КОНУЗИН; РУСИЈА ЋЕ СЕ СУПРОТСТАВИТИ ПРОЈЕКТУ „ВЕЛИКА АЛБАНИЈА“-КОНКРЕТНО ИЗЛАГАЊЕ О ПРИВРЕДНОЈ САРАДЊИ

1. http://www.youtube.com/watch?v=T4wqyxUUnUw

2. http://www.youtube.com/watch?v=8veCwPMzjsw

4. http://www.youtube.com/watch?v=-nMC55r0CyE

5. http://www.youtube.com/watch?v=XwXbhag5Vbg

Србија – ново црно тржиште органима

Србија – ново црно тржиште органима

03. 06. 2012 18:04 | Танјуг

transplant scars Србија   ново црно тржиште органима

(Фото: The Guardian)

Лондон – Једна од земаља у које се сели црно тржиште људских органа је и Србија, тврди се у репортажи „Интернешнел Хералд Трибјуна“.

Црно тржиште на коме се продају људски органи се последњих година, у времену економске кризе, са Далеког истока и Јужне Америке преселило у Европу, а једна од земаља која је тиме погођена је и Србија, пише „Интернешнел хералд трибјун“.

Лист наводи и да се црно тржиште људским органима, поред Србије, пребацило и у Грчку, Шпанију и Италију, као и на окупиране територије.

„Сиромашни и очајни људи продају своје бубреге, коштану срж или рожњаче преко интернета, док безобзирни трговци људским органима на томе зарађују“, описује стање њујоршки дневник.

Текст почиње причом Павла Мирцова и његове девојке Данијеле из Ковина, који су преко интернета понудили да продају своје бубреге за по 30 хиљада евра.

Они објашњавају да су на то натерани због сиромаштва, и да, од када је Павле изгубио посао у фабрици није успео поново да се запосли, тако да данас његова породица једва преживљава.

Лист пише да они живе само од једног оброка дневно и да су натерани да се окрену продаји органа.

„Да бисте обезбедили храну за своју породицу, онда ни продаја јетре не делује као велика жртва“, каже младић и додаје да му је потребан новац да одшколује своје двоје деце.

До сада су, према писању „Хералд Трибјуна“ добили понуду од једне жене из Македоније од 20 хиљада евра, као и једну понуду из Немачке. Мирцов каже и да се не плаши евентуалне операције и тога што крши закон.

„Више се плашим да нећу имати новца да се старам о својој деци“, прича он.

Лист се позива и на неименовани извор из српске полиције који каже да у последњих 10 година ниједан случај трговине органима у Србији није процесуиран, али се додаје да је разлог за то и што се све одвија врло тајновито и прикривено.

Њујоршки дневник наводи и речи доктора Ђоке Максића са ВМА, који не верује да у Србији постоји илегална трговина људским органима, наводећи да је сваки потенцијални донор „под лупом“ и провером болничке комисије коју чине доктори, етичари и адвокати.

Међутим, лист наводи и речи особе која се само представила као Милован, из једног малог места на југу Србије, који каже да је дао бубрег једном богатом локалном политичару, да би га он заузврат запослио у својој фирми.

Према наводима листа, трансплантација бубрега је обављена у једној државној болници у Београду, где су се њих двојица појавила са лажним документима.

„Њујорк Тајмс“ се позива и на разговор са Ервином Балом (25), столаром из Кикинде, који је дуже од годину дана био незапослен, када је одлучио да оде на локалну телевизију са четворогодишњом ћерком и јавно понудио да прода бубрег.

Након што је видео то на телевизији, помогао му је директор основне школе Милош Пајаков, понудивши му место возача у школи.

Процењује се да је цена бубрега на црном тржишту око 100 хиљада евра и да се годишње на светском нивоу прода између 15 и 20 хиљада органа.

 

Повезане теме: ,

СНВ ПРОГЛАС: “Мобилизација способних” мушкараца у Митровици- Забрана кретања за КФОР- Одбрана и утврђивање барикада- Забрана шиптарских таблица- Захтев Председнику Србије да испуни своју Уставну Обавезу!!!

СНВ ПРОГЛАС: “Мобилизација способних” мушкараца у Митровици- Забрана кретања за КФОР- Одбрана и утврђивање барикада- Забрана шиптарских таблица- Захтев Председнику Србије да испуни своју Уставну Обавезу!!!

