После инфаркта – нове ћелије у срцу

Друштво

После инфаркта – нове ћелије у срцу

Како је рад професора др Вујадина Татића заинтересовао и светске стручњаке који се баве матичним ћелијама

Вујадин Татић

Кардио-патологу Војномедицинске академије у пензији професору Вујадину Татићу ових дана често звони телефон: заинтересовани са америчке клинике „Мејо”, са наших медицинских факултета и многе професорове колеге зову не би ли сазнали још неки детаљ о револуционарној тврдњи да се ћелије срца регенеришу после инфаркта. Повод је недавно објављивање рада у Војносанитетском прегледу, који се индексира у научним круговима и чита у целом свету.

Шта је изазвало велико интересовање колега из Србије и света? Др Татић је, од седамдесетих до 2000. године на ВМА, у Заводу за патологију, чији је руководилац био годинама, обдуковао 308 умрлих од акутног инфаркта миокарда. Од тог броја, њих 177 су већ прележали инфаркт.

– На обдукцији смо видели ожиљак од већ прележаног инфаркта, а у њему, код свих ових 177 пацијената, нашли смо очувана мишићна влакна – здраве мишићне ћелије и то је заправо предмет мог истраживања. Те здраве ћелије су биле увећане, значи хипертрофичне, што значи да су оне учествовале у раду срца. Битно је рећи да на месту другог акутног инфаркта, који је био непосредни узрок смрти, нисмо нашли ниједну очувану ћелију, што нас је навело да закључимо да су се оне створиле после првог инфаркта. За доказивање кардиомиоцита, то јест срчаних ћелија, применили смо најсавременије маркере – наводи наш саговорник.

Могли би да извучемо лаичко и грубо мишљење да ови налази за особе које су умрле не значи ништа, али професор Татић нас подсећа да овде на делу имамо један од основних водиља патолога – да „мртви помажу живима”.

До сада се сматрало да се после рођења срце више не регенерише, односно да се његове ћелије не занављају и да кардиомиоцити, срчане ћелије, имају дуг животни век. Ако је тако и ако се пође од тога да се једна срчана ћелија скупља и шири 70 пута у минути, јер тако ради срце, за сто година то је 3,7 билиона контракција, што би значило да су те ћелије неуништиве, иако је тешко поверовати да могу да раде током целог живота човека, а да се не обнављају. Ако дете од 42 недеље има срце тежине од 22,9 грама, а срце одраслог човека има 330 до 370 грама, уз прихваћено тумачење да ћелије срца заправо повећавају свој волумен, али никада и број, др Татић се запитао колико је вероватно да се волумен ћелија тако повећава.

– Покушали смо да докажемо да нормално срце не ствара нове ћелије, али да код срца, које је претрпело инфаркт или је погођено другим обољењима, долази до занављања ћелија. Поједини научници су приметили да у срцу постоји велики број матичних ћелија, које су способне да створе све могуће ћелије и то је нови пут развоја медицине у кардиологији. Потврдили смо да се срчане ћелије деле, а неки аутори су доказали да се већ после 10 дана у срцу стварају нове кардиоћелије уместо уништених, а за 20 дана површина ожиљка од инфаркта се смањи за 40 до 50 одсто – каже др Татић.

Наш саговорник увек подсећа да смо „стари онолико колико су нам стари крвни судови”. Интересовање за ову област током дуге каријере, др Татић објашњава чињеницом да данас у свету од кардиоваскуларних болести умире 52 одсто становништва, а чак у 80 одсто пресудну улогу на њихову болест има процес атеросклерозе. Атеросклероза је , подсећа наш саговорник, болест стварања наслага (плочица) на унутрашњим зидовима крвних судова. Наслаге временом доводе до сужења или потпуног зачепљења отвора крвног суда. Крв све теже стиже до појединих органа и ткива, који слабо исхрањени, оболевају, односно изумиру.

Оливера Поповић
објављено: 04.09.2012.

СРБСКИ ПАТРИОТСКИ БЛОК ЈАВНИ ЗАХТЕВ ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

СРБСКИ ПАТРИОТСКИ БЛОК
ЈАВНИ ЗАХТЕВ ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
за спровођење
ПЛАНА ЗА ОЧУВАЊЕ ТЕРИТОРИЈАНЕ ЦЕЛОКУПНОСТИ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
обухваћеног
ПРАВНИМ ОКВИРОМ
ПЛАНА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ

Господине председниче Републике Србије,
За решавање кризе на Косову и Метохији и очување територијалне целолупности Републике Србије као суверене државе, чланице УН, постоје два решења:
• Правно и дипломатско решење,
• Војно решење.
Правно решење полази од чињенице да је Савет безбедности УН у складу са чл. 34 Повеље УН предузео мировну операцију на Косову и Метохији, усвајајући Резолуцију 1244 која је на правној снази и која није у потпуности спроведена (да се Војска Србије и Полиција распореде на КиМ на спољашњим границама Србије). Недозвољено је и противправно, према Повељи УН, да док траје мировна операција СБ на Косову и Метохији, чланице УН, а нарочито чланице ЕУ појединачно и преурањено признају за државу самопроглашену Републику Косово и Метохију, грубо се мешајући у унутрашње ствари суверене државе, иако је;
• Чл. 25 Повеље УН прописано да; ,,Чланови УН су сагласни да прихвате и извршавају одлуке Савета безбедности у сагласности са овом Повељом”, док је чланом 48 ст. 1 Повеље УН прописано да; ,,Акцију за извршење одлука СБ у сврху одржавања међународног мира и безбедности преузимају сви чланови УН или неки од њих, према одлуци СБ”,
• Сходно чл. 36 Повеље УН, СБ није дао инструкције чланицама УН да појединачно признају за државу самопроглашену Републику КиМ,
што представља основ противправности поступања чланица УН све са намером и циљем да самопроглашена Република КиМ стекне статус не-чланице УН или пак, да стекне статус стране у спору са сувереном државом Републиком Србијом, што Република Србија такође оспорава, да би из тог статуса користила одређена права из Повеље УН.
Из наведених разлога, а опреза ради, у складу са чл. 33 ст.1 и чл.36 ст.3 Повеље УН, држава Република Србија треба да поднесе тужбу Међународном суду са захтевом да Суд утврди да је ништаво признање државе самопроглашене Републике КиМ које су учиниле појединачно и преурањено чланице УН у време док је на правној снази била Резолуција СБ 1244.
Подношење претходне тужбе Међународном суду са захтевом да Суд утврди, да ли је једнострано проглашење државе Републике КиМ у складу са међународним јавним правом, била велика грешка од стране Републике Србије, тенденциозно срачуната на неуспех као последица намерно вођене погрешне политике бившег председника Бориса Тадића и бившег министра спољних послова, Вука Јеремића (по политичком концепту Димитрија Љотића и генерала Милана Недића).
Војно решење, кога је веома погрешно избегавати, полази од оспособаљавања војске Републике Србије да војска Републике Србије врши своју уставну надлежност утврђену у чл.139 Устава Републике Србије, Закону о одбрани и Закону о војсци Србије, која би почивала на;
– Увођење регрутне војске, сходно чл.11 Закона о одбрани која је укинута увођењем професионалне војске предвиђене чл. 9 ст.1 тач.3 Закона о војсци Србије,
– Усвајању нове стратегије националне безбедности, нове стратегије одбране и нове доктрине о Војсци Србије, са усвајањем нових докумената;
• План одбране,
• Дугорочни план развоја и система одбране Републике Србије,
• Стратегијски преглед одбране Републике Србије,
• Систем управљања ваздушним саобраћајем,
• Управљање системом одбране,
• Демократска и цивилна контрола војске Републике Србије,
које стратегије и документи ће се заснивати на :
– стручношћу, реалним и објективним чињеницама које ће почивати на спољним и унутрашњим претњама и чиниоцима.
– техничко-технолошком и кадровском оспособљавању Војске Србије.
У периоду у коме се војска Србије оспособљава, а није способна да врши уставну надлежност из чл. 139 Устава РС, недостатак отклонити закључивањем међународног уговора са Руском Федерацијом на одређено време, до особљавања Војске Србије, да војска Руске Федерације врши уставне надлежности Војске Србије, што дозвољава чл. 2 ст. 4 и чл. 3 садашњег Закона о одбрани којим је предвиђено да Република Србија одбрану може спроводити самостално и у сарадњи са другим државама (сопственим снагама и помоћу партнера), што дозвољава и чл. 51 Повеље УН-а, у оквиру институција система националне одбране, регионалне и глобалне безбедности.
У оквиру наведене правне солуције уграђена је стратегијска предност Републике Србије (коју не треба пропустити нити прокоцкати), да НАТО и САД неће ризиковати војни сукоб са руским војним снагама који би био почетак глобалног војног сукоба, јер се стратегија НАТО и САД заснива на стратегији ,,ниског интезитета” и стратегији ,,корак по корак” са великим опрезом да се војна и безбедоносна ситуација не отме контроли и прерасте у регионални и глобални сукоб. Исто тако, Руска Федерација би постигла свој циљ да у Србији добије војне базе, односно цела Србија би постала руска војна база, јер по књизи “Сјај зарђалих ракета”, аутора Вида Видовића, територија Косова и Метохије је прецизно дефинисана као индикативно подручје глобалног сукоба, а територија Србије је прецизно дефинисана као предњи крај одбране Русије, што су разлози да Руска Федерација прихвати закључивање војног споразума са Републиком Србијом, те би Ваш разговор са председником Путином у Сочију 11.09.2012. године, требао обухватити наведена питања.
Господине председниче,
Незнам шта раде Ваши саветници када на светло дана не излазе овакви предлози, шта више, бивша влада Мирка Цветковића је јавно признала да Влада Републике Србије нема и не зна решење за Косово и Метохију (што је крајње неодговоран приступ уз још неодговорнији приступ да се јавно истиче да Војска Србије није способна да брани земљу и народ и да се на КиМ неће примењивати војна решења).
Још нешто, Господине председниче,
Савремена политичка и економска мисао у Србији је у дубокој кризи и није спосбна да реши ни политичку ни економску кризу. Ви сте можда последња нада и Србији и српском народу и немојте пропустити да креирате ,,историјски исход”, па и по цену Вашег живота, односно Ваше главе, јер личности које се нађу на таквом положају и у таквим околностима су неминовно већ заложиле свој живот српској држави и српском народу.
Политички концепт ЕУ и НАТО савеза једним делом, апстрахује Гебелсов политички концепт Европског колективизма заснованог на моделу ,,Трећег Рајха”, кога је у то време у Србији заступао Димитрије Љотић, а персонификовао и спроводио генерал Милан Недић као председник ,,collabоrations govеrnment” да;
– Србији није потребан суверенитет, јер ће суверенитет државе и народа пренети на ,,Трећи Рајх”, симетрично томе, данас; Србија ће пренети свој суверенитет на суверенитет Европске Уније (ЕУ),
– Србији није потребна војска, јер ће ту улогу преузети ВЕРМАХТ, симетрично томе, данас; јер ће ту улогу преузети НАТО , односно ЕСФОР
– Србији није потребна полиција, нити државна безбедност, јер ће ту улогу преузети СС полиција и ГЕСТАПО, симетрично томе, данас; јер ће ту улогу преузети ЕВРОПОЛИС, ЦИА и сл.,
– Србији није потребна нити територија, јер ће територија Србије бити интегрисана у територију ,,Трећег Рајха”, симетрично томе, данас; јер ће територија Србије бити интегрисана у територију ЕУ,
– Србији није потребна монета, динар, јер ће бити замењена монетом ,,Трећег рајха”-рајхсмарком, симетрично томе, данас; динар ће бити замењен европском монетом, евром, при чему Европска Унија и НАТО савез не сматрају Републику Србију и српски народ европским партнерима, већ подређеним и пониженим, на исти начин како је Хајнрих Химлер током рата издао писану директиву својим јединицама ,,…да србе пре уништења треба прво понизити, па онда уништити, јер су поносан народ и другачије их није могуће победити.ˮ
У вођењу Републике Србије, није потребно бити политичко дете или унук Димитрија Љотића и Милана Недића, будите оно што јесте, Томислав Николић, Председник Републике Србије.
С поштовањем,
Достављено:
– Њ.Е. амбасадору РФ у Београду,
– Њ.Е. председнку РФ преко амбасаде РФ у Београду,
– Јавности Србије.
Председник Патриотског блока
Никола Алексић, с.р.

„Имоба“ против антисрбизма

понедељак, 03. сеп 2012, 11:59 -> 12:52

„Имоба“ против антисрбизма

Међународна иницијатива за праћење антисрбизма позива донаторе и активисте да помогну у сузбијању антисрбизма у свету и код нас. Циљ је да у следећој деценији антисрбизам постане глобално неприхватљив. „Имоба“ је нови начин специфичног српског деловања који су омогућили Интернет, друштвене мреже и нови медији.

Међународна иницијатива за праћење антисрбизма – МИПА (IAM – International Initiative for Antiserbism Monitoring) објавила je почетак кампање за сакупљање средстава за будуће акције ове организације.

mipa.jpg

Под слоганом „Док се не супротставимо…“ Међународна иницијатива за праћење антисрбизма је публиковала детаљну брошуру која позива на организовану и професионалну акцију усмерену ка сузбијању антисрбизма у свету. Брошура је намењена донаторима и активистима широм света, а посебно припадницима дијаспоре који су свакодневно суочени са негативним ефектима антисрбизма.

„Наша визија је да у следећих десет година антисрбизам уместо глобално подразумеваног постане глобално неприхватљив. То се може остварити само довољним притиском на његове починиоце и заступнике“, стоји у брошури која позива на проактивно деловање против клеветања Срба и Србије.

„Антисрбизам је предрасуда против Срба само зато што су Срби. Током 20. века у више наврата је доводио до систематског убијања, укључујући геноцид у Јасеновцу, једном од највећих концентрационих логора у Другом светском рату. Враћен је у употребу 90-их година као ратна пропаганда у сукобима који су ујединили локалне народе и међународну заједницу против Срба. Основне поставке гласе: Све српско је негативно; Срби су криви; Срби су зликовци а не жртве; Срби нису људи и заслужују нечовечно поступање; Срби су чудовишта. Ратови су се одавно завршили али антисрбизам остаје… Док се не супротставимо…“, стоји у објави МИПА-е.

Антисрбизам је присутан у уметности, индустрији забаве, науци, политици, правним, економским и војним мерама и, изнад свега, у медијима, упозорава Међународна иницијатива за праћење антисрбизма и указује на начине на које се испољава: кроз пристрасност, извртање чињеница, лицемерје, дискриминацију, оцрњивање, дехуманизацију, говор мржње, културу некажњивости и физичко насиље у локалним и глобалним оквирима.

Имоба

Активисти организације позивају на личну одговорност, проактивност појединца, самопоштовање и „и – мобу“, као метод борбе који је омогућио Интернет.

Текстови и објаве о досадашњим активностима могу се видети на порталу antisrbizam.com, а Антисрбизам мониторинг је организован и на друштвеним мрежама.

„Сви наши текстови и преводи плод су заједничког уређивања“, кажу у Међународној иницијативи објашњавајући нову кованицу у српком језику – имоба.

