IMA SE POŠTOVATI VOLJA KRALJA PETRA I OSLOBODIOCA

IMA SE POSTOVATI VOLJA KRALJA PETRA I OSLOBODIOCA – IZJAVE DUSANA BABCA, CLANA KRUNSKOG VECA I DIREKTORA FONDA KRALJEVSKI DVOR, I VLADANA ZIVULOVICA, VD UPRAVNIKA ZADUZBINE KRALJA PETRA I NA OPLENCU
Importance:High

29. jul 2012.

AKTER

IZJAVE DUŠANA BABCA, ČLANA KRUNSKOG VEĆA I DIREKTORA FONDA KRALJEVSKI DVOR, I VLADANA ŽIVULOVIĆA, VD UPRAVNIKA ZADUŽBINE KRALJA PETRA I NA OPLENCU

IMA SE POŠTOVATI VOLJA KRALJA PETRA I OSLOBODIOCA

 

Kratkim ali više nego jasnim testamentom Kralj Petar I Oslobodilac je pred odlazak u rat sa Austrougarskom 1914. godine odgovorio na pitanje koje se danas nametnulo u javnosti – ko treba da upravlja dvorskim kompleksom na Dedinju i zadužbinom na Oplencu

Na temu prenosa posmrtnih ostataka članova kraljevske porodice Karađorđević u Srbiju bilo je dosta reči i u srpskim medijima uopšte i u „Akteru“. Razlog za to je istorijski, nacionalni i simbolički značaj tog čina, s jedne strane, i kontroverza koja se oko njega stvorila u javnosti, s druge. Naime, krajem marta, na inicijativu prestolonaslednika Aleksandra, Vlada Republike Srbije formirala je odbor za sahranu, na čijem čelu je bio predsednik Boris Tadić. Polazište je bilo da taj čin dobije državni karakter, i da se svi članovi kraljevske porodice posle decenija izgnanstva konačno svi zajedno vrate u svoju večnu kuću u mauzolej na Oplencu.

U međuvremenu je za predsednika izabran Tomislav Nikolić, a nova vlada formirana je zvanično tek prе neki dan, i svakako će u prvim danima svog rada imati mnogo važnije probleme kojima će se baviti, a to je popunjavanje budžetskog deficita. Nema nijednog razloga zbog kojeg novi predsednik i nova vlada ne bi formirali novi odbor i sproveli u delo tu zamisao, ali je realno očekivati da se to pitanje ipak pomeri za početak naredne godine.

Međutim, nedavnu iznenadnu smrt upravnika Zadužbine na Oplencu iskoristio je predsednik opštine Topola Dragan Jovanović da pokuša da imenuje njemu bliskog čoveka na to mesto, što nije prihvatio Upravni odbor zadužbine. To je bio povod da Jovanović organizuje konferenciju za novinare zajedno sa kneginjom Jelisavetom, na kojoj je prestolonaslednik Aleksandar optužen za zloupotrebu Zadužbine, a kneginja Jelisaveta je iskoristila priliku da putem medija obavesti javnost o svojoj odluci da svog oca, majku i brata vrati u zemlju i 6. oktobra sahrani u Zadužbini na Oplencu.

Ta informacija bila je praćena uobičajenom retorikom o tome kako joj je prestolonaslednik Aleksandar zabranio ulazak u dvorski kompleks na Dedinju, kako je njen deda kralj Petar podigao zadužbinu na Oplencu za narod, što Aleksandar pokušava da zloupotrebi i otme od naroda, i da ona nema vremena da čeka nikakvu državnu komisiju. Tragom te informacije zamolili smo Vladana Živulovića, dugogodišnjeg člana Upravnog odbora zadužbine, a trenutnog vršioca dužnosti upravnika na period od šest meseci dok ne bude izabran stalni upravnik, da je prokomentariše.

„Da bi stvar oko Zadužbine Oplenac bila jasna mora se prethodno pročitati testament kralja Petra I, kojim zadužbinu na Oplencu ostavlja nasledniku prestola Aleksandru, uz napomenu da će se kralj svagda starati o zadužbini, a da ostali članovi doma imaju pravo, po odobrenju kraljevom, uživati u toj zadužbini. S druge strane, kneginja Jelisaveta se za sada nikome nije zvanično obratila sa zahtevom za sahranu svojih roditelja i brata u okviru Zadužbine, ni prestolonasledniku Aleksandru kao starešini kraljevskog doma, niti Upravnom odboru Zadužbine“.

Što se tiče uobičajenog kritičkog tona Jelisavete Karađorđević prema Aleksandru II, zatražili smo komentar Dušana Babca, člana Krunskog veća i direktora Fonda kraljevski dvor.

„Nije jasno zašto mediji već godinama objavljuju neistinu o tome da je kneginji Jelisaveti zabranjen ulazak u dvorski kompleks na Dedinju. Samo u poslednjih nekoliko meseci bila je dva puta, sa suprugom direktora ‚Telenora‘, kojoj je predstavila svoju knjigu, i sa gostima iz inostranstva. Nedavno je takođe bila i sa svojom ćerkom Katarinom Oksenberg, zetom i unukama, u vezi sa planom za snimanje igranog filma o knezu Pavlu i ideje da deo filma bude snimljen na Belom dvoru. O tome svakako najbolje sveđoče priložene fotografije. Ne treba ni napominjati da se kneginji jelisaveti svake godine uredno šalje pozivnica za slavu Sveti Andrej Prvozvani, ali da ona odbija da dode. I sama geneza njene ljutnje, koja datira od 2001. godine, iskrivljena je u javnosti. Kneginja je, naime, zahtevala od svog brata da dobije na korišćenje prostorije u Belom dvoru uz argumentaciju da je tamo rođena. Osim toga što je tamo rođena, i živela nekoliko godina, drugih osnova za njen zahtev nije bilo. Naime, iz dokumenta ostavinske rasprave blaženopočivšeg kralja Aleksandra I iz 1938, kao i iz odluke vrhovnog prezidijuma FNRJ iz 1947. o konfiskaciji imovine kraljevske porodice, koju je potpisao Edvard Kardelj, jasno se vidi da su vlasnici dvorskog kompleksa Dedinje bili direktni potomci kralja Aleksandra I (sinovi Petar, Tomislav i Andrej), i od njih je ta imovina i konfiskovana. S druge strane, knez Pavle bio je vlasnik vile Brdo kod Kranja i vile u Rumunskoj (danas Užičkoj) ulici, i kneginja Jelisaveta polaže zakonsko pravo samo na te objekte. S druge strane, napomenuo bih samo da je Kralj Petar I bio deda kralja Petra II, a da je pradeda prestolonaslednika Aleksandra. To je direktna vladarska linija, iliti dinastija, ostali članovi porodice su članovi Kraljevskog doma prema i dalje važećem Pravilniku Kraljevskog doma iz 1930. godine. Deda kneginje Jelisavete bio je knez Arsen, mlađi brat kralja Petra I. Pripadnost Kraljevskom domu pored privilegija podrazumeva i određene obaveze. Jedna od prvih je poštovanje starešine Kraljevskog doma i disciplina. Onog trenutka kada bude postojala svest o tome, da se urušavanjem autoriteta kralja Petra II pričom o njegovoj navodnoj abdikaciji, koja je nedavno naučno demantovana obelodanjivanjem odgovarajućih dokumenata, neće se urušavati i autoritet pobočne grane na kojoj se sedi. Ne može se priznati autoritet starešine doma samo u slučaju njegove dozvole da se zadrži titula i posle tri civilna braka, već i u svim ostalim slučajevima, kandidovanjem za predsednika takode se narušava kredibilitet ne samo sopstvene pobočne grane, već cele porodice. U korpus tih odluka spada nažalost i ova najnovija ishitrena o prenosu zemnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i kneza Nikole, ne zato što to ne treba učiniti, već zato što to treba učiniti na jedan dostojanstven način, uz državne počasti i sve zajedno, a ne u maniru trke na dvesta metara sa preponama, pa ko prvi stigne.“

Testament kralja Petra

„Moja volja – polazeći u rat protiv Austrijanaca i nemajući vremena da potanko obrađujem nasledstvo svog imanja, ja ostavljam moje papire i gotov novac mojoj deci Aleksandru, Đorđu i Jeleni. Oni će to podeliti na troje među sobom bratski. Imanje i zemljište u Beogradu pripada nasledniku prestola Aleksandru, kao i crkva na Oplencu kod Topole. Crkva postoji kao zasebna pravna ustanova pod imenom Zadužbina kralja Petra. Kralj će se svagda starati o toj Zadužbini, a ostali članovi doma imaju pravo, po odobrenju kraljevom, uživati u toj Zadužbini. Bolnica koju podižem u Topoli predaje se državi na upotrebu dok bude bolnica državna, a ako bi se namera promenila ista se vraća Zadužbini. Grlim srdačno moju dragu decu i preporučujem im mir i ljubav. Petar, Kragujevac 18. novembra 1914.“

Werbeanzeigen

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: