Sladjana Lukic-knjizevnica, pravnica, sudski prevodilac za nemacki jezik, obavest

Postovani Dusane, poštovani čitaoci GD,
objavljena je moja lirska zbirka pesama ,,Mona Liza,, na engleskom u USA. Uskoro ce moj roman ,,Sena,, biti objavljen u Japanu. Knjige se na engleskom mogu pogledati na sajtu www.publishamerica.com
Srdacan pozdrav
Sladjana Lukic-knjizevnica, pravnica, sudski prevodilac za nemacki jezik

Сребреница: докле више да слушамо лажи?

Сребреница: докле више да слушамо лажи?


Бранимир Нешић

Докле више да слушамо медијске лажи о наводном геноциду у Сребреници?

Београд, 05.06.2012

Како доћи до истине у 21. веку, у веку невероватних технолошких и научних достигнућа, у веку медијских манипулација, технолошко-информационе диктатуре која креира јавно мњење како јој се прохте?

Одговор је: мукотрпним залагањем, прво менталним отпором медијској хистерији и симулакруму који нуди једну врсту „истине“, дакле, очистити свој мозак и аналитички приступити проналажењу одговора на стотине питања која су везана за Сребреницу, а од којих највећи део, ни после 14 година, није добио свој одговор.

Као илустративан пример који потврђује изнето мишљење, наведимо само десет сребреничких питања:

1.    Ако је Сребреница била демилитаризована и заштићена зона, како то да је она коршћена за „одмор, обуке, опрему и нападе Орићевих јединица на српске положаје“ (извештај генералног секретара УН од 16. марта 1994. и 30. маја 1995. године)?

2.    Ко је од посматрача УН и представника великих сила, иако су знали колика је тензија између зараћених страна, дозвољавао Насеру Орићу да Сребреницу као „демилитаризовану зону“ користи практично као војну базу (извештај Холандског института за ратну документацију, април 2002. године)? Да ли су тако и они вишестрано умешани у планирање и изазивање етничких сукоба у Сребреници?

3.    Да ли је Алија Изетбеговић преко свог сребреничког заповедника, по злу познатом Насеру Орићу, месецима и месецима пре јула 1995. године, свесно нападао и убијао Србе, желећи да их испровоцира да узврате ударац на Сребреницу, која је требало да послужи као мамац и жртвено јагње за активно укључивање НАТО-снага у сукоб? Да ли је заиста тачно да је амерички председник Бил Клинтон рекао Изетбеговићу да мора бити убијено више од 5.000 муслимана ако жели да НАТО нападне Србе?

4.    Да ли је Насер Орић, по Изетбеговићевом наређењу, непосредно пре јула 1995. године, био плански повучен из Сребренице са својим људима, оставивши за собом на хиљаде људи без команде?

5.    Да ли је велики део муслиманских војника покушао пробој према Тузли и Жепи? Да ли је тачно да се на хиљаде муслиманских војника пробило и годину дана касније пријавило ОЕБС-у за гласање на изборима? Где су ти „нестали“ људи сада?

6.    Где су докази? Где је 8.000 лешева? Колико их заправо има? Како се спроводи и ко сада спроводи обдукцију лешева?

7.    Где су фамозни сателитски снимци Сједињених Америчких Држава који показују стравичне српске злочине, а на које се позивала Медлин Олбрајт? Зашто је стављен ембарго службене тајне на те наводне сателитске снимке следећих 30 до 50 година, од стране америчке, британске и француске државе? Зашто их не покажу јавности?

8.    Зашто се не изврши детаљна анализа тачности сведочења главног хашког сведока Дражена Ердемовића, који сведочи да је за непуна четири сата, заједно са још седморицом људи које поименице наводи, убио 1200 људи, тако што их је изводио по групама од десет људи, одводио их скоро 200 метара до места злочина, онда их убијао, па проверавао урађено, па се одмарао и пио, па онда све испочетка и тако 120 пута? Зашто се не установи да му је за такав монструозан злочин требало бар 20 сати? И где је тих 1043 леша јер је касније на том месту пронађено 157 лешева?

9.    Зашто нико од преостале седморице из Ердемовићеве групе, који су наводно побили 1200 људи, није ухапшен, процесуиран и изведен пред лице правде, иако се зна ко су и где тренутно живе? Да ли се неко плаши да „главни сведок“ не постане „лажни сведок“?

10.    Да ли је, на крају, случај Сребреница медијски припреман, предимензиониран и свесно искривљен да би се створила слика о „злим геноцидним Србима“ и тако ублажила критика јавности на стотине хиљада протераних Срба из Книнске Крајине (само двадесет дана после наводног геноцида у Сребреници), бомбардовање Републике Српске (само месец и по дана после наводног геноцида у Сребреници), затим бомбардовање Србије (као изговор да се поново не догоди наводни геноцид у Сребреници) и тако даље…

Ето, било би лепо да нам неко од оних који данас креирају сребренички медијски мит у Србији и ван ње одговори на ових десет питања.

Питања има још десет пута оволико, питања на које још нису пронађени одговори. Она захтевају да се случај „Сребреница“ поново и на прави начин, објективно и детаљно и чињенично, испита.

Овде се не ради ни о каквој релативизацији злочина са наше, српске стране, већ апсолутно о потреби да се сазна права истина. Истина ће нас ослободити, без обзира колико она била тешка и болна за све народе на Балкану.

Потребно је и у интересу је свих, на првом месту нас Срба и босанских муслимана, али и народа и честитих политичара и људи великих западних сила, да се сазна права и целовита истина о Сребреници. Дакле, не само делимична, једнострана и у многоме извитоперена истина, јер када је таква, она не представља истину већ неистину.

Медијска машинерија која је пројектовала слику о Сребреници коју данас познајемо, по којој су немилосрдни и нечовечни Срби тобоже извршили „највећи геноцид после Другог светског рата“ над недужним муслиманским цивилима, над муслиманским женама и децом у Сребреници, прави је пример једностране и искривљене „истине“, односно огољене лажи.

Све је већи број људи у свету који схватају да су обманути. Велики број иностраних интелектуалаца, као и нови и у многоме објективнији а до данас мало познати извештаји, разбијају лажни медијски симулакрум о америчко-каубојској варијанти о „добрим“ и „лошим“ народима у Босни, конкретно у Сребреници. Џулија Горин, Дајана Џонстон, Ноам Чомски, Јирген Елзесер, Валтер Маношек, Жерминал Чивиков, Жак Вержес, Ернст Херман само су нека имена у низу оних људи који говоре једну другу причу од ове званичне; затим појављују се извештај Холандског института за ратну документацију, па извештај Информативне мисије Националне Скупштине Француске, као и закључци са Међународног скупа одржаног у Москви, априла ове године, који сматра да „питање Сребренице и такозваног геноцида муслиманског становништва и припадника војних снага мора да се подвргне свестраној и исцрпној анализи у светлу нових података и свих доказних материјала који се налазе на располагању“.



Бранимир Нешић


Бранимир Нешић

Докле више да слушамо медијске лажи о наводном геноциду у Сребреници?

Београд, 05.06.2012

Како доћи до истине у 21. веку, у веку невероватних технолошких и научних достигнућа, у веку медијских манипулација, технолошко-информационе диктатуре која креира јавно мњење како јој се прохте?

Одговор је: мукотрпним залагањем, прво менталним отпором медијској хистерији и симулакруму који нуди једну врсту „истине“, дакле, очистити свој мозак и аналитички приступити проналажењу одговора на стотине питања која су везана за Сребреницу, а од којих највећи део, ни после 14 година, није добио свој одговор.

Као илустративан пример који потврђује изнето мишљење, наведимо само десет сребреничких питања:

1.    Ако је Сребреница била демилитаризована и заштићена зона, како то да је она коршћена за „одмор, обуке, опрему и нападе Орићевих јединица на српске положаје“ (извештај генералног секретара УН од 16. марта 1994. и 30. маја 1995. године)?

2.    Ко је од посматрача УН и представника великих сила, иако су знали колика је тензија између зараћених страна, дозвољавао Насеру Орићу да Сребреницу као „демилитаризовану зону“ користи практично као војну базу (извештај Холандског института за ратну документацију, април 2002. године)? Да ли су тако и они вишестрано умешани у планирање и изазивање етничких сукоба у Сребреници?

3.    Да ли је Алија Изетбеговић преко свог сребреничког заповедника, по злу познатом Насеру Орићу, месецима и месецима пре јула 1995. године, свесно нападао и убијао Србе, желећи да их испровоцира да узврате ударац на Сребреницу, која је требало да послужи као мамац и жртвено јагње за активно укључивање НАТО-снага у сукоб? Да ли је заиста тачно да је амерички председник Бил Клинтон рекао Изетбеговићу да мора бити убијено више од 5.000 муслимана ако жели да НАТО нападне Србе?

4.    Да ли је Насер Орић, по Изетбеговићевом наређењу, непосредно пре јула 1995. године, био плански повучен из Сребренице са својим људима, оставивши за собом на хиљаде људи без команде?

5.    Да ли је велики део муслиманских војника покушао пробој према Тузли и Жепи? Да ли је тачно да се на хиљаде муслиманских војника пробило и годину дана касније пријавило ОЕБС-у за гласање на изборима? Где су ти „нестали“ људи сада?

6.    Где су докази? Где је 8.000 лешева? Колико их заправо има? Како се спроводи и ко сада спроводи обдукцију лешева?

7.    Где су фамозни сателитски снимци Сједињених Америчких Држава који показују стравичне српске злочине, а на које се позивала Медлин Олбрајт? Зашто је стављен ембарго службене тајне на те наводне сателитске снимке следећих 30 до 50 година, од стране америчке, британске и француске државе? Зашто их не покажу јавности?

8.    Зашто се не изврши детаљна анализа тачности сведочења главног хашког сведока Дражена Ердемовића, који сведочи да је за непуна четири сата, заједно са још седморицом људи које поименице наводи, убио 1200 људи, тако што их је изводио по групама од десет људи, одводио их скоро 200 метара до места злочина, онда их убијао, па проверавао урађено, па се одмарао и пио, па онда све испочетка и тако 120 пута? Зашто се не установи да му је за такав монструозан злочин требало бар 20 сати? И где је тих 1043 леша јер је касније на том месту пронађено 157 лешева?

9.    Зашто нико од преостале седморице из Ердемовићеве групе, који су наводно побили 1200 људи, није ухапшен, процесуиран и изведен пред лице правде, иако се зна ко су и где тренутно живе? Да ли се неко плаши да „главни сведок“ не постане „лажни сведок“?

10.    Да ли је, на крају, случај Сребреница медијски припреман, предимензиониран и свесно искривљен да би се створила слика о „злим геноцидним Србима“ и тако ублажила критика јавности на стотине хиљада протераних Срба из Книнске Крајине (само двадесет дана после наводног геноцида у Сребреници), бомбардовање Републике Српске (само месец и по дана после наводног геноцида у Сребреници), затим бомбардовање Србије (као изговор да се поново не догоди наводни геноцид у Сребреници) и тако даље…

Ето, било би лепо да нам неко од оних који данас креирају сребренички медијски мит у Србији и ван ње одговори на ових десет питања.

Питања има још десет пута оволико, питања на које још нису пронађени одговори. Она захтевају да се случај „Сребреница“ поново и на прави начин, објективно и детаљно и чињенично, испита.

Овде се не ради ни о каквој релативизацији злочина са наше, српске стране, већ апсолутно о потреби да се сазна права истина. Истина ће нас ослободити, без обзира колико она била тешка и болна за све народе на Балкану.

Потребно је и у интересу је свих, на првом месту нас Срба и босанских муслимана, али и народа и честитих политичара и људи великих западних сила, да се сазна права и целовита истина о Сребреници. Дакле, не само делимична, једнострана и у многоме извитоперена истина, јер када је таква, она не представља истину већ неистину.

Медијска машинерија која је пројектовала слику о Сребреници коју данас познајемо, по којој су немилосрдни и нечовечни Срби тобоже извршили „највећи геноцид после Другог светског рата“ над недужним муслиманским цивилима, над муслиманским женама и децом у Сребреници, прави је пример једностране и искривљене „истине“, односно огољене лажи.

Све је већи број људи у свету који схватају да су обманути. Велики број иностраних интелектуалаца, као и нови и у многоме објективнији а до данас мало познати извештаји, разбијају лажни медијски симулакрум о америчко-каубојској варијанти о „добрим“ и „лошим“ народима у Босни, конкретно у Сребреници. Џулија Горин, Дајана Џонстон, Ноам Чомски, Јирген Елзесер, Валтер Маношек, Жерминал Чивиков, Жак Вержес, Ернст Херман само су нека имена у низу оних људи који говоре једну другу причу од ове званичне; затим појављују се извештај Холандског института за ратну документацију, па извештај Информативне мисије Националне Скупштине Француске, као и закључци са Међународног скупа одржаног у Москви, априла ове године, који сматра да „питање Сребренице и такозваног геноцида муслиманског становништва и припадника војних снага мора да се подвргне свестраној и исцрпној анализи у светлу нових података и свих доказних материјала који се налазе на располагању“.



