У најстрожијем центру града Суботице у згради Корзо 9 немам воде

За Крст часни и слободу златну !!!ВЕРА, СЛОГА, ТРПЉЕЊЕ, ЗАХВАЛНОСТ  !!!
Раб Христов
Душан М. СтојановићDuschan M. StojanowitschDushan M. StoyanowichDusan M. Sztoyanovics

Помаже Бог драга Браћо и Сестре,Поштоване Даме и Господо,

у најстрожијем центру града Суботице у згради Корзо 9 немам воде јер само 0,5 литара воде исцури за једну минуту и све је то ради 150 година старих водоводских цеви и нових инсталираних купатила, кафића, тоалета који су за непуних десет година где су сви  приватни станови у пословне просторе без ичије сагласности претворени и урађени који никада нису пре тога постојали.

Градска управа, скупштина града Суботице и сви одговорни у ЈКП водовод и канализација  нераде ништа да би се ситуација која је сада у потпуном колапсу налази решила по стандардима 21. века.

Срамота једна да ником не одговарају страначки директори ЈКП и администрација града, одборници града Суботици ради сопствених интереса и користи, нестручни, корупни и похлепни коме су места у затвору а не на слободи да народ пљачкају и угњетавају је најбољи доказ зграда у Корзо 9 24101 Суботица.

Деценијама пишем и опомињем „као да бацам бибер на зид“  нико неслуша, нико не одговара на електронску пошту и пре свега за ово катастрофално стање у центру града Суботице  не одговара.

Град Суботица са ЈКП водовод и канализација ми више ни воде за пити неда, а камоли да се окупам како је то достојно у 21. веку.

Молим све људе добре воље како у отаџбини тако и у расејању да овај проблем  схвате озбиљно и да све одговорне како у скупштини града Суботице око 70 одборника, тако и целокупу градску управу од око 420 особа и ЈКП водовод и канализацију са директором на челу пред лице правде изведу и казне.

Дуг града Суботице који је у последњих 12 година драстично висок ради сопствених интереса и користи мора такођер да се обелодани и свима доступан покаже.

Нов приватан базен за купање „на Прозивци“ је само један мали доказ како се вода олигархима, тајкунима, страначким пајташима даје, а у најстрожијем центру града Суботице која је све ово изградила „на Прозивци“ све отима и уништава деценијама.

Докле да трпимо и шта да очекујемо ?!

Срамота једна да појединцима града Суботице а и у институцијама  Републике Србије  устав и закони  ништа не значе и да раде шта хоће и како хоће.

Нека свакоме Господ Бог подари по делима својим.

С братским поздравомС поштовањем

Раб Христов


Душан М. Стојановић

“Свијеће за 12 бањалучких беба” – догађај организују њихови вршњаци

Маја 1992. године у бањалучком породилишту умрло је 12 беба због недостатка кисеоника, који није могао бити допремљен копненим путем због блокаде Бањалуке, а ни ваздушним путем због одлуке Савјета безбједности УН о забрани летења изнад БиХ.

“Свијеће за 12 бањалучких беба” – догађај организују њихови вршњаци

facebookreporter.org

Зоран Влашковић: Искорењују српску историју на Косову и Метохији!

Зоран Влашковић: Искорењују српску историју на Косову и Метохији!

Зоран Влашковић, 07.03.2012.
Фонд Слободан Јовановић

Нечувено уништавање српских споменика  на Косову и Метохији од стране Албанаца

Прави злочин према српској историји, али и природи, албански сепаратисти и вандали су починили јуна 1999. године када су посекли бор Цара Душана у Неродимљу код Урошевца, кога је ту лично засадио Цар Душан Силни 1336. године. Горостасни 30 метара висок бор је био под заштитом као споменик природе, али је на свој 663 рођендан те 1999. године посечен и избрисан са лица земље. Још један велики белег српске историје је уништен.

Албански вандализам уништења свега српског на Косову и Метохији наставља се и данас пред очима читавог света, а то нечувено дивљаштво нико од те међународне заједнице оличене у КФОР-у, УНМИК- у, ЕУЛЕКС-у, ОЕБС-у и другима овде није покушао да заустави, а камоли да санкционише. Албанци, очито је, не желе да виде ништа српско на Косову и Метохији, па из тог разлога искорењују српску историју са овог простора. На слици: Бор којег је у Неродимљу посадио лично цар Срба, Грка и Арбанаса Душан Силни, 1336. године. Преживео скоро шест векова турске окупације, али су га албански сепаратисти уништили 1999. године.

Албански вандализам уништења свега српског на Косову и Метохији наставља се и данас пред очима читавог света, и то нечувено дивљаштво нико од те међународне заједнице оличене у КФОР-у, УНМИК-у, ЕУЛЕКС-у, ОЕБС-у и другима овде није покушао да заустави, а камоли да санкционише. Албанци, очито је, не желе да виде ништа српско на Косову и Метохији, па из тог разлога искорењују српску историју са овог простора.

Од доласка УНМИК-а и КФОР-а, половином 1999. године до данас, Албанци су јужно од Ибра из сваког града срушили и уклонили апсолутно све српске споменике, спомен плоче, спомен чесме, бисте српских знаменитих личности и друга српска историјска знамења.

Тако су Албанци још 1999. године из центра Гњилана срушили споменик Кнезу Лазару, из Обилића споменик Милошу Обилићу, а из Приштине су такође јуна те године срушили споменике Вуку Караџићу, Његошу, Доситеју Обрадовићу, испред свих школа срушене су бисте знаменитих српских писаца, а испред спортског центра ”Боро и Рамиз” такође је срушен споменик народним херојима Бори Вукмировићу и Рамизу Садику.

У центру Урушевца срушен је и поломљен споменик Цару Урошу испред цркве Светог Уроша у центру града. Апсолутно у свим градовима Албанци су порушили све бисте српских историјских личности, као и спомен плоче на историјским објектима.

Колико је осион албански национализам говори и случај више пута покушаног минирања Споменика братству и јединству у центру Приштине који је и данас у бодљикавој жици, али су зато из центра Урошевца прво срушили па уклонили Споменик братству и јединству, што само сведочи да они желе етнички чисто албанско Косово. Албански вандали су јуна и јула 1999. године покушали и рушење Споменика косовским јунацима на Газиместану, али осим мањег оштећења није било веће штете на монументу српске историје.

Етноцид

Од 1999. године до сада, албански вандали су на Косову и Метохији срушили и запалили 155 цркава и манастира, а четири цркве су у потпуности избрисане са лица земље.

Такође у овом периоду, Албанци су на две трећине територије Косова и Метохији у потпуности уништили сва српска гробља и на њима порушили 9.750 споменика, што до сада никада није забележено у Европи.

Колико је рушилачки, дивљачки албански фанатизам на искорењивању свега српског на Косову и Метохији сведочи и рушење и уклањање спомен чесме Кнеза Лазара из центра Гњилана, на сам Видовдан 2009. године. Тако су грађани Гњилана остали без градске воде са чесме у центру града само зато што је била посвећена знаменитом српском Кнезу Лазару који је погинуо у Косовском боју.

Колико су велики непријатељи према мртвим објектима који имају везе са Србима и Србијом говори случај рушења на парампарчад споменика руском конзулу Николају Шчербини у јужном, албанском делу Косовске Митровице, јуна 1999. године. Руски конзул Шчербина је убијен почетком 1903. године, такође у јужном делу К.Митровице, од стране Албанаца. Да би искоренили руско из овог дела града, Албанци су у потпуности срушили и некадашњу зграду руског конзулата у јужном делу подељеног града на Ибру и на њеном месту подигли тржни центар.

До сада још нико није одговарао за овај нечувени вандализам и дивљаштво албанске заједнице над српским народом, над српском историјом и на српском простору.

Споменик Кнезу Лазару данас је у српском селу Шилово.

“Шта је Босна и по` Арбаније?/ Ваша браћа од оца и мајке”, писао је велики Његош пре скоро два века. На слици: Срушени споменик Његошу у Приштини 1999. године.

Споменик Вуку Караџићу у Приштини, порушен 1999. године.

Спомен чесма Кнеза Лазара у Гњилану, срушена је на Видовдан 2009. године,.

Зоран Влашковић, 07.03.2012.
************

Један коментар

Ненад 08.03.2012. у 19:11

“Прави злочин према српској историји…”, како каже аутор овог невероватно доброг текста који је уз то и документован фотографијама тих злочина, али треба додати прави злочин и према хришћанској и европској цивилизацији.

Ко само причита овај текст и види ове фотографије треба да се запита шта ће нам та ЕУ кад она није ни прстом мрднула да све те бројне злочине заустави, напротив, подржава их.

СВАКА ЧАСТ АУТОРУ ВЛАШКОВИЋУ на храбрости, на тексту, на фотографијама, на педантном хронолошком бележењу злочина над српским народом и упорном подсећању на њих! Свака част на свему, јер нам отвара очи сваким својим текстом!

Like this:

Be the first to like this.

Republika Srpska Krajina (1994) – Ceo dokumentarac

http://www.youtube.com/watch?v=ubRbStORWro&feature=player_embedded

Резултати Оџачког хаику фестивала 2012.

Готови су резултати Оџачког хаику фестивала 2012.

НАГРАЂЕНИ ЦИКЛУС

Борисав Трајковић, Сомбор

I НАГРАДА

Милијан Деспотовић, Пожега

II НАГРАДА

Александар Обровски, Нови Сад

III НАГРАДА

Boris Nazansky, Загреб

Реч уредника
Садашњост је извор и суштина хаикуа, што значи да је сваки тренутак нашег живота подједнако важан, јер у себи носи клицу вечности. То је могуће разумети само ако смо спремни да пажљиво посматрамо природу и њене суптилне промене. Зато је хаику поезија садашњег тренутка, а њена лепота проистиче из чистоте, једноставности и изворности којима се свима блиске и познате ствари и појаве, природа и човек као њен део, виде и доживљавају на нови начин. Пажљиво посматрање онога што се догађа око нас, разоткрива чудесни смисао света природе и људског живота. Песник хаикуија запажа сваки покрет биљака, животиња и људи и у својој безграничној будистичкој љубави и самилости постаје близак инсекту, дрвећу, цвету, свему што бива и прође. При томе, хаику песник мора да уочи или наговести неку супротност између појава, чија пројекција и разрада у сложено, неразрешено и неразрешиво јединство од стране читаоца-дају поетској слици у седамнаест слогова прави смисао, оправдавају њено постојање. Ево једног сјајног примера песника по имену Кјораи, из златног доба хаику поезије, који потврђује поменуте принципе космичког заједништва природе и човека и свејединства постојања универзума: Непомичан се чини / а копа земљу / човек на њиви.
Други принцип хаику стваралаштва може се назвати искреношћу. То је искреност према себи, према природи, пред чудесношћу живота у најразличитијим формама и манифестацијама. Хаику песник није у првом плану, он не истиче своју субјективност, размишљање, мудровање или поучавање – више је пажљиви посматрач, него учесник збивања које описује. Хаику је став поверења према свету, прихватања његове сложености, хармоније и лепоте. При томе је животност хаикуа важнија од било какве форме или унапред задатог поетског канона или правила. Хаику је посвећен наизглед малим, а заправо великим темама и драмама људског живота. Хаику је више интуитиван, него апстрактан или интелектуалан. Зато је свако од нас потенцијални креатор и читалац хаикуа, у мери у којој је спреман да овој уметности приступи отворене душе и отвореног срца. Да схвати да је његов живот кратак, али и јединствен и непоновљив, као кратко тражење заклона пред летњим пљуском. И најмања ствар постаје велика ако јој се приђе довољно близу.
Трећи принцип хаику стваралаштва јесте једноставност. У најбољој зен-будистичкој традицији, дух хаику песника требало би да буде савршено миран и јасан, попут површине чистог планинског језера у којем се савршено огледа и месечева сенка и птица која га надлеће. Онај ко постигне овакав душевни мир и усредсређеност, спреман је да напише своје прве хаику стихове. Хаику није намењен само ретким и посвећеним, већ свима који су спремни да читају велику космичку књигу и да слушају синфонију природе и човека За хаику песника, његови су стихови само пољубац песми живота.
За истинске поштоваоце и приврженике, хаику је много више од једне егзотичне песничке форме. Хаику је животни став, поглед на свет, поетска и животна мисија која пружа руке пријатељства, сарадње и љубави према сродним душама у читавом свету. Зато није чудо да се хаику покрет шири на различитим меридијанима, кроз нове песничке књиге, препеве, конкурсе, фестивале, интернет сајтове и форуме. Већ пуне 23 године афирмацији и популарности хаику поезије у нашој земљи и региону, али и њеном квалитету и уметничким дометима, снажно доприноси фестивал у Оџацима. Овогодишњи фестивал, најбројнији до сада, окупио је 192 учесника, тридесетак више у односу на прошлу годину. Они су конкурисали са својим песмама, а мањи број послао је и хаику циклус као сложенију стваралачку форму.
Ове године по лепоти и хармонији хаику израза издвојио се циклус под насловом Сусрет. У њему се на једноставан, а истовремено дирљив и искрен начин, бележи тренутак матурског сусрета у којем учесници препознају своје блиске другове из најлепшег, ђачког доба, у поплави успомена која се завршава једном скривеном сузом за младошћу која је заувек прошла. Трећенаграђени хаику кроз слику људи који излазе са станице док звиждук воза улази, звуком и сликом у исти мах подсећа на с на питање ко смо и куда идемо. Другонаграђени хаику персонификује дрво које се спрема на починак, указујући на универзални природни ритуал смираја и буђења и вечите обнове живота. Прва награда припада хаику песми која на маестралан начин дочарава суштину хаикуа: мистичност месечине, парадоксални призор мокрих дечјих панталона и суве сенке, као и хумор и благост којом се поменуте супротности разрешавају и помирују у једној вишој перспективи и хармонији. Укратко, 23. фестифал хаику поезије у Оџацима још једном је оправдао своју мисију у служби уметности и повезивања људи спремних да на живот гледају из перспективе која показује да смо лепота може спасити свет.

   Жељко Вучковић

Н А Г Р А Ђ Е Н И  И  П О Х В А Љ Е Н И

 

НАГРАЂЕНИ ЦИКЛУС

Борисав Трајковић, Сомбор

„СУСРЕТ“

Матурски сусрет.
Поплава успомена
испуни ме свог.
*
Школско двориште.
Радознали погледи:
„Ко оно беше“?
*
С другом из клупе
дуго се гледамо-па
снажан загрљај.
*
Ах, ти сусрети!
Још би чувао њен лик
из ђачких дана.
*
Слику младића
потпуно прекри лик-тог
ћелавог дебељка.
*
За сваки сусрет
све више успомена.
И слике деце.
*
Све нас је мање.
И све дуже стојимо
У ставу: Мирно.
*
После поздрава
старица неприметно
обриса очи.

I НАГРАДА

Милијан Деспотовић, Пожега

Зимска месечина:
панталоне дечака мокре
а сенка сува.

II НАГРАДА

Александар Обровски, Нови Сад

Гомиле лишћа
око сваког стабла-дрво се
скинуло пред спавање.

III НАГРАДА

Boris Nazansky, Загреб

чекаоница
звиждук воза улази
људи излазе

П о х в а љ е н и   у ч е с н и ц и

Едуард Тара, Румунија

Пламен пролази
од шибице до свеће –
Велики петак

Катарина Ђукић, Оџаци

Дивља јабука –
румене цветове
трње чува.

Драган Ј. Ристић, Ниш

не успављујеш ме
него разбуђујеш
славују, стани!

Зоран Додеровић, Нови Сад

Велики петак.
У посну трпезу стала
и једна суза.

Пролећна киша
поквасила страшилу
ново одело.

Милица Илић Гачић, Ваљево

Звук хармонике
из дворишта. У колу
плотови стари.

Радослав Џудовић, Косјерић

КОШУЉЕ

Немо се грле,
Игром ветра и жице,
Дуги рукави.

Душан Мијајловић Адски, Ниш

Венац паприке
надживео све укућане –
кад би проговорио

Веселин Брновић, Подгорица

Зрио сунцокрет
сад не иде за сунцем –
ход му отежан.

Љубинка Тошић, Ужице

Те љубичице
берем – сад…себи сама
кораци спори.

Чедо Ковачевић, Подгорица

Почиње трулеж
Далматинских борова
Венеција тоне

Svet po Monsantu! (ceo film)

http://www.youtube.com/watch?v=wtzlq9yJons&feature=player_embedded#!

У тајним базама на Косову бојовници сиријске опозиције пролазе борбену обуку

Јевгениј БАРАНОВ, специјални дописник Првог канала са Балкана: У тајним базама на Косову бојовници сиријске опозиције пролазе борбену обуку. Овакве новости, које се преносиле новинске агенције још почетком маја, практично су остале непримећене, без обзира на сву сензационалност. У интервјуу нашем програму, министар унутрашњих послова Косова, Бајрам Реџепи, признао је да Косово преговара са сиријским опозиционарима, као и да његове јединице обучавају људе из Либије, а што се тиче припрема бојовника из Сирије, он рекао да о томе ништа не зна, али му се ипак омакло да оно чиме се бави НАТО на Косову не улази у сферу његове компетенције.

Општепознато је да војним крилом сиријске опозиције, као и нове либијске власти које издржавају Муслиманска браћа, управља Ал Каида и финансира Саудијска Арабија. Поново постављено питање о нарастајућој улози раидкалних исламиста у овом делу Европе из познатих разлога се поново појавило.