18 Votes

Саопштење

1 јун 2012, 23:00, ФБР- СНВ К.Митровица 

Српско Национално Веће Косовске Митровице подржава мере Скупштине Општине Косовска Митровица да се ојачају барикаде у К.Митровици као и да се уведе забрана кретања КФОР-у И ЕУЛЕX-у кроз град,ради њихове и безбедности грађана. Напомињемо да смо увек били спремни на коректну сарадњу и решавање проблема мирним путем.

Међутим,сарадња се не може одвијати ако једна страна константно излази из оквира својих овлашћења подржавајући нелегитимну ткзв. државу Косово,па би још да проблеме решава наоружана до зуба пуцајући бојевом муницијом на српски голоруки народ!

Позивамо све мушке особе од 20 до 60 година да се јаве и евидентирају како би се што успешније организовали и одбранили свим средствима од албанске монструм-државе. Циљ нам није да икога на било који начин угрозимо , већ искључиво да себе и државу Србију на Космету одбранимо. И у томе ћемо успети.

Тражимо од Општине Кос.Митровица да уведе забрану за сва возила КС И РКС таблица, тако да се севером Космета могу возити само возила са српским таблицама!

Захтевамо од Председника Србије да упозори међународне снаге да животно не угрожавају српски народ на северу,као и да утврди истину о договору око таблица,па ако се установи да је договорено корисћење искључиво албанских таблица,да онда исти договор суспендује јер је противан Уставу Србије,а да затражи лишавање слободе Б.Стефановица због чина велеиздаје.

Београд коначно мора скинути маску са лица и јасно се одредити хоће ли или неће поштовати Устав Србије и одбранити српски народ и српске институције на Космету!

—————————————

Председник СНВ Кос. Митровице

Небојша Јовић

Povodom zabune izazvane po pitanju van. stanja i mobilizacije u Mitrovici,DA POJASNIM: Danas u razgovoru sa celnicima Opstine i SVIM ODBORNICIMA,zatrazili smo od istih (o ovim zahtevima ni po jednom pitanju se nisu negativno izjasnili) da se formira krizni stab koji bi se bavio iskljucivo pitanjem operativne bezbednosti i koji bi u ime Opstine pozvao SVE MUSKE OSOBE OD 20 DO 50 GODINA KAKO BI SE MOGLI BOLJE ORGANIZOVATI ZA ODBRANU GRADA I NE ZNAM STA JE TU KONSPIRATIVNO ILI PROBLEMATICNO? IMAMO PRAVA DA SE EFIKASNO ODBRANIMO! Sto se vanrednog stanja tice,nije “vanredno”,ali je odluceno da kada se sirene oglase SVI LOKALI MORAJU PRESTATI SA RADOM sve do smirivanje situacije. Zatrazili smo da se zvanicno zabrane KS i RKS tablice jer,NA SEVERU SE MOGU KORISTITI SAMO SRPSKE TABLICE! NEKA OVO NEKO DEMANTUJE!!!!! Za preregistraciju KS i RKS tablica na srpske treba dati najvise 48 sati. “…JER ODAVDE NEMA NAZAD!”

———————————————————————————————

НАПОМЕНА ФБР РЕДАКЦИЈЕ- НАСЛОВ У ЗАГЛАВЉУ (ХТМЛ ЛИНК) ЈЕ РЕДАКЦИЈСКИ “ОБРАЂЕН”- ТЕКСТ ПОД НАСЛОВОМ “ОБАВЕШТЕЊЕ” ОБЈАВЉУЈЕМО У ОРИГИНАЛУ, КАО И ДОДАТНО “ПОЈАШЊЕЊЕ ГОСПОДИНА ЈОВИЋА…

Ексклузивно: Немачки планови за европску диктатуру!

Ексклузивно: Немачки планови за европску диктатуру!


Немачка је саставила план од 6 тачака који, под плаштом борбе против кризе, уводи диктатуру прво у Грчку, а затим и у друге земље.

Београд, 01.06.2012

Према Шпигеловом извештају, кабинет немачког канцелара изнео је план од 6 тачака да постизање далекосежних реформи у Грчкој и другим високо задуженим земљама ЕУ. План укључује следеће:

1. продаја државне имовине;

2. смањивање бенефиција за незапослене;

3. промовисање ниско плаћених радних места;

4. укидање свих пореских баријера за приватнике;

5. успоставаљање специјалних економских зона без икаквих пореза;

6. прављење приватизационих агенција попут немачког Тројханда.

Портпарол немачке Владе, Штефен Зајберт, није оповргао ове тврдње.

Шта ово значи?

Специјалне економске зоне су играле кључну улогу у кинеском привредном чуду. Ове зоне ослобађају компаније од плаћања порета, бриге за природно окружење, радне стандарде, при чему су сами радници доведени у положај индустријских робова.

Приватизациони модел који заговара Меркелова наслеђен је из транзиционих процеса у Источној Немачкој. Агенција Тројан је одлучивала о судбини милиона Немаца. Распродала је 8500 компанија са преко 45 000 постројења за врло мале паре, или их је затворила. Врло мали број од 4 000 000 000 радних места у индустрији је остао.

Томас Штраубар, директор Института за међународну економију из Хамбурга позвао је на стварање “Европског протектората” над Грчком. Рекао је да, шта год се деси на поновљеним изборима 17. јуна, Грчка остаје неуспешна држава, којој недостаје снаге за нови почетак. Подсећамо, термин протекторат био је везан за британске колонијалне поседе, као и немачку окупацију Чешек. Случајно?

Експрети упозоравају на спори, али континуирани притисак на банке који се прелива на Италију и Шпанију. Од почетка кризе, грађани и привредници су повукли 63 милијарде евра са грчких рачуна, што је трећина укупних депозита. Од средине прошле године, 100 милијарди евра је повучено из шпанских и 160 милијарди из италијанских.

У оваквим условима, владајуће класе су закључиле да не могу себи да дозволе луксуз демократије. Водећи званичници, попут немачког министра финансија Волганга Шојбла и шефа Међународног монетарног фонда, Кристине Лагард, застрашују Грке моменталним банкротом државе, уколико гласају за партије које су против бриселских мера.

У самој Грчкој, владајуће структуре праве тајне планове за употребу војске против споственог народа, ако улични немири постану сувише велики.

На ободима Европске Уније спрема се дикататура. У случају веће кризе, нема разлога да слични сценарији не прошире и на друге земље.

Опширније о свему на: globalresearch.ca

Превод и обрада: Редакција сајта Двери

ВЕСТ

Мери Волш: Ја сам сведок истине о Космету

Као тумач избеглих за немачку са К/М могу потврдити истинитост ове изјаве на основу аутентичности многих изјава избеглих са тих подручја у Немачку а чији сам био, по њиховом избору, тумач како избеглим хрватима тако и горанима а и ромима па и не ретко албанцима-велики број њих, без обзира које нациналности или верске, исповести они били су извештавали о веома идентичним догађајима уз додатне преживљене патње неслућених понижавања, малтретирања, силовања све до масакрирања својих најближих-Сви ти извештаји су веома добро познати како црвеном крсту тако и црквеним каритативним организацијама а поготово властима! Потврђујем ово као истину која се поклапа са многим изјавама избеглица у току дводеценијског искуства тумача за којег су се избеглице добровољно одлучивале по свом нахођењу а на основи искуства других избеглице којима сам већ тумачио. – Д. Нонковић, уредник ГД

Мери Волш: Ја сам сведок истине о Космету

03. 06. 2012 6:04 | Печат

meri vols Мери Волш: Ја сам сведок истине о Космету

Мери Волш

Београд – Како је припремана за долазак на Косово и Метохију, ко је креатор етничког чишћења Срба из јужне српске покрајине у којој се владавина права заснива на Канун елек, те са којим представама је напустила Космет и зашто му се увек изнова враћа, прича у разговору за “ Печат „Мери Волш, Иркиња која је као члан мировних мисија на Космету провела осам година.

У селу Долац, близу Клине, био је један средњовековни манастир и изнад њега црква. Кад год смо пролазили поред Долца, сваки би нам возач, Албанац, без изузетка, указао на то јадно албанско село и џамију које су уништиле српске војне снаге. Касније сам сазнала да је Долац српско село и да у њему никад није било џамије. Овакви доживљаји натерали су ме да се озбиљно запитам шта се стварно догодило на Космету „, каже у разговору за“ Печат „Мери Волш, Иркиња и некадашњи члан међународне мировне мисије на Космету.

Провели сте неколико година на Космету као члан међународне мировне мисије. Са каквим сте представама тамо дошли, те са каквим сте утисцима отишли?

Први пут сам дошла на Космет у августу 1999. године као члан једне ирске невладине организације. За ту организацију, чија канцеларија је била у Пећи, радила сам као волонтер 14 месеци. Пре поласка за Косово, добила сам опште инструкције али врло мало њих конкретних, јер они који су давали упутства нису много знали о Косову. Међутим, 24. августа на путу из Скопља у Приштину била сам детаљно обавештена о ономе шта се недавно догодило у селима поред којих смо пролазили. Тек сам касније схватила да спаљена села дуж нашег пута од Скопља до Приштине нису могла бити уништена од стране српских одбрамбених снага, као што је то тврдио наш возач – припадник албанске народности – из простог разлога што су се те снаге повукле скоро десет недеља раније, а куће су још гореле у селима поред којих смо пролазили. Касније, кад сам мало боље упознала Космет, сазнала сам да су све те куће, без изузетка, биле српске, и неке ромске, и да их је спалила УЧК. Ово моје искуство се поновило неколико пута: возачи, сви до једнога Албанци, показивали би нам уништена села и детаљно описивали злочине које су претрпели од Срба, да би се касније испоставило да су уништена села била српска. У селу Долац, близу Клине, био је један средњовековни манастир и изнад њега црква. Кад год смо пролазили поред Долца, сваки би нам возач, без изузетка, указао на то јадно албанско село и џамију које су уништиле српске војне снаге. Међутим, касније сам дознала да је Долац српско село и да у њему никад није било џамије. Овакви доживљаји натерали су ме да се озбиљно запитам шта се стварно догодило на Космету. Ја никада стварно нисам отишла са Косова јер га често обилазим. И не намеравам да га напустим у скоријој будућности. Ја сам сведок истине.

ikona ljeviska Мери Волш: Ја сам сведок истине о Космету

Мери Волш и њени пријатељи 8. децембра 2003. године фотографисали су све фреске у Богородици Љевишкој; они су били последњи који су овековечили те фреске, пре него што ће оне бити уништене 17. марта 2004. године

Као што Вам је познато терор над српским светињама на Космету није од јуче, он траје деценијама. Зашто та чињеница није важна творцима на Балкану?

На жалост, веома ми је добро познато уништавање косовских светиња. Лично сам евидентирала ово систематско и добро координисано уништавање, и мој живот је био угрожен неколико пута. Једном приликом, 8. децембра 2003. године један мој пријатељ Ирац, једна руска монахиња и ја, фотографисали смо све фреске у Богородици Љевишкој. Тог дана нисам знала да смо ми можда последњи који смо видели те предивне фреске и да смо свакако последњи који су их сликали и сачували фотографски доказ њиховог постојања пре него што су биле уништене 17. марта 2004. године. Нас троје имали смо срећу да останемо живи тог дана јер је група Албанаца опколила наша кола и ми смо вратоломном брзином, возећи задњим ходом, прошишао низ уску улицу док је гомила јурила за нама. Од доласка УНМИКА и НАТО снага 1999. па досад, уништено је више од 150 српских светиња на Косову и Метохији. Да ли је ико на Западу свестан тога? А да не говоримо о томе да ли на Западу постоји неко ко би о томе могао и да говори.
Зашто званични Вашингтон није спреман да успостави везу између 11. септембра у Њујорку и 17. марта на Косову? Зашто је теже рушење две зграде Светског трговинског центра од рушења и паљења на Космету?
Постоји једна сила која управља људским понашањем и коју не треба никад потценити. То је потреба да се сачува углед. Нема скоро ничег што људи, нарочито моћници овог света, не би урадили само да не морају да признају да су погрешили. Владе ће упорно да лажу само да сачувају свој углед. Пре него што НАТО призна да су у питању два злочина, морао би да испита своја дела. Моје је мишљење да то НАТО никада неће учинити.

Према свим доступним информацијама, албанској сепаратистичкој влади на Косову и Метохији потребно је неколико најпознатијих манастира које би убудуће представљали као „споменике културе Косова“, али никако као светиње Српске православне цркве. Како тумачите ову идеју „козметичког салона“, и шта се тиме хоће да прикрију?

