Knjiga koja prestavlja glas Srba u rasejanju i u Otadžbini – Predgovor knjige ‘’Dinastija Karadjordjevića – Kralj Petar’’

 

Srpska  istina  iz dijaspore  i   Otadžbine

Svi imamo izazove i to nije ništa novo. To je život! Promene i suočavanja,  sa istinom , sa istorijom srpskog naroda  postali su  moj fokus moj put, koji sam pratila  godinama..

U potrazi za autentičnom  istinom put me je doveo u Ameriku.  Tu gde je poslednje dane  života proveo Kralj Petar Drugi. .  Tu je on  završio svoj prevremeni i mučenički život. Sahranjen je  u manastiru Svetog Save  u Libetvilu, Čikago. Tako je Kralj Petar Drugi  do danas  ostao jedini Kralj , koji je  sahranjen  na  americkom  kontinentu.

Uzvišeno i ljudski sigurno nije,  da  kralj i danas  posle, a prošlo je više od 40 godina  od njegove smrti, počiva u  tuđem  svetu, u tuđoj zemlji, a da istoriske činjenice vezane za njegovu vladavinu, kao i za herojstvo  ministra  Draže Mihajlovića ostanu ne razjašnjene.  .

Kako ćemo graditi novi smisao života, ako deliće naše istorije rasipamo po svetu i o njima  ne znamo gotovo ništa, ne znamo   istinu? Ako su nam temelji loši, kako možemo praviti sigurnu  i veličanstvenu  kuću. .  Poslušajmo zato šapat prošlih vremena  i pođimo na izvorište u vreme, kada  je svet srpskog vojnika Dražu Mihajlovića slavio, kao heroja.  Kada je  čitav srpski narod žrtvovan  zajedno sa Kraljom Petrom  Drugim, i njegovim vermin vojnikom Dražom Mihajlovićem..

Upoznajmo  Srpsku istinu čitajući  knjigu ‘’ Dinastija  Karađorđevića – Kralj Petar  Drugi’’  Izdavač  knjige je  autor  Svetlana Alter.

               Predgovor   knjige  ‘’Dinastija  Karadjordjevića  – Kralj Petar’’

U  tami  vekova, u  dugom  neprekidnom  trajanju, prepliću se: dobro i zlo, sreća i tuga, ljubav i mržnja, rat i mir ….                                                                                                                                                       U našu  srpsku  istoriju,  kao sudbina,  utkani  su   brojni  tragični događaji i odbrambeni ratovi.   Istorija nam  potvrđuje da je za 137 godina vođeno  jedanaest  ratova. Matematički  račun pokazuje  da je na   svakih  dvanaest godina  vođen  odbrambeni rat, u kome su brojni srpski junaci  darivali svoje  živote za Otadžbinu.

Deo te nesrećne  istorije srpskog naroda, nadasve  tragične,  vezan je za našeg   Kralja Petra II  Karađorđevića,  čiji je život  delimično osvetljen  u ovoj knjizi. Posle dugog protoka vremena,  moja svest  se  mogla  jasnije   utopiti u  taj delić  istorije, u kojoj  je stradala monarhija i srpski narod. To  vreme    je  obavijeno  tajnama i lažima,  a  ostalo je  zagubljeno bez razjašnjenja u tami prošlih  godina… U  trenucima  dok  su  nastajale stranice ove knjige,   činilo  mi se  kao da stojim na hrpi kamenja, kraj porušenog zida istorije u kojoj   se  jasno odslikava   propast  srpskog naroda.   Sve me to vraća  u  pustoš,  na zgarišta, u  istorijski   sukob  Drugog svetskog  rata, u  zamršene događaje   političkih  prilika    vezanih   za Kraljevinu Jugoslaviju,  srpski narod,  Kralja Petra II i đenerala Dražu Mihajlovića.

Ova  knjiga  je nastala  i   iz posebnih osećaja mog  rodoljubivog  srca,  koje je iznedrilo  moja    sećanja  oformljena  pod uticajem   savremenika, koji  su živeli  u tom tragičnom  vremenu. Oni su mi  šapatom , u najvećoj tajnosti  započinjali priču, sećajući se:  ‘’ Ovako je to nekada bilo  … ‘’                                                                                                         Ja sam im verovala, jer su govorili istinu.

Godinama su me te priče o propasti monarhije, i  stradanju  Kralja Petra i njegovog odanog vojnika ,      VoždaTrećeg srpskog ustanka, pratile,  kao sen, kao sudbina. Taj deo istorije do juče  je bio oklevetan od komunista,  kao mračna izdajnička prošlost.   Moja želja  je  da se  u svima nama upali  bar   mala  vidna iskra Svetlosti i Istine, koja  će  se   razbuktati  u  brojne plamenove saznanja  o događajima, koji govore o našem kralju Petru  Drugom i njegovom vernom vojniku, generalu Draži Mihajloviću.  Dugo godina živela su u meni  rodoljubiva  saznanja   o istorijskim činjenicama, koje  su bile iskrivljene  i  često  uzburkane  oprečnim premisama  komunističkog kazivanja.   U  vreme moje  rane mladosti, sve to me je veoma zbunjivalo. Slušala sam i tajne  priče moga dede i oca koje  su me napajale časnim osećanjima   rodoljublja i nezaboravnom velikom nostalgičnom ljubavlju  za Kralja,  Otadžbinu  i  Dražinu pravednu oslobodilačku borbu.  Godinama  sam bila  podvrgnuta  školskom učenju  Titovih  pionira, kojima sam, po  sili zakona, pripadala.  Sećam se, da mi je posebno teško padalo, kada sam morala da učim pesmu ‘’ komunističkih proletera’’   kao što je ova:

‘’ …  Protiv krune i vladara,                                                                             Protiv popa i oltara…                                                                                                                                                                                              Ustaj, seljo, ustaj rode.                                                                           Da se braniš od gospode!

Tokom  tog  oprečnog učenja, bilo je mnogo idealističkih lažnih hvala o vremenu  komunizma  u kome sam živela. U početku  sam se  teško snalazila,  a misli o tome šta je istina,  a šta je  laž, izazivale  su u meni  pravu pometnju . Veliki Vladika Nikolaj za misli, koje nas obuzmu  i  naprave   nam zbrku, kaže: ‘’Kada vidite  u jesen ždralove zbunjene maglom,  sažalite se i recite: “Ždralovi su zbunjeni maglom, a čovek mišlju;  mi smo krvni srodnici.  Ždral i ja’’.

Da, misao se lako zagubi  i  mi upadnemo   u magloviti kovitlac   pa se sve pomeša  i izgleda  kao da ničega nije  ni bilo. Tada nastupa zaborav i ostaje samo neizbežni   ‘’pobednik,  lažna priča, lažna istorija.’’        Oprečni sudovi,  nesloga, nedovoljna obaveštenost  i  nerazjašnjenost   događaja,  koji su vezani za  srpski narod i  događaje iz Drugog svetskog rata, mogli bi se  pretočiti u jednu rečenicu.  Naš kralj, Petar II, kralj  Jugoslavije, nosio  je  težak  krst zajedno  sa  srpskim narodom   i  ministrom  vojske  – Dražom Mihajlovićem.

Naš  Kralj  prognan je u tuđinu bez kraljevstva, vojske, novca…  Bio je žrtva tragičnog vremena, trpeo je kaznu bez zločina,bačen  u ralje saveznika i neprijatelja, kao  vladar  kome je nepravedno   oduzeta moć, dok ga je  neumitna sudbina šibala  na vetrometini života. No, nije to bilo stradanje samo Kralja, bilo je to i  stradanje čitavog  srpskog naroda.

Naša nesreća je što su se na balkanskim   prostorima sudarali različiti interesi.  Na Istoku smatraju da smo Zapad, a oni sa Zapada  reći će da  smo zemlja  Istoka.  Kuća nam je na drumu i izgleda  kao da nam je put omeđen, od nesreće, do  nesreće. Srpski  narod  je imao mučeničku istoriju, a naša nesloga i razdvojenost  tako često nam  je bila fatalna i stradalačka. Kroz te nesreće  mi smo se kalili i uvek izlazili sa osobinama  koje krase svakog Srbina, a to su: nacionalno  dostojanstvo, hrabrost, čast i sloboda kroz vekovno postojanje.

Knjiga je nastala  iz čistog srca, bez  bilo kakve osude, niti  ima tendenciju  na međusobna optuživanja. Ne podstiče  nikakvu  klevetu , mržnju,  zlobu…  Ne  rasplamsava želju za  teranjem  inata, i  ne stvara  rađanje oholosti, što ume vrlo često da pokvari  našu srpsku slogu.Dosta je svađa  i razdora  među nama… Vreme je da se  zapitamo.  Hoćemo li jednoga dana morati da živimo na ruševinama, koje smo  sami  sebi stvorili?  Neka ovo bude vreme  praštanja i bratske ljubavi. Zaista, svima nam treba malo mira, i živima, i mrtvima. Ne zaboravite, niko nije bez greha, osim Boga. Zato, ne delimo se na verske i političke tabore. Otvorimo svoje srce za dijalog i mudro svoje neprijatelje pretvorimo u prijatelje. Uvek treba čuti i drugu stranu… Na mnogo  primera širom sveta mogli bismo  videti  kako se istorija kroji po modelu, po meri pobednika. Veoma često je iskrivljena, puna laži, vešto ukomponovana, i tako obojena može stvoriti “istorijsku  istinu‘’po želji.   Zato želim  da sve  istorijske činjenice iznesem pred Vas, dragi čitaoci, kao  i ono što sam čula kroz vreme. Neka to bude  Istina  koja će  izađi  na svetlost  dana.

‘’ Svi  treba da  služimo Istini, jer Istina  je starija od Otadžbine’’.  ( profesor  Dragan Nedeljković)

Na stranicama  ove knjige pričaćemo  vam: o velikom Voždu, začetniku srpske demokratije, vojskovođi kome se divio Napoleon Bonaparta, rodonačelniku dinastije Karađorđevića,  Karađorđu Petroviću;o Knezu Aleksandru, o  Kralju Petru Oslobodiocu, o Kralju Aleksandru I Ujedinitelju, o slavi i hrabrosti  koja je krasila ovu dinastiju.   Ako pratimo  tok  srpske  istorije,  uvidećemo  da se ona  kreće u  vremenskom  krugu sličnosti  i tragičnosti, sudbinskog stradanja  srpskog naroda. Propast monarhije i  mladog Kralja Petra II    gotovo  da je  istovetna  sa   nesrećnom   sudbinom   cara Uroša  Nejakog – Nemanjića iz vremena  kada je propalo  srpsko carstvo pred najezdom Turaka. Gotovo uvek i opet postavljamo sebi pitanje: “Da li je moglo biti drugačije? “ Nemačka sila  bila je jaka,  kao  što je nekada bila i Turska, dve  nepobedive sile, a mi uvek u razdoru i  svađi.  Tada   u bezglavim svađama  rušimo sopstvenu državu, sopstvene temelje.                                                                                                                                   Moram istaći  da Kosovski boj i uništenje države cara Dušana, kao i  uništenje  kraljevine i propast Trećeg srpskog ustanka  spadaju u najtragičnije  događaje u  našoj  istoriji.  Ova knjiga govori i  o  našem savremeniku Nj.K.V Prestolonasledniku Aleksandru Drugom. Govori o velikom učinku,  koje daje Nj.K.V.  u izgradnji demokratskog društva u Srbiji,  govori o Princu    Nasledniku  Prvorođenom Petru ….

Posebno  je u redovima ovog romana istaknut  primer odanosti Kralju i Otadžbini, a naročito  SRPSTVU,  koju je u svom srcu nosio  nacionalni  junak  branitelj Otadžbine, časni  vojnik Draža Mihajlović, koji je bio stub srpstva, načinjen na temeljima Miloša Obilića i Kosovskog boja.To je junak čija je slava večna. Tokom   dugog  vremena  u komunističkom  režimu  vršene su brojne klevete,  a   svi  emigranti  i branitelji otadžbine nazivani su   fašistima i narodnim izdajnicima. Za komuniste, kako kaže Slobodan Jovanović,vredi   deviza ‘’ Ko  nije sa nama, taj je protiv nas, a ko je protiv nas, toga treba uništiti’’.

Moja je želja da  ova knjiga bude MOST MIRA  i  SRPSKE SLOGE  i  da vrati   dostojanstvo i zajedništvo  među nas Srbe  u Otadžbini i  u dijaspori. Neka ona  izbriše zlu kob prokletstva,  koja se kao Trojanski konj  uvukla  u naša srca. Jedna od najznačajnijih  pouka iz prošlosti,  koja uvek   treba da nam je za nauk  glasi : ‘’ Kad god smo bili u sukobu i razdoru, mi smo gubili , kad god smo bili  složni, mi smo pobeđivali i vraćali našu dragocenu slobodu.’’  Zato moramo zauvek zapamtiti narodnu  izreku:  ‘’Ko neće brata za brata, taj će tuđina za gospodara’’.

’’ Rekao bih   Srbima rasejanim na svim kontinentima, neko je izbrojao u devedeset jednoj zemlji, neka  vam nikakvi dusi iz prošlosti, nikakvo politikanstvo, ili ideologija ne prepreče put, ka sveopštoj solidarnosti, zajedništvu i preobraženju, da svaki Srbin  prihvati svakog Srbina za brata … jer samo tako smo u mogućnosti da časno izvršavamo svoje dužnosti prema Otadžbini Srbiji’’.  (Profesor Dragan Nedeljković)

Pred vama je, dragi čitaoci, knjiga  koja prestavlja glas Srba u rasejanju i u Otadžbini, koji  svi  zajedno čine   deo   velike srpske tragedije, seoba,  deoba,  ali  i  slavnih  pobeda   i jedinstva. Otvorimo naša srca da  možemo   osetiti  svedočanstvo  i  nadmoć  neprolaznog  nad prolaznim,  nadmoć   Božanskog  reda,    nad haosom. Knjiga “Dinastija Karađorđevića – Kralj Petar Drugi ‘’ je umetnički oblikovana  istorija,odnosno ima istorijsko – književni  oblik,nikako  nije istorijsko – politička knjiga. Želimo da je prihvatite sa radošću i da Vam čitanje ove knjige bude prijatno.

Autor: Svetlana  Alter                                                                                Koautor:  Miroslav Alter

Email    alters5

Werbeanzeigen

Двери: изашао је нови часопис о изборној крађи!

http://www.youtube.com/watch?v=Lm91R6jd0po&feature=player_embedded#!

ZAKLETVA (dokumentarni film o osnivanju Vojske Republike Srpske)

http://www.youtube.com/watch?v=CF63fENVLFg

„Donaufeiern“

Newsletter vom 03.07.2012 – Kultur als Türöffner

ULM (Eigener Bericht) – Begleitet von „Donaufeiern“ in zahlreichen
Ländern Südosteuropas treibt Brüssel die Umsetzung der in
Süddeutschland initiierten EU-Donaustrategie voran. Letzte Woche hat
EU-Regionalkommissar Johannes Hahn auf einer fünftägigen Reise durch
insgesamt sieben Donau-Anrainerstaaten auf die rasche Realisierung von
Projekten gedrungen, wie sie das im vergangenen Jahr verabschiedete
Strategiepapier vorsieht. Ziel ist es, in den Staaten Südosteuropas
Bedingungen zu schaffen, die die gewinnbringende ökonomische Nutzung
der Region begünstigen. Schon heute gehören deutsche Unternehmen zu
den hauptsächlichen Profiteuren von Geschäften in Südosteuropa: Die
Bundesrepublik ist wichtigster Handelspartner der meisten dortigen
Staaten und stellt einen großen Teil der Auslandsinvestitionen. Da die
Donaustrategie jedoch nicht entschlossen genug verwirklicht wird,
beginnt Brüssel zu drängen. Maßgebliche Anstöße für die Donaustrategie
kamen aus der süddeutschen Großstadt Ulm, wo ein Kultur-Großevent
(„Donaufest“) im Jahr 1998 als Initialzündung diente. Man habe die
„Kultur als Türöffner“ für weiterreichende Pläne benutzt, berichtet
einer der damaligen Protagonisten. Ende dieser Woche wird in Ulm das
mittlerweile achte „Donaufest“ eröffnet. Zu den Sponsoren gehört ein
in Südosteuropa tätiger Rüstungskonzern.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58364

Забрана прошле седмице у Босни и Херцеговини наше књиге „Сребреница: фалсификовање историје“, необориви је доказ интелектуалне слабости и страха од чињеница на супротној страни

SREBRENICA HISTORICAL PROJECT

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+31 64 878 09078  (Holland)

+381 64 403 3612  (Serbia)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.com

____________________________________________

Забрана прошле седмице у Босни и Херцеговини наше књиге „Сребреница: фалсификовање историје“, коју је Историјски пројекат Сребреница издао у сарадњи са београдским недељником „Печат“, необориви је доказ интелектуалне слабости и страха од чињеница на супротној страни.

Књига „Сребреница: фалсификовање историје“ је зборник критичких есеја поводом „Масакра у Сребреници“, студије америчког професора Едварда Хермана и групе страних аутора. „Сребреница: фалсификовање историје“ састоји се из есеја десет страних и домаћих аутора који критички и документовано разматрају догађаје у Сребреници у јулу 1995. године.

Услед забране, наша књига је у центру пажње јавности и, супротно од очекивања цензора, она ће сада доспети у много више руку.

Историјски пројекат Сребреница вам са великим задовољством шаље електронски примерак (тренутно  само у Босни и Херцеговини) забрањене књиге„Сребреница: фалсификовање историје“. Искрено се надамо да нећете бити ухапшени зато што сада имате забрањену литературу и очекујемо ваше критичке коментаре.

С поштовањем,

Стефан Каргановић

Председник

Историјски пројекат Сребреница

Руси обелодањују истину о пореклу Срба

У задњих неколико дана сам од више добронамерних људи добио чланке на српском језику са насловом:

 

Руси обелодањују истину о пореклу Срба

Ако га нисте видели погледајте га овде:

http://www.vaseljenska.com/drustvo/rusi-obelodanjuju-istinu-o-poreklu-srba/

Морам бити искрен, чланак ме је заинтригирао јер се већ у наслову истиче да је то тврдња Руса (у множини). С обзиром да сам добро упознат са писањима Јована И. Деретића и његових следбеника, зачудио сам се да сличне тврдње сада долазе и из Русије. Зачудио сам се тим више што ми је познато какав пријем је Деретић имао кад је сервирао своје небулозе Русима, али Руси ко Руси, неће да вређају Србе.

Читајући горе наведен чланак, одмах сам уочио да се ради о једном пропагандистичком насртају на људе који задржавају право на аутохтоно резоновање како би се они  утерали у тор иза стратешки разапете бодљикаве жице. Ипак, прочитао сам га до краја и запазио да се ту више не ради о убеђивању него вређању, ликовању и претњама слободним мислиоцима, неким преким судом те клике. Срби који не прихватају нелогичне постулате тих надриисторичара се називају свакаквим погрдним именима, овде су “нордисти“, а  има и горег. Цитирам:

Имају ли још образа ти наши бедни нордисти да се појаве пред србским народом?

Смешно је да та једна самоизмишљена клика коју нико не признаје ни у Србији ни ван ње усурпира српску јавност и намеће свој суд и зулум ширем српству. То више не може да се третира као историјска глупост јер она је прерасла у политичку манију попут оне од 5 октобра а иза ње стоје исти агенти који су Србију довели до просјачког штапа под паролама боље будућности. Сада ево опет маскираних агената да нам побољшају и прошлост са истим добрим жељама као они који су нам обећавали “лепшу“ будућност. Нови светски поредак нам је већ “побољшао“ демократију, (задњи избори потврђују), побољшао нам је устав, побољшао нам је војску, побољшао нам је медије, школске уџбенике, одузео нам је привреду јер смо неспособни да је водимо, преузео нам је Косово, банкарство и спољну политику, полицију и правосуђе. Сада добијамо нову историју а већ давно раде на томе да нам преуреде и православље. Са српском демографијом и географијом изгледа још нису готови али смо готови МИ, то је сигурно. За оне мостове које су они порушили нам нису ништа дали али Србија сад позајмљује паре од њих и има најскупљу мостоградњу на свету. Кад нас тако лепо препакују и демократизују, нећемо више знати ни да ли смо Турци или Етрурци ни чији смо унуци а сигурно нећемо ни марити јер ћемо за убуђалу кору хлеба признати све што за нас кажу да смо.   

