HENRIH BEJL I ALBANCI – Povodom laži Albanca Ismail Kadare – Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIC, akademik

HENRIH BEJL I ALBANCI

– Povodom laži Albanca Ismail Kadare –

 

Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIC, akademik

Ismail KADARE, najveći enverovski književnik Albanije, piše članak Nderim për Hajnrih Bëlin (Poštovanje za Henriha Bejla), objavljen u listu DRITA, glavni organ Saveza književnika Albanije.

Henrih Bejl (1917-1985) je jedan od najistaknutih zapadnonemačkih književnika posle DSR i jedan od najvećih savremenih književnika Evrope. Kao član „Grupe 47“ naprednih zapadnonemačkih književnika, tražio je nove puteve za razvoj Nemačke, koja tek što beše izašla iz nazističkog pakla. Njegovim romanom OKOM JEDNOG BUFONA i naročito romanom IZGUBLJENA ČAST KATARINE BLUM, učinio je duboke analize današnje stvarnosti Zapada.

Albanska socijal-fašistička banda na vlast, još od 1981. godine nastojala je da ga nekako poveže za svojim taligama, da bi i on, kao mnogi drugi nemački i svetski klarkovi, pisao protiv Jugoslavije i juigoslovenskih naroda, a u prilog albanskih terorista na Kosmetu i enverovskih vlasti u Albaniji, ali bezuspešno. On im se nije odazvao. I pored toga, godine 1985, ovi Albanci, praveći se kao da poštuju napredne književnike Zapada, preveli su mu i objavili u Tirani roman GDE SI BIO TI, ADAME? Evo što priznaje najamnik ove bande, pa i jedan od njenih glavnih stubova, Ismail Kadare:

„Imao sam sreću da sretnem i da govorim dugo sa Henrihom Bejl u jesen godine 1981, u Frankfurtu Zapadne Nemačke…Bili smo u kafehani hotela „Piaza“, gde se on beše smestio sa svojom suprugom. Henrih Bejl je željeo da zna…za tagediju albanskih granica na početku veka…Bejl se zainteresova posebno za problem Kosova, za koji je štampa Nemačke pisala i nastavlja da piše na široko…u ime rukovodstva Saveza književnika i umetnika (Albanije) rekoh mu da će biti dobrodošao da poseti našu zemlju kao gost Saveza. On prihvati sa zadovoljstvom. Ne beše to prihvatanje samo iz kurtoazuje, već seriozno, kao sve drugo njegovo“.1)

Iako je po I.Kadare „prihvatio“ poziv, Henrih Bejl nikada nije otišao u Albaniju. On je prošetao mnoge zemlje sveta, ali njegova noga nije prešla i granice Albanije.

Kadare je jedan običan lažov i mistifikator, koji se ne libi da izmisli i najveće laži, monstruozne, za što sam pretstavio javnosti dovoljno dokaza u jednom mom voluminoznom delu2).

Postoji mogućnost da je, instruiran od albanske bande, stvarno sreo Henriha Bejla, onako kako se sreo u tom Frankfurtu i sa albanskim teroristom Jusuf Grvala, koji, pošto nije uspeo demostracijama po ulicama Prištine, 1981. godine, da prisajedini Kosmet Albaniji, ode u Peć, gde je ubijao i maloletnu srpsku decu od 2-3 godine i postavio vatru najvećem monumentu srpske srednjovekovne kulture – Pećkoj Patrijaršiji. Posle ovoga, instrukcijama albanskog SIGURIMI-a, prebegao je iz Jugoslavije na Zapad, gde mu je gorelo pod nogama, jer su ga jugoslovenske vlasti svuda tražile kao zločinca, a bazirajući se na međunarodne zakone o ekstradikciji takvih osoba. Zato je Jusuf potražio od albanskih vlasti da ga povuku u Albaniju i da ga oni uzmu pod svoju zaštitu. Albanske su vlasti mislile pre svega da ga jedno vreme iskoriste i na Zapad kao svog agenta, da i tamo vrši enverovsku propagandu, pa i da ubije kojeg neprijatelja Envera Hodže. Tako ozloglašenog albanske vlasti nisu mogle da ga odmah uzmu pod svoju zaštitu, jer bi tada ceo svet saznao da je ovaj sve zločine u Jugoslaviji učinio njihovim instrukcijama i pod njihovim zapovestima.

