APPELL AN DIE RUSISCHE ADMINISTRATION, WIE AUCH AN ALLE INSTITUTIONEN DES INTERNATIONALEN RECHTS UND DER INTERNATIONALEN KONWENTIONENEN

http://serbianfbreporter.wordpress.com/2012/06/10/appell-an-die-rusische-administration-wie-auch-an-alle-institutionen-des-internationalen-rechts-und-der-internationalen-konwentionenen/

KOMPLETAN INTERVJU JUGOSLAVA PETRUŠIĆA ZA DNEVNIK TV1 BIH -31.03.2012.mp4

http://www.youtube.com/watch?v=76Qr7mV5woM&feature=player_embedded#!

Jürgen Elsässer war im Iran: COMPACT-Chefredakteur traf Ahmadinedschad

Jürgen Elsässer war im Iran: COMPACT-Chefredakteur traf Ahmadinedschad

Dienstag, den 01. Mai 2012 um 00:00 Uhr

Jürgen Elsässer traf Ahmadinedschad

Deutsche Delegation auf Privataudienz beim iranischen Präsidenten. Iran ist anders, Iran ist modern, Iran ist erstaunlich

Iran ist überraschend, so könnte man ein erstes Fazit von Jürgen Elässer auf seinem blog zusammenfassen.

Vom 19. bis 29. April weilte der Compact-Chefredakteur im Iran und traf unter anderem auch Ahmadinedschad. Und es war eine sehr interessante Reise, auch und vor allem, weil diese Dr. Yavuz Oezoguz (muslim-markt.de) organisierte und gleich auch die Reiseleitung übernahm. Dies deckt sich mit den Erfahrungen des Autors: kommt man unvoreingenommen, berichtet man fair und ist man dazu noch aus einem westeuropäischen Land, was keine Kolonialvergangenheit in dieser Region hat, ist man sehr willkommen und es werden einem Türen geöffnet, die anderen verschlossen bleiben.

Jürgen Elsässerauf seinem blog: „Wozu ZDF-Frontmann Claus Kleber angeblich zwei Jahre brauchte, erreichten wir nach 7 Tagen: Ahmadinedschad persönlich zu treffen.“ Elsässer weiter: so „erhielten wir einen Eindruck aus erster Hand unter anderem durch Besuch im Parlament, in einer Automobilfabrik, beim zentralen Freitagsgebet in Teheran, bei den Massenprozessionen zum Tod der Prophetentochter Fatima, und wir trafen zahlreiche Experten und Vertreter aus Politik und Forschung sowie Vertreter der religiösen Minderheiten (Christen, Juden, Zoroastrer). Politischer Höhepunkt war natürlich die Privataudienz bei Präsident Mahmud Achmadinedschad, über die das iranische Fernsehen und die großen Tageszeitungen berichteten.“

Sicherlich wird Jürgen Elsässer noch vielfach über diese eindrucksvolle Reise, es „war wohl die interessanteste Reise, die ich je gemacht habe“, berichten, zuerst einmal nur soviel: Die Iraner haben keine Angst vor einem drohenden Krieg mit Israel: „Während in Israel laufend Zivilschutzübungen abgehalten werden, geht jeder im Iran seinen Alltagsgeschäften nach.“ Keine Militärpräsenz, wenig Polizei, keine Nervosität zu spüren. Sollte ein Krieg dennoch kommen, so haben die Menschen „ein großes Vertrauen in die eigene Verteidigungsfähigkeit“.

Der Arbeitstag im Iran hat nur 6 Stunden

Iran ist „kein mittelalterliches, sondern ein hochmodernes Land“, die Wirtschaft boome und vom Embargo sei nichts zu spüren, so Elsässer weiter. Aber was die erstaunlichste Erkenntnis war: im Iran hat der Arbeitstag nur 6 Stunden, eben 30 h die Woche! Und Einkommen und Lebensstandard seien höher als in den ost- und südeuropäischen Staaten. Von ähnlichen Eindrücken hört man über den Irak VOR dem 1. Golfkrieg 1991. Für viele westliche Journalisten und Politiker einfach unvorstellbar: auch OHNE westliche Demokratie können Menschen in einer Gemeinschaft modern leben.

„Eine kleine Episode: Letzten Mittwoch sahen wir in Isfahan im Studentenwohnheim, wo wir untergebracht werden, das Fußballspiel Bayern gegen Real. Das IRANISCHE Fernsehen übertrug das Match. Zur gleichen Zeit war mein Schwager in einem Firstclass-Hotel in Budapest, wo er das Spiel auf allen Fernsehkanälen vergeblich suchte. Will da noch jemand sagen, der Iran isoliere sich?“

Elsässers Reisefazit: „Das Land hat Kraft und Perspektive. Die Sanktionen werden es nicht in die Knie zwingen, sondern könnten es sogar stärker machen.“

Zwei legendäre Vorträge über die Krieglsügen gegen Iran auf DVD

Jürgen Elsässer Kriegslügen gegen Iran

DVD bestellen!

(Beachten Sie auch in der Mai-Ausgabe von COMPACT-Magazin den Artikel „Mit Gottes Segen im Iran“ – den anrührenden Bericht einer evangelischen Pastorentochter aus dem Hessischen von ihrem Iran-Aufenthalt, deren Vater sechs Jahre lang die einzige europäisch-christliche Gemeinde in Teheran geführt hat.)

COMPACT bestellen!

abonnieren + Prämie SICHERN!

Директна демократија почиње – три, четири….

Директна демократија почиње – три, четири….

09. 06. 2012 18:55 | Данијел Дака Милошевић

Danijel Daka Milosevic 279x300 Директна демократија почиње   три, четири....

Данијел Дака Милошевић

САД!

Од трга Тахрир у Египту, до улице Вол (Стрит) у Њу Јорку, на трговима, улицама и социјалним мрежама широм света, људи се састају и дискутују о могућим начинима да се најзад, уз помоћ широко доступних технологија, оживи један стари концепт – најправеднији познати начин групног одлучивања – директна демократија. Ако још нисте упознати са овим старим/новим друштвеним уређењем, последњи је тренутак да се правилно информишете, да вам га политичари не би продали у неком искривљеном и разводњеном облику, и тако упропастили још једну сјајну идеју.

Оригинална атинска демократија

Концепт је једноставан и свима добро познат, а вероватно је први пут на масовном нивоу примењен у славним данима атинске државе, око 500. год пре нове ере. Ево како је то отприлике функционисало – када треба одлучити о било којој важнијој ствари у држави (ратни поход, инфраструктурне инвестиције итд), сви ‘слободни грађани’ (дакле, ипак без робова, жена и деце) би се окупилли на централном тргу, дискутовали на задату тему, дошли до одређених предлога и затим, сви заједно, директно изгласали решење које већини делује као најбоље.

Зашто је директна демократија нестала?

Државе су у међувремену нарасле, и данас није могуће да неколико милиона људи дође на један трг, а још је мање замисливо да сви једни друге саслушају, те да се подигнуте руке (гласови) преброје. И тако долазимо до следеће етапе у развоју демократије:

Представничка демократија

Данас вероватно више од половине светске популације живи у државама уређеним по принципу тзв. ‘представничке демократије’ – то најчешће значи да једном у неколико година грађани бирају своје представнике, а онда ти представници (тј. политичари) наредних неколико година одлучују у њихово име. Нећу улазити у недостатке оваквог система, јер су нам свима добро познати, али ћу поменути да никада у историји није постојао тренутак у коме су људи широм планете били оволико разочарани у своје представнике – практично више нико не гласа ЗА кандидате и листе, већ скоро искључиво ПРОТИВ – дакле, на бирачка места нас углавном тера страх од победе ‘већег зла’. Ово је сигуран знак да је дошло време за промену система.

Постојећи облици директне демократије

…су прилично рудиментарни, па се на њима нећу превише задржавати, али је битно поменути један њен облик који већ имамо и који нам је свима познат – референдум. Дакле, сличност са оригиналном атинском демократијом је на први поглед велика – битно државно питање око кога се сви заједно изјашњавамо, а глас сваког становника има тежину једнаку као и глас председника. Проблем је у томе што референдумске теме и питања не формулишемо ми, већ наши представници, и то само онда када њима одговара. У Србији имамо и један врло слабо заступљен облик директне демократије – тзв ‘народна иницијатива’, који је у пракси врло тешко остварив, па већина људи за њега није ни чуло. Нешто практичнији систем народних иницијатива постоји у Швајцарској, и ако вас та тема занима, можете погледати овај 6-минутни филм (нажалост, само на енглеском језику):

Дигитална демократија – практични модели

Коначно долазимо до суштине – могућности имплементације директне демократије у милионском друштву које влада информационим технологијама, као што је то Србија у овом тренутку. Овај текст је иначе настао као реакција на позив Бранка Драгаша да се дискутује о моделима директне демократије. У том тексту, он је представио један врло радикалан облик директне демократије, који је заправо сличан оригиналном, атинском моделу, са додатком технологије. Пошто је, по мени, тај облик тешко остварив (и потенцијално непопуларан) у данашњој ситуацији, представићу вам две верзије директне демократије које су се мени лично свиделе, зато што мислим да су оствариве на еволутиван начин, са минималним променама постојећег система, без оштрих резова, револуција и ратова:
– Демократија 4.0, систем који је 2010. предложио Севиљски адвокат Juán Moreno Yagüe, подразумева да и даље бирамо представнике (парламент) и да они и даље предлажу и изгласавају законе, али да и обичан народ може да се укључи у гласање путем интернета. Што више људи гласа, то мање вреде гласови из парламента. Дакле, уколико се ради о неком важном државном питању и, рецимо, 70% људи се одазове на гласање, онда се гласови народа рачунају са 70%, а гласови из парламента са 30% удела у укупном резултату. Уколико се ради о неком досадном и небитном закону, народ неће бити заинтересован и одлуку ће махом донети парламент.

– Ликвидна (течна) демократија одлази корак даље. То је систем у коме свако може да гласа, али исто тако може свој глас да препусти некоме коме верује, дакле, свом личном представнику. Ако у било ком тренутку није задовољан представником, може да гласа лично, или да свој глас преусмери на другог представника. Даље, тај представник може да делегира свог представника, и тако се формирају мреже (ин)директног поверења, које су у сталном ‘превирању’ (одатле ‘течна’ демократија). Даље, глас је могуће тематски поверити различитим људима – тако, могу по питању спољних послова свој глас да препустим стрицу Банету, а по питању екологије, рецимо, Рамбу Амадеусу. На тај начин, свако бира свој лични микс директне и представничке демократије. Софтверска платформа која омогућава овај вид демократије, под називом Liquid Feedback се тренутно тестира и у Србији.

Која би конкретна побољшања донела директна демократија?

– Први пример који увек наводим је једна реченица коју многи понављају, а односи се на ратове у бившој Југославији – почетак те реченице гласи: “Да се народ питао…..” – завршетак сте или чули, или можете да га погодите – само питајте себе – да ли је требало ратовати?

– Друго што ми пада на памет је да би могли да искоренимо већи део корупције. Лично верујем да би предлог да јавна предузећа морају потпуно транспарентно (на Интернету) да држе комплетно рачуноводство било изгласано са 99.9% гласова ЗА (против би гласали само директори и шефице рачуноводства!).

– Генетски модификована храна, приватизација јавних добара, извора енергије и воде су ствари које никада не би прошле да се народ пита.

Даље ћу оставити вашој машти на вољу – само помислите на гомиле потпуно логичних ствари које политичари немају храбрости ни да изговоре, а камоли да предложе пред парламентом.

Мане директне демократије?

Као главна мана, најчешће се наводи такозвана “владавина руље” – тј. опасност од угрожавања мањинских права. Тако је у Швајцарској 2009, директно демократским процесом, са 58% гласова, забрањена изградња нових минарета. Шта би се у Србији 2012 десило са правима ЛГБТ популације? Оваква питања би била тема за наредну генерацију политичких активиста – образовање народа (тј. гласача) би вероватно постало примарни покретач друштвених промена, а не протести или грађанска непослушност. Са друге стране, интересне групе, корпорације, итд, више не би могли да лобирају (тј. подмићују политичаре), али би зато више него икада улагали у маркетинг, па би опет на исход гласања могло да се ‘утиче’, али много мање директно и тајно.

Техникалије

Многи се питају – како се то броје гласови на Интернету? Зар нису могућности за крађу и манипулацију гласовима још веће када се ради о невидљивим битовима информација које се сабирају у некаквом централном рачунару? То је било прво што сам се и ја запитао. Нажалост, објашњење није једноставно – чак ни ја, који сам бивши програмер, али се никада нисам бавио криптографијом, не могу у потпуности да разумем системе за које моји пријатељи – хакери и озбиљни програмери, тврде да су поузданији од традиционалног гласања. Као што не морамо сви да разумемо принципе физике да би смо возили бицикле, тако не морамо сви ни да схватимо енкрипцију да би смо гласали – довољно је да софтвер који користимо за гласање буде отвореног кода, тако да наши пријатељи програмери, независни стручњаци и сви који се у то разумеју, могу да виде како програм функционише и да нас увере да ће све бити у реду. Ево видеа (са хрватским титлом) који са минимумом техничког језика представља један од могућих система електронског гласања који омогућава да свако за себе накнадно може да провери како је гласао, док у исто време, нико други то не може да види, тако да је гласање и даље тајно.

Друго често постављано техничко питање се односи на омогућавање гласања људима који немају приступ Интернету или довољну електронску писменост. Поред иницијативе да се у свако домаћинство уведе Интернет која је саставни део иницијативе за директну демократију, постоје и додатна решења у виду уличних ‘гласомата’ (попут банкомата) и пунктова или шалтера у месним заједницама или општинама, где би гласање сваки дан могло да се обави и на традиционалан (папирни) начин, а глас би се одмах преводио у дигитални формат.

Србија?

Ако буде интересовања, следећом приликом бих радо писао о људима и групама које промовишу идеју директне демократије у Србији, о разлозима због којих политичке партије и НГО сектор оклевају да се ‘приме’ на ову идеју, као и о једном конкретном предлогу како је могуће директну демократију увести у Србију на ‘мала врата’, користећи постојеће институције, и на рушевинама овог пропалог система изградити нову и, надам се, праведнију Србију и свет.

Данијел Дака Милошевић, тата, муж, дизајнер звука за филм и независни политички активиста-хобиста

Повезане теме: , , , ,

ФОНД ДИЈАСПОРЕ УЛОЖИО МИЛИОНЕ ЕВРА У ХУМАНИТАРНЕ ПРОЈЕКТЕ

УДРУЖЕЊЕ ФОНД ДИЈАСПОРА ЗА МАТИЦУ

Београд, 9. Јуни 2012.

ФОНД  ДИЈАСПОРЕ УЛОЖИО МИЛИОНЕ ЕВРА У ХУМАНИТАРНЕ ПРОЈЕКТЕ

Фонд дијаспора за матицу уложио је у мостове, путеве, болнице, обданишта око четири милиона евра. Прилозима српског расејања и пријатеља Србије из иностранства, преко овог Фонда саграђени су, поред осталог, мост на Великој Морави код Варварина, мост на Западној Морави код Крушевца, мост „Варадинска дуга“ преко Дунава, код Новог Сада, продилиште болнице „Драгиша Мишовић“ у Београду.

У обнову Краљева после катастрофалног земљотреса Фонд је уложио 150.000 евра што пшредставља највећу појединачну донацију у Србији. Фонд је током 2011. Уложио 100.000 евра у санирање Опште болнице у Аранђеловцу, око 100.000 евра у куповину сеоских кућа за трајно збрињавање породица избеглица са три и више деце,  70.000 евра у изградњу обданишта за 100 српске деце у Брњици код Грачанице, на Косову и Метохији, око 60.000 евра за реконструкцију српскиох средњевековних манастира, 20.000 евра за помоћ ђациома и студентима из тзв. центара за колективни смештај са Косова и Метохије.

Ово су само неке од цињеница и констатација изнетих у извештајима који су поднети и усвојени на данашњој скупштини Фонда. Скупштини су присуствовали представници Срба из Швајцарске који су за овај Фонд прикупили близу четири милиона швајцарских франака, из Немачке, Шведске, Аустгрије, САД, Канаде и низа других земаља.

Преко три милиона евра девизних средстава Фонда дијаспоре било је блокирано после 2000. и враћено у динарима тек септембра 2008. године, али без камате, наканаде судских трошкова и других издатака.

Учесницима Скупштине циркулисана је званична државна документција да Влада Србије, поред неплаћене камате, дугује Фонду преко 150.000 евра која су била на рачуну Фонда за стипендирање талената из математике и техничких наука „Сања Миленковић“. Сва та средства Влада је ускратила грађанима у нужди, без икаквог основа. Управа се много пута писмено обраћала министрима финансија, иностраних послова, дијаспоре, шефовима државе и Владе да покажу политичку одговорност према сународницима из расејања и матице, али никада нису добили опдговор. Фонд помаже најугроженијима, али плаћа порез као да се бави трговином. Управа је молила ласти да размотре укидање пореза и да, ако не дају прилоге Фонду, бар не умањују средства намењена најугроженијима, да прихвате решења која постоје у свакој европској држави где се средства намењена хуманитарним циљевима не опорезују. Сви апели остали су без одговора. „Сад је време да се захтеви за враћање средстава фондовима дијаспоре, обнове – рекла је, поред осталог, у дискусији Проф. Др Јасмина Вујић, професор нуклеарне физике на Берклеј универзитету у САД, што је прихваћено.

За председника Управног одбора Фонда дијаспора за матицу поново је изабран Др Инж. Милоје Милићевић, из Берлина, а за председницу Надзорног одбора Љиљана Пантић Скарамела, из Швајцарске.

Скупштини није присуствовао ни један од позваних министара из Владе, као ни један од позваних представника СПЦ.

Удружење Фонд дијаспора за матицу

Dragica Ohashi

Ucestovala sam u vise pesnickih projekata i knjizevnih manifestacija.
Osvojila trece mesto na opcinskom takmicenju za literalni rad osnovnih skola
u Knini 1979 povodom praznika 22.Decembra.
Ucestovala u projektu“ Books for Tomorrow“2011,Japan
JBBY(Japanese Board on Books for Young People)
http://www.jbby.org

Zahvalnica za ucestovanje na knjizevnom konkursu „Kocicevo satiricno
pero“2012,Celarevo,Srbija
Pjesme su objavljene u zbirkama poezije“Tragovi na pesku“,2012 i „Cirilica
slovo Srpskog lica“,2012)

Art catalog „Palatifimi Cartoons „Italija,2012
Art catalog Artissimo,Budimpesta,Madjarska, 2008

Medjunarodna izlozba  „Human,colours,music“Thessaloniki,Grcka,2010(Projekat
za pomoc deci oboleloj od leukemije)

Izlozba“ Wide Open Space“ ,Tokyo ,2005

Najnoviji radovi na blogu :
http://dragicaohashi.wordpress.com/

Srdacan pozdrav,

Dragica Ohashi -Pise poeziju i ilustrira knjige (22.10.1967
,Smrdelje-Varivode,Knin,Hrvatska ,SFR Jugoslavija)

Dragica Ohashi
Kiyosu,2585-2 Edelheim 101
Kiyosu City
452-0942
Aichi
Japan
Tel: 052 401 2775
Email:
info@bitmoda.com
http://www.bitmoda.com

BIOGRAFIJA
Dragica Oha{i je ro|ena 1967. godine u SFR Jugoslaviji.
Pi{e poeziju od {kolskih dana,kada su svi zapazili wen talenat.
Zavr{ila je osnovnu {kolu u osnovnoj {koli“Simo Matavuq“u
Varivodama,Republika Hrvatska.
Sredwu {kolu zavr{ava u Kninu 1986.godine.
1990 .godine upisala se na Tehnolo{ki fakultet u Zagrebu.
Odlazi u London na u~ewe jezika krajem 1990, gde ostaje do 1995 .godine .
Od 1999. godine ‚ivi u Japanu.Zav{ila {kolu ilustracije u Japanu.
Oslikala je kwigu za decu „Najve}i Balon“ (Japan ,2010)
2011 .godine  u~estvuje u projektu „1000 pesnika za Promene“u Novom Sadu

http://www.blurb.com/search/site_search?search=eslibrary&filter=all

Smrtonosna zabava

http://www.youtube.com/watch?v=EB9f_V3ZL9M&feature=player_embedded#!