„Реч је састављена од првог гласа имејла или интернета и мобе – српског обичаја заједничког рада као вида солидарности“, кажу у Међународној иницијативи.

Билдова замена националности

Када је немачки таблоид Билд објавио наслов „Србин упуцао
бившу жену“ активисти Међународне иницијативе су приметили да је побркана националност. Убица, Куртим Нурај, није био Србин, већ Албанац. Већ пола сата након приговора Међународне иницијативе за праћење антисрбизма преко друштвене мреже Твитер, наслов је био промењен у „Албанац упуцао…“

Међународну иницијативу за праћење антисрбизма прошле године је основала група волонтера из Србије, региона и српске дијаспоре, на челу са Андрејом Фајгељом, доцентом Универзитета у Крагујевцу. Организација окупља научне раднике, уметнике, новинаре, грађанске и политичке активисте.

На адресу организације увек је могуће пријавити антисрбизам, било где у свету, али и антисрбизам који постоји у домаћим медијима.

Међу текућим пројектима Међународне иницијативе као приоритет је наведена тужба против дневног листа Блиц због вређања српских жртава из Сребренице.

До сада је више пута успешно интервенисано као у случајевима репортаже шпанске РТВЕ о Максу Лубурићу, заповеднику Јасеновца, у којој није било српских жрвтава. МИПА је између осталих случајева реаговала и поводом филма Анђелине Џоли „У земљи крви и меда“, као и поводом говора мржње Герта Филкинга, шведског радио водитеља.

РУСКА ДРЖАВНА ТЕЛЕВИЗИЈА О ОДНОСУ САД ПРЕМА СРБИЈИ: ПРЕДСЕДНИК КОЈИ ИДЕ У АМБАСАДУ САД НА РЕФЕРИСАЊЕ!

7 Votes

РУСКА ДРЖАВНА ТЕЛЕВИЗИЈА О ОДНОСУ САД ПРЕМА СРБИЈИ: ПРЕДСЕДНИК КОЈИ ИДЕ У АМБАСАДУ САД НА РЕФЕРИСАЊЕ!

уторак, 31 јануар 2012 20:12 .

Циљ је приморати Србе да се помире са губитком Косова, у замену им понудити сан о уласку у ЕУ и кришом их увући у НАТО

Централни дневник Првог канала руске државне телевизије – у аналитичко-иформативној емисији „Воскресное Время“, која се емитује у ударном термину недељом у 21 час а чији је уредник и водитељ Петар Толстој – чукунунук Лава Николајевича Толстоја – посветио је велику пажњу недавно изашлој књизи „Викиликс – Тајне Београдских депеша“.  

Уз наглашавање: недавно је у Србији објављена књига која је изазвала ефекат активиране бомбе.   Факти преносе у целини садржај емисије:  

ВОДИТЕЉ ПЕТАР ТОЛСТОЈ: Дубоки економски проблеми са којима се у скорој будућности морају суочити и Европа и САД, криза у социјалној сфери и признање слома политике мултикултурализма – све то међутим, није препрека да се са манијалакном наметљивошћу подучавају друге земље како је једино исправно да живе. Фаворизовање својих вредности ради постизања конкретних циљева у геополитици – таква је данашња пракса западне дипломатије.

Већ помало заборављена раскринкавања сајта Викиликс од користи су за анализу међународне политике САД према малој европској замљи – Србији. Та анализа је још интересантнија када се повеже са актуелним амбасадором САД у Русији Мајклом Мекфолом, који је више пута у својим књигама и научним чланцима поредио Владимира Путина са Слободаном Милошевићем јадикујући над недостацима демократије у Русији.

У Србији је недавно објављена књига која је изазвала ефекат активиране бомбе – јер њен аутор управо анализира разговоре о демократији и отимању Косова – у чему су главни били Американци, уз пуну сагласност љубоморних чувара европских вредности.