Према званичним информацијама које сам добила последњих година, оно мало преосталих манастира представља само симболично присуство некадашњег културног блага. Они ће се у једном тренутку у будућности претворити у туристичке објекте и представљаће извор прихода грађана новог Косова. Кулминација те фазе плана стратешког развоја који су израдили страни донатори биће Регионални културни центар у Призрену. Тај центар ће тесно сарађивати с турском владом. Почев од 2001, радила сам за највећег донатора на Косову и била сам задужена за Програм повратника на Косово. Онда сам се свим силама залагала за повратак расељених лица на вековна огњишта. Тврдила сам да повратак мора да буде повезан са обнављањем уништених светиња, укључујући цркве, гробља, манастире, јер су многе од тих светиња представљале духовне центре насеља. Као Иркиња познајем ту врсту насеља, јер су у средњовековној Ирској, и касније, многа села и градови никли баш око манастира. Само се по себи разуме да моје идеје за повратак нису добиле подршку. У ствари, један ранији план за повратак око 10.000 Срба између 2000. и 2001, који је предложио Ендру Хвит (Андрев Вхеатлеи), званичник Уједињених Нација, резултирао је смењивањем аутора плана чиме се завршио и сам план. Можда ћемо најбољи одговор наћи у речима једног бившег званичника УНМИК-а задуженог за повратак избеглица на КиМ. У фебруару 2005. у мојој канцеларији у Београду, тај човек ми је рекао да је повратак на Косово само „димна завеса којом ћемо преварити Србе“.

Колико су у праву стручњаци за геостратега, историчари, па чак и многи теолози који тврде да је судар вера и цивилизација на Космету једнако важан за судбину човечанства, једнако као и онај у Јерусалиму?
По мом мишљењу оно што ви зовете сударом вера и цивилизација подједнако је важно било где да се дешава.

ministar ljeviska Мери Волш: Ја сам сведок истине о Космету

Манастири на Космету по плану стратешког развоја који су израдили страни донатори претвориће се у туристичке објекте, а рачуна о њима водиће Регионални културни центар у Призрену, тесно везан за турску владу: манастир Љевишка

Ви сте свакако упознати са званичним и незваничним дискусијама о могућем доласку Његове светости папе у Ниш, родно место цара Константина, на прославу двехиљадите годишњице Миланског едикта (313. г) којим је званично обустављен прогон хришћана. Да ли сматрате да би том приликом требало поменути хришћанску трагедију на КиМ у 21. веку, и покоље православних Срба од стране Хрвата римокатолика за време Другог светског рата?
Када сам покушала да говорим о прогону Срба на Космету са папиним нунцијем у Београду јуна 2005. године, дато ми је јасно на знање да информације које му дајем нису добродошле. Дошла сам да га видим са малим извештајем о ономе што се дешава на Космету и почела сам са селом Летница у општини Витина. С обзиром на то да су житељи Летнице католици, да је Нунцио католик и да сам ја католикиња, мислила сам да ћемо наћи заједнички језик. После двадесет минута мог излагања о целом низу кршења људских права, нунције је почео да се игра са својим мобилним телефоном и да ми јасно даје на знање да разговор треба привести крају. Нисам ни почела да говорим детаљно о насиљу над Србима и уништавању њихових светиња. Рекла сам му да нам је дужност као хришћанима да помогнемо нашој браћи и сестрама у Христу. Одговорио ми је да се Ватикан придржава Резолуције 1244. На то сам одговорила да ако је то истина онда је Ватикан једини који то ради. Онда ми је он љубазно показао врата, али не пре него што сам му одржала предавање о „окреченим гробовима“ и фарисејима, људима на изглед добрим, ау души трулим. Било ми је чудно да сам ја морала да подсетим Нунција шта су основни принципи хришћанске вере.
Оно шта је за мене главно то су људска права. Сада проучавам Међународни закон о људским правима. Верујем да сви људи имају права да живе достојанствено, слободни од сваке дискриминације. Верујем да су људска права универзална права и да сви људи морају бити слободни да остварују та права. Међутим, тога на Космету нема. Нису сви слободни да остварују ни грађанска, ни политичка, ни економска, ни друштвена ни културна права. Крше се људска права косметских избеглица јер им није дозвољено да се врате на своја огњишта или немају приступа својим имањима. Крше се права оних који су остали на Косову, нарочито оних који живе у енклавама, у логорима, у војним касарнама и колективним центрима јужно од Ибра. Крше се права Рома који живе у логорима северно од Ибра. О томе треба да говоре невладине организације и браниоци људских права, али они то не раде. Нико не говори о онима чија се људска права крше.

Ја нисам теолог и према томе нисам квалификована да пишем ни о екуменизму ни о питањима која ничу поводом могуће папине посете. Међутим, сматрам да нам је потребан нов Константин ако хоћемо да хришћанство преживи 21. век и потоње векове.

Можете ли из личног искуства да исприча како сте видели албанске власти на Космету, а како албански народ и њихов свакодневни живот?

Власт албанских политичара заправо је веома ограничена, осим на нивоу општина, где је неограничена и где могу да раде шта хоће, укључујући и фалсификовање катастарских књига, дискриминацију против оних које они сматрају етничком мањином, као и против свих који се супротстављају њиховим интересима. Радила сам осам година на Космету и на основу тог искуства могу да кажем да се албанско друштво и Албанци у свакодневном животу придржавају више Канун е Лек, односно традиција и обичаја албанских племена, него савремених закона и законских прописа.

srpske kuce kosmet 150x150 Мери Волш: Ја сам сведок истине о Космету

Жутим крстом обележена је свака српска кућа у Мушниково и Драјчићима у долини Жупе

У ком тренутку сте почели да схватате улогу и положај Срба на Космету, и који је био кључни разлог да почнете да ствари посматрате из личног угла, а не према налогу ваших надређених?

Ја посматрам ствари из угла људских права. Скоро на самом почетку мог рада за највећег донатора на Космету схватила сам да су људска права и развој предвиђени само за већинско становништво. Почела сам да радим на пројектима за Србе и за Роме још почетком 2000. године, што баш није било добро примљено, ни од стране месног становништва ни од стране њихових међународних ментора. Можда због тога што сам Иркиња осећам потребу да не прихватам власт „здраво за готово“, нарочито ако је слепа пред очигледним кршењем људских права.

Као католкиња и Иркиња, и после одласка из међународне мировне мисије, наставили сте да пишете и критички пратите стање у јужној српској покрајини. Шта вас је највише мотивисало у томе?

Човек може да остави Космет, али га Космет никада неће оставити. Било где да сам, било да сам на Космету или ван њега, не престајем да радим на исправљању многих недела почињених у име мира на Космет од 1999. године. Тврдо верујем да се истина мора рећи, и да постоји велика потреба за тачним, уравнотеженим и истинитим писањем о трагедији која је 1999. године почела да се одиграва на Космету.

Разумете ли Србију и Космет као што разумете вашу родну Ирску?

Од јуна 1999. до 2004. године вођен је терористички рат против невиног, ненаоружаног и незаштићеног грађанског становништва. Сваки град и већина села етнички су очишћена од Срба и од Рома. Имања отета, куће спаљене, земљиште илегално поседнути. Повратници се враћају и налазе путеве, паркиралишта, фабрике и бензинске пумпе изграђене на њиховим имањима. И све се то догађа у једном протекторату Уједињених Нација под командом НАТО-а. Расељена лица са Косова су припадници неких 30 или више различитих етничких група. УЧК је отворила затвореничке логоре у многим деловима Косова и већина затвореника је у њима ишчезла. УЧК, која је несметано радила шта је хтела, није само имала најсавременије оружје и експлозиве на располагању, већ је поседовала и спискове лица осуђених на смрт, као и спискове домаћинстава која су већ предала све оружје које су поседовала.
Што се тиче Ирске, поразила ме је сличност између оног што се одигравало на Космету и онога што се догодило у ирској провинцији Улстер – исто етничко чишћење староседелаца, исто одузимање земље од староседелаца у корист дошљака, уништавање најстаријих манастира и цркава, уништавање целих насеља, мењање топонима (понекад су имена само преиначена или преведена на нов језик да би се дао утисак да су дошљаци одувек живели ту). Ово се све догодило у оквиру Новог поретка створеног за време династије Тудор, а нарочито под Јелисаветом И за време „цивилизовања“ Ирске од стране Енглеске.

Повезане вести:

“VIDEO” BIVŠI AGENTI OTKRIVAJU TAJNE CIA-e

Početak > SVET > “VIDEO” BIVŠI AGENTI OTKRIVAJU TAJNE CIA-e

“VIDEO” BIVŠI AGENTI OTKRIVAJU TAJNE CIA-e

18. april 2012.
“CIA je teroristička organizacija sponzorisana od strane države. Oni ne gledaju na ljude kao na ljudska bića, oni nisu ništa drugo nego figure na šahovskoj ploči.”- Verne Lion, bivši agent CIA-e razotkriva tajne u dokumentarnom filmu “Tajne CIA-e”.

spy-cia_1855419b

“Tajne CIA-e” otkriva 45 minutni Tarner Home Entertainment, dokumentarni  film dostupan svima.


U ovom detaljnom razotkrivanju, pet bivših agenata CIA-e opisuje kako se njihov ponos i početni entuzijazam u služenju svom narodu , postalo bol i kajanje, kada su shvatili da oni služe zapravo za potkopavanje demokratije i ubijanje nevinih civila, i sve to u ime “NACIONALNE BEZBEDNOSTI” i promovisanje stranih političkih planova.

Fudbalska zvezda “Notre Dame”-a , viši svemirski inženjer u državi Ajova, diplomant atraktivne visoke škole, mladi patriota i olimpijski prvak u streljaštvu, svi su oni bili regrutovani od strane CIA-e u mlađim danima.

Ovih pet hrabrih pojedinaca su rizikovali odmazdu u otkrivanju priče o postepenom razočaranju i konačnom begu iz CIA-e, kako su oni na kraju postali uvereni van svake sumnje da nisu služili ni demokratiji, ni narodu svoje zemlje.

Patriota prenosi svoje duboko kajanje za svoje direktne odgovornosti za smrt brojnih nevinih ljudi, kojima on, niti bilo ko, nikada neće nadoknaditi štetu.

Diplomant atraktivne visoke škole opisuje kako je početna zavisnost o moći i intrigama, preko noći preokrenuta u gađenje i užas.

Ovaj moćni dokumentarac je redak i izuzetan pogled na rezultate neobuzdane tajnosti, koju neki elementi u vladi SAD-a sprovode kako bi se postigli pojedini spoljnopolitički ciljevi.

http://www.youtube.com/watch?v=DvRhUZnc7F0&feature=player_embedded

 

Za prevod i titl filma, pritisnite CC i podesite jezik.


DAVNO IZREČENA ISTINA SVAKIM DANOM SVE AKTUELNIJA

Dusan Nonkovic | 25/12/2007 16:52 (Objavila Politika-BG)

Ljudi, ovakva Evropa kakva je ne poštuje ni rezoluciju Ujedinjenih Naci, na osnovu čega misle, Tadić i Koštunica, da će njihovu poštovati!? Ustavom je Kosovo jasno deklarisano da je neodvojivi deo Srbije.
Hajde de, kad su je već napisali trebalo je da se nadje barem neki pasus o plaćanju odštete za bezpravno bombardovanje Kosova odnosno Jugoslavije. Isto nije ni rečju spomenuta dijaspora koja predstavlja više od polovinu srpskog naroda u rasejanju po belom svetu koja je kao malo ko drugi u stanju da pronosi istinu o Srbiji i Kosovu te da na taj način doprinese da Srbija u istinu ostane celovita teritorija i integrativna snaga celokupnog svog naroda, kako to neumorno piše Glas Dijaspore. Zašto u vokabularu naših vrhovnih politicara nema reči „dijaspora“!? Valda ne zato što je beznačaja, zanemarujući faktor po pitanju integriteta Srbije. Da je tako, nebi Evropa u programu rušenja Jugoslavije blokirala sve naše medije kako se nebi prodavale po svetu. U to vreme nise mogla čak ni Beogratska politika nigde naći ni za leka. Zašto? Zato što je zapad prepoznao kapacitete naše dijaspore kao i opasnost koja mu preti po sprovodjenje perfidnog plana, razbijanje Jugoslavije koje je na kraju krajeva završilo i bombardovanjem uranijumskom municijom. Neumorno piše dijaspora.wordpress.com/ Da je Amerika već odavno prešla svoj zenit, puna duga i nerešivih problema pa i sam Anštajn je rekao da princip kamata vodi neminovno u ratove. Što se tiče Evrope nemože se previditi činjenica da je zasnovana na nehumanoj hijerarhiji. Da nije tako nebi se njeni momentalni moćnici odrekli referenduma za usvajanje evropskog ustava. Nova životna snaga počinje od Rusije. Njoj se nemože ništa više oteti pa i nemacki ministar odlazi za Moskvu da podpiše ugovore po pitanju eksploatacije gasa kako bi dugoročno obezbedio da mu se narod jednog dana nebi smrzavau. Koštunica bi bio dobro posavetovan da sa Rusijom ne pokeruje.
Dušan Nonković

НАТО напад на српске цивиле на Косову – пристрасност и манипулација

Blood

јун 3 2012

НАТО напад на српске цивиле на Косову – пристрасност и манипулација

3 Votes

НАТО напад на српске цивиле на Косову – пристрасност и манипулација

Јавност која не разликује нападаче и жртве није само пристрасна, већ и нечовечна. Уколико жртве игнорише јер припадају једном народу, то је расизам.

Овај чланак је плод имобе (интернет моба) преко ТвитераФејса и Google Docs. Хвала свима. Енглеска верзија ускоро (можете помоћи око превода: http://bit.ly/N5UqY0).

КФОР је јуче отворио ватру на ненаоружане српске демонстранте, од којих је један задобио прострелну рану бутине и налази се у тешком стању.

До напада је дошло при покушају КФОР-а да уклони барикаде, када су демонстранти почели да бацају камење на блиндирана возила и војнике у пуној заштитној опреми.

Serbian house under NATO fire. Inside a women with two daughters  Припадници КФОР-а су такође отворили ватру на породичну кућу у којој се налазила жена са двоје деце, под претњом оружја спровели путнике из аутобуса и закључали их у кућу, демолирали локални угоститељски објекат и претукли госте и газдарицу.

Извештаји светских медија о овом догађају пуни су нетачности, противречности и прекршаја новинарске етике.

У првом наслову BBC-ја, главно место је дато каменицама, док је бојева муниција прећутана. Касније је замењена гуменим мецима и сузавцем.

AP је изнео недоказану тврдњу да су Срби пуцали на војнике из снајперског гнезда, на које је затим отворена ватра. Међутим, крв је проливена на мосту, неколико десетина метара од КФОР-а, што је сасвим невероватан положај за снајперско гнездо. Оно је наводно уништено, али ни о томе нема доказа.

Ројтерс отварање ватре на ненаоружане цивиле приказује као сукоб две војске.

Blood of Serbs wounded on Rudare bridgeСтиче се утисак да су медији дотеривали чињенице док их нису потпуно изврнули, тако да рањени цивили постану нападачи, а војници жртве.

Избором речи и информација, озбиљност инцидента је умањивана, а две стране представљане једнако одговорним, или у корист КФОР-а а против Срба. Ал Џазира тако једну страну назива “peacekeepers” (чувари мира) а другу “angry protesters” (разјарени демонстранти).

Камење се истиче а меци прећуткују, или заташкавају као гумени.

Војници и ненаоружани цивили се приказују као равноправне стране у сукобу.

Рањеници се изједначавају, иако су извештаји НАТО непроверени, иако повређених Срба има више, иако је војник наводно одмах пуштен из болнице, док се лекари боре да спасу ногу устрељеног Србина.

Штавише, многи медији извештавају само о рањеном војнику, да би поједини после ипак унели исправку, попут Balkan Insigh: “Нато миротворац рањен у сукобима косовских Срба”.

Српски извештаји се прећуткују, иако се први појављују и поткрепљени су сликама, снимцима, сведочењима лекара и очевидаца и очигледним материјалним доказима, попут локви крви на мосту и рупа од метака по зидовима.

Уместо тога, објављују се непоткрепљене потоње изјаве НАТО-а, али и очигледне гласине: снајперско гнездо, киднаповани војник.

Врхунац обртања чињеница је објављивање слике рањеног Србина под насловом “Рањени амерички војници“.

Такво извештавање је у сагласности са саопштењем Владе Косова, која осуђује српске нападе на КФОР и рањавање војника.

Срби са севера Косова, где чине већину, не признају Владу Косова. Барикаде на локалним путевима су облик протеста због притисака, од којих је последњи био најављен баш за дан напада: одузимање возила са српским таблицама.

Светски медији нису једини који су подлегли антисрпској пристрасности. Већина српских медија је најпре ћутала, изазивајући лавину протеста на новим медијима (123), а затим преносила поменуте извештаје страних агенција.

Најзад, двоструке аршине је показао и НАТО. Овог првог јуна, Србе је бојевим оружјем и тешком механизацијом спречио да блокирају свој локални пут.

17. марта 2004, Албанце није ни покушао да спречи да протерају хиљаде Срба и других неалбанаца и за њима спале стотине кућа и десетине цркава.

Једна ствар је међутим 17. марта била иста: антисрпска пристрасност медија. Чак и у таквим околностима говорили су о “сукобима” а не нападима и жртвама.

Јавност која игнорише жртве није само пристрасна, већ и нечовечна. Уколико их игнорише јер припадају једном народу, то је расизам.

Ако ипак нисте уверени да постоји антисрпска пристрасност, проверите сами. Замислите следећи поступак према неком другом демократском народу: “Снаге реда инсистирале на уклањању барикада, отвориле ватру када су демонстранти почели да бацају каменице. Јавност осудила рањене демонстранте.”

http://antisrbizam.com/en/49-nato-napad-na-srpske-civile-na-kosovu-pristrasnost-i-manipulacija