Radnici „Neobusa“ umesto plata dobili kese s paštetom i deterdžentom

 

Radnici „Neobusa“ umesto plata dobili kese s paštetom i deterdžentom

M.S./Radio 021 | 29. 06. 2012. – 08:55h | Foto: Radio 021 | Komentara: 74

Radnici novosadskog „Neobusa“ su, umesto osam neisplaćenih zarada, dobili jednokratnu pomoć u vidu dve kese sa paštetom i deterdžentom, prenosi novosadski Radio 021.

Jedan od radnika sa paštetama umesto plate

Paketi su stigli na inicijativu pokrajinskog sekretara za rad Miroslava Vasina, jer novac za izgladnele radnike nije obezbeđen, piše Radio 021 na svom sajtu.

– Kao što možete i da vidite, od te silne najbolje privatizacije ostale su nam ove kese, koje mi se gade i vidim ih kao poniženje, ali moram da ih uzmem – kaže

radnik „Neobusa“ Milko Drobnjaković.

Prema njegovim rečima, proizvodnja je još kako-tako i išla, dok gradska preduzeća nisu počela da ignorišu ponude „Neobusa“ prilikom javnih nabavki.

Drobnjaković dodaje da je zbog takve situacije i saudijski vlasnik digao ruke od rukovođenja preduzećem, jer ne može da očekuje uspeh kada „Neobus“ ne može da proda autobus ni u svom gradu.

Predsednik sindikata u ovom preduzeću Milan Šuštum kaže za 021 da „Neobus“ ne može ni u stečaj, gazda firme, šeik Ali Magrabi Mohamedali je do septembra na godišnjem odmoru u Kanu, proizvodnja stoji, a radnici ne dobijaju plate.

– Radnici su tu da rade i da budu za to plaćeni. A obećanjima smo, priznajem, verovali. Obećavali su nam da će firma raditi, da ćemo imati posla, da ćemo živeti normalno, i mi smo u to poverovali. Kad ono, paf, nije prošlo ni godinu dana, ono došlo do kolapsa – kaže Šuštum.

Radio 021 piše da je „Neobus“ u minusu za oko 4,5 miliona evra, računajući stari dug i blokadu Razvojne banke Vojvodine od 228 miliona dinara.

„Da situacija bude apsurdnija, reč je o zaposlenima u preduzeću koje su bivši predsednik Srbije Boris Tadić i vojvođanski premijer Bojan Pajtić ne tako davno ocenili kao najbolju privatizaciju u Srbiji“, prenosi novosadski radio na svom sajtu.

Werbeanzeigen

РЕНЕСАНСА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЈЕ БЕЗАЛТЕРНАТИВНА АЛИ И МОГУЋА

РЕНЕСАНСА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЈЕ БЕЗАЛТЕРНАТИВНА АЛИ И МОГУЋА

Српсака православна црква, у овом стању у којем се сад налази, не само да не може опстати већ је осуђена на пропаст, питање је само времена. Ма колико ми то па и силом зауставити хтели неће нам успети уколико трезвеног духа не сагледамо истинску ситуацију у којој се налази и на основу тога не предузмемо мере поновног васкрсења истинског духа. Тог истинског духа са којим су некад наши свештеници и великани на основи свог сазнања укорак ишли. Међутим, садашња ситуација, не само у православној цркви, је таква да се дух по божијој вољи неуморно развија погоном истине док нам свештеници каскају за њим. Тако је дошло до тога да се славе свети дани у данима погрешног датума што води до губљења вере у истинитост оног што нам свештеници преповедају а стим и до губљења верника јер ко би још хтео и био спреман да верује у лаж и да гине за исту! То је, трезвено гледано тако, што и полуобразовани човек зна, најкасније од Миланковићевог календара насталог на математичкој основи, да славимо празнике па и оне највеће погрешног датума и то не само ми православци већ то чине и католици! Из којег разлога су се наши духовници односно свештеници, целокупно свештенство, успавали и заостали за развојем духа а и математика је део њега, не бих хтео на овом месту да говорим. Без обзира, дали их је успавала удобност или раскош или нешто сасвим друго остаје чињеница да славимо наше празнике по погрешном календару! Прихваћање и озваничавање Миланковићевог календара је прилика за православну цркву да се врати начелима истине коју би једног дана, хтели или не, признале и друге светске религије као водећу инстанцу па је, хтели или не, и прихватиле јер у лажне датуме ускоро неће нико веровати! Истина и љубав су параметри којима се треба равнати уколико не би хтели да каскамо за развојем духа и духовности односно истином како би уопште могли обстати! Као све цркве тако је и правослана преповедала љубав као најбитнији елемент нашег обстанка. Томе су цркве светских размера мање или више остале доследне од Христовог времена до данас док се према науци и истини коју наука доказује односи површно да не кажем погибељно-занемарујуће. Уместо да се ослушне шта нам она казује игнорише је па чак се и иде на одстојање што је довело до раскорака науке и цркве односно вере и истине! Не може се вером преповедати једно а науком доказивати друго а да то не заврши свеобухватном катастрофом. Способност човека научно деловати је Богом дата способност без које нам нема опстанка. Зато треба добро прислушнути и послушати шта нам је тиме речено да би се могло ићи укорак са душевности, духом односно животом и истином да, обстати! Само тако ће мо сачувати древну цркву од тоталне пропасти и капитулације пред науком и истином! Озваничимо Милутиновићев календар како би нас и друге па и светске религије из љубави због Божије истине следиле. Силом се не може ништа на дуже а камоли вечне релације остварити нити опстати! Пружимо прилику другима да нас због истине из љубави следе уместо из мржње да затиру! Само са љубављу истином и памети, моћи ће српској православној цркви земаљсо благо и небеско царство на вечита времена бити и остати. Почнимо са Миланковићевим календаром а наставимо са ослушкивањем онога што нам Бог кроз науку казује како би живели у равнотежи духа, вере и истне.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