Бранимир Нешић

Владан Глишић “Двери после избора“ – KCN 1 – (01.06.2012.)

http://www.youtube.com/watch?v=PHTroj7MYIc&feature=player_embedded#!

СЦЕНАРИО „РАЧАК“, РАЗОТКРИВЕНА ЛАЖ , ДОКАЗАНА МАНИПУЛАЦИЈА, НЕМАЧИ ФОТОГРАФ; МОЈЕ СУ СЛИКЕ БИЛЕ ЗЛОУПОТРЕБЉЕНЕ !

СЦЕНАРИО „РАЧАК“; ИНСЦИНИРАНИ РАЗЛОГ ДА СЕ „ИЗИГРА“ КАРТА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА И НЕЛЕГАЛНО БОМБАРДУЈЕ ЈУГОСЛАВИЈА, ДОКАЗ:

https://dijaspora.wordpress.com/2012/06/05/%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BB-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%83/

БАРАНОВ, ПРВИ КАНАЛ РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТВ: Хула је сиријски Рачак ; СЦЕНАРИО „РАЧАК“:

СЦЕНАРИО РАЧАК:http://www.youtube.com/watch?v=D2qB6P0_ryA&feature=player_embedded

5 2012

БАРАНОВ, ПРВИ КАНАЛ РУСКЕ ДРЖАВНЕ ТВ: Хула је сиријски Рачак

4 Votes
  • 05.06.2012. факти.орг

Први канал руске државне телевизије упозорио да Запад против Дамаска примењује `косовски сценарио`

* Аутор Јевгениј Баранов: Још средином фебруара ове године, када је читав свет био потресен вестима о крвопролићу у сиријском Хомсу, које се на чудан начин подударило са руско-кинеским ветом на резолуцију Савета Безбедности УН о Сирији, Први канал је узео за право да претпостави да је то само први корак у реализацији косовског сценарија за решавање сиријског проблема

БАРАНОВ: Уверен да је за решење сиријског проблема била изабрана управо југословенска варијанта, Први канал ће, ризикујући, претпоставити и каква ће бити друга фаза: у моменту када се уз посредовање посматрача усагласе услови примирја, негде ће се десити неко страшно крвопролиће. Његова карактеристика биће страшна нељудскост, бесмислена суровост и масовне жртве међу цивилима. Потрудиће се да за све оптуже власт и на тај начин покрену питање о неопходности стране војне интервенције

* Сергеј ЛАВРОВ, миистар иностраних послова РФ (два дана после масакра у Хули):Нисам желео да о томе говорим, али ћу рећи. Сећамо се трагедије која се десила пре 13 година почетком 1999. године у селу Рачак, тада још у Југославији, сада бившој Југославији. У Рачак је дошао шеф мисије ОЕБС, немајући за то никаква овлашћења, и рекао да се у Рачку десио геноцид. Ова изјава је одмах искоришћена и постала, у суштини, главни мотив за почетак бомбардовања Србије

         ВОДИТЕЉ емисије Воскресное времја Петар Толстој: Главни догађаји на међународној политичкој сцени шире се око Сирије – мировни план за регулисање конфликта у овој земљи фактички је био уништен догађајима у граду Хули, где је убијено више од 100 цивила, међу којима је било жена и деце. Говорећи пред парламентом 3. јуна, председник Сирије Башар Асад је изјавио да се његова земља налази на ивици рата који је наметнут споља. Ово је реакција на став Запада који је одмах после трагедије у Хули за то беспоговорно оптужио сиријске власти којима у суштини овакав развој догађаја не одговара.

         Наоружани устаници којима помажу европски хуманисти у послу свргавања Башара Асада, наравно, не изазивају никакву сумњу. Чак је пре обављања међународне истраге ових догађаја западна штампа пожурила, као и неки политичари, да иступе са најоштријим изјавама. Међутим, најновија историја нас учи да се према таквим ПР ратовима и свргавању законите власти споља – оних које нису по вољи Запада у многим земљама – треба односити са максималним опрезом.

         Тему ће наставити мој колега Јевгениј Баранов

         На шпици пише: Сиријски цугцванг

         БАРАНОВ: Још средином фебруара ове године, када је читав свет био потресен вестима о крвопролићу у сиријском Хомсу, које се на чудан начин подударило са руско-кинеским ветом на резолуцију Савета Безбедности УН о Сирији, Први канал је узео за право да претпостави да је то само први корак у реализацији косовског сценарија за решавање сиријског проблема.

         Фрагменти програма Васкресное времја од 12. фебруара ове године: «Овај мач се витла над Сиријом. Удараће југословенском страном сечива, оном истом на којој се испод скорене српске крви накупила свежа либијска».

         Суштина сценарија је, у овој фази, да продемонстрира претпостављена злодела разних режима по свету, да се превлада отпор неодлучних држава и да се натерају власти да повуку војску и прихвате међународне посматраче. Ово је пре 13 година већ било изведено у складу са прецизним сценаријем за који се испоставило да је био ефикасан јер је омогућио почетак бомбардовања Југославије.

         Божидар Делић, генерал Југословенске војске у пензији: «Морали смо да поштујемо споразум, па смо повукли војску и полицију. При том су се терористи слободно враћали, откопавали оружје, формирали нове јединице које су заузимале положаје које је напуштала наша армија».

         БАРАНОВ: Уверен да је за решење сиријског проблема била изабрана управо југословенска варијанта, Први канал ће, ризикујући, претпоставити и каква ће бити друга фаза: у моменту када се уз посредовање посматрача усагласе услови примирја, негде ће се десити неко страшно крвопролиће. Његова карактеристика биће страшна нељудскост, бесмислена суровост и масовне жртве међу цивилима. Потрудиће се да за све оптуже власт и на тај начин покрену питање о неопходности стране војне интервенције.

         У Југославији је, пре 13 година, за то било изабрано косовско село Рачак.

         Сергеј Лавров, миистар иностраних послова РФ: «Нисам желео да о томе говорим, али ћу рећи. Сећамо се трагедије која се десила пре 13 година почетком 1999. године у селу Рачак, тада још у Југославији, сада бившој Југославији. У Рачак је дошао шеф мисије ОЕБС, немајући за то никаква овлашћења и рекао да се у Рачку десио геноцид. Ова изјава је одмах искоришћена и постала, у суштини, главни мотив за почетак бомбардовања Србије без било какве одлуке и против свих могућих докумената ОЕБС-а и Повеље Организације Уједињених Нација».

         Ово су речи руског министра иностраних послова које је изговорио 28. маја, коментаришући покољ који се десио у сиријском селу Хула 25. и 26. маја. Тада је тамо погинуло 108 људи, укључујући жене и више од 40 деце. У почетку су пожурили да све жртве ставе на савест сиријских власти које су у региону Хуле користиле тешку артиљерију и технику. Ипак, карактер рањавања на већини тела сведочио је да су жртве убијене пуцњима из непосредне близине или једноставно заклане. Много је недоречености и чуда, али зато читав свет види на екранима телевизора унакажену децу. Да се ствар истера на чистац, више нема времена – зато треба нешто хитно урадити!

         Развијајући тезу о могућој сличности онога што се некада десило на Косову са овим што се сада дешава у сиријском граду Хула, министар Лавров инсистира да се околности садашње трагедије најдетаљније истраже и да се само на основу добијених разултата решава питаље одговорности одговорних.

         Пре 13 година истрага је била обављена, али су резултати те истраге до дан данас скривени од јавности. Узгред, оптужбе које је тада у Рачку бацио Американац Вилијам Вокер, биле су пресуда целом народу и завршиле су се 78-дневним бомбардовањем земље.

         ЛАВРОВ: «Након што се све одиграло и када је већ била донета резолуција 1244, Европска Унија је одлучила да сама истражи шта се десило. Ангажовала групу патологе из Финске који су обавили истрагу и припремили извештај. Ми смо као и неке круге делегације молили да се документ подели у Савету Безбедности. Можете да ми не верујете, али – то није учињено!».

         Ево тог извештај финских патолога о коме је говорио Сергеј Лавров.

         Група финских патолога добила је налог да провери колико су тачна уверавања југословенских власти да је у Рачку била борба и да су побацана тела, донета ради снимања у сеоску џамију, уствари лешеви терориста које је неко преобукао у цивилну одећу.

         Хелена Ранта, лекар патолог: «Ова тела су припадала и бојовницима, српским војницима и мештанима села. Овај извештај ни до дан данас није објављен. О његовом садржају мало ко ишта зна. Међутим, сада сам спремна да јавно говорим о резултатима ове истраге».

         На жалост, јавно мњење није порота. Од пороте се може захтевати да не обраћа пажњу на недоказане оптужбе. У случају јавног мњења, то није могуће.

         Кадрови раскрвављених тела пре или касније ће изазвати онај ефекат који је унапред био планиран. Тако је било пре 13 година у Југославији којој су после случаја Рачак поставили ултиматум са немогућим условима. Вероватно да ће тако бити и у Сирији чије су амбасадоре већ почели да избацују из европских престоница.

         Остаје само да се надамо да ће мисија Кофи Анана, који је сада специјални изасланик УН за регулисање ситуације у Сирији, бити срећнија од оне која му је припала далеке 1999. године. Тада у својству генералног секретара Организације Уједињених Нација он није могао ништа да учини да би зауставио почетак бомбардовања Југославије.
Линк репортаже: http://www.1tv.ru/news/world/208712

Приредио: Горан Шимпрага

Николић: Како се ипмпровизованим средствивима заштити од гумених метака

Николић: Како се ипмпровизованим средствивима заштити од гумених метака

04 јун 2012 Слађан Николић
Ел. пошта Штампа PDF

ЈАВНИ МЕЈЛ ПРИЈАТЕЉУ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ – КАКО ДА СЕ ИМПРОВИЗОВАНИМ СРЕДСТВИМА ЗАШТИТИШ ОД ГУМЕНИХ МЕТАКА

И кажеш пријатељу, пуца на вас НАТО/КФОР злотвор гуменом муницијом… Гумени метак ти се пријатељу, састоји од пројектила који је направљен од гуме или металног пројектила који је обложен гумом (Израел), и може да се испаљује из уобичајеног ватреног оружја (пиштоља и сачмарица), или специјално конструисаних средстава за разбијање демонстрација. Ова врста муниције припада групи тзв. несмртоносног оружја. Употреба гумених метака је најчешћа у полицијским јединицама и то приликом разбијања демонстрација, када се обичном физичком силом не може постићи ефекат. У задње време ова специјална муниција се производи од материјала који су слични гуми, чије је главно својство (за разлику од гуменог пројектила) да амортизује неконтролисан рикошет или одскок.

У теорији, кинетички ефекат муниције је довољан да изазове бол, али не и повреде. Обично се на месту удара јављају контузије, огреботине и хематоми. Међутим пракса употребе те муниције региструје преломе костију, разорне ране меких ткива лица, повреде које су тешке-опасне по живот, чак у неким случајевима и са смртним исходом (посебно израелска муниција). Повреде су теже сразмерно растојању између оног који пуца и погођеног. Што је то растојање мање, повреде су теже. У вези с тим, научници са Израелског Института за технологију су анализирајући окршаје у појасу Газе, односно повреде демонстраната из ових сукоба, а насталих од гумених метака, упозорили да свако испаљивање гуменог метка са растојања мањег од 40 метара јесте животно опасно по упуцаног! Такође, саветовали су полицајцима и војницима, пуцање у ноге како би се избегле теже и по живот опасне повреде упуцаних.
Као што видиш НАТО/КФОР злотвор не хаје за ова упозорења, али шта очекивати од оних који гуменом муницијом пуцају и на сопствене грађане? Тако су евидентирани бројни случајеви тешких повреда које је проузроковала ова муниција на протестима “Окупирај вол стрит”, и “Анти НАТО протестима”. Такође је забележено да је неретко полиција намерно пуцала у лица протестаната!

Суочени са оваквим зверима, протестанти су почели да развијају технике заштите базиране на употреби приручних средстава.

Правило број 1 – Заштити лице!

Највећи број тешких телесних повреда, па и оних опасних по живот, употребом гумених метака настаје на лицу – ломови вилице, јагодичне кости, носа, избијање ока и сл.  Зато протестанти на Западу све више носе тзв. паинтбол маске које су се јако добро показале у заштити од гумених метака. Исто и теби саветујем!

Правило број 2 – Заштити главу!

Запамти, погодак гуменим метком у слепоочницу је фаталан! Да заштитиш главу може ти помоћи обична мото или бициклистича кацига. Војни шлем ја наравно најбољи, али избор је на теби. Кацига је добра, и да те заштити од ударца злотворске НАТО/КФОР  палице у главу, зато никад не занемаруј овај савет!

Правило број 3 – Заштити грудни кош и стомак!

Протестанти на Западу данас све више користе тзв. паинтбол заштитне прслуке, које као и тзв. паинтбол маске можеш купити код нас. Ови заштини прслуци пружају солидну заштити од гумених метака, и могу се додатно ојачати ушивањем врећица с песком с унутрашње стране. Ако ниси у прилици да набавиш овај прслук, можеш узети обичан ловачи прслук, и с његове унутрашње стране ушити врећице с песком што ће те заштити и од директних погодака у груди и стомак.

Правило број 4 заштити руке и ноге!

Резултат директаног погодака гуменим метком у колено или лакат је њихов лом! Да би их заштитио користи заштитнике за колена и лактове које користе возачи ролера или скејта. Није наодмет да заштитиш и потколенице. То можеш учинити обичним фудбалским костобранима.

Импровизовани штитови

Осим за заштиту појединачних делова тела, протестанти на Западу користе и импровизоване штитове чиме читави тело штите од гумених метака, водених шмркова и палица. Импровизоване штитове ја лако направити од металних или пластичних буради. Буре се исече уздуж по средини, и наваре му се ручке за држање.  Узгред, кад сам већ код палица злотворских, не плаши их се! Ако се уплашиш, страх ће те или укопати у месту, и добићеш ударац, или ћеш почети да бежиш и тако опет добити ударац. Кад злотвор замахује, крени директно у њега, чиме ћеш смањити растојање и његова палица ти неће моћи ништа. Добро би било да са собом носиш фарбу у спреју, и да тај спреј држиш у руци кад се злотвор спрема да се нападне палицом.  У тренутку кад директним уласком у њега смањујеш растојање, попрскају му фарбом визир, или лице ако му визир није спуштен. Дејство фарбе ће бити такво да он неће моћи да види где да се удари. Човек који не види не може да се бори, зар не? То ти је пријатељу мој, један од трикова којима је ЦИА обучавала демонстранте у Египту, а данас у Сирији и Ирану…

Можда себи, пријатељу мој, у мислима личиш овако опремљен нн некаквог робокапа, али погледај НАТО/КФОР злотвора, он има шлемове, штитове, заштитнике за колена и лактове, панцире, оклопна возила, баца на тебе сузавац, прска те бибер спрејом, пуца гуменим мецима и бојевом муницијом. Да би се заштитио од њега није потребна само добра воља… Наше полиције и војске нема….  Да би заштитио себе, своју децу, жену, своју кућу, пољане и њиве, да би твој ненасилни протест успео мораш најпре да заштитиш себе! Ако заштитиш самог себе, и ако свако ко учествује на ненасилним мирним протестима заштити себе од сузавца, бибер спреја и гумених метака, злотвор ће имати много тежи посао, а ти и други бићете заштићени од повреда.

Користи ове савете пријатељу мој, упознај с њима и друге. Шаљи их на мејлове, фацебоок групе и твитер. Обучавајте један другог, и тако преносите знање, и искуства у једном непрекидном ланцу одбране. Уз то, импровизујте и смишљајте и друге начине заштите од гумених метака. Ове свете схвати као практикум и инспирацију.

И на крају запамти, Бог чува Србе, али ако се и сами не чувамо, ни он нам не може помоћи. Нек пред собом злотвор види војску ненасилних мирних демонстраната, а не масу коју лако може разбити! Кад испред себе види војску ненасилних демонстраната, оклопљених и спремних да се заштите, злотвор ће се још више уплашити. Да пријатељу мој, злотвор је и сад у страху. Он се плаши више него што ти можеш да замислиш… Он се плаши јер за разлику од тебе који се бориш и за онај кртичњак у шуми коју ти је чукундеда оставио, он на КиМ долази за плату и једва чека да кући оде жив и здрав. У великој си предности пријатељу мој, зато буди паметан и немој да умреш за Србију, већ се бори интелигентно и остани жив за Србију.