Из Београда репортажа Јевгенија Баранова

Баранов о Викиликс београдским белешкама (ВИДЕО) 29 января 2012, Воскресенье, 21:51

БАРАНОВ: На више од сто страница управо ове књиге, објављене у Београду на јефтиномм папиру, написана је невероватна сага о политичкој издаји и превари. Главни јунаци ове књиге су – представници највишег руководства Србије – земље чија је политика донедавно изгледала необјашњивом и нелогичном.   Идеја књиге „Викиликс – Тајне Београдских депеша“ била је једноставна – изабрати из огромне количине поверљиве америчке дипломатске преписке, објављене на познатом сајту Викиликс, све што је у овој или оној мери везано за Србију. Очигледна разлика између оног што су српски политичари јавно говорили и оног што се реално дешавало подстакла је новинара Николу Врзића да буквално прекопа више од четврт милиона докумената. Резултат је превазишао сва његова очекивања.

НИКОЛА ВРЗИЋ: Депеше које сам објавио необорив су доказ да је за финансијску, дипломатску и медијску подршку доласка на власт у Србији тзв. продемократских снага, коју су својевремено пружили Американци, наше руководство сада приморано да плаћа потчињавањем вољи САД, извршавањем америчких захтева и директива.

БАРАНОВ: Целокупна савремена српска спољна и унутрашња политика мртвим чвором је повезана са само три, али зато веома принципијелна питања. То су – независност Косова, чланство у ЕУ и приступање НАТО. Судећи на основу америчких депеша, баш те три позиције су важне и Вашингтону.

Циљ је – приморати Србе да се помире са губитком Косова, које им је одузето силом, у замену им понудити неоствариви сан о уласку у ЕУ и кришом увући земљу у НАТО.   Војислав Коштуница је онај на којег је својевремено био пао избор Запада. Било је одлучено да се овом компромисном фигуром замени Милошевић, који је био свргнут током револуције коју су финансирале САД. Међутим, судећи према америчким депешама, благи, скромни и политички непрекаљени Коштуница – који је прво постао председник Југославије а након њеног коначног краха и премијер Србије – није оправдао поверење које му је указао Запад.

ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА: Преломни моменат за мене били су председнички избори 2008. године. Управо тада је постало сасвим очигледно да је истовремено неколико страних амбасадора у Београду било до гуше умешано у наше унутрашње послове. А још, баш тада, актери свих тих прљавих послова не само да су престали да се скривају већ су почели и да се хвале својим успесима.

БАРАНОВ: Изеђу председника и премијера Србије дошло је до разговора о приоритетним питањима. „Премијер је одбио да нас упозна са детаљима. Наредних дана очекујемо детаље од председника“ – то је суштина једне од депеша која је била послата у Вашингтон из америчке амбасаде у Београду. Можете ли да замислите – од председника државе очекују реферисање у амбасади.   Борис Тадић – амбициозни политичар, демократа, чим је постао председник, показао се много попустљивијим од свог колеге из демократског покрета. По сва три поменута питања. Без обазирања на Устав Србије.

ВРЗИЋ: Наше власти стално тврде народу да су привржене принципу војне неутралности земље која је иначе дефинисана законом. Додају да немају намеру да подстичу процес ступања Србије у НАТО. Депеше, међутим, говоре супротно – у поверљивим разговорима Председник се куне функционерима НАТО у своју верност и уверава их да је чланство Србије у НАТО приоритет број 1.

БАРАНОВ: У тим истим поверљивим разговорима Тадићу је још пре пет година било јасно стављано до знања да ће Србија пре видети сопствене уши него ЕУ све док не призна независност Косова. Из депеша се види да председника брине само да информација о томе не процури у јавност, јер би њено објављивање могло да упропасти његову председничку кампању, која је била заснована – према саветима тих истих Американаца – на уверавањима да је Тадић једини који може Србију увести у Европу.   Дакле, у тренуцима кад у Покрајини, која је остављена на милост и немилост сепаратиста, десетине хиљада његових суграђана воде свакодневну борбу за преживљавање, кад српске дипломате бију битку по читавом свету за сваку реч на бесконачним преговорима, када Русија због Косова ломи копља у Савету Безбедности УН, председник Србије у поверљивом разговору саопштава да неће бити сметња напорима међународне заједнице у стабилизацији региона – макар ти напори укључивали и неку форму независности Косова.

МАРКО ЈАКШИЋ , потпредседник Заједнице српских општина и насеља Косова и Метохије: Убеђивали су нас да је сав проблем са нашим Косовом везан искључиво за Милошевића и да ће сва питања аутоматски отпасти чим победи демократија. Жао ми је што смо тада сами на власт у Србији довели оне који су земљу претворили у колонију којом се управља из амбасада – у првом реду из америчке и британске.

БАРАНОВ: Активни учесник свргавања Милошевића и један од лидера косовских Срба Марко Јакшић донедавно је био не челу Клиничког центра у Косовској Митровици. Не тако давно смењен је са тог места, после чега је са великим интересовањем открио своје презиме у једној од америчких депеша са препоруком да га „шутну у задњицу“.

БАРАНОВ: Мирослав Лазански се са скепсом односио према објављеним депешама сматрајући их једном од политичких шпекулација све док није прочитао једну о себи. Американци су га означили као окорелог противника ступања Србије у НАТО а Лазански додаје да је његова биографија беспрекорно изнета. Зато сада говори: ако су Американци написали истину о њему, тешко да су лагали и о осталима.

МИРОСЛАВ ЛАЗАНСКИ, војни коментатор листа Политика: Коначно сам се уверио да су депеше истините онда када нико од поменутих политичара није чак ни покушао да оповргне оно што је у њима речено. Ред у којем припадници наше елите сваке године на 4. јул чекају на коктел у Америчкој амбасади протеже се на километар. Данас си нико уколико се не налазиш на списку позваних на ту прославу.

БАРАНОВ: Ред за прославу у Америчкој амбасади у Београду. По благослову амбасадора Мери Ворлик, долазе министри, високи чинови из Генералштаба, посланици, лидери опозиционих, па и националистичких партија. Општа идила. Депеше, на пример, говоре да је министар у Влади Србије Расим Љајић био тужан што приликом тадашњег свог сваконедељног рефереисања није имао да саопшти ништа ново.

БАРАНОВ: Међу бројним фасциклама кривичних предмета којима се бави београдски адвокат Горан Петронијевић, једна је посвећена садашњем шефу владине делегације на преговорима о Косову Борку Стефановићу. Америчка депеша где се помиње име овог високог српског дипломате у овој фасцикли је материјални доказ извршеног злочина.

ГОРАН ПЕТРОНИЈЕВИЋ, адвокат: Мене су косовски Срби овластили да поднесем кривичну пријаву против Борка Стефановића под оптужбом за шпијунажу и државну издају. Депеша америчке амбасаде из децембра 2007. године говори да је господин Стефановић изнео детаље тајног плана владе Србије који је требао да ступи на снагу у случају једностраног проглашења независности Косова.  

БАРАНОВ: Према речима овог адвоката, тужилаштво је примило предмет. Међутим, он ће бити процесуиран само у случају ако садашње државно руководство изгуби предстојеће изборе. Тренутно је ова фасцикла једини реални резултат разоткривања тајни београдских депеша.   Мада је у то тешко поверовати – у земљи која слови као отаџбина ненасилних демократских револуција ни до данас нико од високих функционера који се помињу у овим депешама није изговорио ни једну једину реч у своју одбрану. А што је још интересантније – нико им о њима није поставио ни једно једино питање!

(На емисији радили Јевгениј Баранов, Игор Критсков и Горан Шимпрага)

Извор: Нови Стандард