ДН

Владика Николај Велимировић – На Видовдан 1916

http://www.youtube.com/watch?v=C7QM7kDW5mg&feature=player_embedded

Hrana i sunčeva energija (emisija Kosmos)

http://www.youtube.com/watch?v=h8sG6lSI2LE&feature=player_embedded#!

Dačić dobio mandat za sastav vlade

četvrtak 28.06.2012 | 11:08 -> 14:44

Dačić dobio mandat za sastav vlade

Izvor: B92Beograd — Predsednik SPS Ivica Dačić zatražio je od predsednika Srbije Tomislava Nikolića mandat za sastav vlade i dobio ga.

Tanjug
Tanjug

Kako je saopštio Nikolić na konferenciji za novinare u Predsedništvu Srbije, nakon sastanka sa Dačićem, da ga je koalicija SPS-PUPS-JS ubedila da ima parlamentarnu većinu.

„U toj većini biće SNS i URS i verovatno neki drugi predstavnici manjina građana u Skupšini Srbije koji čekaju da najpre ova koalicija obezbedi dovoljnu većinu“, rekao je Nikolić.

Vlada Srbije treba da bude mala po broju, efikasna i odgovorna i da dogovorm odlučuje o bitnim stvarima za gradjane„, rekao je Nikolić, posle sastanka sa Dačićem.

Rukovodstvo SNS i koalicije SPS-PUPS-JS sutra u 10h u sedištu SNS-a počinju razgovore o formiranju buduće vlade. Kako je najavljeno iz SNS, razgovore će u ime te stranke voditi lider Aleksandar Vučić, a u ime kolaicije SPS-PUPS-JS lider socijalista i mandatar nove vlade Ivica Dačić.

Tanjug
Tanjug
Nikolić citira Kenedija Tomislav Nikolić je konferenicju za novinare na kojoj je govorio o tome da je Ivici Dačiću poverio mandat za sastav nove vlade iskoristio da između ostalog javnosti prenese poruku koju je nekada govorio američki predsednik Džon Kenedi.“Ne pitaj šta tvoja zemlja može da uradi za tebe nego šta ti možeš da uradiš za svoju zemlju“, rekao je Nikolić podsećajući na slavnog američkog predsednika.

On je kazao da koja god vlada treba da bude izbarana ona će biti na evropskom putu i ne treba da zazire ni od čijeg stava. Naveo je da Srbija ostaje na stabilnom kursu ka EU i nova vlada će ostati istrajna na ulasku Srbije u EU.

Danas je Vidovdan, jedan od najvećih praznika u Srbiji i danas Srbija dobija promene„, poručio je Nikolić i podsetio da su gradjani 6. maja na izborima rekli da žele promene, da žele da rade i da žele život dostojan čoveka.

On je ocenio da novoj vladi neće biti lako jer će biti suočena sa brojnim problemima, počev od Kosova i Metohije koje je dosad rešavano tako da se izbegavala odgovornost.

„Mi želimo da preuzmemo odgovornost“, rekao je Nikolić i dodao da Srbija ima prijatelje i na zapadu, i na istoku, severu i jugu, kao i da su joj svi susedi jednako važni.

