бивши преговарач Борислав Стефановић стављао на договоре које је уз посредовање ЕУ постизао са Приштином не би требало да буду разлог због кога нова влада ноћима не спава. Ни уредбе које је донела претходна влада не би требало да им изазивају ноћне море, јер ни оне немају обавезујући нити извршни карактер.

Тако да је скупштинска расправа између првог потпредседника владе Александра Вучића и Стефановића заправо личила на наставак замагљивања приче о косовским договорима.

Бивши судија Уставног суда и професор уставног права Ратко Марковић каже да ова влада правно апсолутно није ни у каквој обавези да спроводи те договоре, поготово у форми уредаба које је претходна влада доносила.

Марковић подсећа за „Политику” да само правна норма може да обавезује, а да су ово политички договори, а не међународни уговори јер их нису закључили субјекти међународног права. „Да је у питању међународни уговор, он би морао бити потврђен у Народној скупштини и тек би онда обавезивао”.

Осим тога, Марковић упозорава да ни уредбе, које је претходна влада донела на основу постигнутих договора, немају онакву правну слободу какву има закон. „Уредба је акт строго извршног карактера и може се донети само за извршавање закона. Дакле, мора претходити закон који је уредио друштвене односе које ће сада уредба да конкретизује, али држећи се законског оквира. Не може уредба самостално, без претходно донесеног законског оквира, да уреди неко подручје друштвених односа”, наводи Марковић.

Наш саговорник упозорава да су, осим што је злоупотребљена форма уредбе, противуставни и договори који се односе на слободу кретања. Ипак, он упозорава да је на политичком терену, пошто постоји континуитет у власти, ова влада у политичкој обавези да спроведе оно o чему се претходна договорила. „Али није влада позвана да каже шта је неуставно, него Уставни суд, а пре тога би морао да буде покренут поступак за оцену уставности”, каже Марковић.

Подсетимо да је иако су то најављивале и неке тада опозиционе странке, општина Косовска Митровица, као овлашћени предлагач, поднела предлог за оцену уставности уредаба које је донела претходна влада.

Да ли на ово питање, као бивши амбасадор, гледа као на правно или политичко обавезивање професор међународних односа на Факултету политичких наука Предраг Симић каже да је јасно да је међународни уговор оно што се потпише са странцем и што парламент ратификује и то онда правно обавезује. „А постоји и нешто што је политички обавезујуће уколико неко нешто обећа и онда се од њега очекује да то и изврши”, каже Симић за „Политику”.

Он сматра да је интерес Србије да ништа не потписује и да се ни на шта не обавезује до краја године, ако то може, пошто је у овом тренутку на ивици банкрота. „Уколико је ситуација толико тешка, онда ће Србија морати не само да распродаје државну имовину него ће морати мало да продају и Косово”, закључује Симић и објашњава да је навео рок до краја године пошто Немачку и САД чекају нови избори и обе администрације би волеле да то питање затворе.

„Мислим да је питање свих питања у овом тренутку, да ли Србија може да избегне и поднесе консеквенце ако до краја године не прихвати оно што су најближе одредили парламентарци немачке ЦДУ”, каже Симић и наглашава да ни они нису рекли све и да „има још нешто озбиљније што се од Србије очекује а што знају и Вучић и Дачић”.

Биљана Митриновић

објављено: 22.09.2012.

Сведочанства/Чуда – Volja čini čuda? – Pogledajte obavezno ovaj video!

http://www.prijateljbozji.com/index.php?p=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0%2F%D0%A7%D1%83%D0%B4%D0%B0&id=38

Енглези вратили Косово у Србију !

Актуелно, ПОЛИТИКА, СРБИЈА субота – 22. септембар 2012

0tweetsretweet

Косово и Метохија су се после четири године од самопроглашене независности вратили у пуноправни састав Републике Србије, а то тврди ни мање ни више него национална британска медијска кућа Би-Би-Си!

Наиме, на званичном сајту Би-Би-Сија, на линку где су представљене европске државе и где се налази и Србија, поред историјата и основних података о нашој земљи, дата је и мапа Србије на којој је јасно Косово означено у саставу Србије, без било каквих ознака границе или цртица које би графички нашу покрајину одвојиле од остатка државе. Територија Косова је на мапи, истина, осенчена у односу на остатак Србије, али се зато у тексту о Космету на сајту Би-Би-Сија каже да је овај део Србије 17. фебруара 2008. прогласио независност након неуспеха УН-а у посредовању код преговора о статусу Покрајине, што је званични Београд сместа прогласио за нелегални и једнострани чин. Британци даље кажу како је косовска независност поделила државе чланице УН-а, где већина и даље није званично признала „државу Косово“.

Би-Би-Си наводи и догађаје који су довели до НАТО бомбардовања Србије 1999. године, па се тако каже да је НАТО интервенцији „претходило насиље које је избило 1998. у Аутономној покрајини Косово, а да је сва та дешавања искористила Ослободилачка војска Косова, подржана од стране већинских етничких Албанаца, и која се отворено побунила против власти председника тадашње Југославије Слободана Милошевића. Британски национални сервис такође додаје да је од краја 1998. растао међународни притисак на Милошевића поводом Косова, који је ескалирао НАТО бомбардовањем 24. марта 1999. године.

Оно што је посебно интересантно јесте да током прошле године Косово на мапи Србије на сајту Би-Би-Сија није уопште било означено, а да је у пропратном тексту само наведено „да је Приштина 2008. прогласила независност коју је признало више од 90 земаља света“. У међувремену се очигледно нешто променило код уредништва Би-Би-Сија, који су српску покрајину вратили на карту наше државе, али и знатно кориговали чињенице које говоре о догађањима на овим просторима у протеклој деценији.

( Правда )