Још један цитат из чланка:

Наравно, кад се све ово изанализира, паметнима је лако закључити да званична историја”дебело лаже

Кључна реч овде је паметнима, јер сви који не верују у те шарлатанске тезе се аутоматски проглашавају за будале.

Следећи цитат је још експлицитнији:

Човек може да не зна, иако незнање никог не оправдава, али, када му се покаже и прикаже, а он и даље неће да зна, онда – или је луд или покварен.

Такве правде и истине обично пристижу из страних земаља само се утерују на перфидније начине:

1)     Комунисти су запалили Рајхстаг

2)   Садам Хусеин је имао оружје масовног уништења

3)    Срби су у Сребреници починили геноцид итд.итд.

Ако сви размишљамо по деретићевом рецепту, где ће нашем српском роду бити крај? И као да их чујем; Ма не ради се ту о крају него о почетку Срба! И тако сада прелазимо на следећи цитат:

Е, сад, ово је веома битно ради раскринкавања лажи да су се Срби населили, по званичној “историји”, на Балкан у VII веку (626 године) из своје прапостојбине која се налазила иза Карпата

Надриисторичари покушавају из петних жила да оспоре  да су Срби један од вајкада словенски народ па су сви напори усмерени на утирању свих словенских епитета и идентитета. Српски народ се калеми далеким географским просторима а негира се и подцењује његова братска веза са другим словенима. Зато закарпатско историјско порекло Срба никако није прихватљиво онима који хоће да нас преведу у туђи табор или боље рећи у туђи логор. Кад не могу да избегну руско српску везу, они те односе рангирају и кажу да су Руси балавци који су постали од Срба. Многим Србима то импонује а нас остале то брине и треба сваког да брине.

Ево и мудрости која јасно “доказује“ да ми нисмо могли да дођемо на Балкан јер (предпостављам) Хенри Форд тад још није измислио аутомобил. Цитат:

доказао да су у ТЕХНИЧКО-ФИЗИЧКОМ смислу “велике и масовне сеобе” народа у VII веку ПОСЛЕ НОВЕ ЕРЕ биле неизводљиве!

Ја незнам где су се ти људи тако подкрепили знањем али ми је познато да до пре 12.000 година нигде није било насељених народа јер човечанство још није почело да се бави земљорадњом и да се у то рано доба палеолита није уопште могло говорити о народима него о племенима која нису била везана за никакву територију. И ако та примитивна племена нису била настањена а нису била способна за миграције (како се ту каже), можда су имала неке летеће тањире.

И као задњи цитат, ево још једног великог филошког проналаска једног језика који нећете пронаћи нигде ван овог величанственог чланка:

писан је на сербо-рашанском језику и писму!

Овакве и сличне глупости су ме подстакле да потрагам за тим “Русима“ који пишу тако сјајне ставри о величанству Срба и пазите шта сам открио…

Тај фамозни чланак који нису написали “Руси“ него један Рус, је наводно чланак професора физике В.А. Чудинова, који се хобијем бави и пише “патриотску“ историју. Попут Деретића, он такође осваја свет и припаја га руском идентитету, па чак залази у дубљу прошлост него сам Деретић. Тамо где наиђе на проблем, професор Чудинов прекраја слова и мења старе текстове да личе на руске како би убедио што више људи да је текст руског порекла. Тако барем кажу његове колеге које се уздржавају да га назову будалом. За оне који читају руски, прилажем шта о професору Чудинову кажу руски научници а остали ће морати да се задовоље са накарадним Гугл преводом на српски.

Милан Челик  (Магистар Историје)

sinophone@sympatico.ca

Toronto, 30 juni 20
Руски чланак о Чудинову читајте овде:
http://humanism.su/ru/articles.phtml?num=000541

Aleksandar Konuzin ocitava bukvicu stranim placenicima

http://www.youtube.com/watch?v=TFTeTq2Xv9k&NR=1&feature=endscreen