Писци из РС критикују најаву награде Андрић института – Dušan Nonković urednik GD: Kritika je nezasnovana, destruktivna, konzervativno-primitivna i uperena protiv razvoja kulture u celini!

Dušan Nonković urednik GD: Kritika je nezasnovana, destruktivna, konzervativno-primitivna i uperena protiv razvoja kulture u celini! Književnost je obraz jednog naroda pa je više nego poželjno sve učiniti kako bi se omogućio nesmetani razvoj literature uopšte a za to ne mogu nagrade nikada biti dovoljno visoke pogotovo kad se ima u vidu neosnovano iskaljani obraz srba na medjunarodnom nivou!

Da je sreće pa da odvojimo dovoljno novca i za najviše novčane nagrade za inostrane pisce pa da vidiš kako bi drugačije stajali u svetu. Ako nastavimo ovako i dalje sa cicijarenjem po pitanju književnih nagrada a i kulture uopšte ostaće nam obraz u blatu i ako mu tamo mesto nije! Zar još neko može sebe pitati koliko nam je vredno obraz oprati! A ko će to učiniti ako ne književnici ali ne samo naši već širom sveta! Ako bi trebalo odvojiti taj novac od zalogaja usta ne bi smelo da nam bude teško!

Писци из РС критикују најаву награде Андрић института

Подијели

Сцена 30.07.2012 15:38 0

БАЊАЛУКА – Поводом написа медија о успостави нове књижевне награде коју Андрићев институт у Вишеграду, под покровитељством влада Републике Српске и Србије планира да установи, питали смо књижевнике из Републике Српске како они виде ове најаве и да ли ће и како успостава награде утицати на побољшање статуса домаћих писаца.


„Има код нас много оваквих награда, а њихов изумитељ је Остап Бендер, кога су створили Иљиф и Петров. Основна девиза је: Моје идеје ваш бензин. Има ли игдје у свијету овакве идеје? Само у земљама једноумља, гдје награду предлаже неко ко не даје паре. Ако ће награду финансирати држава, ред је да држава и предложи награду и механизме да се награда додијели демократски. Али ред је да држава помогне и књижевност и писце, да преживе. Не може се истовремено подизати споменик мртвом писцу а пуштати да млади талентовани писац нема шта да једе и не зна како да објави књигу. Све је овдје поремећено, јер није успостављен демократски систем. Овдје демократија није становала нити један сат. Ако немате Савјет за културу, Закон о култури, и све остало што би требало да значи демократски механизам, о чему онда да говоримо. Можете ви установити све могуће награде, као да вам је ћаћа све то у наслијеђе оставио, али то није нешто чиме ћемо се поносити“, каже наш признати пјесник, прозаиста, публициста, критичар и преводилац Ранко Рисојевић.

Српски редитељ Емир Кустурица је истакао да ће се признање, које ће додјељивати предсједник Републике Српске, састојати од плакете са ликом нашег нобеловца и новчане награде од 100.000 евра. Он је објаснио да ће веома висок износ награде обезбиједити владе Српске и Србије, као и општина Вишеград која убире годишњу ренту за земљиште потопљено због изградње хидроелектране.

Ранко Павловић, још један истакнути књижевник из РС каже да први пут чује за ову награду те да не вјерује да је истина, сама могућност додјеле такве награде у условима када, на примјер, Министарство просвјете и културе у Реублици Српској за објављивање нове књиге додјељује 500 или нешто више марака – прави је шок!

„Ако за награду неће ићи новац пореских обвезника из РС, онда ни идеју не бих коментарисао. Овако, још немамо ни института, не зна се ни који и какав стручни тим ће га водити, а говори се о баснословној награди! По томе слутим да је ријеч само о гласинама. У условима какви владају у култури у земљама насталим рспадом СФРЈ и награда од 20.000 евра била је до сада невиђен подстицај, а износ од 30.000 евра био би раван премији на лоту. Не знам има ли писаца и хоће ли бити књига у Републици Српској које би могле конкурисати за такву награду, али знам да је сигурно било књига и књижевног дјела у цјелини који су заслужили, на примјер, Дучићеву награду, а колико знам још је није добио ниједан писац који живи и ствара у РС“, истиче Павловић и додаје да би књижевна награда која би стимулисала настанак новог дјела, дакле за рукопис, била би много сврсисходнија, а ако се обезбиједи износ од 100.000 евра (мада мислим да је то у домену фантастике), онда писцу треба дати 20.000, а осталих 80.000 за набавку нових књига у библиотекама у РС, да ускоро тамо на полицама не бисмо имали само архивску грађу.

Ставове ове двојице писаца дијели и млада списатељица Лана Басташић. „Шта ћемо добити овим конкурсом: гомила људи ће, у борби за егзистенцију, сјести да пише књигу. Је ли то квалитетна књижевност? На крају ћемо добити некаквог побједника, којег одабире политичка елита и који ће, захваљујући овој баснословној цифри, постати бестселер у земљи. Шта је са квалитетом? Једнако је ефектно учествовати у Великом брату па онда, у 25-ој, написати мемоаре и продавати их по киосцима. То није књижевност. Земља која се озбиљно бави својом књижевношћу треба да његује све оне крхке темеље на којима се књижевна сцена гради. Прво егзистенција, онда есенција. Напрасно евоцирање културе не може да стоји, јер се култура обликује сама по себи, не можете доћи и рећи: ево 100.000КМ сад ћемо да покажемо како смо ми културни. Поздрављам жељу да се улаже у књижевност, али ово је потпуно погрешна иницијатива. Ја можда јесам списатељица и књижевност ми је највећа страст у животу, али живим у земљи у којој бих радије видјела да тај новац оде пензионерима, ратним-војним инвалидима, да оде у 4.000 породица које живе са ментално недовољно развијеним чланова (толико их има РС), да оде у болницу која се распада, а нас пустите да пишемо, ми то радимо и без новца“, каже Басташићева.

Она је додала и да књижевност није тржиште које можете подстаћи „финансијском ињекцијом“. „Књижевност треба да се развија постепено, а то је могуће само ако имате 1. писце, 2. читалачку публику, 3. критичаре и 4. преводиоце. Без ова четири стуба, књижевност пада у воду, с колико је год пара ви покушали држати на површини“, поручује Басташићева.

Свој поглед на информацију о успостави награде Андрић иститута дала је и књижевница Виолета Божовић, предсједница Удружења писаца Републике Српске и дијаспоре-Приједор. „Мислим да је вријеме да све што вриједи се и именује и награди. Износ награде није необичан уколико се зна да је тај износ свагдје у свијету сасвим толики. Подржавам ову иницијативу и надам се успјешној сарадњи у корист културне баштине Републике Српске“.

Уз Српску академију наука и умјетности у Београду и Матицу српску у Новом Саду, тек изграђеним Андрићевим институтом и Република Српска је, према Кустуричиним ријечима, добила институцију која на најбољи начин може чувати националну културу.

У 1.485 квадратних метара Андрићев институт, осим научних кабинета, имаће и пишчеву спомен-собу, књижару, свечану салу за стотине посјетилаца.

(Фронта

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: