ISTINA O GEOPOLITICI: DEJAN LUČIĆ, PROF. DR ANDRIJA SAVIĆ I VOJISLAV MILOŠEVIĆ

http://www.youtube.com/watch?v=tZPOkwvqy4k&feature=player_embedded#!

Сукоб у ДС, спремна смена Тадића

Сукоб у ДС, спремна смена Тадића

Политика | 29. јун 2012. | 18:05

П. Јеремић

БЕОГРАД – Пошто буде и званично формирана влада СПС-СНС-УРС, у ДС ће доћи до „пуцања“, великих подела и тешко је очекивати да ће се демократе поново усправити, рекао је извор „Правде“ из врха те странке.

– Због великих несугласица унутар Демократске странке, тешко је очекивати да ће лидер демократа Борис Тадић остати на месту председника те странке. У Председништву ДС тиња прекривени сукоб. Већина у тој странци је сада против Тадића и ускоро ће свако вући на своју страну. Многи већ виде Драгана Ђиласа за кормилом демократа. То ће бити ти резови о којима се говори и који су на помолу. Бојан Пајтић ће желети свој део колача и могуће је да ће он после подела формирати неку своју странку, јер није задовољан учинком својих другова на републичком нивоу, а нема толико снаге да би постао нови председник – наводи наш извор.

И друга два потпредседника ДС, Драган Шутановац и Душан Петровић, желе по део колача.

– И они желе да се наметну као ауторитети и да загосподаре ДС, али од њих двојице Шутановац има више шанси због добре сарадње са Америком. Од јавности се доста крије. Доста је и афера за које су поједини из ДС одговорни. Неке чека и хапшење, па замислите само колико ће нам то окаљати углед. Ми морамо да се прочистимо у самом врху. Узмите и ову последњу аферу у вези Драгана Шутановца, око градње објекта. Ми пуцамо по свим шавовима, јер постоји доста „лидерчића“ који себе виде на месту Бориса Тадића – наводи извор „Правде“ из ДС.

Према његовим речима, сукоби унутар ДС интензивираће се после смене Драгана Ђиласа са места градоначелника Београда.

– То ће нас додатно уздрмати, јер ми губимо власт на свим нивоима. И сам Тадић је тражио од Ђиласа да напусти место градоначелника – наводи он.

САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ ПОВОДОМ ЗАБРАНЕ КЊИГЕ О СРЕБРЕНИЦИ

САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ ПОВОДОМ ЗАБРАНЕ КЊИГЕ О СРЕБРЕНИЦИУ сарадњи са београдским недељником „Печат“, Историјски пројекат Сребреница издао је књигу „Сребреница: фалсификовање историје“ коју сви читаоци добијају на поклон са бројем 223 „Печата“-а. који излази у петак, 29. јуна 2012. године.
Књига „Сребреница: фалсификовање историје“ је зборник критичких есеја поводом „Масакра у Сребреници“, студије америчког професора Едварда Хермана и групе страних аутора. „Сребреница: фалсификовање историје“ састоји се из есеја десет страних и домаћих аутора који критички и документовано разматрају догађаје у Сребреници у јулу 1995. године.
Читаоци „Печата“ у Босни и Херцеговини су очекивали поклон-књигу зато што је она била најављена у два претходна броја. Међутим, када је у петак, 29. јуна „Печат“ освануо на киосцима у БиХ, књиге није било. Редакција „Печата“ је извршила проверу и открила је да је улазак књиге био забрањен на захтев из Федерације Босне и Херцеговине.
Књига „Сребреница: фалсификовање историје“ је легално штиво научног карактера које не крши ни један законски пропис на нивоу Босне и Херцеговине, а поготово не на европском нивоу. Забрана или постављање било какве препреке читаоцима да по свом слободном избору набаве и прочитају књигу „Сребреница: фалсификовање историје“ представља грубо кршење релевантних одредаба Устава БиХ који се односе на слободу савести и штампе, као и Европске повеље о основним правима, специфично члана 10 који се односи на слободу мисли и члана 11 који се односи на слободу средстава јавног информисања. У члану 11, став 1 гарантује се слобода изражавања, а став 2 изричито гарантује „слободу и плурализам медија“, што је овим бесправним актом Федерације Босне и Херцеговине најгрубље прекршено.
Историјски пројекат Сребреница одржаће тим поводом конференцију за штампу у Прес Центру хотела Босна у Бања Луци у суботу 30 јуна 2012, у 11 часова ујутру. Сви представници медија који буду дошли на конференцију за штампу добиће на поклон примерак забрањене књиге „Сребреница: фалсификовање историје“.

Стефан Каргановић
Председник
Историјски пројекат Сребреница

Шта: конференција за штампу поводом противправне забране књиге о Сребреници
Где: Прес Центар, хотел Босна, Бања Лука
Када: субота, 30 јуни 2012, у 11 часова пре подне.