Nikolić je napomenuo da je pred novom vladom borba protiv korupcije i kriminala, jačanje ekonomije, izgradnja infrastrukture, preispitivanje privatizacija, reofrma pravosudja i medija, ali i da će jedan od najvažnijih zadataka biti da vrati „srpsku pamet“ koja je prethodnih godina otišla iz države.

Mi moramo da vratimo našu pamet, da ih motivišemo da rade i zarade„, rekao je predsednik Srbije i dodao da treba uraditi kvalitetne projekte da bi investitori ulagali u našu zemlju.

Na pitanje da li će Dačić i na koji način nastaviti pregovore i da li će u njima predstavljati i URS, Nikolić je rekao da ne zna kako teku pregovori.

„U njima nisam učestvovao i neću da učestvujem ali pretpostavljam da će svako da zastupa stavove svoje političke stranke i da će formirati zajednički program“, rekao je on.

Nikolić je na kraju rekao da se nada da će se gradjani Srbije obradovati ovoj vidovdanskoj vesti.

Rukovodstvo SNS i koalicije SPS-PUPS-JS sutra u 10h u sedištu SNS-a počinju razgovore o formiranju buduće vlade. Kako je najavljeno iz SNS, razgovore će u ime te stranke voditi lider Aleksandar Vučić, a u ime kolaicije SPS-PUPS-JS lider socijalista i mandatar nove vlade Ivica Dačić.

Dačić, koji je dobio mandat za statav nove vlade, obratio se javnosti u 12.30.

Delegacija SPS, predvođena predsednikom te partije Ivicom Dačićem stigla je danas oko 11 časova u Predsedništvo Srbije na Andrićevom vencu, gde je održan sastanak sa predsednikom Srbije o vladi SNS-SPS.

Osim Dačića, kod predsednika Srbije bili su i Slavica Đukić Dejanović, Žarko Obradović, Jovan Krkobabić, Dragan Marković Palma i portparol SPS-a. U delegaciji nije bio Milutin Mrkonjić.

Kako je juče B92 nezvanično saznao B92, Nikolić bi danas trebalo da ponudi Dačiću mandat za sastav vlade, nakon čega bi lider socijalista s takvom ponudom, trebalo da ode u svoju stranku i da traži podršku za koaliciju sa naprednjacima.

Predsetimo, Nikolić je juče izjavio da očekuje da Dačić od njega danas zatraži mandat za sastavljanje Vlade Srbije.

Biografija Ivice Dačića

Mandatar za sastav nove Vlade Srbije Ivica Dačić rođen je 1. januara 1966. godine u Prizrenu.

Osnovnu školu je završio u Žitoradji kod Prokuplja, gimnaziju u Nišu, a Fakultet političkih nauka, odsek žurnalistike, u Beogradu 1989. godine.

Bio je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a 1990. godine je izabran za prvog predsednika Mladih socijalista Beograda.

Početkom devedesetih bio je urednik u listu Socijalističke partije Srbije (SPS) „Epoha“, koji se ubrzo ugasio.

Član SPS-a je od sredine 1991. godine.

Bio je šef Informativno-propagandnog štaba SPS na izborima 1992. i 1993, zatim poslanik u Veću gradjana u prvoj skupštini SRJ, član Izvršnog odbora Glavnog odbora (IO GO) i potpredsednik Saveta za informisanje i propagandu SPS.

U najuže rukovodstvo stranke, za člana IO GO, sa najviše dobijenih glasova, izabran je na Drugom kongresu SPS 26. oktobra 1992.

Na istu funkciju ponovo je izabran na narednom kongresu 1996, kada su sprovedene velike kadrovske promene u rukovodstvu stranke, i od 27 članova IO GO, izabranih 1992, ostalo samo petoro, medju kojima i on. Nakon toga je osam godina bio portparol SPS.

Za predsednika beogradskih socijalista izabran je 10. februara 2000. i ponovo 5. decembra 2000. na Izbornoj konferenciji Gradskog odbora SPS.

Na Šestom kongresu SPS, 18. januara 2003. godine izabran je za predsednika GO SPS.

Za predsednika SPS-a izabran je na Sedmom kongresu partije 3. decembra 2006. godine pobedivši u drugom krugu protivkandidata Milorada Vučelića. Dačić je dobio 1287, a Vučelić 792 glasa delegata.

Od 1996. Dačić je bio poslanik u Veću gradjana Skupštine SRJ i predsednik Odbora za javno informisanje, a od juna 1977. i član Odbora za spoljnopolitičke odnose. U aprilu 1999. Savezna vlada ga je imenovala za člana UO Tanjuga, a početkom maja za predsednika saveta Savezne javne ustanove RTV Jugoslavija.

U prelaznoj vladi Srbije, posle petooktobarskih promena (od oktobra 2000. do januara 2001), bio je koministar Srbije za informisanje sa Biserkom Matić (DOS) i Bogoljubom Pejčićem (SPO).

Na saveznim izborima 24. septembra 2000. izabran je za poslanika u Veću gradjana Skupštine SRJ i potom za člana Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veća Savezne skupštine.

Od 2003. godine je narodni poslanik u Skupštini Srbije, šef poslaničke grupe SPS-a. Od 2007. je predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije.

U vladi Srbije izabranoj 7. jula 2008. godine Dačić je prvi potpredsednik vlade (zamenik premijera) i ministar policije.

Član je Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Bio je kandidat SPS-a za izborima za predsednika Srbije 13. juna 2004. godine kada je dobio 125.952 glasa ili 4,04 odsto glasova birača.

Na predsedničkim izborima 2012. godine osvojio je 556.013 glacova i treće mesto. Koalicija okupljena oko SPS je na parlamentarnim izborima 2012. godine osvojio 44 poslanička mandata, odnosno 14,53 odsto.

Njegovo ime nalazilo se na spisku ličnosti iz okruženja predsednika Miloševića kojima je bio zabranjen ulazak u zemlje EU.

Bio je predsednik košarkaškog kluba Partizan, predsednik Sportskog saveza Srbije i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Za predsednika rukometnog kluba Partizan izabran je 23. juna 2007. godine.

Dobitnik je nagrade „Najevropljanin“ za doprinos evropskim integracijama Srbije. Govori ruski i engleski jezik. Oženjen je Sanjom i imaju sina Luku i kćerku Andreu. Navija za Partizan.

Kosovo zatvorilo granicu prema Srbiji

Kosovo zatvorilo granicu prema Srbiji

28. jun 2012. 12:43 | 3 komentara

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi, izjavio je da je posle incidenta na Merdaru, Kosovo privremeno zatvorilo granicu sa Srbijom.

On je naglasio da su se incidenti dogodili danas u Kosovskoj Mitrovici i na Merdaru i da je povređeno ukupno 32 kosovska policajca ali da nije bilo upotrebe vatrenog oružja ni od strane policiji ni Srba.

Do incidenta u Merdaru je došlo kada je Kosovska policija vratila grupu Srba, koja je u jutarnjim satima regularno prošla administrativni prelaz na Rudnici i Jarinju.

Ta grupa je zaustavljena u nivou Vučitrna i vraćena preko Merdara u Srbiju.

СРБИЈА У ПРОШЛОСТИ И САДА

   СРБИЈА У ПРОШЛОСТИ И САДА

Србија некада и сада није се много у суштини променила, само је нова технологија омогућила да се примене разне методе, најчешће у преварама, и лажним илузијама које, посебно у предизборној години примењује политика. Тешко малом човеку који учи из мас-медија и тражи спасење, по њиховом рецепту. У шуми многих душебрижника, који су запосели инстуције привреде, политике, и разних других „демократских“ организација, без јасне перспективе, које су нам, само пре пар година, слично обећавали, нудећи нам благостање, које се догодило само њима, а не и онима којима су то нудили.

У неком времену, када није било ни радија, а камоли телевизије, са ретким примерцима разноразне штампе, која се у то врме размахала, а случајно и у време велике економске кризе Тридесетих година прошлог века, прваци многих политичких странака су обилазили вашаре, пијаце, села, јер се тамо налазило бирачко тело. Тада се могао, редовно, срести ондашњи посланик Среза космајског, који, са „шајкачом; на глави, торбицом од козје кострети, шареном и привлачном, на остарелим плећима и на остарелом сивцу коњу улази у Сопот, а био је то понедељак, када је у том насељу пијачан дан.  Дојаше он до „паркинг простора“, где су се паркирала кола са сточном вучом, а где је постојао и уређен простор да се привеже коњ, а јахач крене међу људе. Иде Алекса Жујовић, а за њим група беспослених, срета љу-де, који су га одавно упозтнали, здрави се и тапше их по рамену. Кратко се задржи па иде даље.

Кад се и пијаца полако празни, а незадовољан сељак враћа кући оно што је дотерао да прода, али купаца нема, Алекса дреши свог коња, води га за собом, спреман да и он крене пут свога села Врбице. Многи су тада кренули да се њему обрате и замоле га да им по нешто реши, а он ће рећи:

– Напиште то на цедуљу  па ми дајте.

