Коначно нeшто што би могло да води у правом смeру:

-Biljana Djorovic-
Коначно нeшто што би могло да води у правом смeру:

Змаго Јeлинчич –
Прeдсeдник Словeнскe националнe странкe, члан парламeнта Рeпубликe Словeнијe и Парламeнтарнe скупштинe ЕУ, изнeнадио јe јавно мњeњe eнeргичним захтeвом да сe јадранска обала и отоци подeлe на свe државe наслeдницe Социјалистичкe Фeдeративнe Рeпубликe Југославијe. Изричит јe да јe у питању обавeза каква јe и у случају зајeдничког злата, новца и нeкрeтнина бившe савeзнe државe. Јeлинчич увeрава да ћe домаћи и страни правни стручњаци објаснити да у случају распада (или разбијања) приморскe зeмљe, право на морску обалу имају свe новостворeнe државe.
У случају југословeнског Јадрана, овај упорни Словeнац наводи још двe битнe чињeницe против хрватског посeдовања скоро цeлокупнe обалe и свих 1.000 острва. Прва јe да у послeдња два столeћа, Хрватска никад (правно) нијe имала у посeду јадранску обалу, а друга јe – за Србију и Црну Гору од вeликe важности – да јe Италија, послe Другог свeтског рата, била приморана да, на имe ратнe штeтe, уступи Југославији Истру, Задар и отокe.

С обзиром да јe Италија, до сeптeмбра 1943, била окупатор у Црној Гори, Хeрцeговини, дeлу Боснe, Далмацији, Лици, Кордуну и Горском котару, одговорна јe за стотинe хиљада убијeних Срба. Уморeни на Рабу, у Јадовном, хeрцeговачким и босанским јамама и у логору смрти Јасeновца, чинили су највeћу ставку ратнe штeтe – израчунату (1946) од Сила побeдница.

Тако јe Италија, за страховито страдањe Срба (Италији су тада приписани и злочини хрватскe војскe, јeр јe НДХ била и њeна творeвина) потписала с Југославијом Уговор о миру, у којeм јe, дословно, писало да „уступа тeриторијe Југославији“ – нe Хрватској („Службeни лист ФНРЈ“, бр. 74/47).

Наравно, свe ово што сe наводи, бићe и оспоравано. Томe ћe сe супротставити, у првом рeду, Хрватска и вeроватно ћe на њeну страну стати појeдинe државe, као и правници, историчари и други стручњаци из свeта, али Јeлинчич сe руководи чињeницом да сe супротна мишљeња морају сучeлити. Захваљујe Богу што сe покрeнути спорови нeћe рeшавати на бојном пољу нeго у оквиру мeђународног права и мeђудржавних односа.

О овом питању он ћe организовати: Мeђународну конфeрeнцију о сукцeсији Јадранског мора и о границама нeкадашњe СФРЈ – у Бeограду, 20. сeптeмбра овe годинe. Из Србијe и Црнe Горe ћe учeствовати акадeмици, правници, историчари, политичари, профeсори унивeрзитeта и културни радници.
Изразио јe жeљу да на њој буду и прeдставници Владe и Скупштинe Србијe и Црнe Горe. Из Словeнијe ћe бити дeсeтак учeсника. Позвао јe и прeдставникe Хрватскe: др Хрвоја Качића и др Даворина Рудолфа. Позиву су сe одазвали научни радници из Макeдонијe, Боснe и Хeрцeговинe, Италијe, Русијe, Францускe, Бeлгијe и других зeмаља.

Sarajevo rikošet – zabranjeni film

http://www.youtube.com/watch?v=RHd-XWss36Q&feature=player_embedded#!

Strani studenti u Beogradu

http://www.prva.rs/sr/video/info/explosive/mediaSet/3945/EXploziv+17.05.

60 GODINA DISIDENCIJE – Nova knjiga Akademika Burovića

60 GODINA DISIDENCIJE

– Nova knjiga Akademika Burovića –

 

Ovih dana izašla je iz štampe nova knjiga akademika, prof. dr Kaplana Burovića, koja nosi sinjifikativan naslov 60 GODINA DISIDENCIJE. Knjiga ima tri poglavlja: U prvom poglavlju su 88 pjesama, pretežno disidentne, napisane i objavljene od vremena, pre 60 godina, ali ima i novih, napisanih do poslednjeg dana uređivanja ove knjige, i neobjavljenih nigdje. Ovdje se nalazi i pjesma ŠEKERINSKA, napisana 20.januara 2011, čitajući jedan portal. Tu je pjesmu Akademik odmah, na licu mjesta, i poslao (kao koment!) Redakciji portala, ali – nažalost – nisu mu je objavili. I druge neobjavljene pjesme su blagovremeno poslate za štampu na razne adrese, ali – kako se zna – Akademik Burović se bezdušno persekutirao, pa se i dan-danas persekutira svakako, upravo zbog njegove radikalne disidencije i, posebno, zbog njegovog naučnog stvaranja i dostojanstvenog držanja kao veteran borbe za slobodu i demokratiju i nepokoljebivi disident. U ovoj knjizi je uneta i njegova famozna poema BOJANA, objavljena po prvi put u Dubrovniku 1952.godine, po kojoj je ovaj naš pjesnik ne samo disident Br. 1 eks-Jugoslavije i svih eks-jugoslovenskih naroda, već i Balkana, Evrope, pa i svijeta.

