Лидија Глишић – Како су медији испрали мозак бирачима: детаљна анализа овогодишњих избора.

Пошто посто: медији, избори и слуђивање бирача!


Лидија Глишић

Како су медији испрали мозак бирачима: детаљна анализа овогодишњих избора.

Београд, 14.06.2012

Лидија Глишић Републичка радиодифузна агенција објавила је извештај о структури предизборног програма, односно структури изборног времена које су изборне листе добиле у радио и телевизијским програмима са националном фреквенцијом у предизборној кампањи.

Извештај обухвата заступљеност изборних листа и председничких кандидата у дневним информативним емисијама, у емисијама посвећеним изборима, као и заступљеност изборних листа у плаћеним терминима и изборним огласним порукама.

Велики успех које су Двери постигле на првим изборима на којима су учестовале и поред изборне крађе, чини се још већим после ових изнетих података. Посебно је важно обратити пажњу на однос заступљености у медијима, било плаћеним или неплаћеним терминима, и изборног резултата поједних странака. Да би било јасније о чему говоримо, ево првог примера.

Двери су у укупном медијском изборном времену биле заступљене 2,25 одсто а на изборима су, саме, према, за тежину крађе умањеним резултатима, освојиле 4, 34 одсто гласова.

Испред Двери су на овој листи ЛСВ са 2,29 одсто заступљености (на локалним и покрајинским изборима где је излазио самостално), СВМ – са 2,78 % медијске заступљености и 1,77 одсто освојених гласова, СРС -5,33% и освојених 4,61 одсто гласова,  ДСС – 5, 54% и 7 одсто гласова, СПС-ПУПС-ЈС – 7,63% и 14, 52 одсто гласова, Преокрет – 8,82% и 6,52 одсто гласова, УРС – 16,41% и 5,49 одсто гласова, Покренимо Србију – 17,70% и 24,04 одсто гласова и Избор за бољи живот – 23,75% и освојених 22,11 одсто гласова бирача.

Посебно је занимљива заступљеност УРС-а у медијима, који се по том критеријуму сврстао одмах после прве две листе са 16,41 % заступљности, а на изборима је једва прешао цензус освојивши 5,49 одсто гласова. Слична је ситуација и са Преокретом, само је овде разлика у процентима медијске заступљености и освојених гласова нешто мања.

Ово очигледно медијско фаворизовање посебно је уочљиво у одређеним медијима, као што је случај са Б92, где су Двери заступљене са једва 1, 46 одсто док је УРС Млађана Динкића у укупној структури информативног програма ове куће учествовао са чак 13,32%, а Преокрет са 11,31%.

Ипак, најпоразнија је статистика која говори да су Двери у информативним емисијама Б92 (Одлука 2012, Хоћу да знам, Између две ватре и Утисак недеље) на последњем месту у табели, после свих изборних листа, са једва 0,77 одсто заступљености! Слична ситуација је и на Првој тзв.српској телевизији где су Двери на последњем месту по заступљености у специјализованим емисијама у којима су гостовали представници других странака и изборних листа. Оваква статистика  није ништа боља ни када је председнички кандидат Двери у питању.


Али, да пређемо на плаћене огласе и термине који показују колико је новца која изборна листа уложила у своју кампању. На поменутој Првој ТВ, први по броју плаћених термина је УРС који се са 44,87 % нашао испред Тадићеве и Николићеве листе. У плаћеним огласима не заостаје ни Преокрет, који се са 16,5 одсто засупљености уз УРС, нашао у прве три „најплатежније“ листе на Првој.

УРС је био најиздашнији у плаћању и на другим телевизијама: Б92 (и на радију такође), Хепи ТВ, на Пинку тик уз листу Бориса Тадића…

Уосталом, свако кога занима ова статистика може лако да открије и све друге случајева очигледног медијског фаворизовања одређених изборних листа који су садржани у овом Извештају РРА, као и висину новчаних средства која су уложена у кампању, потпуно несразмерно у односу на освојене гласове грађана Србије.



Медијске шненокле за изабране

Када напустимо ово илустративно поље бројки, долазимо до питања које се ретко постављавало када је реч о изборима. Поготово их незбежни аналитичари нису помињали када су онако самоуверено коментарисали разултате избора, заузевши места у емисијама у којима су до јуче седели политичари.

Дакле, камапања која се управо завршила, показала је сву истинистост изјаве Џона Лојда, дугогодишњег уредника Фајненшл тајмса и аутора књиге „Шта медији раде нашој политици“: медији теже да имају моћ над истим људима и са истим разлозима као и политичари.

Медији, односно власници, одређују чије ће мишљење тражити на коју тему, коме ће давати колико медијског простора, са којим политичким лидерима ће јести шненокле, а са којима ни кафу неће попити, чију ће реч на чију дозволити а чију неће никада пустити да се чује…

Овакав приступ медија политици, а посебно прихватање „американизације изборне кампање“, претворило је ову врло важну јавну сферу живота у производ. Његови купци су гласачи који не могу унапред да искусе ни мирис, ни укус, ни дејство овог производа на сопствени живот, али могу да имају привид утицаја тог „производа“ на свој живот и под утиском тог привида ће гласати на изборима.

То је последица прихватања америчког начина вођења кампање, док рецимо, у Великој Британији исто време у електронским медијима припада и власти и опозицији (Political Party Broadcast). То је једини начин присуства политичких партија у медијима јер им је забрањено да користе плаћено оглашавање.

Такав начин медијског представљања политичких странака довео је до два супртостављена мишљења у Великој Британији: једног које се залаже за свођење политичког представљања на кратке предизборне поруке и другог који је против такве американизације британске политичке сцене којим би се озбиљно политички програми заменили инстант слоганима и рекламама.

Сличан је систем и у Немачкој и скандинавским земљама, где су странке опозиције и власти изједначне у медијском присуству.

Ако се вратимо на недавно завршену кампању у Србији, видећемо да су гледаоци, односно бирачи, скоро два месеца били неми посматрачи лаких политички комада који притом нису били ни забавни. Зато не чуди да незаинтересованост за политичка збивања долази управо због начина на који се медији баве политиком и изборном кампањом. Такође, америчка форма talk show-a, довела је до тога да нисмо имали прилику да чујемо озбиљно представљање политичких програма и решења.

РТС, као јавни сервис је полустано представљање програма изборних листа и председничких кандидата гурнуо на други програм, неупоредиво мање гледан од првог, чиме је у старту обесмислио, за политичке опције скромних буџета ово једино представљање. У емисији исте куће, Реч на реч, Дверима није омогућено да учествују, због чега смо се жалили РРА-а. Наиме, у том представљању могле су да учествују само парламетарне странке, чиме су све друге доведене у неравноправан положај према гледаоцима-бирачима.

О другим телевизијама, комерцијалним, са националном фреквенцијом и да не говоримо. Иако су и оне обавезне да, уколико се одлуче за праћење политичке кампање, то чине равноправно у односу на све изборне листе, поменути извештај РРА говори о грубом нарушавању тог правила, а да при том иста РРА није ни прстом мрднула.

Предлог Двери: политика и детерџент за судове нису исто

И на крају, о свим неправдама и нерегуларностима које су пратиле ове изборе могло би се дуго говорити, али то није наша намера. Наша намера је да се Двери потруде и понуде другачији начин медијског представања политичких актера на изборима, који би омогућио да се сви политички програми и решења представе, наравно поштујући и појединачну снагу сваког политичког учесника.

Огољени маркетинг који од тих истих актера прави производе попут детерџената за суђе, а на који одлази толики новац у предизборним кампањама, био би забрањен.

Дакле, у озбиљним политичким системима то није никаква новост, а ми, иако још не функционишемо у том уређеном политичком амбијенту, требало би бар да тежимо да не правимо од свега „америчку питу“. На тај начин, утицај на бираче не би зависио од тајкунских пара уложених у билборде, спотове и рекламе, већ од озбиљности политичких решења која нуде.

Наравно, за то је потребно да политичари одбију медијске понуде које политику претварају у естраду а њих у силиконске певачице, као и закон који би прописао правила понашања и медија и политичких актера.

Такође је потребно да ову прилику, у разумним и потребним оквирима, све политичке странке добију и у оквиру редовних телевизијских програма, а не само у току кампање, када телевизије згрћу паре од политичког маркетинга, а грађани бивају затрпани гомилом мање или више разумљивих рекламних порука, лишених било какавог садржаја.

Зато Двери у броју часописа о изборној крађи који ових дана излази из штампе, предлажу изборни систем који би убудуће спречио крађе попут ове недавне. Та решења ће свакако пратити и један озбиљан предлог правила медијског представљања политичких странака у кампањи, по коме би сви добили оне чувене Тадићеве шненокле са Прве ТВ, или их нико не би добио. Тиме бисмо сви ми добили истински обавештеног грађанина а не незаинтересованог посматрача, озбиљне политичаре а не пајаце, и политички систем у коме није срамота бавити се политиком.

У прилогу погледајте заступљеност странака у дневним информативним емисијама на најгледанијим телевизијама са националном фреквенцијом

Лидија Глишић

Eine Antwort

  1. Све је већ виђено у прошлоси, само је различито време и могућности. Док је у прошлости било више: ратара,бравара,изумитеља, ствараоца, у садашњем времену је све више малих политичара, новинара, полицајаца, затвореника, пијандура, дрогераша, бадаваџија, зеленаша, превараната и много другог шљама, коју ствара безперспектива многобројних генерација које пристижу – а то је ново урбано друштво које је захватило моћне и мало моћне људске заједнице.

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: