AKCIJA ,”POD HITNO”

Prenosim ovo svima koji su učestvovali u akciji; “Pod hitno” sa molbom da se i dalje zalažu da ne bude i ovo samo još jedna izgubljena bitka! Mislim da se ovo ne odnosi samo na mene već na sve one koji su se svesrdno potrudili:Moram da Vam se još jednom zahvalim za sve. Vi ste pokazali više saosećanja od cele Srbije

Moram da Vam se još jednom zahvalim za sve. Vi ste pokazali više saosećanja od cele Srbije i danas sam mnogo tužna jer su uradili ipak šta su hteli. Ušli su i sve prerovili i prekopali unutar Svetinje. Na neki način ih i razumem jer Titovi su to omladinci vaspitani na masonskim principima i bez savesti i srca voðeni dinarom i evrom.Meni preostaje da tugujem izgubila sam još jednu bitku. Trenutno je kod nas aktuelna

žuta kuća i povodom toga sam moglo bi se reći sklepala jedvu pesmu za tog jadnog dečaka kome su vadili srce bez anestezije a gledala sam u moga sina dok sam pisala. Ja nisam pisac ni pesnik ali nikome nije palo na pamet da taj dogaðaj sačuva kao opomenu za buduća pokolenja. Zato Vas molim da voðeni mojim oprimerom napišete koju reč i verujem da ćete se bolje od mene pesnički izraziti.

Danak u krvi

Srbijo, dugove vraćaš
sudba te tvoja mrvi
došlo je vreme da plaćaš
ponovo danak u krvi.

Sinove tvoje mlade
otima tuðinska ruka
uzima mlad im život
srce na živo čupa.

U ćošku kućice stare
za sina džemper plete
dok ruke joj same rade
suze joj krvave lete.

Oseća majka u duši
da čedo videti neće
u svome se bolu guši
ruku na grudi meće.

Mršavo telo mu drhti
na hladan je beton lego
u džepu od kaputa
majčinu sliku je stego.

U prokletoj žutoj kući
šiptarski ga skalper reže
majci glava klonula je
i nju bol u srcu steže.

Beživotno telo leži
slivaju se krvi kapi
srce su mu izvadili
otvorena rupa zjapi.

Nekom tamo prodaće ga
ko im više bude dao
od života rastao se
dok je milu majku zvao.

Ðavolove sluge pakla
po naredbi strogo rade
on ih lično poslao je
da Srbima srca vade.

Werbeanzeigen

Агонија Хашког трибунала

Агонија Хашког трибунала

13.09.2012. – За председника суда Холанђанина А. Орија антисрпски став је обична ствар

САД су са Трибуналом за бившу Југославију претерале. Хтеле су да се оправдају пред јавношћу: направиле су у потпуности контролисани суд и мислиле да ће им то помоћи у подршци њихове концепције кривца за догађаје 90-их година на Балкану, оправдавању агресије НАТО-а на Југославију. Нису узеле у обзир само једно: после Трибунала ће остати архив, то значи да ће материјале делатности проучавати научници, и творци и извршиоци суда неће моћи да обеле себи образ.

Већ су објављени материјали о суђењу Слободану Милошевићу, Војислав Шешељ је предао јавности скоро сва документа свог скандалозног суђења, живи су учесници и сведоци. Зато Треибунал неће моћи да избегне суд историје.

А чињенице су следеће: формирање, правни документи суда, Статут и правилници прошивени белим нитима, волунтаризам у понашању судија, у интерпретацији догађаја, немају премца у историји. Однос занемаривања према доказној бази оптужених, игнорисање необоривих доказа у Трибуналу је свакодневна појава. А фалсификовање чињеница, скривање докумената, припрема лажних сведока подржава се од стране оптужбе, и посебно од стране судија са ентузијазмом. Већ постоје и шетајући, прелазни, тачније стални сведоци, који прелази из једног процеса у други, понављајући једне исте чињенице, које одговарају судијама. Пример може да буде Дражен Ердемовић, који се периодично појављује у својству заштићеног сведока на суђењима где се расправља питање Сребренице. Зна се да је он склопио споразум са Трибуналом, изашао на слободу, живи под новим презименом негде у Северној Европи и зато одрађује своје ослобађање као једини сведок у оптужбама о Сребреници. Или други пример, новинар Скај њуза Арно ван Линден, који је сведочио на 7 суђења: Милошевићу, Галићу, Мркшићу, Мартићу, Перишићу, Караџићу и сада Младићу. Као сведок он је увек скандалозно раскринкаван, пошто се његова пристрасност и лаж врло брзо раскринкају. На пример, он је показивао гробове убијених у Босни муслимана, а на фотографијама на гробовима су били православни крстови, давао је монтиране снимке експлозија, није знао распоред српских и муслиманских села око Сарајева и слично. Ипак он се испоствио непотопивим, његова сведочења су остајала у протоколима као докази кривице Срба против муслимана, а сам сведок је постао необично тражен.

Данас се Трибунал налази у агонији. Његов рок истиче, главни кривци се блиставо бране, научници, поштени политичари и новинари не дају позитивну оцену његовог деловања, пошто су резултати неоспорно незадовољавајући. И зато се правни чиновници журе да „успешно“ заврше све преостале случајеве. Судије већ не крију своје право лице, очигледну пристрасност и нетрпељивост према Србима. У суђењу генералу Младићу они не предају на време адвокатима неопходна документа, дозвољавају себи да вичу на генерала и на његову одбрану, не дају одбрани да врши испитивање сведока, прекидају у пола речи, стварајући психолошку слику мржње и презерења. Руски правник А. Мезјајев је оштроумно написао да је међу судијама трибунала А. Ори чак најбољи: „он је толико груб, да дискредитује Међународни трибунал на најбољи начин. Стиче се утисак да уништавају и газе генерала намерно, како не би могао да се супротставља и издржи. Сада се испитују сведоци оптужбе, и ослонац се ставља управо на заштићене сведоке, којима ни име није познато, ни како изгледају, ни где су служили. Врло згодно: немогуће их је оповргнути, а они се могу искористити приликом изрицања пресуде, чак ако су то лажни, „професионални“ сведоци.

Крајем августа започела је друга етапа суђења генералу Младићу, где се разамтра делатност Војске Републике Српске под његовом командом 1992-1995. године. Генералу инкриминишу кривицу за Маркале, мада је већ по многим случајевима доказано да експлозију на пијаци Маркале нису организовали Срби, ни Сребреницу, ни геноцид на већем делу територије Босне и Херцеговине. Када су тек читали оптужницу, многи правници су обратили пажњу да се ни једна тачка оптужнице не поткрепљује доказима, суд је тек планирао да их добије касније. Суд до данас користи аргументе који су одавно разоткривени као лажни, монтирани. На пример, показивали су чувене кадрове муслимана иза бодљикаве жице, мада је већ одавно утврђено да су снимак направили енглески новинари унутар кампа за избеглице.

За председника суда Холанђанина А. Орија антисрпски став је обична ствар. Он је већ председавао суђењем против М. Крајишника и генерала С. Галића, где сам иступала као експерт и могу да говорим о његовој пристрасности. А. Ори је искусан у томе да избегне чињенице неповољне за суд и да истиче другостепене или чак лажне, како би потврдио своју концепцију. Када судија види да сведок или експерт добро владају материјалом, прекида дијалог и захтева да се пређе на кратке одговоре попут „да“ и „не“, што у потпуности мења карактер иступања и искључује коришћење аргумената и доказа.

На свим претходним суђењима Србима увек се подразумевало да су иза свих злочина стајала два главна лица – Радован Караџић и Ратко Младић. Зато се данас судије труде да траже нове чињенице, нове сведоке, који су видели и знали генерала, били учесници догађаја. Тако је против Младића недавно иступао исти тај професионални сведок Линден са истим тим својим неозбиљним аргуметнима. Успешна одбрана и могућа забуна сведока су изазвали гнев судија, губитак контроле над собом. Они су викали на адвоката и генерала када је он назвао Линдена енглеским шпијуном, а касније покушаји генерала да изрази своје мишљење макар на папиру довели су их до јарости, и Младић је био удаљен из суднице. На тај начин општа линија понашања оптужбе и судија услучају генерала Ратка Младића се лако може проследити: пото су сви „злочини“ генерала унапред познати и прописани, сведоци су већ раније испитани поводом других случајева, треба максимално отежати рад адвоката, увећати број „заштићених“ сведока, држати под контролом болест Ратка Младића, подвести материјале суђења под већ изречену пресуду о доживотној робији.

У таквом положају налазе се и ратни другови команданта. Трибунал је изрекао ових дана пресуду генералу Здравки Толимиру за геноцид над муслиманима у Сребреници у јулу 1995. године. Толимир је био ухапшен уз пуну подршку спрских власти 31. маја 2007. у Београду, а суђење је започело 26. фебруара 2010. године. Мада суд нема директних доказа, генерала терете да је стрељање организовала служба безбедности, на чијем је он челу био, зато је он „дао највећи допринос“ убиству 7000 муслимана. Данас научници и експерти многих земаља, спроводећи озбиљна истраживања, доказују да злочина у Сребреници није било, да је то била провокација, потребна за ступање НАТО-а у акцију, мада Трибунал ради по унапред прописаној шеми, која нема ништа заједничко са правом, тим пре са међународним. За непосредног организатора стрељања био је проглашен официр Генералштаба Љубиша Беара, који је већ осуђен доживотно. После таквих резултата, расправа о Сребреници, где ће главни оптужени бити генерал Ратко Младић, проћи ће као по лоју. И сведоци могу да се не испитују, довољно је позвати се на пресуде З. Толимиру, Љ. Беари и другима.

Трибуналу је потребно да што је могуће пре осуди српско руководство, да испуни написани сценарио. Зато се судије журе. Управо у том контексту треба разматрати одбијање да се Караџићу дозволе нове расправе, мада је бивши председник РС спреман да пружи нова документа, која потврђују његову невиност. Како пише руски експерт за Трибунал А. Мезјајев, суд је прекршио права Р. Караџића већ 58 пута, мада не самтра то великих грехом. Несркивени апсурд видимо и у случају Војислава Шешеља. Немају зашто да му суде, зато су започела измишљања: две године лидеру радикала дају за садржај његовог сајта, суде му за непоштовање суда, за објављивање књиге, а Насер Орић који је признао убиство десетина људи, ослобођен је. Истина, он има једну предност, није Србин.

На тај начин пристрасност суда је очигледна, и она треба да буде предмет разматрања међународних организација, органа УН, СБ. Иначе ће на десетине невиних људи после затварања Трибунала да се нађе иза решетака европских затвора.

Извор: Голос России, фото: ЕПА

Кључне речи: Хаг, Младић, Караџић, права,

Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu ; O ubistvu Djindjića, pripremi atentata na Koštunicu, trgovini organima i još mnogo čemu:

strane-obavestajne-sluzbe-vs-srbija.pdf

Ана Филимонова: УЧК – од трговине органима до учешћа у приватизацији у Србији

Ана Филимонова: УЧК – од трговине органима до учешћа у приватизацији у Србији

Независно Косово“: Патолошки криминал на глобалном нивоу (други део)

УЧК је представљала инструмент НАТО-а за „ломљење“СРЈ. Сада Србија представља најјачу државу у региону, а њени потенцијали ће се значајно повећати сарадњом са Русијом у различитим правцима. Као контраударац напорима Русије да обнови своје позиције на Балкану, снага УЧК не само да ће се сачувати, већ ће се и повећати.

У догађајима „арапског пролећа“, баш као у локалним етно-конфесионалним ратовима на постјугословенском простору, искориштен је један исти механизам спољашње припреме оружане опозиције, која у суштини представља само криминалне, терористичке групације. Све земље арапског света у којима су западни центри силе на садашњем нивоу извеле неоколонијалне ратове (Тунис, Египат, Јемен, Либија и сада Сирија) су поседовале само једну, са гледишта Запада неопростиву „ману“: све су биле стабилне државе и саме су користиле оно чиме су располагале, не обраћајући пажњу на чињеницу да светом влада транснационални олигархат. Да би формирале „режим приватне својине“транснационалних корпорација и контролу над националним ресурсима тих земаља, као ослонац ударне силе – НАТО– појавили су се радикални покрети који су названи од миља „модернизоване исламске партије“. Тако су САД, Катар и европска „тројка“ (Велика Британија, Француска и Немачка) финансирале и наоружале либијске побуњенике-фундаменталисте. Затим су САД, „тројка“ и Турска, која је прво обезбедила подршку Лиге арапских принчева и емира, почеле да финансирају ратоборне Браћу-муслимане из Сирије (који су раније били забрањени), са задатком да се уништи најстабилнија држава Блиског Истока. Нови „режим приватне својине“ који подижу на рушевинама националних држава подразумева: максимално слабљење субјективитета тих држава, стварање услова за формирање окупационог у суштини, а по форми неолибералног безалтернативног прозападног курса (заједно са „правом на вето“ при истрагама злочина против сопствених народа), немогућност обнове национално-државних снага на простору који се поново дели, тачније – предаја територија, ресурса, предузећа и политичког утицаја транс-националним корпорацијама.

На Балкану су одузимање и издвајање дела територије одрађени у току војне агресије НАТО-а на СРЈ 1999. године, а такође и проглашења и јачања независности „Републике Косово“. Још на етапи припреме издвајања Косова „наоружана опозиција“ је формирана искључиво као диверзионо-казнена снага. Републикански политички комитет САД (Republican Policy Committee, USA) је у извештају који је имао наслов „Ослободилачка армија Косова: подршка Клинтонове политике терористичким групама и наркотрафикингу“ (1999) описује се „ратни деби“ Ослободилачке армије Косова (ОАК, или на алб. УЧК) у фебруару 1996. године тако што су у логорима српских избеглица из Хрватске и Босне извођене терористичке акције. УЧК „није узимала у обзир политичку и економску важност жртава, и уопште није стваран утисак да она може да нанесе озбиљну штету противнику – српској политици и војсци. Напротив, група је како је хтела нападала српску полицију и цивиле… то уопште није претило регионалном балансу снага у војном смислу… Официри ОАК су морали да иду у Сједињене Државе ради обуке како би се из групица побуњеника претворили у политичку снагу или политички субјекат…“1.

Српске новине „Курир“ су у јулу 2008. године објавиле податке о тајном, тзв. Бриселском тајном споразуму од 13. марта 1999. године, који је потписан на саветовању руководства НАТО. Осим коначне одлуке о почетку бомбардовања СРЈ договорено је и да се „створе услови за формирање независне државе Косово која ће функционисати само уз услов да у њој буду снаге НАТО-а: „независна држава Косово ће затим да се припоји Албанији, при чему ће територија бити одузета од Србије (југ Србије до Алексинца), западне Македоније, Црне Горе – Малесија и северног дела Грчке) и то ће чинити Велику Албанију. Та ће држава доминирати Балканом и свим сувоземним и ваздушним коридорима према Азији и Африци“2.

Пошто је почео са казненим операцијама против мирног становништва Косова режим из Приштине је заједно са НАТО-ом направио војни ослонац: после завршетка војног конфликта УЧК је уместо да буде разоружана претворена у Косовски заштитни корпус, који је 2009. године трансформисан у Косовске снаге безбедности, а крајем 2011. године у – Армију Косова. Рад организованих злочиначких групација је настављен, без обзира на присуство многобројних међународних организација, мисија, невладиног сектора итд.

У децембру 2010. године специјални известилац Парламентарне скупштине Савета Европе, швајцарски тужилац Дик Марти је иступио са добро познатим на Балкану, али за друге земље непознатим и зато сензационалним, подацима о ширини организоване злочиначке делатности на Косову преко мреже за трговину људским органима, у којој је учествовало чак и политичко руководство „Републике Косово“ – углавном врх команде УЧК. Један од бораца УЧК, албанац Реџеп, прича да „све што има везе са нелегалним бизнисом контролише држава, Косово, Албанија и републике бивше Југославије“ и да „нико не може да се бави кријумчарењем дроге, жена, цигарета или нечим другим, уколико није добио благослов одозго. Наравно, имате право да покушате, али ће за само неколико дана да вас пронађу негде у каналу, где су вас црви и пси скоро појели, као што се некима већ десило“3.

Дик Марти у свом извештају тврди: УЧК, на чијем је челу садашњи председник владе „Републике Косово“ Хашим Тачи (кољач са надимком „Змија“) углавном је отимала косовске Србе, као и Албанце који су били осумњичени за сарадњу са Србима, и отпремала их у северну Албанију. Тамо су их убијали, вадили им органе за трансплантацију који су затим продавани на „црном тржишту“. Те злочине су прикривали највећи међународни органи – ОУН, НАТО, ОЕБС и владе највећих земаља Запада. Како је испричао К-144, заштићени сведок Међународног трибунала за бившу Југославију у марту 2008. године, „трговина органима отетих Срба је ишла преко Италије, под директним руководством ОАК и уз прећутно одобрење албанских власти“. На тај је начин, каже сведок који је у тим злочинима лично учествовао, „продато преко 300 бубрега и 100 других органа Срба, који су убијени и закопани у заједничке гробнице“. К-144 тврди да је Хашим Тачи на томе лично зарадио 4 милиона марака4.

Први човек администрације ОУН на Косову (УНМИК) је био Бернар Кушнер. Он се дуго налазио на челу организације „Лекари без граница“, али се на Косову бавио потпуно супротном делатношћу. Конкретно, у току ратних конфликата на територији бивше Југославије та организација је ухваћена у кријумчарењу оружја, и то: на 43 контролна прелаза у Босни, на 25 у Хрватској и 14 на Косову5. Пошто су српска армија и полиција напустили КиМ Тачијеве банде су мирно отимале људе и одводиле их, према читавом низу сведочења, у базе НАТО-а, где су им вађени органи ради пресађивања. Значајна је чињеница да је са НАТО базе на Косову – „Бондстил“ свакодневно било између 6 до 14 летова авиона, а постоје и основане сумње да су ти летови имали везе са „испорукама органа“ западноевропским земљама, највише Великој Британији6 .

Што се тиче овог последњег – врло је значајно следеће: 7. јануара 2011. године 50 највећих хирурга Енглеске је захтевало од власти легализацију продаје људских органа. Образложење је било једноставно: „Потражња је огромна, и ако неко жели да прода свој орган како би на тај начин изашао из финансијске кризе, зашто да му се не дозволи да то учини? То је његов избор“ – тако је рекао британски хирург (сада пензионер), бивши заменик председника Краљевског друштва хирурга7. Па што да не – зашто да се у исти кош уз наркотрафикинг, који доноси баснословне суме новца, не дода и трговина људским органима, па за то постоји и „практична потреба“. Европска унија је врло прагматична у својој политици, посебно када обезбеђује сопствене потребе. У светском ланцу црне трансплантологије, како каже немачки „Шпигел“ земље-реципиенти су најчешће САД, Канада, Израел, Саудијска Арабија, а земље-донори – Кина, Индија, Филипини, Египат и Молдавија8. Зборно место у том ланцу ће можда представљати „Република Косова“ која је потпуно заслужила да је на Балкану назову„Царство ужаса“.

Истрага злочина које је навео Дик Марти сада је у рукама европске мисије ЕУЛЕКС. Мисија води два судска процеса, оба у Приштини. Први, у коме је тужилац Клинт Вилијамсон, испитује догађаје у вези са радом „Жуте куће“ (Бурељ, север Албаније) у периоду 1998. до 1999. године, када су жртве (углавном Срби) отимане на Косову, превожене у Албанију и тамо им вађени органи. Други процес (тужилац је Џонатан Рател) је у вези са илегалном трансплантологијом којом су се бавили на клиници „Медикус“. Истрагу у вези са „Медикусом“ је још у новембру 2008.године започела косовска полиција и полиција УНМИК-а, а затим су је преузели полиција и тужилаштво ЕУЛЕКС-а. На крају, мада истрага још није завршена, окривљено је… девет људи. Главни међу њима су (тужба из 2011.године) професор на Приштинском универзитету, доктор медицине Лутфи Дервиши, оснивач „Медикуса“ Илир Рецај, турски хирург Јусуф Сомнез и израелац Моше Харел. Разлика у процесима је у томе, што се „предмет“ против „Медикуса“ води отворено, док се злочини у вези са „Жутом кућом“ истражују тајно „из безбедносних разлога по специјалног тужиоца и иследника у локалу“. Међутим, њих веже нешто заједничко: од резултата нема ни трага. Шта више, Вилијамсон тврди да ће истрага о трговини органа бити завршена тек кроз две–три године. Значајно је да при том ЕУЛЕКС демонстративно одбија да сарађује са српским Тужилаштвом9, као и одбијање да се поступак преведе на међународни ниво. Он читав поступак своди на узану групу извршилаца. Чак и уколико успешно заврши процес, комплетну кривицу ће да понесе мала клиника „Медикус“, а не највише војно-политичко руководство, како то показују врло убедљиви докази које је сакупио Дик Марти, и не оне међународне снаге које су биле директни саучесници и помагачи најтежих злочина од војне агресије против суверене државе, признања наркокриминалне „државе“ до финансирања и припреме борбених диверзионо-техничких група.