Upravo zato albanski SIGURIMI organizuje susret Kadarea sa njim. Zadatak Kadarea je bio da ubedi Jusufa da se za sada mani potražnje za sklanjanje u Albaniji. Pošto nje uspeo u tome, albanske vlasti naređuju svojim ljudima da ga likvidiraju atentatom i da razglase na sve strane da ga ubila jugoslovenska UDB-a. I pored toga među samim Albancima se poče šaputati da ga nije ubila UDB-a, već Enver Hodža sa svojim SIGURIMI-em. Posle ovoga, po naređenju i instrukcijama albanske socijal-fašističke klike na vlasti, Kadare je napisao novelu o njegovom ubivstvu, pripisujući to i on UDB-i i Jugoslovenima, ne samo da bi oprao svoje ruke od učešća u tome, već i da bi odbranio albanske vlasti, pa i da bi huškao svoje Albance protiv Jugoslovena. Albanske vlasti odmah unose tu novelu u čitanke za osmogodišnje škole i naređuju učiteljima da to obavezno obrade sa učenicima. Ova čitanka je odmah kupljena od rukovodstva Kosmeta albanske nacionalnosti i razdata učenicima tamo, da bi se i tamo demantovala vest da je Jusuf Grvala ubijen od Envera Hodže i da je u tom ubistvu sarađivao i Kadare.

Postoji mogućnost da je Kadare pozvao Henriha Bejla da poseti Albaniju, ali nema mogućnoti da je on to i formalno prihvatio, jer – ovaj nemački književnik – kao što se suprotstavio hitlerovom nazizmu, kao što je bio nepomirljiv neprijatelj rasizma, šovinizma i mržnje među narodima, bio je i protiv socijal-fašizma istočnih „socijalističkih“ zemalja. Nemoguće je da je H.Bejl i formalno prihvatio da poseti Albaniju, ovu najveću i najkriminalniju socijal-fašističku zemlju na svetu od kad postoji čovečanstvo, ovu zemlju koja gaji mržnju, netrpeljivost, šovinizan i rasizam kao nijedna druga na svetu, gde je rasizam i banditizam dospeo do tih visina, koje do danas ne poznaje i niti će poznavati istorija čovečanstva.

Utoliko više nema mogućnosti da je H.Bejl izrazio želju da od jednog Albanca sazna za tzv. „tragediju albanskih granica“, ili za tzv. „problem Kosova“.

Henrih Bejl je imao pero u ruke i nikada nijednu reč nije nigde napisao o tim navodnim problemima, koje izmišlja Ismail Kadare, kao i njegov kolega Ćefćet Kambo, koji izmišlja da je polska Nobelistkinja Vislava Šimborska pisala o Kosmetu kao o albanskoj teritoriji.3)

Da je H.Bejl izrazio saglasnost da poseti Albaniju, ovi bi Albanci to razglasili preko svih medija odmah. Kako možete videti, albanska štampa nema o tome ni reči.

Dok je bio živ H.Bejl, Kadare nije pisao za njega apsolutno ništa, niti da ga video, kamoli i da se sreo sa njim, da je sedeo sa njim za istim stolom, da je pio kavu i sve ovo što nam navodi o njemu! Ponajmanje da je H.Bejl potražio od njega „detaljnosti“ za „tragediju“ i za „problem“. Kadare se „setio“ svog „susreta“ sa njim tek sada, pošto je saznao da je preminuo i da mu iz groba ne može demantovati te laži. Za ovo je imao dobrog učitelja i menažera, njegovog rođaka, duševnog i političkog vođu Envera Hodžu, koji se duž svog života bavio pisanjem njegovih uspomena, njegovih „susreta“ i razgovora sa – mrtvima. Dok su bili živi, E.Hodža o nikome ništa nam ne reče. Pa ni za Tita, od koga se razdvoji, zahvaljujući podršci od strane Stalina i Mao Ce Duna. Enver Hodža je čekao da umre Tito, da bi napisao i objavio svoja „sećanja“ o susretima i razgovorima sa njim, koje je naškrabao onako kako mu se to svidelo i odgovaralo.

Ali, kako naš narod kaže, u laži su kratke noge.

Zatvor u Burelju,

Albanija, 24.VII.1985.

__________________

1) KADARE, Ismail: Nderim për Hajnrih Bëlin, list DRITA, Tirana, 21.VII.1985, str. 14, kol. III-IV.

2) BUROVIĆ, Kaplan: KADARE DHE RAPSODITË,- Zatvor u Burelju (Albanija), 1979, objavljeno u Ženevi 2009. Posle ovog dela, a pošto sam izašao iz albanskog zatvora, ja sam o Kadareu napisao i delo PRAVO LICE ISMAILA KADARE, objavljeno na albanskom jeziku u Ženevei 1992.godine, a na francuskom i srpskom 2001. Zatim i delo SHPIFJET E KADARESË NUK E NDRYSHOJNË TË VËTETËN (LAŽI KADAREA NE MENJAJU ISTINU), Ženeva 1997.

3) Za opširnije vidite moju studiju „Pesnikinja Šimborska i Albanci“,- objavljena u mom delu MARTIRIZIRANO KOSOVO, Ulcinj 2007, str. 89-92.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: