Author: Michael Dickel-Translation into Serbian: Verica Živković

Messenger

Wings whisper

a messenger’s breath

into emptiness

Anðeo

Krila šapuću

dah anðela

u praznini

Author: Michael Dickel

Jerusalem, Israel

Translation into Serbian:

Verica Živkoviæ

Werbeanzeigen

Urednik GD Povodom isključenja Parovića iz Dveri, pokreta za život srbije

Dušan Nonković Sa ovom odlukom starešinstva bi mogao biti saglasan ali sa načinom na koji je to uradjeno, koji podseća zbog nedostatka transparentnosti, na najtmurnije dane najcrnjih diktatura, nikako! Očekujem od starešinstva da imenuje konja i konjanika da konkretno navedu svoje argumente za rušenje jednog od stubova nosača pokreta Dveri. Ako se u ovom pravcu ne preduzme ništa da se  javnosti argumentativno jasno dostave dokazi onda je ovo početak od kraja pokreta Dveri! Za mene se lično postavlja i pitanje dali je u ovom slučaju „Parović“ nekolicina iz starešinstva podlegla pritiscima i ko zna čemu još NATO snaga! Ovaj postupak i ovakav način odlučivanja je više u interesu dušmana srpskog naroda nego što je to u interesu Pokreta Dveri za život Srbije, rekao bih tome suprotno! Da bi nekoga podržavao moram znati i koga podržavam. Dali ću i dalje ovako svesrdno podržavati ovako osakaćene Dveri zavisi od transparentnosti i jačine argumenata Starešinstva za ovakav postupak!

Jeste učinjena greška ali ovo pljuvanje po starešinstvu mi se uopšte ne svidja! Da, čak mi je i muka od tih koji su se u zavetrini starešinstva, posebno Boška Obradovića sve do juče sunčali i hrabro ćutali i ispod skuta rujno vino pili. Jeste da je učinjena greška rušenjem jednog od najbitnijih stubova Dveri ne toliko radi čina koliko radi načina na koji se to uradilo. Ali to ni u kom slučaju sad ne opravdava ovako bezobzirno i destruktivno kaljanje niti se sme kaljati obraz starešinstva koje je za vreme izborne kampanje neumorno svoja ledja podmetalo i sa kojima smo bili ne samo zadovoljni već čak i oduševljeni. Da budem jasan, nisu ni momci iz starešinstva zaslužili ovakvo kaljanje i ovakav odnos prema njima ali nije ni Parović zaslužio da bude na ovakav način odserviran. Greška je očigledno učinjena, kako mi se čini sa obe strane i tome može jedino lek biti saziv vanredne godišnje skupštine ili sabora odnosno odluka na nekoj široj bazi.

Sasvim je sigurno da je problem veoma delikatan. Sa jedne strane treba razumeti Parovića u njegovoj težnji da se spreči Čanak sa svojom destruktivnom politikom pa to i po cenu ulaska u koaliciju sa nepoželjnim partnerima što je sa jedne strane i opravdano kad se uzme u obzir da je taj Čanak bio zadužen za K/M a da sad radi punom parom na odcepljenju Vojvodine. Gledajući sa te tačke gledišta je jasno da se ne može toliko u nedogled čekati da Čanak vodi svoju ubitačnu politiku kako po Vojvodinu tako i po celokupnu Srbiji. Svako daljnje odugovlačenje sa ostavljanjem prostora za delovanje Čanku neće moći izdržati Srbija a da se ne raspadne. Tako gledano, Paroviću i nije ostala druga mogućnost da to spreči do ulaska u nepoželjnu koaliciju što opet stim šteti celokupnom pokretu Dveri koje je dalo javno svoju reč da neće ulaziti u koaliciju sa onima koji su odgovorni za ovu bedu koja hara Srbijom. Tako gledano, mora se razumeti i postupak starešinstva prema Paroviću jer bi tolerisanje Parovićevog postupka u suštini značilo kršenje svoje reči date narodu što bi dovelo do gubljenja poverenja u celokupan pokret Dveri za život Srbije. To bi bila opet odluka umesto za život za smrt Srbije. Kako se to vidi, politička situacija u kojoj su se našle Dvri je više nego samo zakomplikovana već je čak egzistencionalno po Dveri opasna. U ovakvoj situaciji se moraju donositi odluke na širokoj bazi kako se ne bi oštetio i sam vrh Dveri .

Dušan Nonković-osnivač i urednik Glasa Dijaspore-https://dijaspora.wordpress.com/

Саопштење за јавност суботичког Повереништва Покрета Двери за живот Србије
von Двери Суботица, Mittwoch, 8. August 2012 um 12:47 ·

Поводом неправедне и неоправдане одлуке Старешинства Покрета Двери да из истог искључи Повереника за Нови Сад Мирослава Паровића и његовог најближег сарадника Александра Ђурђева, осећамо моралну обавезу да се обратимо јавности и изнесемо своје виђење овог деструктивног чина.

Кључни проблем овог Покрета од самог почетка је била самовоља уског круга људи који су га водили. Безброј пута оглушили су се на шире интересе не само Покрета него и српског народа. Повереништву у Суботици, где српски народ чини нешто више од 30 одсто становништва забрањено је да учествује на заједничкој листи националних партија и да са њима ствара заједнички српски блок, који би парирао већ постојећем блоку мађарских странака и блоку ДС-хрватска заједница. То је забрањено и свим другим Повереништвима где су Срби релативна мањина, што је на крају резултирало да Двери немају своје представнике у скупштинама мешовитих подручја и немају начин да у пракси побољшају положај Срба у тим срединама. Нисмо се сложили са оваквим пристуом, подржали смо српски блок без учешћа у њему и због тога смо били фактички изопштени из Покрета. Упркос таквом односу, наставили смо са радом и веровали смо у идеју Двери, освојивши на изборима преко 2000 гласова.

Сво то време имали смо одличну сарадњу и разумевање Мирослава Паровића и Александра Ђурђева. Њихов приступ политици одликовао се увек националном одговорношћу, рационалношћу и неустрашивим заступањем интереса малог човека-домаћина у суровом политичком свету. Од нашег упознавања, пре нешто више од годину дана, били смо сведоци безбројних напада на њих двојицу и покушаја да се подрије свака добра идеја коју су износили. Када би те идеје донеле огромну корист Покрету и напредак на терену, неко други би преузео заслугу. Спочитавано им је много тога, а највећа кривица је, чини се, што су у својој сфери одговорности одрадили најбољи могући посао. Дух Двери, дух младих национално свесних и одговорних људи који желе да политику отму од беспризорних шићарџија наше сцене, најбоље је оличен у ова два човека који се сада на овако бестидан начин јавно блате и удаљавају из тела Покрета у који су уложили године рада и све своје биће. То је неправда која боли све нас који смо са њима радили, целу Српску Војводину, која то неће трпети!

Двери су, претварањем у Покрет за живот Србије, престале да буду само часопис, само удружење једног ужег круга људи, оне су постале велика и нова политичка идеја нашег времена и привукле су најразличтије људе који су у њих уградили сво своје знање, поштење, умеће и част. Ако неко мисли да се после свега што смо прошли сви заједно може на овакав начин односити према онима који су најбоље резултате остварили, онда се грдно вара. Бољшевички дух диктатуре који се манифестује из виших кругова, није дух Двери и ми га нећемо следити! Чини се да се идеја Двери мора бранити од њених твораца, чини се да морамо погледати чињеницама у очи и запитати се, коме то смета да Демократска странка и ЛСВ коначно буду скинути са власти Града Новог Сада? Коме то смета да се сепаратизам не финансира више из џепова грађана Новог Сада? Коме то сметају успешни људи у Дверима, који, да, желе да дођу у позицију да нешто конкретно ураде за остваривање програма Новог народног договора, а не да вечито буду критичари и маргиналци? Безброј питања, на које нам нико није дао одговор. Зато се нећемо никада одрећи Мирослава Паровића и Александра Ђурђева, већ ћемо сви заједно и даље радити за наша села, градове, нашу Бачку, Банат и Срем, нашу милу и једину Србију, са Старешинством Двери или без њега.

Gefällt mir · · Beitrag nicht mehr folgen · Teilen