Ана Филимонова: УЧК – од трговине органима до учешћа у приватизацији у Србији „Независно Косово“: Патолошки криминал на глобалном нивоу (други део)

Ана Филимонова: УЧК – од трговине органима до учешћа у приватизацији у Србији

Независно Косово“: Патолошки криминал на глобалном нивоу (други део)

УЧК је представљала инструмент НАТО-а за „ломљење“СРЈ. Сада Србија представља најјачу државу у региону, а њени потенцијали ће се значајно повећати сарадњом са Русијом у различитим правцима. Као контраударац напорима Русије да обнови своје позиције на Балкану, снага УЧК не само да ће се сачувати, већ ће се и повећати.

У догађајима „арапског пролећа“, баш као у локалним етно-конфесионалним ратовима на постјугословенском простору, искориштен је један исти механизам спољашње припреме оружане опозиције, која у суштини представља само криминалне, терористичке групације. Све земље арапског света у којима су западни центри силе на садашњем нивоу извеле неоколонијалне ратове (Тунис, Египат, Јемен, Либија и сада Сирија) су поседовале само једну, са гледишта Запада неопростиву „ману“: све су биле стабилне државе и саме су користиле оно чиме су располагале, не обраћајући пажњу на чињеницу да светом влада транснационални олигархат. Да би формирале „режим приватне својине“транснационалних корпорација и контролу над националним ресурсима тих земаља, као ослонац ударне силе – НАТО– појавили су се радикални покрети који су названи од миља „модернизоване исламске партије“. Тако су САД, Катар и европска „тројка“ (Велика Британија, Француска и Немачка) финансирале и наоружале либијске побуњенике-фундаменталисте. Затим су САД, „тројка“ и Турска, која је прво обезбедила подршку Лиге арапских принчева и емира, почеле да финансирају ратоборне Браћу-муслимане из Сирије (који су раније били забрањени), са задатком да се уништи најстабилнија држава Блиског Истока. Нови „режим приватне својине“ који подижу на рушевинама националних држава подразумева: максимално слабљење субјективитета тих држава, стварање услова за формирање окупационог у суштини, а по форми неолибералног безалтернативног прозападног курса (заједно са „правом на вето“ при истрагама злочина против сопствених народа), немогућност обнове национално-државних снага на простору који се поново дели, тачније – предаја територија, ресурса, предузећа и политичког утицаја транс-националним корпорацијама.

На Балкану су одузимање и издвајање дела територије одрађени у току војне агресије НАТО-а на СРЈ 1999. године, а такође и проглашења и јачања независности „Републике Косово“. Још на етапи припреме издвајања Косова „наоружана опозиција“ је формирана искључиво као диверзионо-казнена снага. Републикански политички комитет САД (Republican Policy Committee, USA) је у извештају који је имао наслов „Ослободилачка армија Косова: подршка Клинтонове политике терористичким групама и наркотрафикингу“ (1999) описује се „ратни деби“ Ослободилачке армије Косова (ОАК, или на алб. УЧК) у фебруару 1996. године тако што су у логорима српских избеглица из Хрватске и Босне извођене терористичке акције. УЧК „није узимала у обзир политичку и економску важност жртава, и уопште није стваран утисак да она може да нанесе озбиљну штету противнику – српској политици и војсци. Напротив, група је како је хтела нападала српску полицију и цивиле… то уопште није претило регионалном балансу снага у војном смислу… Официри ОАК су морали да иду у Сједињене Државе ради обуке како би се из групица побуњеника претворили у политичку снагу или политички субјекат…“1.

Српске новине „Курир“ су у јулу 2008. године објавиле податке о тајном, тзв. Бриселском тајном споразуму од 13. марта 1999. године, који је потписан на саветовању руководства НАТО. Осим коначне одлуке о почетку бомбардовања СРЈ договорено је и да се „створе услови за формирање независне државе Косово која ће функционисати само уз услов да у њој буду снаге НАТО-а: „независна држава Косово ће затим да се припоји Албанији, при чему ће територија бити одузета од Србије (југ Србије до Алексинца), западне Македоније, Црне Горе – Малесија и северног дела Грчке) и то ће чинити Велику Албанију. Та ће држава доминирати Балканом и свим сувоземним и ваздушним коридорима према Азији и Африци“2.

Пошто је почео са казненим операцијама против мирног становништва Косова режим из Приштине је заједно са НАТО-ом направио војни ослонац: после завршетка војног конфликта УЧК је уместо да буде разоружана претворена у Косовски заштитни корпус, који је 2009. године трансформисан у Косовске снаге безбедности, а крајем 2011. године у – Армију Косова. Рад организованих злочиначких групација је настављен, без обзира на присуство многобројних међународних организација, мисија, невладиног сектора итд.

У децембру 2010. године специјални известилац Парламентарне скупштине Савета Европе, швајцарски тужилац Дик Марти је иступио са добро познатим на Балкану, али за друге земље непознатим и зато сензационалним, подацима о ширини организоване злочиначке делатности на Косову преко мреже за трговину људским органима, у којој је учествовало чак и политичко руководство „Републике Косово“ – углавном врх команде УЧК. Један од бораца УЧК, албанац Реџеп, прича да „све што има везе са нелегалним бизнисом контролише држава, Косово, Албанија и републике бивше Југославије“ и да „нико не може да се бави кријумчарењем дроге, жена, цигарета или нечим другим, уколико није добио благослов одозго. Наравно, имате право да покушате, али ће за само неколико дана да вас пронађу негде у каналу, где су вас црви и пси скоро појели, као што се некима већ десило“3.

Дик Марти у свом извештају тврди: УЧК, на чијем је челу садашњи председник владе „Републике Косово“ Хашим Тачи (кољач са надимком „Змија“) углавном је отимала косовске Србе, као и Албанце који су били осумњичени за сарадњу са Србима, и отпремала их у северну Албанију. Тамо су их убијали, вадили им органе за трансплантацију који су затим продавани на „црном тржишту“. Те злочине су прикривали највећи међународни органи – ОУН, НАТО, ОЕБС и владе највећих земаља Запада. Како је испричао К-144, заштићени сведок Међународног трибунала за бившу Југославију у марту 2008. године, „трговина органима отетих Срба је ишла преко Италије, под директним руководством ОАК и уз прећутно одобрење албанских власти“. На тај је начин, каже сведок који је у тим злочинима лично учествовао, „продато преко 300 бубрега и 100 других органа Срба, који су убијени и закопани у заједничке гробнице“. К-144 тврди да је Хашим Тачи на томе лично зарадио 4 милиона марака4.

Први човек администрације ОУН на Косову (УНМИК) је био Бернар Кушнер. Он се дуго налазио на челу организације „Лекари без граница“, али се на Косову бавио потпуно супротном делатношћу. Конкретно, у току ратних конфликата на територији бивше Југославије та организација је ухваћена у кријумчарењу оружја, и то: на 43 контролна прелаза у Босни, на 25 у Хрватској и 14 на Косову5. Пошто су српска армија и полиција напустили КиМ Тачијеве банде су мирно отимале људе и одводиле их, према читавом низу сведочења, у базе НАТО-а, где су им вађени органи ради пресађивања. Значајна је чињеница да је са НАТО базе на Косову – „Бондстил“ свакодневно било између 6 до 14 летова авиона, а постоје и основане сумње да су ти летови имали везе са „испорукама органа“ западноевропским земљама, највише Великој Британији6 .

