Dragi svi koji ste za slobodnu Srbiju i antifasisti,

Dragi svi koji ste za slobodnu Srbiju i antifasisti,

Molim vas sve koji ste u mogucnosti podrzite oslobadjanje Srbije od ropstva i Borisa Tadicevog rezima.  Ako ne krenete sada, necete moci da budete slobodni u sopstvenoj zem;lji u kojoj ste rodjeni. Podjite na PROTEST, da cujete izvanrednu prof. Dr. Jasminu Vujic, koja je postigla ogromne uspehe u nauci i svesrdno pomagala   i pomaze Srbiju, da Cujete velikog borca za istinu Borisa Malagurskog koji sa svojim filmom,TEZINA LANACA, hoce da vam kaze Istinu, i samo istinu. Hoce da vam kaze o uspesima Srba u svetu i njohovom doprinosu za covecanstvo. i da upita svet sta je to sto Srbiju hoce da uniste i okupiraju. Vi koji zivite u Srbiji, put vas vodi do RTS. Procitajte proglas i porucite prijateljima da pomognu sebi i Srbiji.e

КАКВЕ ИМА ВЕЗЕ НИКОЛИЋ СА ТИМ:

На свечаном увођењу у дужност председника Србије, интониране су химне различитих политичких супстанци. Једна је химна државе Србије и њу је нови председник могао да отпева. Друга, „Ода радости“, нема текст, па ће по тактовима из Брисела Томислав Николић морати да игра

13.06.2012. Глас Русије

У пролеће ове године, на једном приватном окупљању, пробао сам стару шљивовицу, коју у свом селу у Шумадији справља Томислав Николић. Њен буке и на задивљујући начин оплемењен укус, били су у озбиљном раскораку са првим званичним речима њеног творца, новог председника Србије.

Photo: EPA

У чашици Томине расхлађене шљивовице, која је, чујем, послуживана и на свечаном пријему после инаугурације, однегован је укус старе српске традиције уз европски квалитет. У његовом председничком обраћању, на жалост, нисам нашао ни капљицу оригиналности.

Фраза до фразе. Сарадња са свима у свету је интерес државе. Изградња пријатељства, јер Србија нема право на непријатеље. Европски пут Србије је пут будућности. Различити погледи из прошлости, неће угрозити зајдничку будућност… Лозинке за пут у немогуће!

Да је европска будућност заиста важна, државотворна и извесна, Николићеви нови пријатељи из Брисела некако би нашли начина да на европску композицију Србије прикаче Косово и Метохију. Зашто је албанским сецесионистима с југа Србије, рецимо, важнија територија коју су заузели, него брзина европских интеграција?

И какву то Србију преузима Томислав Никлић? То је антидржава, у којој је изборни резултат директно пропорционалан количини лажних обећања. Да ли је долазак „Ју-Ес стила“ овде представљан као ренесанса српске индустрије и извоза? Јесте, пре неславног одласка те компаније.

Ко је оно у септембру 2008. године најављивао да ће се од краја 2009. године у Крагујевцу производити 200.000 аутомобила А класе? Ко је говорио и о „другој фази“ тог посла, која је требало да почне крајем 2010. године, у којој је требало да се појави и „уно“ Б класе, са додатних 100.000 возила годишње?

А ко је обећавао милијарду и по евра инвестиција само у Шумадију? Ко је, на крају, галамећи најављивао спектакулара долазак „Данијелија“ и „Балдијерија“, нових препородитеља српске привреде?

Данас знамо да је „Данијели“ још прошле године најавио да ће инвестирати у Сисак, у Хрватској, из чега следи да је ова компанија употребљена. Као и многе друге европске компаније, доведене по повлашћеним условима на српско тржиште.

Какве везе има Николић са свим овим? Онога часа, када је пристао на политику „ЕУ нема алтернативу“, он је почео и јавно да баштини проевропску политичку лаж, која ће бити окончана у државној разградњи Србије и њене економије. „Фијат“ који је поко зна који пут после избора одложио почетак производње и „Данијели“, јесу део тог миљеа.

Уместо да тражи одговорност за домановићевски ход српских политичких вођа, Николић их проевропском оријентацијом своје политике амнестира и враћа на политичку сцену. Постао је њихово наличје.

Да ли сам параноик, ако прочитам одвајкада полузваничну Политику од 6. јуна и у њој вест да је Србија била у рату с Босном и Херцеговином, а да је Косово врло лоше оцењена држава на ранг-листи „Фридом Хауса“, уз вестицу о државничким активностима Атифете Јахјаге?

Да ли је неко од вас веровао да ће српска Политика икада озваничити рат Србије и Босне и Херцеговине? Наравно да није. Нико није веровао ни да ће се Томислав Николић клети у европску будућност Србија, која не постоји. Држави у којој вође не држе реч, заиста треба химна која се отћути. Из пристојности.