Мартијев извештај – црни облак над регионом

Мартијев извештај – црни облак над регионом

08 јун 2012 Вести
Ел. пошта Штампа PDF

БРИСЕЛ – Шеф специјалног тима Еулекса који истражује наводе из извештаја Дика Мартија, Џон Клинт Вилијамсон каже за Тањуг да је предмет његове истраге „можда једини конгломерат ратних злочина, који је до данас остао нерасветљен“, те да је Мартијев извештај „дефинитивно утицао на имиџ Косова и имиџ људи који су тамо на власти“.

Амерички тужилац има један од најизазовнијих послова на свету: он је на челу тима који истражује наводе из прошлогодишњег извештаја Дика Мартија о морбидним злочинима над српским и другим цивилима након окончања сукоба на Косову, укључујући и оптужбе да је највиши врх косовске власти учествовао у злочину вађења органа од киднапованих лица ради продаје на црном тржисту.

Откад је у октобру прошле године именован за шефа специјалног тима, у јавност није доспело готово ништа везано за ову истрагу. Иако формално ради у саставу Еулекса, седиште тима је у Бриселу, на тајној локацији, са аутономним системом веза и посебним мерама безбедности.

Вилијамсон досад није дао ниједну изјаву или интервју медијима, тако да је овај разговор са дописником Тањуга из Брисела његово прво обраћање јавности:
„На жалост, у природи криминалистичке истраге је да се много тога одвија иза затворених врата“, каже Вилијамсон и додаје да ниједан одговоран тужилац или полицајац неће јавно износити податке о напретку и прикупљеним доказима док је истрага у току

„Кад имате овако сложену истрагу, онда је градите на доказима, тако што један доказ води ка другом. Ако објавите шта сте прикупили, ризикујете да компромитујете те доказе, угрожавате животе сведока и поткопавате целу истрагу“.

Спектар злочина је много шири

Вилијамсон, који је провео седам година као тужилац у Хашком трибуналу, и те како је упознат са проблемима које су Трибунал, а касније Унмик и Еулекс, имали са заштитом сведока на Косову.
„Анализирали смо све што је било и извукли лекције како из грешака, тако и из успеха“, каже он.
„Управо стога смо за потребе овог тима направили посебну структуру која је смештена овде у Бриселу и донели низ мера да осигурамо интегритет истраге и безбедност сведока, тако да можемо да радимо без уплитања и успешно завршимо посао“.

Када је реч о најсензационалнијем делу Мартијевог извештаја, узимању органа од киднапованих лица у такозваној „жутој кући“ у Албанији, Виљамсон упозорава да је спектар злочина много шири:
„У извештају се говори о стотинама људи који су били отети, држани у логорима, малтретирани и убијени, а онда се каже да је један мањи број тих људи послат у друге логоре, где су им вађени органи“.

Он наглашава да је задатак његовог тима да истражи цео тај спектар злочина, утврди судбину киднапованих и приведе правди одговорне.

Вилијамсон каже да је потпуно свестан политички експлозивне природе Мартијевог извештаја и да управо то показује зашто је његова истрага неопходна.
„То је можда једини конгломерат ратних злочина који је до данас остао нерасветљен и он као црни облак лебди над регионом“, каже он и додаје да је Мартијев извештај дефинитивно утицао на имиџ Косова и имиџ људи који су тамо на власти.

„Тај облак лебди и изнад глава оних који су изгубили своје најближе и не знају њихову судбину“, наглашава тужилац. „Они заслужују правду“.

У јавности је, указује Вилијамсон, створена извесна конфузија у вези са наводима о узимању органа од киднапованих цивила током 1999-2000, и много скоријег случаја приштинске клинике Медикус, у којој се такође трговало органима.
„То су две врло различите ситуације“, објашњава он. „Кад је реч о догађајима из 1999-2000, наводи се да су људи одведени у илегалне логоре и тамо убијани да би им вадили органе.

У случају Медикус, људи су навођени да добровољно дају органе у замену за новчану накнаду и нико није убијен, мада су неки преварени. Не желим ни на који начин да умањујем патњу људи у случају Медикус, али то је сасвим друга врста злочина од оног који ми истражујемо“.

Вилијамсон додаје да се не може искључити могућност (на коју је и Марти указао) да су исти људи укључени у оба случаја, али упозорава да то тек треба установити. Вилијамсон тврди да сада има довољно људских, материјалних и правних ресурса да свој посао успешно приведе крају, али упозорава да ће истрага, која обухвата три јурисдикције и временски распон од преко дванаест година, бити дуга и сложена.

Он наглашава да је у основи задовољан подршком која му је обећана из Београда, Приштине и Тиране и да је то од кључне важности за наставак истраге.
„У Албанији је парламент једногласно изгласао закон који нам даје иста овлашћења које је особље Хашког трибунала имало у земљама бивше Југославије, тако да можемо самостално да вршимо истражне радње“, набраја Вилијамсон и наставља:
„Из Србије, где сам путовао на почетку мандата и касније, добили смо изразе подршке са највиших места, од владе и од сад већ бившег председника Тадића, а надамо се да ће се добра оперативна сарадња наставити и убудуће. Кад је реч о Косову, наша овлашћења црпимо из извршног мандата Еулекса, тако да и тамо можемо да радимо и независно од косовских власти“.

Који ће суд и где судити

Једна од особености Вилијамсоновог положаја је што он, као тужилац, још увек не зна који ће суд и где судити по оптужницама када оне једном буду подигнуте.
„Ми смо део Еулексовог правосудног система, али тек ћемо видети да ли ће предмет ићи пред међународне судије које су већ на Косову, или ће за овај случај бити формиран посебан суд“, каже он, али подвлачи да ће то „у сваком случају бити међународни суд, са међународним судијама“.

А кад је реч о месту суђења, то ће зависити од политичко-безбедносних услова који у том тренутку буду владали.
„То може бити на Косову, уколико услови буду повољни, а може и на неком другом месту, али ово питање се још разматра. Исти крититеријуми због којих је седиште специјалног тима смештено ван Косова утицаће и на одлуку где ће се судити“, каже Вилијамсон.
На крају, Вилијамсон објашњава зашто верује да је боље што се истрага о Мартијевом извештају одвија под окриљем Еулекса, а не Уједињених нација, као што су тражиле Србија и Русија.
„Чињеница је да би за формирање новог суда под окриљем УН било потребно много више времена него за формирање нашег тима“, кже он и указује да би само састављање статута новог суда, те обезбеђење људских и материјалних ресурса, потрајало најмање годину до две.

„Постоји и аргумент да је мандат УН неопходан зато што истрага обухвата различите државе и јурисдикције, али као што сам већ објаснио, тај проблем смо већ решили“, каже Вилијамсон.
Он додаје да је Савет безбедности УН ипак укључен у истрагу кроз извештаје које редовно добија од Еулекса.

Чекајући резултате истраге, за које Вилијамсон процењује да би се могле појавити за две до три године, и евентуалне оптужнице, остаје нада да злочинце, макар са већ сад огромним закажњењем, стићи правда. У супротном, црни облак из Мартијевог извештаја остаће да лебди над Балканом још генерацијама.

Извор: Танјуг

Eine Antwort

  1. Dali ovi dvojica znaju da su okarakterisani kao kriminalci. Lista pocinjenih kriminalnih aktivnosti je poveca i nadam se da ce morati zavrsiti u zatvoru…

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: