Америчка мина под Турском

Видра

Америчка мина под Турском

СВЕТ | ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ |    JUN 14, 2012 AT 23:29

Пише Зоран Милошевић

Заслепљена идејама неоосманизма и пантуркизма Анкара не види да сама себи копа раку, да се припрема фрагментација свих држава на Блиском истоку, па тако и Турске, како би ослабљени САД и даље могао да контролише овај регион богат ресурсима

Без обзира на то што је Турска члан НАТО-а, она још увек нема подршку САД-а и ЕУ у борби против курдског сепаратизма: Ахмет Давутоглу и Хилари Клинтон

Високи чиновник америчке владе Фред Хоф, који је крајем 2011. године ушао у специјални тајни комитет при администрацији Барака Обаме за припрему агресије на Сирију, је назвао сиријску владу „ходајућим мртвацем“ и открио, почетком маја, да Американци имају готове сценарије напада на ову блискоисточну земљу. Истовремено, из Лондона стижу вести да су и они припремили сценарије напада на Сирију. По енглеским плановима агресија би требало да започне ударима авијације (Енглеске, Француске, Турске и САД-а), после чега би се створила „Зона безбедности“ (по обрасцу Бенгазија у Либији) из које би настали услови за деловање „Сиријске ослободилачке армије“.

КО НЕДОСТАЈЕ

Интересантна је и чињеница да се у Данској од 2. до 15. маја 2012. године одржавају војни маневри под називом „Кристални орао“, где око 15.000 војника (из Хрватске, Словеније, Румуније, Аустрије, Чешке, Данске, Естоније, Француске, Немачке, Литваније, Италије, Пољске, Словачке, Шпаније и САД-а) увежбава напад на Сирију. Тако се дефинитивно потврђује да улазак у Европску унију и НАТО представља капитулацију и пристајање на вазални однос, те прослеђивања своје војске да гине за америчке и англосаксонске циљеве. (Хрвати и Словенци нису хтели да се боре за Југославију, али сада радо и беспоговорно иду да гину у нападу на Сирију. Недостаје још само да Шутановац поносно испрати и српске војнике у „светли“ напад на „злочесту“ Сирију).

У оба плана, како наводи Игор Игнатченко из руског Фонда стратешке културе (fondsk.ru), велика улога се додељује Турској која би требало да поднесе главни терет копненог напада на Сирију. Са овом улогом, што је посебно интересантно, турска влада је сагласна (министар спољних послова Турске Ахмет Давутоглу истиче „да је та мера изнуђена, али потпуно реална“). Американци са своје стране су током протеклог месеца (Хилари Клинтон) већ изјавили да ако Савет безбедности не дозволи напад на Сирију, то ће се урадити уз образложење да Сирија напада Турску, а ова држава као члан НАТО-а има право заштите других чланица. Другим речима, било каква провокација, чак и из Анкаре, може бити повод за напад на Сирију.

Према информацијама које је објавио руски Институт за Блиски исток у мају је одржан и састанак Савета за националну безбедност Турске, на којем су разматрани сценарији увећања броја избеглица из Сирије и подела ове државе на три дела (све према америчким и англосаксонским плановима). Такође, влада је разматрала могућност примене члана пет Договора о НАТО, тј. позивања ове војне алијансе да помогне Турској у нападну на Сирију. Премијер Турске Ердоган је за италијанску дневну новину „Коријера дела сера“ изјавио: „Режиму Асада је дошао крај. Ми смо стрпљиви, али ако сиријска армија понови грешке на граници, ми ћемо сиријско питање разматрати у оквиру петог члана Договора о НАТО“.

Турска исламистичка влада је опијена маштом о обнови Османског царства, као и идејом о обнови „велике Турске“, што је њен мотив за учешћем у пројектима САД-а и Англосаксонаца уопште о стварању „великог (новог) Блиског истока“. Према информацијама генералног директора Министарства привреде и трговине Турске Булента Есинглиа „Ердоган је предвиђен за потпредседника великог Блиског истока“, те је зато спреман да све учини како би се Сирија поделила на три дела. Међутим, истиче Игор Игнатченко, турска влада заслепљена идејама неоосманизма и пантуркизма не види да сама себи копа раку. Ердоган неће или не жели да види, да се припрема фрагментација свих држава на Блиском истоку, па тако и Турске, како би ослабљени САД и даље могао да контролише овај регион богат ресурсима, пре свега нафтом и гасом.

Без обзира на то што је Турска члан НАТО-а, она још увек нема подршку САД-а и Европске уније у борби против курдског сепаратизма. Турски генерал, бивши главнокомандујући турским оружаним снагама, у интервјуу 2007. године је отворено упозорио „да постоји ризик од поделе Турске. То желе САД и Европска унија“. Да је ово реално, показује и овогодишњи извештај Министарства спољних послова САД-а, у којем критикује Турску због стања људских права и позива владу да је стави на „црни списак“. Иако америчка влада и председник имају добре односе са турским председником и премијером (засновано на личном поверењу, а не партнерству две државе), у америчком Конгресу постоји снажно антитурско расположење и Турска се постојано разматра као „претња миру и безбедности“.

МИЛИОНИ СРБА – У ТУРСКОЈ

Зато је и Тадиц турској гузицу лизао !!! Прозиран је издајица !!!

1 Komentar

nebitan

15/06/2012 u 16:40

hvala na podsecanju…. A u ‘agendi’ sa Turskom, kao stalna ‘stavka’ bi trebalo da bude i i pitanje Jermena, Kurda i manjine, koja govori srpski ?!

0  0

ODGOVORI

Пошаљите коментар

Упозорење – коментари који садрже личне увреде или изазивају расну, националну, верску или било који други облик мржње неће бити објављени. Такође молимо читаоце да се приликом писања коментара придржавају теме текста који коментаришу.

ИМЕ ( ОБАВЕЗНО ПОЉЕ )

EMAIL ( ОБАВЕЗНО ПОЉЕ )

НАСЛОВ

DVERI : KZN 15.06- NEMONTIRAN SNIMAK

http://www.youtube.com/watch?v=nwdQ-B9r02I&feature=player_embedded

TELEVIZIJA JESENJIN – Promenada 08.06.2012

http://www.youtube.com/watch?v=2XHO3JBw86Y&feature=player_embedded#!

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 14. јуни 2012.

 

 

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

14. јуни 2012.

 

www.eparhija-srednjoevropska.org

 

 

 

Прослава Св. Јустина Ћелијског код Фулде

(ФУЛДА) У месту Ајтерфелд-Уфхаузен у близини Фулде, на имању скита Св. Спиридона, Преосвећени Епископ средњоевропски Г. Константин служио је данас Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање схи-архимандрита Василија (Гролимунда) и схи-јеромонаха-синђела Јустина (Рауера) из скита Св. Спиридона и епархијског ђакона Александра Перковића из Хилдесхајма.

Галерија слика:

https://profiles.google.com/105816506182021601658/photos#105816506182021601658/photos/5754164849718452945/5754164895267634722

Повод посете био је дан Св. Јустина Ћелијског, којем ће бити посвећен манастир који настаје на овом имању. Након Свете Литургије, којој су присуствовали и протонамесници Маринко Радмило и Милорад Јовановић са ђаконом Златибором Којадиновићем из Нирнберга, освећена је вода манастирког извора и извршено сечење славског колача.

Галерија архивских снимака:

https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/XyuXiD#5748587855102427074

Информативна служба

Српске православне епархије средњоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

Najveću odgovornost snosi Božidar Đelić koji je od 2001. do 2004. bio ministar ekonomije i finansija u vladi Republike Srbije, tvrdi dr Jasmina Vujić, prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku na jednom od deset najboljih i najcenjenijih fakulteta u Americi, Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju

Za osmogodišnju blokadu oko 3,5 miliona evra Fonda dijaspore za maticu namenjenih za humanitarne potrebe i projekte u matici, kao i Fonda „Sanja Milenković“ za stipendiranje mladih talenata u oblasti matematike i tehničkih nauka, najveću odgovornost snosi Božidar Đelić koji je od 2001. do 2004. bio ministar ekonomije i finansija u vladi Republike Srbije, tvrdi dr Jasmina Vujić, prva žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku na jednom od deset najboljih i najcenjenijih fakulteta u Americi, Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju. Za osmogodišnju blokadu oko 3,5 miliona evra Fonda dijaspore za maticu namenjenih za humanitarne potrebe i projekte, kao i za stipendiranje mladih talenata, najveću odgovornost snosi Božidar Đelić. U razgovoru za „Vesti“ ona kaže da je sada pravo vreme da se obnove zahtevi za vraćanje preostalih sredstava, i podseća kako je kao potpredsednik Saveta za dijasporu (u periodu od 2002. do 2003. godine), koji je osnovala savezna vlada, a koji je radio pod pokroviteljstvom Saveznog ministarstva za inostrane poslove (SMIP), pokušala da sazna šta se desilo sa tim novcem.Međutim, ministar Đelić nikada nije odgovorio na zvanične zahteve Saveta za dijasporu. REŠILA DA ISTERA ISTINU: Dr Jasmina Vujić
– Za Fond dijaspore za maticu sam saznala tek kada nas je SMIP i tadašnji ministar inostranih poslova Goran Svilanović zamolio da razrešimo problem tog fonda. Uputili smo zvanično zahtev ministru Đeliću za razgovor, međutim on je uporno odbijao da se s nama sretne. Kako smo bili rešeni da saznamo istinu o Fondu, na kraju smo kolege i ja otišli pravo u Ministarstvo, gde nas je primila pomoćnica ministra gospođa Jezdimirović, kojoj smo objasnili da ne verujemo da su sredstva Fonda otišla sa stečajnom masom Beobanke i da ne idemo dok ne saznamo gde su sredstva zaista završila. Pomogla nam je i gospođa Vesna Džinić da utvrdimo gde se nalaze sredstva – objašnjava dr Vujić, što ipak nije pomoglo da se sredstva odblokiraju: Ministar Đelić je uporno godinama tvrdio da sredstva ne mogu da se dobiju nazad. Kao izgovor navođene su uobičajene fraze i neistine da je taj novac sakupljan za pomoć Slobodanu Miloševiću, a ne za humanitarne akcije. Evo, posle deset godina sam prisustvovala skupštini Fonda, kojom je predsedavao predsednik Upravnog odbora dr inž. Miloje Milićević iz Nemačke. Interesovalo me je da li su sredstva vraćena – kaže Vujićeva.
A od Bože ni hvala
Dr Vujić se priseća da joj je Đelić na jednom prijemu 2009. izneo primedbe na to što je u medijima kritikovala njegov odnos prema Fondu. Ona mu je, ipak, i to bez rezerve, pomogla kada je kao ministar za nauku 2010. posetio San Francisko zaliv, Silicijumsku dolinu, Stanford i Berkli univerzitete.- Mada se o ovoj poseti naveliko pisalo u medijima u Srbiji, a mi od Ministarstva za nauku nikada nismo dobili ni pismo zahvalnosti – kaže dr Vujić. Tek u septembru 2008. godine Ministarstvo finansija uplatilo je Fondu dijaspore za maticu 230,5 miliona dinara, a kako tvrdi izvršni direktor Fonda Živadin Jovanović osim osmogodišnjom blokadom, Fond je oštećen i konverzijom sredstava u dinarsku protivvrednost. Još uvek nisu vraćena sredstva Fonda „Sanja Milenković“. – Veoma me je prijatno iznenadio izveštaj o humanitarnim akcijama Fonda za dijasporu u 2011. godini – 100.000 evra je uloženo za izgradnju dijagnostičko-prijemnog centra Opšte bolnice u Aranđelovcu, 70.000 evra za izgradnju dečjeg obdaništa Đurđevak za 100 srpske dece na Kosmetu u Brnjici kod Gračanice, 10.000 evra za izgradnju hrama Svetog Vasilija u Banatskom Velikom Selu, i 9.000 evra za 225 đaka sa Kosmeta, i 6.000 evra Fondu za mlade poljoprivrednike „Borka Vučić“ – dodaje dr Jasmina Vujić.
Novac blokiran u Ambasadi u Bernu
U Fondu dijaspore za maticu podsećaju na nevraćena sredstva Fonda za stipendiranje talenata iz matematike i tehničkih nauka „Sanja Milenković“ u iznosu od 130.000 evra kao i na sredstva Ambasade Srbije u Bernu gde, kako kažu, već 12 godina stoji 24.000 švajcarskih franaka prikupljenih za Fond. Fond traži da se taj novac vrati kako bi se dodeljivao talentima, a država ne odgovara. To su privatna sredstva, a ne iz budžeta i protivzakonito je njihovo držanje na državnom računu. Još bi bilo gore da se troše bez saglasnosti uprave Fonda, odnosno donatora. Ova sredstva su uzurpirana i moraju se vratiti Fondu i to sa kamatom, naglasio je predsednik Fonda dijaspora za maticu dr Miloje Milićević na nedavno održanoj skupštini.

Лидија Глишић – Како су медији испрали мозак бирачима: детаљна анализа овогодишњих избора.

Пошто посто: медији, избори и слуђивање бирача!


Лидија Глишић

Како су медији испрали мозак бирачима: детаљна анализа овогодишњих избора.

Београд, 14.06.2012

Лидија Глишић Републичка радиодифузна агенција објавила је извештај о структури предизборног програма, односно структури изборног времена које су изборне листе добиле у радио и телевизијским програмима са националном фреквенцијом у предизборној кампањи.

Извештај обухвата заступљеност изборних листа и председничких кандидата у дневним информативним емисијама, у емисијама посвећеним изборима, као и заступљеност изборних листа у плаћеним терминима и изборним огласним порукама.

Велики успех које су Двери постигле на првим изборима на којима су учестовале и поред изборне крађе, чини се још већим после ових изнетих података. Посебно је важно обратити пажњу на однос заступљености у медијима, било плаћеним или неплаћеним терминима, и изборног резултата поједних странака. Да би било јасније о чему говоримо, ево првог примера.

Двери су у укупном медијском изборном времену биле заступљене 2,25 одсто а на изборима су, саме, према, за тежину крађе умањеним резултатима, освојиле 4, 34 одсто гласова.

Испред Двери су на овој листи ЛСВ са 2,29 одсто заступљености (на локалним и покрајинским изборима где је излазио самостално), СВМ – са 2,78 % медијске заступљености и 1,77 одсто освојених гласова, СРС -5,33% и освојених 4,61 одсто гласова,  ДСС – 5, 54% и 7 одсто гласова, СПС-ПУПС-ЈС – 7,63% и 14, 52 одсто гласова, Преокрет – 8,82% и 6,52 одсто гласова, УРС – 16,41% и 5,49 одсто гласова, Покренимо Србију – 17,70% и 24,04 одсто гласова и Избор за бољи живот – 23,75% и освојених 22,11 одсто гласова бирача.

Посебно је занимљива заступљеност УРС-а у медијима, који се по том критеријуму сврстао одмах после прве две листе са 16,41 % заступљности, а на изборима је једва прешао цензус освојивши 5,49 одсто гласова. Слична је ситуација и са Преокретом, само је овде разлика у процентима медијске заступљености и освојених гласова нешто мања.

Ово очигледно медијско фаворизовање посебно је уочљиво у одређеним медијима, као што је случај са Б92, где су Двери заступљене са једва 1, 46 одсто док је УРС Млађана Динкића у укупној структури информативног програма ове куће учествовао са чак 13,32%, а Преокрет са 11,31%.

Ипак, најпоразнија је статистика која говори да су Двери у информативним емисијама Б92 (Одлука 2012, Хоћу да знам, Између две ватре и Утисак недеље) на последњем месту у табели, после свих изборних листа, са једва 0,77 одсто заступљености! Слична ситуација је и на Првој тзв.српској телевизији где су Двери на последњем месту по заступљености у специјализованим емисијама у којима су гостовали представници других странака и изборних листа. Оваква статистика  није ништа боља ни када је председнички кандидат Двери у питању.


Али, да пређемо на плаћене огласе и термине који показују колико је новца која изборна листа уложила у своју кампању. На поменутој Првој ТВ, први по броју плаћених термина је УРС који се са 44,87 % нашао испред Тадићеве и Николићеве листе. У плаћеним огласима не заостаје ни Преокрет, који се са 16,5 одсто засупљености уз УРС, нашао у прве три „најплатежније“ листе на Првој.

УРС је био најиздашнији у плаћању и на другим телевизијама: Б92 (и на радију такође), Хепи ТВ, на Пинку тик уз листу Бориса Тадића…

Уосталом, свако кога занима ова статистика може лако да открије и све друге случајева очигледног медијског фаворизовања одређених изборних листа који су садржани у овом Извештају РРА, као и висину новчаних средства која су уложена у кампању, потпуно несразмерно у односу на освојене гласове грађана Србије.



Медијске шненокле за изабране

Када напустимо ово илустративно поље бројки, долазимо до питања које се ретко постављавало када је реч о изборима. Поготово их незбежни аналитичари нису помињали када су онако самоуверено коментарисали разултате избора, заузевши места у емисијама у којима су до јуче седели политичари.

Дакле, камапања која се управо завршила, показала је сву истинистост изјаве Џона Лојда, дугогодишњег уредника Фајненшл тајмса и аутора књиге „Шта медији раде нашој политици“: медији теже да имају моћ над истим људима и са истим разлозима као и политичари.

Медији, односно власници, одређују чије ће мишљење тражити на коју тему, коме ће давати колико медијског простора, са којим политичким лидерима ће јести шненокле, а са којима ни кафу неће попити, чију ће реч на чију дозволити а чију неће никада пустити да се чује…

Овакав приступ медија политици, а посебно прихватање „американизације изборне кампање“, претворило је ову врло важну јавну сферу живота у производ. Његови купци су гласачи који не могу унапред да искусе ни мирис, ни укус, ни дејство овог производа на сопствени живот, али могу да имају привид утицаја тог „производа“ на свој живот и под утиском тог привида ће гласати на изборима.

То је последица прихватања америчког начина вођења кампање, док рецимо, у Великој Британији исто време у електронским медијима припада и власти и опозицији (Political Party Broadcast). То је једини начин присуства политичких партија у медијима јер им је забрањено да користе плаћено оглашавање.

Такав начин медијског представљања политичких странака довео је до два супртостављена мишљења у Великој Британији: једног које се залаже за свођење политичког представљања на кратке предизборне поруке и другог који је против такве американизације британске политичке сцене којим би се озбиљно политички програми заменили инстант слоганима и рекламама.

Сличан је систем и у Немачкој и скандинавским земљама, где су странке опозиције и власти изједначне у медијском присуству.

Ако се вратимо на недавно завршену кампању у Србији, видећемо да су гледаоци, односно бирачи, скоро два месеца били неми посматрачи лаких политички комада који притом нису били ни забавни. Зато не чуди да незаинтересованост за политичка збивања долази управо због начина на који се медији баве политиком и изборном кампањом. Такође, америчка форма talk show-a, довела је до тога да нисмо имали прилику да чујемо озбиљно представљање политичких програма и решења.

РТС, као јавни сервис је полустано представљање програма изборних листа и председничких кандидата гурнуо на други програм, неупоредиво мање гледан од првог, чиме је у старту обесмислио, за политичке опције скромних буџета ово једино представљање. У емисији исте куће, Реч на реч, Дверима није омогућено да учествују, због чега смо се жалили РРА-а. Наиме, у том представљању могле су да учествују само парламетарне странке, чиме су све друге доведене у неравноправан положај према гледаоцима-бирачима.

О другим телевизијама, комерцијалним, са националном фреквенцијом и да не говоримо. Иако су и оне обавезне да, уколико се одлуче за праћење политичке кампање, то чине равноправно у односу на све изборне листе, поменути извештај РРА говори о грубом нарушавању тог правила, а да при том иста РРА није ни прстом мрднула.

Предлог Двери: политика и детерџент за судове нису исто

И на крају, о свим неправдама и нерегуларностима које су пратиле ове изборе могло би се дуго говорити, али то није наша намера. Наша намера је да се Двери потруде и понуде другачији начин медијског представања политичких актера на изборима, који би омогућио да се сви политички програми и решења представе, наравно поштујући и појединачну снагу сваког политичког учесника.

Огољени маркетинг који од тих истих актера прави производе попут детерџената за суђе, а на који одлази толики новац у предизборним кампањама, био би забрањен.

Дакле, у озбиљним политичким системима то није никаква новост, а ми, иако још не функционишемо у том уређеном политичком амбијенту, требало би бар да тежимо да не правимо од свега „америчку питу“. На тај начин, утицај на бираче не би зависио од тајкунских пара уложених у билборде, спотове и рекламе, већ од озбиљности политичких решења која нуде.

Наравно, за то је потребно да политичари одбију медијске понуде које политику претварају у естраду а њих у силиконске певачице, као и закон који би прописао правила понашања и медија и политичких актера.

Такође је потребно да ову прилику, у разумним и потребним оквирима, све политичке странке добију и у оквиру редовних телевизијских програма, а не само у току кампање, када телевизије згрћу паре од политичког маркетинга, а грађани бивају затрпани гомилом мање или више разумљивих рекламних порука, лишених било какавог садржаја.

Зато Двери у броју часописа о изборној крађи који ових дана излази из штампе, предлажу изборни систем који би убудуће спречио крађе попут ове недавне. Та решења ће свакако пратити и један озбиљан предлог правила медијског представљања политичких странака у кампањи, по коме би сви добили оне чувене Тадићеве шненокле са Прве ТВ, или их нико не би добио. Тиме бисмо сви ми добили истински обавештеног грађанина а не незаинтересованог посматрача, озбиљне политичаре а не пајаце, и политички систем у коме није срамота бавити се политиком.

У прилогу погледајте заступљеност странака у дневним информативним емисијама на најгледанијим телевизијама са националном фреквенцијом

Лидија Глишић