Гајење биља на природан начин

Гајење биља на природан начин (6)

Течно ђубре од коприва

Нарочито се препоручује за лиснато поврће због азота, а садржи и низ минералних материја.
Коприве треба потопити као за средство за прскање, али сада их треба оставити у води све док ђубриво не престане да пени. За то време га треба свакодневно промешати дрвеним штапом. После неколико дана ђубриво од коприва добија веома непријатан и продоран задах и зато га треба правити ван куће, а посуду делимично покрити.
Када пена престане да избија, ђубриво треба процедити и разредити десетоструком количином воде, а затим тиме заливати околину биљака. Лети, у време интензивног раста и развоја, поврће може овим ђубривом од коприва да се залива једном недељно.
Насеченим копривама, ако их само има довољно, треба у био-башти покривати и тло између редова поврћа, што веома повољно делује на појачани рад корисних организама и на минералну вредност земље. Треба, међутим, обратити пажњу да коприве немају семе, иначе би се течним ђубривом или свежим биљкама између поврћа засејале младе коприве.

Течно ђубриво од листова гавеза

Гавез садржи гвожђе, калијум, калцијум, фосфор и манган, па и Б-витамине. Од његових листова и стабљика може се направити одлично дубриво које јача биљке и обогаћује их минералима.
Ђубриво од гавеза прави се на исти начин као што је описано течно ђубриво од коприва. После неколико дана, када престане да се пени, течност има смеђу боју и јак мирис стајског ђубрива (садржи и беланчевине). Употребљава се само разређено водом: на 1 литар ђубрива треба узети 10 литара воде и измешати. Овим ђубривом поврће може лети да се ђубри једном недељно. Одраслој биљци листови и стабљике могу да се одсеку највише пет пута годишње.
Ефикасно и свестрано течно ђубриво добићете ако измешате једнаке делове ђубрива од коприве и гавеза. а затим додате десетоструку количину воде. Биљне остатке обавезно компостирајте.
Насечени листови и стабљике гавеза могу да послуже за покривање тла између поврћа.

Средство за прскање од коприва

Употребљава се за уништавање многобројних лисних ваши, а истовремено јача биљке, побољшава им отпорност и ђубри их. Један кг свежих, насечених коприва потопити у 10 л воде и оставити 24 часа. Не дуже, јер препарат губи моћ. Ако нема свежих коприва, на исту количину воде треба узети 100 до 200 грама осушених. После 24 часа течност треба процедити и њоме добро попрскати биљке са свих страна. У ту сврху може да се употреби распрскивач или прскалица за воћке. Поступак може да се понови после неколико дана. Биљни остаци се компостирају.

Средство за прскање од пелена

Користи се против лисних вашију, рђи на рибизлама. гриња на купинама, против гусеница и мрава, ако преносе лисне ваши на биљке. 300 грама свежих листова и цветова пелена (или 31 грама осушених) поклопити у 10 литара воде и оставити два до три дана. Процедити! Неразређеном течношћу попрскати биљке.
Пелен се никада не компостира, јер га кишне глисте у компосту избегавају.

Средство за прскање од преслице (раставића)

Ова биљка садржи прилично силицијумове киселине. Користи се против биљних болести, као што су плесн, рђа, против разних врста гриње црвеног паука (воћке).
1 кг свеже преслице (или 150 грама осушене) потопити у 10 литара воде и оставити 12 часова. Сутрадан преслицу извадимо и у мањем делу воде у коме се намакала скувамо, тако да полако ври 30 минута. Оставимо да се поклопљена полако охлади, а затим додамо преосталу воду у којој се намакала. Један литар овог чаја разредити са 5 литара воде, процедити и употребити. Средством од преслице (раставића) биљке треба прскати када је време лепо и сунчано. Веома је добро и средство од преслице и коприва. Ако прво прскање не да задовољавајуће резултате, поступак треба поновити јер не шкоди, већ само користи.

Средство за прскање о цвета вратича

Делује против штеточина на баштенским јагодама, против гриња на купинама, бубе која напада малине, против лисног лептирка (мољца), рђе на биљкама и плесни.
500 грама свежих листова, стабљике и цветова вратича (или 30 г осушене биљке) потопити у 10 литара воде. Може се скувати као преслица и раставић). За зимско прскање воћака овај чај се не разређује. Зими се њиме прскају биљке, а лети само земља око њих. После цветања биљака и у јесен прска се чајем разређеним са још два дела воде. Пажња: Течност припремљена на овај начин отровна је за људе.

Средство за прскање од листова парадајза

Користи се за прскање поврћа из породице купуса као заштита од лептира купусара, а делује и против лептира и гусеница.
2 шаке листова парадајза и одломљених споредних изданака згњечити и потопити у 2 литра воде у току 3 часа. Процедити и прскати.

Чај од цвета одољена

Делује као одлично ђубриво за поврће са плодовима, јагоде и цветне биљке. Истовремено је веома ефикасно средство против штетних инсеката и биљних плесни јер јача биљке. Одољен са стабљикама и листовима одличан је додатак компосту. Користи се и за прављење активатора за компост.

Средство за прскање од листова рабарбаре

Делује против мољца који напада празилук и нагриза му листове. 1 кг свежих листова рабарбаре прелили са 6 литара вреле и оставити 24 часа. Процедити и том течношћу залити биљке празилука.

Средство за прскање од црног и белог лука

Користи се када се појаве гриње и плесни, на пример, на парадајзу, као и у случају да лишће кромпира постане смеђе. Од куваних љуски црног лука може се добити и средство за прскање против инсеката.

Калијумов сапун

Калијумов сапун (меки сапун) користи се за сузбијање лисних ваши, штитастих мољаца и др. инсеката који нападају надземне органе биљака. Код његове примене важно је користити велике количине воде како би се биљке добро окупале. Осим што сузбија инсекте, користи се и за испирање биљака од медне росе и чађавице.

Инсектицид кисело дрво

1 кг свежег лишћа се иситни и прелије са 50 литара кључале воде и чешће мешајући, држати 24 сата. У другом суду се раствори 1 кг црног меког сапуна у 50 л кључале воде. Оцеђена течност од лишћа и раствор сапуна се помешају и том течношћу се прска воће и поврће против напада инсеката.

Прашак којим се запрашује воће у време цветања

По 10 кг фино самлевене осушене коре с корена киселог дрвета, фино самлевеног осушеног лишћа парадајза и дијатомида и све се добро помеша.
Да би одстранио разне инсекте, у разним крајевима света народ ставља свезе лишће киселог дрвета у, постељу, њиме се трља, а исто то чинити и са стоком.

Наставак у следећем броју

МОНАХИЊА АТАНАСИЈА (РАШИЋ), манастир Рукумија

17. март 2012. Објављено од стране | Број 26, Друштво | Оставите коментар

Гајење биља на природан начин (5)

