Снајпериста за 500 долара дневно

Свет

„Политика” у Сирији

Снајпериста за 500 долара дневно

Више него било где другде у последњих 20 година страни плаћеници сада ратују у Сирији. – Док је у Дамаску ситуација мирна и војска контролише цео град, у Алепу герилска борба побуњеника и државних снага

Снајпериста Сиријске слободне армије на положају у Алепу (фото Ројтерс / Горан Томашевић)

Од нашег специјалног извештача

Дамаск – Борбе у Алепу између владиних снага и побуњеника улазе у нову, још жешћу фазу грађанског рата. Војска председника Башара ал Асада опколила је град који непрекидно надлећу владини хеликоптери. Процене говоре да у квартовима Алепа – у Салахедину, Хамданији, Фардусу, Сахуру и Буста ал Касру – има око 15.000 побуњеника који су сасвим солидно наоружани пешадијским оружјем, а из Турске су има достављене и противавионске ракете „стингер”. Но, хеликоптери сиријске војске, Ми-24, и поред тога надлећу квартове у којима су концентрисани побуњеници.

Борбе у Алепу типичан су пример градске гериле. Побуњеници запуцају из кућа, па се онда одмах преместе на другу локацију. Владине снаге узврате ватром по претходној локацији и разарања су неминовна. У свему томе побуњеници имају помоћ неких западних сила у обавештајним информацијама и у сателитском навођењу своје ватре, што доказује њихово прецизно и правовремено маневрисање.

Да би се савладао отпор побуњеника у условима такве урбане гериле, владиним снагама у Алепу и око њега потребно је најмање 40.000 војника, потребне су посебне јединице обучене за градску борбу од куће до куће, неопходна је борбена инжењерија, а неминовне су и велике жртве онога ко напада урбану герилу.

Ратовање у таквим условима тражи постепено наступање пешадије уз садејство борбене инжењерије, док би тенкови овде требали да иду последњи. Садејство по боковима наступајућих јединица најважнија је тактика нападача у условима градске борбе, прецизно одређивање зоне одговорности и зоне ватреног дејства такође.

Ниједна арапска армија нема неко искуство у таквом начину ратовања и отуда и спорост у наступању сиријске војске. Она, пре свега, настоји да сачува животе својих припадника и не жели да се упушта у веће уличне борбе, већ настоји да хеликоптерским ударима и артиљеријом с дистанце елиминише џепове отпора побуњеника. Тенкове је распоредила по ободима града.

Герилске борбе на улицама Алепа (фото Ројтерс / Горан Томашевић)

Можда више него било где другде у последњих 20 година страни плаћеници сада ратују у Сирији, посебно у Алепу. Стигли су из Либије, Катара, Саудијске Арабије, из Судана, Пакистана, Чада, Руанде, Омана, Малија… Добро су плаћени, и по 500 долара дневно, зависно од специјалности, а снајперисти и они на минобацачима најбоље пролазе.

Пси рата и мондијализација. Култ силе у ком ови пси рата не падају с неба, већ стижу у Сирију преко агенција које раде у земљама које на све то гледају благонаклоно. Равно саучесништву.

Заправо, у Алепу делују праве међународне бригаде побуњеника и плаћеника. Релативно добро обучене и релативно дисциплиноване.

Иначе, у ноћи између суботе и недеље су побуњеници у Алепу напали још једну полицијску станицу, чија је зграда у близини куће градоначелника. У граду је повремена несташица струје и воде, храна је поскупела пет пута, гаса и горива скоро да и нема. Становници, заправо, више немају куда ни да беже, сви путеви су блокирани. Алеп је за привреду Сирије најважнији град па није случајно што обе стране настоје да га имају под својом контролом.

У Дамаску је ситуација мирна и тачне су изјаве сиријских генерала да војска у потпуности контролише главни град. Од јуче ујутру ни једне експлозије ни пуцња. Војске уопште ни нема на улицама. Врло је мало и контролних пунктова, а прексиноћ сам и после 22 сата само два пута заустављен.

Довољно је да кажете: „Србија, новинар”, и одмах вас пропуштају. Дању је Дамаск можда и најлепши град Блиског истока, авеније с палмама, све је чисто, а у главним улицама ексклузивне радње као на њујоршкој Петој авенији.

Горива и хране има, а цене у Дамаску ипак нису подивљале, иако је грађански рат. Све цркве су отворене. Предивна зграда православне патријаршије је у центру града, свештеници мирно иду улицама. С радија одјекују најновији музички западни хитови, вести су и на енглеском језику.

У хришћанском делу града ради неколико изврсних ресторана. Једна хришћанска породица славила је рођендан, све уз торте и традиционалну рођенданску песму. Женски део породице, иако сте за суседним столом, гледа вас директно у очи. Хришћанке никада не обарају поглед. Пред опасношћу од рата…

Мирослав Лазански
објављено: 06.08.2012.
Werbeanzeigen