Прилазе људи са папирићем у руци, а Алекса појахује коња, спреман да крене. Пригне се мало па прихвати папирић и ставља га за своју шајкачу. После краћег времена, а шајкача окићена као сврачије гнездо. Када је завршио са пријемом креће свог коња ка Ђуринцима. Отпоздравља онима који очекују да им разреши животни проблем, десном руком скида шајкачу и њоме махне, а по неки папирић испаде и остаде на турској калдрми, а Алекса се изгуби иза оштре окуке пута. То је био сретски посланик оног времена.

Данас, се не носе шајкаче, а ни шешири, немају карактеристичну траку иза које би се, евентуарло, закачила цедуља, али, нема ни потребе. Данашњи политичар, сада великодушно, дели визиткарте на коме је његово „величанствено“ име, са безбројним бројевима телефона, што на послу, што код куће, а ту је и неизоставни податак његовог И-мела.

Касније, људи који су дуго носили у свом џепу такву визиткарту, жале се да га никада нису могли контактирати. Све се догађа како и у прошлости. Предак је био обманути и  понижен, а сада и његови потомци од разних савремених политиканата.

Порука бирачима била би: Не слушј га шта говори и шта обећава, будно прати шта он ради и какви су му резултати рада у прошлости, не подржавај рушитеље већ ствараоце и градитеље, али увек, имај властити став према животу, којег сам мораш изабрати, нико ти неће помоћи, ако ти то сам себи не учиниш и, не оклевај.

Многи покушавају да  нам саветима и „својим“ идејама „помогну“, у овом периоду, дуготрајне кризе која је захватила планету. Најављује се „економска олуја“. Само пре два месеца владало је уверење, о могућем развоју у наредној години 4-4,5%, сада процене са свих страна гласе око 1,5%, па ће пад економске активности са собом носити, као по-следицу, и пад запослености, и то код постојеће високе незапослености у Србији. Они који буду радили добиће све мање новца, и то ће бити посебно изражено у приватном сектору.

Многи страхују да се због повећања обима ненаплативих зајмова то из привреде не прелије у банкарски сектор, јер има појаве да сваки пети привредник касни са отплатом кредита. „Неке банке ће имати проблеме. Можда ће се због мука у којем су се нашле њихове матице, морати да се повуку или ће доћи до спајања неких финансијски кућа. У сваком случају, то ће се углавном огледати кроз смањење добити, и да ће их задесити банкарско проклетство, јер ће имати пара, а неће имати коме да их продају, јер ће неликвиднсот привреде бити још већа“ – тврди Љубодраг Савић и додаје, да је врло тешко прогнозирати било шта у кризним ситуацијама, али да је врло извесно да је Србија ушла у дубоку кризу још од 2008. године.

Да су кретања рђава сматра и Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, па додаје: „Стварна су три проблема. Прво, то што ништа није учињено у последње три године да се реформише јавни сектор и да се створе бољи услови привређивања и посебно запошљавања. Друго, што се никакве реформе не предвиђају до избора, а ако могу да закључим из програма које нуде различите партије ни после. Трећи, већи фискални дефицит финансира се веома скупим кредитима, што је веома неповољно и може, уз знатан страни дуг, да значи да у неком часу неће више моћи да се одржи финансијска стабилност“ – видно је забринут Глигоров.

Као што се види из предњих изјава, да се ова 2011. завршава веома неповољно и тако се улази у наредну изборну годину, што ће новој гарнитури власти знатно оте-жати „нови почетак“, када се ни стари није срећно завршио. Значи, ако се не направи знатан корак напред, Србија ће наставити привредну и политичу агонију и у наредној декади, када ће одлазећи људи бити  још у већем сиромаштву, па не само да ће мо изумирати, како је напред речено, већ нећемо обезбедити квалитетан наследни кадар, тако да ће мо као обогаљено друштво осати на најнижим лествицама сиромаштва и беде, што се неће одности на оне који су до сада одлучивали о нашим животима. Они одлучују и сад, а ако се овако настиви, одлучиваће њихови наследници и у будућности – слуга ће репродуковати слугу и пониженог човека. Да нам се то не догоди, као друштво, морамо се организаво супроставити негативним кретањима, наука и струка морају преузети главна тежишта будућег процеса и како би се ослободили туторства и туђих савета шта и како треба да радимо у сопственој земљи. Будући пројекти и планове будућности, морају носити стручни и мање алави појединци, ослобођени политиких стега и разних пројеката који вуку назад, а њих није мало.

Милан МАРКОВИЋ – Миле, писац из Београда