Што се тиче овог последњег – врло је значајно следеће: 7. јануара 2011. године 50 највећих хирурга Енглеске је захтевало од власти легализацију продаје људских органа. Образложење је било једноставно: „Потражња је огромна, и ако неко жели да прода свој орган како би на тај начин изашао из финансијске кризе, зашто да му се не дозволи да то учини? То је његов избор“ – тако је рекао британски хирург (сада пензионер), бивши заменик председника Краљевског друштва хирурга7. Па што да не – зашто да се у исти кош уз наркотрафикинг, који доноси баснословне суме новца, не дода и трговина људским органима, па за то постоји и „практична потреба“. Европска унија је врло прагматична у својој политици, посебно када обезбеђује сопствене потребе. У светском ланцу црне трансплантологије, како каже немачки „Шпигел“ земље-реципиенти су најчешће САД, Канада, Израел, Саудијска Арабија, а земље-донори – Кина, Индија, Филипини, Египат и Молдавија8. Зборно место у том ланцу ће можда представљати „Република Косова“ која је потпуно заслужила да је на Балкану назову„Царство ужаса“.

Истрага злочина које је навео Дик Марти сада је у рукама европске мисије ЕУЛЕКС. Мисија води два судска процеса, оба у Приштини. Први, у коме је тужилац Клинт Вилијамсон, испитује догађаје у вези са радом „Жуте куће“ (Бурељ, север Албаније) у периоду 1998. до 1999. године, када су жртве (углавном Срби) отимане на Косову, превожене у Албанију и тамо им вађени органи. Други процес (тужилац је Џонатан Рател) је у вези са илегалном трансплантологијом којом су се бавили на клиници „Медикус“. Истрагу у вези са „Медикусом“ је још у новембру 2008.године започела косовска полиција и полиција УНМИК-а, а затим су је преузели полиција и тужилаштво ЕУЛЕКС-а. На крају, мада истрага још није завршена, окривљено је… девет људи. Главни међу њима су (тужба из 2011.године) професор на Приштинском универзитету, доктор медицине Лутфи Дервиши, оснивач „Медикуса“ Илир Рецај, турски хирург Јусуф Сомнез и израелац Моше Харел. Разлика у процесима је у томе, што се „предмет“ против „Медикуса“ води отворено, док се злочини у вези са „Жутом кућом“ истражују тајно „из безбедносних разлога по специјалног тужиоца и иследника у локалу“. Међутим, њих веже нешто заједничко: од резултата нема ни трага. Шта више, Вилијамсон тврди да ће истрага о трговини органа бити завршена тек кроз две–три године. Значајно је да при том ЕУЛЕКС демонстративно одбија да сарађује са српским Тужилаштвом9, као и одбијање да се поступак преведе на међународни ниво. Он читав поступак своди на узану групу извршилаца. Чак и уколико успешно заврши процес, комплетну кривицу ће да понесе мала клиника „Медикус“, а не највише војно-политичко руководство, како то показују врло убедљиви докази које је сакупио Дик Марти, и не оне међународне снаге које су биле директни саучесници и помагачи најтежих злочина од војне агресије против суверене државе, признања наркокриминалне „државе“ до финансирања и припреме борбених диверзионо-техничких група.

У ком правцу тачно воде трагови показују следеће чињенице. На пример, Тужилаштво за ратне злочине Србије располаже подацима да су се штабови УЧК налазили у албанским селима Прифч и Тропоја. У Тропоји је био главни штаб УЧК, ту су се сливали и борци-муџахедини из других земаља који су долазили да се ставе на располагање команди УЧК. Болницу у Тропоји су често обилазили браћа Харадинај – Насим, Шкељзем, Даут и Рамуш. Тропоја, Кукс и Бајрам Цури су представљали базу за „ратну припрему“ УЧК, а у Бајрам Цурију је, осим тога, био и медицински центар за лечење и рехабилитацију оних који су се борили у УЧК. У хангарима уз опустеле касарне и полигоне су смештали отете Србе,Цигане и нелојалне Албанце. У руднику Даве (област која се граничи са Косовом) формиран је илегални затвор са тунелима који су водили на другу страну границе, у коме су затвореници мучени, а од „одабраних“, односно најздравијих и најјачих, су вађени органи. Уз Тропоји се налази село Вучји дол (север Албаније), и управо тамо је у априлу 1998. године стигло „руководство“ УЧК. Оно је смештено у кућу породице албанског премијера Сали Берише. Координатор њиховог пријема и одговорни за везе са УЧК на Косову је био Сулејман Бериша, брат од стрица албанског премијера. Он је одржавао везу са амбасадором Косова у Тирани. Осим тога, уз свакодневно пребацивање оружја камионима на Косово (до села Јуник и Боровина, близу Дечана) чланови породице Бериша, како се сумња, су били укључени у злочиначку групу која се бавила отимањем људи, вађењем њихових органа ради „испоруке“ на тржишта Европе: бубрези, јетра, срца – по цени до 120 хиљада евра… Међутим, не треба ни да помислимода су се центри за планирање, припрему и финансирање диверзионо-терористичке активности налазили негде на периферији. Таман посла! Један од централних логора за припрему њихових војника је био у самом главном граду Албаније – у Тирани, и могао је да прими „партију“ од 200 људи, а укључивао је и болницу за лечење њихових војника „који су страдали на бојном пољу “. Финансијске „донације“за УЧК из иностранства, углавном из Швајцарске, су стизале преко банке „Дарданија“, такође у Тирани10.

Почетком августа 2012. године је дошло до скандала због тога што је „Шпигел“ саопштио да косовске власти штите илегалну трансплантологију, да у немачким грађанима имају саучеснике, да „Медикус“ испоручује људске органе клиникама Берлина, Гетингена и Регенсбурга. Органи су пресађивани „одабраним“ донорима, кршењем закона, за велики новац, мимо реда оних који су чекали на нови орган. Конкретно: руска емигранткиња Вера је продала свој леви бубрег за 8 хиљада евра, а купио га је богати немачки индустријалац Валтер за 81 хиљаду. Власник „Медикуса“ је немачки лекар Манфред Бер, који се о отварању клинике договорио са породицом Дервиши, чији представници су му и предложили да клинику отвори на Косову. Међутим, представници ЕУЛЕКС-а одбијају да коментаришу податке медија о томе, да клиника „Медикус“ представља само карику у ланцу „црне трансплантологије“, и то и у европским, а и у светским сразмерама11.

Као пример докле су стигли “црни косовски трансплантолози“ навешћемо чињеницу коју је дала Карла дел Понте тако што је, док је писала своју књигу „Лов: ја и ратни злочинци“, искористила податке једне блискоисточне безбедносне службе и навела речи једног шеика који је добио српско срце: „Жао ми је што је срце српско, али – ја сам жив!“12 Међутим – без обзира на квалитет доказа истрага тапка у месту. Томе је „помогао“ у немалој мери нико други, до Међународни трибунал за бившу Југославију, у коме је дошло до невероватног догађаја за међународно правосуђе (мада не и за МТБЈ). У јануару 2005.године МТБЈ је почео истрагу поводом постојања „Жуте куће“, али, пошто је истрага доводила на изузетно непријатан ниво саучеснике злочина – 2006. године Трибунал је уништио комплетну доказну базу по том предмету. Одговорност нико није преузео.

Руководство УЧК, схватајући да му нико неће судити, уопште нема намеру да се заустави на ономе, што је учинило. Тако се Хашим Тачи у разговору са Агимом Чекуом, до кога је дошло после убиства српског премијера Зорана Ђинђића, договорио о даљим правцима њиховог рада – класичној криминалној инвазији – увођењу „нашег капитала“ у Србију: да се почне са куповином земље и предузећа, да се делује из иностранства – преко иностраних инвестиција и инвестиционих фондова: … “наши људи треба да отварају компаније у Лондону, или – још боље – у Русији… и да учествују у приватизацији у Србији, треба да купују земљу, компаније за производњу хране, некретнине у великим градовима… тако ћемо прати новац из црних фондова; „можемо да радимо заједно са Хрватима – они откупљују у Војводини… за мале паре су купили стотине хектара најбоље земље…“13

На тај начин, у трансатланском тумачењу будућности Југоисточне Европе за „Републику Косова“ је предвиђена посебна улога. Њена основна карактеристика ће бити организована злочиначка делатност на глобалном нивоу. Наркотрафикинг за испоруку дроге Европи, отимање људи ради вађења њихових органа који ће се извозити на црна тржишта трансплантологије, застрашивање становништва, етничко чишћење читавог региона – то су правци њихове „активности“ под руководством бивших команданата УЧК. Зато је упутно да се постави питање: да ли је умесно да се центри за припрему диверзаната и терориста и клинике за црну трансплантологију описују у прошлом времену? Чак и уколико све те базе,центри и клинике тренутно „не раде“ – колико ли времена треба да би они обновили и наставили своје „пословање“? Размишљајући о међународном обухватању злочиначког пословања – који су сада региони на реду које ће оно обухватити, и ко ће бити следећи „сарадник“ УЧК у том послу?

УЧК је представљала инструмент НАТО-а за „ломљење“СРЈ. Сада Србија представља најјачу државу у региону, а њени потенцијали ће се значајно повећати сарадњом са Русијом у различитим правцима. Као контраударац, између осталог, напорима Русије да обнови своје позиције на Балкану, снага УЧК не само да ће се сачувати, већ ће се и повећати. За сада она успешно извршава задатке које су међународни центри моћи дали „Републици Косова“. У рукама њених бивших бораца се налази потпуна политичка контрола Косова (осим севера покрајине), заједно са војном снагом, огромним финансијским средствима и војно-стратешком подршком САД. Косово којим „влада Приштина“ остаје „зона хаоса“ под свевлашћем организованих злочиначких групација, макар се и маскирала називајући себе „савремена мултиетничка демократска држава“. Имитирање истраге злочина од стране одговарајућих међународних организација, којој пре одговара изрека „корак напред – два корака назад“ довешће само до даље експанзије организованог криминала, не само у региону Балкана, већ и све дубље ван његових граница.

1 Petras J. The Washington – “Moderate Islam” Alliance: Containing Rebellion Defending Empire // The Law Projects Center New York City Area Offices. 12.16.2011.https://sites.google.com/site/jillstarrsite/us-sponsers-moderate-islamists-in-kosovo-afghanistan-all-over-again-and-creation-of-al-qeada–how-it-al-qaeda-began-in-the-first-place-really-hapapened-the-origanal-model

2 http://www.kurir-info.rs/ubijajte-civile-clanak-23588

3 McAllester Matt, Martinovic Jovo: Kosovo’s Mafia: A hotbed of human trafficking // Globalpost, March 27,2011 http://www.globalpost.com/dispatch/news/regions/europe/110322/kosovo-human-trafficking?page=0,3

4 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/144557/EVROPSKA+SRAMOTA%3A+Dr%C5%BEava+horora.html

5 NATO protiv Srbije. Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu // http://www.istokpravoslavni.org/files/25303871-Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija.pdf

6 NATO protiv Srbije. Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu // http://www.istokpravoslavni.org/files/25303871-Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija.pdf

7 http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/108680/Britanci-traze-legalizaciju-trgovine-organima

8http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/336683/Dva-krvava-traga-trgovine-organima-od-Kosova-ka-Nemackoj

9 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:390530-Vampiri-zute-kuce

10 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:391694-Biznis-brace-Berisa

11 http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/336683/Dva-krvava-traga-trgovine-organima-od-Kosova-ka-Nemackoj

12 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:390675-Dokazi-protiv-Tacija

13 NATO protiv Srbije. Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu // http://www.istokpravoslavni.org/files/25303871-Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija.pdf

(Фонд стратешке културе, 30.8.2012.)

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: