Готови су резултати Оџачког хаику фестивала 2012.
НАГРАЂЕНИ ЦИКЛУС
Борисав Трајковић, Сомбор
I НАГРАДА
Милијан Деспотовић, Пожега
II НАГРАДА
Александар Обровски, Нови Сад
III НАГРАДА
Boris Nazansky, Загреб
Реч уредника
Садашњост је извор и суштина хаикуа, што значи да је сваки тренутак нашег живота подједнако важан, јер у себи носи клицу вечности. То је могуће разумети само ако смо спремни да пажљиво посматрамо природу и њене суптилне промене. Зато је хаику поезија садашњег тренутка, а њена лепота проистиче из чистоте, једноставности и изворности којима се свима блиске и познате ствари и појаве, природа и човек као њен део, виде и доживљавају на нови начин. Пажљиво посматрање онога што се догађа око нас, разоткрива чудесни смисао света природе и људског живота. Песник хаикуија запажа сваки покрет биљака, животиња и људи и у својој безграничној будистичкој љубави и самилости постаје близак инсекту, дрвећу, цвету, свему што бива и прође. При томе, хаику песник мора да уочи или наговести неку супротност између појава, чија пројекција и разрада у сложено, неразрешено и неразрешиво јединство од стране читаоца-дају поетској слици у седамнаест слогова прави смисао, оправдавају њено постојање. Ево једног сјајног примера песника по имену Кјораи, из златног доба хаику поезије, који потврђује поменуте принципе космичког заједништва природе и човека и свејединства постојања универзума: Непомичан се чини / а копа земљу / човек на њиви.
Други принцип хаику стваралаштва може се назвати искреношћу. То је искреност према себи, према природи, пред чудесношћу живота у најразличитијим формама и манифестацијама. Хаику песник није у првом плану, он не истиче своју субјективност, размишљање, мудровање или поучавање – више је пажљиви посматрач, него учесник збивања које описује. Хаику је став поверења према свету, прихватања његове сложености, хармоније и лепоте. При томе је животност хаикуа важнија од било какве форме или унапред задатог поетског канона или правила. Хаику је посвећен наизглед малим, а заправо великим темама и драмама људског живота. Хаику је више интуитиван, него апстрактан или интелектуалан. Зато је свако од нас потенцијални креатор и читалац хаикуа, у мери у којој је спреман да овој уметности приступи отворене душе и отвореног срца. Да схвати да је његов живот кратак, али и јединствен и непоновљив, као кратко тражење заклона пред летњим пљуском. И најмања ствар постаје велика ако јој се приђе довољно близу.
Трећи принцип хаику стваралаштва јесте једноставност. У најбољој зен-будистичкој традицији, дух хаику песника требало би да буде савршено миран и јасан, попут површине чистог планинског језера у којем се савршено огледа и месечева сенка и птица која га надлеће. Онај ко постигне овакав душевни мир и усредсређеност, спреман је да напише своје прве хаику стихове. Хаику није намењен само ретким и посвећеним, већ свима који су спремни да читају велику космичку књигу и да слушају синфонију природе и човека За хаику песника, његови су стихови само пољубац песми живота.
За истинске поштоваоце и приврженике, хаику је много више од једне егзотичне песничке форме. Хаику је животни став, поглед на свет, поетска и животна мисија која пружа руке пријатељства, сарадње и љубави према сродним душама у читавом свету. Зато није чудо да се хаику покрет шири на различитим меридијанима, кроз нове песничке књиге, препеве, конкурсе, фестивале, интернет сајтове и форуме. Већ пуне 23 године афирмацији и популарности хаику поезије у нашој земљи и региону, али и њеном квалитету и уметничким дометима, снажно доприноси фестивал у Оџацима. Овогодишњи фестивал, најбројнији до сада, окупио је 192 учесника, тридесетак више у односу на прошлу годину. Они су конкурисали са својим песмама, а мањи број послао је и хаику циклус као сложенију стваралачку форму.
Ове године по лепоти и хармонији хаику израза издвојио се циклус под насловом Сусрет. У њему се на једноставан, а истовремено дирљив и искрен начин, бележи тренутак матурског сусрета у којем учесници препознају своје блиске другове из најлепшег, ђачког доба, у поплави успомена која се завршава једном скривеном сузом за младошћу која је заувек прошла. Трећенаграђени хаику кроз слику људи који излазе са станице док звиждук воза улази, звуком и сликом у исти мах подсећа на с на питање ко смо и куда идемо. Другонаграђени хаику персонификује дрво које се спрема на починак, указујући на универзални природни ритуал смираја и буђења и вечите обнове живота. Прва награда припада хаику песми која на маестралан начин дочарава суштину хаикуа: мистичност месечине, парадоксални призор мокрих дечјих панталона и суве сенке, као и хумор и благост којом се поменуте супротности разрешавају и помирују у једној вишој перспективи и хармонији. Укратко, 23. фестифал хаику поезије у Оџацима још једном је оправдао своју мисију у служби уметности и повезивања људи спремних да на живот гледају из перспективе која показује да смо лепота може спасити свет.
Жељко Вучковић
Н А Г Р А Ђ Е Н И И П О Х В А Љ Е Н И
НАГРАЂЕНИ ЦИКЛУС
Борисав Трајковић, Сомбор
„СУСРЕТ“
Матурски сусрет.
Поплава успомена
испуни ме свог.
*
Школско двориште.
Радознали погледи:
„Ко оно беше“?
*
С другом из клупе
дуго се гледамо-па
снажан загрљај.
*
Ах, ти сусрети!
Још би чувао њен лик
из ђачких дана.
*
Слику младића
потпуно прекри лик-тог
ћелавог дебељка.
*
За сваки сусрет
све више успомена.
И слике деце.
*
Све нас је мање.
И све дуже стојимо
У ставу: Мирно.
*
После поздрава
старица неприметно
обриса очи.
I НАГРАДА
Милијан Деспотовић, Пожега
Зимска месечина:
панталоне дечака мокре
а сенка сува.
II НАГРАДА
Александар Обровски, Нови Сад
Гомиле лишћа
око сваког стабла-дрво се
скинуло пред спавање.
III НАГРАДА
Boris Nazansky, Загреб
чекаоница
звиждук воза улази
људи излазе
П о х в а љ е н и у ч е с н и ц и
Едуард Тара, Румунија
Пламен пролази
од шибице до свеће –
Велики петак
Катарина Ђукић, Оџаци
Дивља јабука –
румене цветове
трње чува.
Драган Ј. Ристић, Ниш
не успављујеш ме
него разбуђујеш
славују, стани!
Зоран Додеровић, Нови Сад
Велики петак.
У посну трпезу стала
и једна суза.
Пролећна киша
поквасила страшилу
ново одело.
Милица Илић Гачић, Ваљево
Звук хармонике
из дворишта. У колу
плотови стари.
Радослав Џудовић, Косјерић
КОШУЉЕ
Немо се грле,
Игром ветра и жице,
Дуги рукави.
Душан Мијајловић Адски, Ниш
Венац паприке
надживео све укућане –
кад би проговорио
Веселин Брновић, Подгорица
Зрио сунцокрет
сад не иде за сунцем –
ход му отежан.
Љубинка Тошић, Ужице
Те љубичице
берем – сад…себи сама
кораци спори.
Чедо Ковачевић, Подгорица
Почиње трулеж
Далматинских борова
Венеција тоне
Filed under: AKTUELNO, POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA, Srpske Novine, Vesti | Leave a comment »
Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore 
Један коментар
Ненад 08.03.2012. у 19:11
“Прави злочин према српској историји…”, како каже аутор овог невероватно доброг текста који је уз то и документован фотографијама тих злочина, али треба додати прави злочин и према хришћанској и европској цивилизацији.
Ко само причита овај текст и види ове фотографије треба да се запита шта ће нам та ЕУ кад она није ни прстом мрднула да све те бројне злочине заустави, напротив, подржава их.
СВАКА ЧАСТ АУТОРУ ВЛАШКОВИЋУ на храбрости, на тексту, на фотографијама, на педантном хронолошком бележењу злочина над српским народом и упорном подсећању на њих! Свака част на свему, јер нам отвара очи сваким својим текстом!