Патријархов интервју за Хрватску радио-телевизију

Патријарх сматра нормалним заједничке молитве, једино му сметају Срби верници, које пежоративно назива „зилотима“   

Папа ће бити позван у Ниш 2013

Патријархов интервју за Хрватску радио-телевизију

 Недавна посета Патријарха српског г. Иринеја и чланова Светог Архијерејског Синода Загребу била је препуна порука. Због немогућности да у једном краћем тексту буду приказане све, осврнућемо се само на неке од њих. Највиши представници Српске Цркве (заправо већ фамозни Тријумвират тзв. Јустиноваца) неодступно воде СПЦ „широким путем“ екуменизма, папизма, међурелигијског и међуконфесионалног општења, уствари једног религијског синкретизма, који значи релативизацију и мешање свих религија и религијских идеја. Посета Патријарха српског Иринеја и чланова Светог Синода Загребу, и њихови сусрети на Каптолу са највишим папистичким прелатима у Хрватској, били су само још једна екуменистичка фиеста. Нема сумње, међутим, да је и ова посета била у служби припреме терена за долазак Папе у Србију.

Интересантно је приметити да се у пратњи Патријарха и овај пут налазио неизбежни Епископ бачки Иринеј Буловић. Његово присуство било је веома запажено и приликом посете Патријарха Иринеја Бечу и фондацији Про Ориенте, септембра 2010, као и приликом паљења свећа у јеврејској Синагоги децембра 2010, такође и у многим другим приликама. Епископу Бачком није ово прва посета Загребу. У Загребу, код своје браће паписта, носилац кардиналског прстена, г-н Буловић често је и радо виђен гост. Приликом таквих посета са особитим расположењем позира испод слике надбискупа геноцида Алојзија Степинца. Једна од таквих прилика може се видети на слици у прилогу.

Овога пута г-н Буловић повео је и највишу делегацију Српске Цркве на ноге папистичким прелатима у Загребу. Повео је сада г-н Буловић на поклоњење Загребу надбискупа геноцида Алојзија Степинца највише представнике Српске Цркве. И опет је уследило неизбежно фотографисање испод слике Степинца. Као нека врста овере њиховог присуства, гаранције договореног, прожимања великодостојника Српскце Цркве присуством Степинчевог духа и идеологије. Да ли случајношћу треба сматрати чињеницу да су српски Епископи посађени баш испод ногу Алојзија Степинца (видети фотографију)? Свакако све пре, само не случајношћу. Нису ли се још једном, и на овај начин, папски прелати из Хрватске наругали Србима и Српској Цркви?

Хрватски медији посветили су велику пажњу посети великодостојника Српске Цркве. Хрватска радио-телевизија емитовала је емисију посвећену овој посети (видети у наставку видео-снимак), у оквиру које је емитован интервју Патријарха Иринеја (11:10-26:18). Можда је утолико интересантније погледати овај интервју, јер је дат за хрватску јавност, и свакако без перспективе да буде пренет у српским медијима. У њему се види како се Патријарх српски опходио у разговору са представницима папске јереси, имајући, претпоставља се, на уму жртве у Јасеновцу као и по другим стратиштима у Хрватској током Другог светског рата, такође и геноцид над Србима настављен током 90-их година прошлог века, уз то и непрекидни ток покатоличавања Срба и њиховог насилног или перфидног превођења у папизам, на територији данашње државе Хрватске. Вреди погледати овај значајни интервју Патријарха и да се види колико су му одговори садржајни, храбри, надахнути.

Већ на самом почетку интервјуа, одговарајући на питање о утисцима након сусрета са Председником и Премијером Хрватске као и кардиналом Бозанићем, Патријарх је самоуверено изјавио да се ради о људима који су „дорасли времену и проблемима нашег времена“! Из Патријархових изјава и наступа сасвим је јасно да он Римокатоличку верску заједницу сматра – Црквом! То је, међутим, нова наука и страна учењу Православне Католичанске Цркве. Црква је већ вековима без сумње и дилеме чврсто на ставу да је Папизам – јерес. То је изражено много пута до сада на Саборима Православне Цркве, кроз саборске Одлуке, Посланице, Исповедања вере, у списима светих Отаца током протеклих десет векова. У крилу Цркве током 20-ог века, међутим, појавила се нова наука, нова јерес – Екуменизам, који хоће не само Паписте, него и Протестанте за Цркву, а такође и друге религије као легитимне путеве ка спасењу. Патријарх српски Иринеј је, по сопственом признању и сведочењу, присталица те нове јереси, чије нове догмате без зазора јавно исповеда. Заједно са Патријархом Иринејем носиоци те нове јереси у Српској Цркви и проповедници нових јеретичких догмата су већ познати Екуменистички Тријумвират, који се радо у јавности прикрива и маскира називом – „Јустиновци“.