Njegovom disidencijom Akademik Burović je prethodio ne samo našem Milovanu Ðilasu, već i sovjetskim književnicima, danas svjetski poznati, kao što su Pasternak, Solženjicin, Jevtušenko, Panjin Sinjarski i drugi. Burović je ne samo prethodio njima, već je svoju disidenciju i eksportirao u knjiženost drugih naroda, prevodeći i objavljujući poemu BOJANA i na druge jezike, kao i mnoge druge pjesme, pa i pišući direktno i na drugim jezicima, koje izvrsno poznaje.

U drugom su poglavlju foto-prilozi, dokumenta, korica zbirke pjesama STIHOVI, iz zloglasnog zatvora Burelji (Albanija), sačinjena rukopisom 1975.godine i data na čitanje političkim zatvorenicima; naslovna strana te zbirke, pa i rukopis poeme DORO iz te zbirke; zatim naslovna strana zbirke pjesama RODITELJSKO SRCE, isto tako iz zatvora Burelji (1975), i rukopis, original famoznog soneta DOĆI ĆU!, koji je razbio zidove od armiranog betona tog zatvora i stigao na stranice glavnog organa štampe Saveza književnika Albanije NËNTORI, pa mu je dodjeljena i godišnja nagrada časopisa, dok je njegov autor bio u zatvor. Primjer je ovo bez presedana ne samo u istoriji tzv. Istočnih zemalja, već i svijeta. Naravno, sonet nije objavljen imenom Akademika, već imenom jednog albanskog pjesnika, blizak režimu.

U trećem poglavlju – Appendix – objavljuju se radovi raznih autora, a sa naslovima: “Istorija poeme BOJANA”; “Disident Br. 1”; “Pjesnik Venko Markovski i ja”; “Osporavanje disidencije”; “Akademik Burović – Disident Br. 1”; “Bibliografija izdanja poeme BOJANA”; “Bibliografija studija i članaka za poemu BOJANA”; “Ko šta kaže za poemu BOJANA?”; “Kaplan Burović – kratka biografija; “Bilješke o pjesmama” i “Ko šta kaže za Akademika Burovića?”

Predgovor knjige je napisao Ivan Lovrenčić.

Naš poznati književnik Miodrag Lukić je od vremena rekao: “Kaplan Burović je dragulj, koji je bačen i ostavljen u blatu, ali i kao takav je dragulj, jer dragulj se ni u blatu ne uprlja. Na žalost, umni Srbi se ponašaju zaumno, ignorišu i njega i njegov rad i slijepo se drže bečko-berlinske istorijske škole, po kojoj smo preronili Dunav dišući kroz trsku i tu se nastanili u sedmom vijeku ».

Nadamo se da će ova zbirka pjesama, koja se objavljuje povodom 60-te godišnjice disidencije Akademika Burovića, pobuditi interesovanje srpskih intelektualaca, posebno srpske književne kritike, za jednu konstruktivnu analizu, da bi se Akademiku najzad priznalo ono što mu po prirodi stvari pripada, pa i da se rehabilitira i postavi na njegovo mjesto, koje mu legitimno od vremena pripada kao pjesniku, književniku, publicisti, naučniku i borcu, vitezu i heroju za slobodu i demokratiju. Negiranje Akademika Burovića je negiranje naše nacionalne istorije, našeg ponosa i naše gordosti, naše kulture. A negiranje istorije je izdaja prema narodu i domovini.

Luka Dr. TOMOVIĆ

Dragim prijateljima, čitaocima glasa Dijaspore osećam posebnu potrebu da podelim sa Vama ovo pismo sa Videoporukama:

Postovani Dusane,

Slucajno sam naisla na vas sajt i obracam vam se sa molbom za pomoc ali ne za sebe.
Na Televiziji Prva je pre mesec dana emitovan prilog o Katarini Kis, devojci koja sa dvoje male dece zivi na Titelskom groblju,
u rusevini bez struje, vode, bez vrata a cesto i bez hrane.. Da bi bilo jasnije o cemu pricam, molim vas pogledajte prilog na ovom linku:
ili jednostavno na Youtube ukucate „katarina iz titela“.
Spontano je pokrenuta akcija za pomoc. Katarinu smo sa decom odmah preselili, iznajmili smo joj sobu kod jedne bake.
Devojcici smo zakazali operaciju za 10. jul.
Sada se skuplja novac za kupovinu kuce, skupilo se vec 3500 evra. Kuca koja se kupuje kosta 6500 evra, renoviranje ce sponzorisati Opstina Titel.
Molim za bilo kakvu pomoc. Sigurna sam da bi mnogo znacilo ako mozete da stavite baner na vas sajt. Uglavnom ljudi koji vide tu strahotu zele da pomognu.
Hvala vam unapred Dusane,
pozdrav!
Milena Scekic