У ком правцу тачно воде трагови показују следеће чињенице. На пример, Тужилаштво за ратне злочине Србије располаже подацима да су се штабови УЧК налазили у албанским селима Прифч и Тропоја. У Тропоји је био главни штаб УЧК, ту су се сливали и борци-муџахедини из других земаља који су долазили да се ставе на располагање команди УЧК. Болницу у Тропоји су често обилазили браћа Харадинај – Насим, Шкељзем, Даут и Рамуш. Тропоја, Кукс и Бајрам Цури су представљали базу за „ратну припрему“ УЧК, а у Бајрам Цурију је, осим тога, био и медицински центар за лечење и рехабилитацију оних који су се борили у УЧК. У хангарима уз опустеле касарне и полигоне су смештали отете Србе,Цигане и нелојалне Албанце. У руднику Даве (област која се граничи са Косовом) формиран је илегални затвор са тунелима који су водили на другу страну границе, у коме су затвореници мучени, а од „одабраних“, односно најздравијих и најјачих, су вађени органи. Уз Тропоји се налази село Вучји дол (север Албаније), и управо тамо је у априлу 1998. године стигло „руководство“ УЧК. Оно је смештено у кућу породице албанског премијера Сали Берише. Координатор њиховог пријема и одговорни за везе са УЧК на Косову је био Сулејман Бериша, брат од стрица албанског премијера. Он је одржавао везу са амбасадором Косова у Тирани. Осим тога, уз свакодневно пребацивање оружја камионима на Косово (до села Јуник и Боровина, близу Дечана) чланови породице Бериша, како се сумња, су били укључени у злочиначку групу која се бавила отимањем људи, вађењем њихових органа ради „испоруке“ на тржишта Европе: бубрези, јетра, срца – по цени до 120 хиљада евра… Међутим, не треба ни да помислимода су се центри за планирање, припрему и финансирање диверзионо-терористичке активности налазили негде на периферији. Таман посла! Један од централних логора за припрему њихових војника је био у самом главном граду Албаније – у Тирани, и могао је да прими „партију“ од 200 људи, а укључивао је и болницу за лечење њихових војника „који су страдали на бојном пољу “. Финансијске „донације“за УЧК из иностранства, углавном из Швајцарске, су стизале преко банке „Дарданија“, такође у Тирани10.

Почетком августа 2012. године је дошло до скандала због тога што је „Шпигел“ саопштио да косовске власти штите илегалну трансплантологију, да у немачким грађанима имају саучеснике, да „Медикус“ испоручује људске органе клиникама Берлина, Гетингена и Регенсбурга. Органи су пресађивани „одабраним“ донорима, кршењем закона, за велики новац, мимо реда оних који су чекали на нови орган. Конкретно: руска емигранткиња Вера је продала свој леви бубрег за 8 хиљада евра, а купио га је богати немачки индустријалац Валтер за 81 хиљаду. Власник „Медикуса“ је немачки лекар Манфред Бер, који се о отварању клинике договорио са породицом Дервиши, чији представници су му и предложили да клинику отвори на Косову. Међутим, представници ЕУЛЕКС-а одбијају да коментаришу податке медија о томе, да клиника „Медикус“ представља само карику у ланцу „црне трансплантологије“, и то и у европским, а и у светским сразмерама11.

Као пример докле су стигли “црни косовски трансплантолози“ навешћемо чињеницу коју је дала Карла дел Понте тако што је, док је писала своју књигу „Лов: ја и ратни злочинци“, искористила податке једне блискоисточне безбедносне службе и навела речи једног шеика који је добио српско срце: „Жао ми је што је срце српско, али – ја сам жив!“12 Међутим – без обзира на квалитет доказа истрага тапка у месту. Томе је „помогао“ у немалој мери нико други, до Међународни трибунал за бившу Југославију, у коме је дошло до невероватног догађаја за међународно правосуђе (мада не и за МТБЈ). У јануару 2005.године МТБЈ је почео истрагу поводом постојања „Жуте куће“, али, пошто је истрага доводила на изузетно непријатан ниво саучеснике злочина – 2006. године Трибунал је уништио комплетну доказну базу по том предмету. Одговорност нико није преузео.

Руководство УЧК, схватајући да му нико неће судити, уопште нема намеру да се заустави на ономе, што је учинило. Тако се Хашим Тачи у разговору са Агимом Чекуом, до кога је дошло после убиства српског премијера Зорана Ђинђића, договорио о даљим правцима њиховог рада – класичној криминалној инвазији – увођењу „нашег капитала“ у Србију: да се почне са куповином земље и предузећа, да се делује из иностранства – преко иностраних инвестиција и инвестиционих фондова: … “наши људи треба да отварају компаније у Лондону, или – још боље – у Русији… и да учествују у приватизацији у Србији, треба да купују земљу, компаније за производњу хране, некретнине у великим градовима… тако ћемо прати новац из црних фондова; „можемо да радимо заједно са Хрватима – они откупљују у Војводини… за мале паре су купили стотине хектара најбоље земље…“13

На тај начин, у трансатланском тумачењу будућности Југоисточне Европе за „Републику Косова“ је предвиђена посебна улога. Њена основна карактеристика ће бити организована злочиначка делатност на глобалном нивоу. Наркотрафикинг за испоруку дроге Европи, отимање људи ради вађења њихових органа који ће се извозити на црна тржишта трансплантологије, застрашивање становништва, етничко чишћење читавог региона – то су правци њихове „активности“ под руководством бивших команданата УЧК. Зато је упутно да се постави питање: да ли је умесно да се центри за припрему диверзаната и терориста и клинике за црну трансплантологију описују у прошлом времену? Чак и уколико све те базе,центри и клинике тренутно „не раде“ – колико ли времена треба да би они обновили и наставили своје „пословање“? Размишљајући о међународном обухватању злочиначког пословања – који су сада региони на реду које ће оно обухватити, и ко ће бити следећи „сарадник“ УЧК у том послу?

УЧК је представљала инструмент НАТО-а за „ломљење“СРЈ. Сада Србија представља најјачу државу у региону, а њени потенцијали ће се значајно повећати сарадњом са Русијом у различитим правцима. Као контраударац, између осталог, напорима Русије да обнови своје позиције на Балкану, снага УЧК не само да ће се сачувати, већ ће се и повећати. За сада она успешно извршава задатке које су међународни центри моћи дали „Републици Косова“. У рукама њених бивших бораца се налази потпуна политичка контрола Косова (осим севера покрајине), заједно са војном снагом, огромним финансијским средствима и војно-стратешком подршком САД. Косово којим „влада Приштина“ остаје „зона хаоса“ под свевлашћем организованих злочиначких групација, макар се и маскирала називајући себе „савремена мултиетничка демократска држава“. Имитирање истраге злочина од стране одговарајућих међународних организација, којој пре одговара изрека „корак напред – два корака назад“ довешће само до даље експанзије организованог криминала, не само у региону Балкана, већ и све дубље ван његових граница.

1 Petras J. The Washington – “Moderate Islam” Alliance: Containing Rebellion Defending Empire // The Law Projects Center New York City Area Offices. 12.16.2011.https://sites.google.com/site/jillstarrsite/us-sponsers-moderate-islamists-in-kosovo-afghanistan-all-over-again-and-creation-of-al-qeada–how-it-al-qaeda-began-in-the-first-place-really-hapapened-the-origanal-model

2 http://www.kurir-info.rs/ubijajte-civile-clanak-23588

3 McAllester Matt, Martinovic Jovo: Kosovo’s Mafia: A hotbed of human trafficking // Globalpost, March 27,2011 http://www.globalpost.com/dispatch/news/regions/europe/110322/kosovo-human-trafficking?page=0,3

4 http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/144557/EVROPSKA+SRAMOTA%3A+Dr%C5%BEava+horora.html

5 NATO protiv Srbije. Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu // http://www.istokpravoslavni.org/files/25303871-Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija.pdf

6 NATO protiv Srbije. Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu // http://www.istokpravoslavni.org/files/25303871-Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija.pdf

7 http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/108680/Britanci-traze-legalizaciju-trgovine-organima

8http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/336683/Dva-krvava-traga-trgovine-organima-od-Kosova-ka-Nemackoj

9 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:390530-Vampiri-zute-kuce

10 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:391694-Biznis-brace-Berisa

11 http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/336683/Dva-krvava-traga-trgovine-organima-od-Kosova-ka-Nemackoj

12 http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:390675-Dokazi-protiv-Tacija

13 NATO protiv Srbije. Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu // http://www.istokpravoslavni.org/files/25303871-Strane-Obavestajne-Sluzbe-vs-Srbija.pdf

(Фонд стратешке културе, 30.8.2012.)