Једини проблем Српске Цркве у Хрватској, сагласно Патријарху Иринеју, је – реституција! Сви они који нису спремни да поверују оваквој изјави, могу се томе уверити на видео снимку. Међутим, Патријарх Иринеј није хтео ни у том случају да се покаже као оштар и строг критичар, зато је настојао да и ту своју критичку (или „критичку“) изјаву ублажи, додајући да је то „проблем и у Србији“. Тако да заправо Срби и Српска Црква не уживају у Хрватској ништа лошији третман и статус од онога у Србији! Али, ни то није било довољно Патријарху Иринеју, ипак се изгледа много залетео са критикама и пребацивањима Хрватској, па је пожурио да дода, и даље правдајући Хрватску државу по том питању, да реституцију – „није ни лако спровести“! О покатоличавању Срба у Хрватској, перфидном и отвореном, о губљењу идентитета, о губљењу верника – већ деценијама заправо у Хрватској (да не говоримо овде о Другом светском рату, за шта рачуни још нису положени, јер је Хрватска из Другог светског рата изашла у победничком табору) – преласком из Православља у Папизам, од Патријарха се није могла чути ни реч. Ни тада, нити наравно у некој другој прилици.

Ми смо представници Цркве, и Православни и Римокатолици, продужује Патријарх. Том изјавом, међутим, тврдњом да је јерес – Црква и да су папистички јеретици – Црква, Патријарх Иринеј себе јасно и недвосмислено поставља изван Цркве. Јер, „шта има заједничко праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост с тамом? А какву сагласност Христос са Велијаром? Или какав део има верни с неверником?“, по учењу Цркве (2. Кор. 6, 14-15). Оваквим изјавама, заправо том науком, Патријарх Иринеј додатно отупљује већ довољно наркотизовану свест верних о својој Вери, о Цркви, о јереси…

И даље наставља врли Патријарх Српски: „Црква има много могућности да са своје стране допринесе миру и благостању света у коме живимо“! Али то није посланство Цркве! То није њена мисија у свету! То заправо није еванђелска наука, она због које се Христос оваплотио, и распет био на Крсту, Васкрсао и Вазнео се затим на небеса да би људску природу поставио са десне стране Бога и Оца! То јесте папистичка идеологија, страна Еванђељу, и чињеница је како је Православна свест у српског верника већ одавно промењена – да је у великој мери под утицајем папистичке, такође и протестантске, науке – али ипак је сувише када се такве речи слушају из уста Српског Патријарха! Те речи би свакако приличиле припаднику неке Службе (Тајне или Јавне), али никако не Епископу, наследнику светих Апостола, уз то и предстојатељу Помесне Цркве! Слично би се могло рећи и за изјаву – „Религија има велику моћ, велику могућност“. Тако не говори Православни Патријарх! Али и то је само показатељ у коликој мери је посветовњачење захватило поједине великодостојнике Српске Цркве. Они су се, оваквим и сличним изјавама и поступцима то недвосмилено показују, скоро у потпуности отуђили од Христове науке. Они више нису проповедници Христа! Пре би се могло рећи да су проповедници Новог Светског Поретка, и слуге његових носилаца.

Комплетан прилог прочитајте на адреси:

http://www.eparhija-prizren.org/saopstenja/2012/781-veoma-zabrinjavajuca-poseta-patrijarha-zagrebu.html

Radnici „Neobusa“ umesto plata dobili kese s paštetom i deterdžentom

 

Radnici „Neobusa“ umesto plata dobili kese s paštetom i deterdžentom

M.S./Radio 021 | 29. 06. 2012. – 08:55h | Foto: Radio 021 | Komentara: 74

Radnici novosadskog „Neobusa“ su, umesto osam neisplaćenih zarada, dobili jednokratnu pomoć u vidu dve kese sa paštetom i deterdžentom, prenosi novosadski Radio 021.

Jedan od radnika sa paštetama umesto plate

Paketi su stigli na inicijativu pokrajinskog sekretara za rad Miroslava Vasina, jer novac za izgladnele radnike nije obezbeđen, piše Radio 021 na svom sajtu.

– Kao što možete i da vidite, od te silne najbolje privatizacije ostale su nam ove kese, koje mi se gade i vidim ih kao poniženje, ali moram da ih uzmem – kaže

radnik „Neobusa“ Milko Drobnjaković.

Prema njegovim rečima, proizvodnja je još kako-tako i išla, dok gradska preduzeća nisu počela da ignorišu ponude „Neobusa“ prilikom javnih nabavki.

Drobnjaković dodaje da je zbog takve situacije i saudijski vlasnik digao ruke od rukovođenja preduzećem, jer ne može da očekuje uspeh kada „Neobus“ ne može da proda autobus ni u svom gradu.

Predsednik sindikata u ovom preduzeću Milan Šuštum kaže za 021 da „Neobus“ ne može ni u stečaj, gazda firme, šeik Ali Magrabi Mohamedali je do septembra na godišnjem odmoru u Kanu, proizvodnja stoji, a radnici ne dobijaju plate.

– Radnici su tu da rade i da budu za to plaćeni. A obećanjima smo, priznajem, verovali. Obećavali su nam da će firma raditi, da ćemo imati posla, da ćemo živeti normalno, i mi smo u to poverovali. Kad ono, paf, nije prošlo ni godinu dana, ono došlo do kolapsa – kaže Šuštum.

Radio 021 piše da je „Neobus“ u minusu za oko 4,5 miliona evra, računajući stari dug i blokadu Razvojne banke Vojvodine od 228 miliona dinara.

„Da situacija bude apsurdnija, reč je o zaposlenima u preduzeću koje su bivši predsednik Srbije Boris Tadić i vojvođanski premijer Bojan Pajtić ne tako davno ocenili kao najbolju privatizaciju u Srbiji“, prenosi novosadski radio na svom sajtu.

РЕНЕСАНСА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЈЕ БЕЗАЛТЕРНАТИВНА АЛИ И МОГУЋА

РЕНЕСАНСА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЈЕ БЕЗАЛТЕРНАТИВНА АЛИ И МОГУЋА

Српсака православна црква, у овом стању у којем се сад налази, не само да не може опстати већ је осуђена на пропаст, питање је само времена. Ма колико ми то па и силом зауставити хтели неће нам успети уколико трезвеног духа не сагледамо истинску ситуацију у којој се налази и на основу тога не предузмемо мере поновног васкрсења истинског духа. Тог истинског духа са којим су некад наши свештеници и великани на основи свог сазнања укорак ишли. Међутим, садашња ситуација, не само у православној цркви, је таква да се дух по божијој вољи неуморно развија погоном истине док нам свештеници каскају за њим. Тако је дошло до тога да се славе свети дани у данима погрешног датума што води до губљења вере у истинитост оног што нам свештеници преповедају а стим и до губљења верника јер ко би још хтео и био спреман да верује у лаж и да гине за исту! То је, трезвено гледано тако, што и полуобразовани човек зна, најкасније од Миланковићевог календара насталог на математичкој основи, да славимо празнике па и оне највеће погрешног датума и то не само ми православци већ то чине и католици! Из којег разлога су се наши духовници односно свештеници, целокупно свештенство, успавали и заостали за развојем духа а и математика је део њега, не бих хтео на овом месту да говорим. Без обзира, дали их је успавала удобност или раскош или нешто сасвим друго остаје чињеница да славимо наше празнике по погрешном календару! Прихваћање и озваничавање Миланковићевог календара је прилика за православну цркву да се врати начелима истине коју би једног дана, хтели или не, признале и друге светске религије као водећу инстанцу па је, хтели или не, и прихватиле јер у лажне датуме ускоро неће нико веровати! Истина и љубав су параметри којима се треба равнати уколико не би хтели да каскамо за развојем духа и духовности односно истином како би уопште могли обстати! Као све цркве тако је и правослана преповедала љубав као најбитнији елемент нашег обстанка. Томе су цркве светских размера мање или више остале доследне од Христовог времена до данас док се према науци и истини коју наука доказује односи површно да не кажем погибељно-занемарујуће. Уместо да се ослушне шта нам она казује игнорише је па чак се и иде на одстојање што је довело до раскорака науке и цркве односно вере и истине! Не може се вером преповедати једно а науком доказивати друго а да то не заврши свеобухватном катастрофом. Способност човека научно деловати је Богом дата способност без које нам нема опстанка. Зато треба добро прислушнути и послушати шта нам је тиме речено да би се могло ићи укорак са душевности, духом односно животом и истином да, обстати! Само тако ће мо сачувати древну цркву од тоталне пропасти и капитулације пред науком и истином! Озваничимо Милутиновићев календар како би нас и друге па и светске религије из љубави због Божије истине следиле. Силом се не може ништа на дуже а камоли вечне релације остварити нити опстати! Пружимо прилику другима да нас због истине из љубави следе уместо из мржње да затиру! Само са љубављу истином и памети, моћи ће српској православној цркви земаљсо благо и небеско царство на вечита времена бити и остати. Почнимо са Миланковићевим календаром а наставимо са ослушкивањем онога што нам Бог кроз науку казује како би живели у равнотежи духа, вере и истне.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

ДН