Штеточине у био врту

Лисне ваши се од биљака одбијају ако се у непосредној близини засаде лаванде, чубар или драгољуб. Испод воћки најбоље се показао драгољуб: лисне ваши радије прелазе на цвеће и тако лишће на дрвећу остаје поштеђено. Многе ваши на ружама лако ће се одстранити млазом воде из гуменог црева, што треба радили ујутру, како би се цвеће брзо осушило. Ако око ружа посадимо лаванду, лисних ваши биће много мање. Пасуљ се од њих штити сејањем чубура (Сатуреја хортенсис). Ако лисних ваши има заиста много, помоћи ће средство за прскање од коприва и ово важи за све врсте биљака и вашију. Њихови природни непријатељи су буба-мара (треба гајити ладолеж и ангелику који привлаче буба-мару), ухолаж, оса потајница (привлачи је хајдучка трава), а од биљака бувач, драгољуб, мента. За заштиту може да се користи мецерат од коприве и кадифице, као и ферментисани екстракт пелина, драгољуба и опарак маслачка ибувача. Ако једно прскање помогне, после неколико дана се може поновити.
Мрави често преносе лисне ваши на биљке. Могу се отерати сађењем лаванде, питоме нане или сејањем салате мотовилке.
Жижак, мали инсект који се јавља на пасуљу, може се избећи ранијим сађењем пасуља.
Лептирак грашка је смеђи лептирић који полаже јаја на махуне грашка, због чега зрно постаје црвљиво. Пошто лети између маја и јуна, може се избећи раним сађењем грашка. И биљке парадајза у близини грашка могу да послуже као одбрана њега.
Ровца ће уништавити корисне птице, нарочито чворци. Зато им треба направити кућице, како би се населили у башти. Ровци се могу уништити без хемијског отрова ако се у њихове ровове, одмах испод површине земље, сипа мало јестивог уља помешаног са водом. Гнездо ћете наћи ако пратите ров. Треба га отворити покапати јестивим уљем, а затим налити водом. Ровце можете похватати и ако укопате у земљу до врха саксије на сумњивим местима где они ноћу гмижу. Ровац не подноси млечику.
Мишеве ће из врта отерати мачка. Око воћака може се закопати здробљено стакло, да би се заштитио корен. До грлића укопане празне боце које на ветру »завијају«, лако ће отерати мишеве. Препоручује се сађење белог лука јер га мишцви не подносе, као и млечике (Еупхорбиа латхврис). У мишје рупе могу се забости гранчице чемпреса, орахово лишће и бели лук – то су све биљке које мишеви избегавају и од којих беже.
Кртица је изузетно корисна животиња јер у земљи уништава ровце, разне ларве и црве, али, на жалост и кишне глисте. Ипак, у башти са поврћем је непожељна и зато је и треба натерати да се сама исели. Деца треба од картона да направе ветрењаче које се затим на штапићима гурну дубоко у кртичњаке. Клопарање ветрењача на ветру преноси се по рововима, кртица то не може дуго да подноси и одлази. Исто дејство имају и празне укопане флаше у којима завија ветар.
Кромпирова златица и њене ларве сакупљају се са кромпира ручно. Леје са кромпиром могу се заштитити од златице ако се на крајевима засади мало рена. Мирис рена одбија златицу, а кромпир ће захваљујући рену имати бољи укус. Мушицу која напада шаргарепу одбијају редови црног и белог лука, празилук и жалфија. Оштећене шаргарепе треба одмах уклонити са леје, а идуће године на том месту засадити црни, бели лук и празилук.
Мушицу која напада празилук одбијају шаргарепа и целер засађен поред празилука. Оштећене листове празилука треба одсећи и уништити. Може се такође и прскати водом загрејаном до 50 степени.
Бувач је буба која у пролеће нагриза лишће црвене ротквице беле роткве, купуса, паприке. Може се отерати мешовитим културама, салатом и спанаћем засађеним у суседству. Масовну појаву бувача могуће је спречити обезбећивањем растресите, стално покривене влажне земље. И чешће прскање средством од пелена и посипањем дуванским прахом може да помогне.
Лептир купусар полаже многобројна јајашца на биљке из породице купуса.То се може спречити разапетом густом мрежом или полагањем листова папрати на биљке. Када се папрат осуши, треба, је одстранити, а купус покрити новом. У одвраћању лептира купусара добро су се показале мешовите културе са биљкама парадајза, целера,жалфије, мирођије, мајчине душице, рузмарина и питоме нане. Купус се може заштитити и средством за прскање од пелена.
Против плесни на биљкама помаже бели лук који садржи природни фунгицид. Исто важи и за ситан лук. Бели лук засађен око воћака, између баштенских јагода и ружа спречава јављање плесни. Руже лепше цветају и мирушу ако око њих расте бели лук.
Средства потребна за заштиту угрожених биљака можете сами да направите од биља које већином сами гајите, тако да су таква средства такорећи бесплатна.
Поједине врсте биља које ће бити употребљене за прављене биљних препарата, треба засејати или засадити у врту. Ако у врту за њих нема места, једноставно их треба набрати. За спречавање и лечење биљних болести и уништавање лисних ваши треба употребљавати свеже биље, а ако га нема. послужиће и осушено.
За домаћа средства за прскање и ђубрива потребне су следеће биљке: коприва, преслица (раставић), гавез (Сyмпyтум оффиеинале), пелен, вратич у цвету (Танацетум вулгаре), рабарбара и разно друго биље: одољен (валеријана), црни и бели лук, лишће парадајза камилица, хајдучка трава (спориш).
Коприву, гавез, преслицу (раставић) и вратич треба потражити у природи, на ливадама и пољима, а затим их заједно са кореном пресадити у врт, на ивици дела са поврћем, где ће остати. Гавезу је потребна влажна земља. Користи се уместо гавеза и свестрано употребљива лековита биљка (Сyмпхyтум перегринум). Његови велики листови, изваљани помоћу флаше, користе се за лековите облоге. а биљка се употребљава за прављењц тинктуре и масти.
Коприва расте на доброј, хумусној земљи. И коприва је лековита биљка, а осим минералних материја садржи и азот. Раставић (преслицу) треба садити у нешто песковитију земљу.

Наставак у следећем броју

МОНАХИЊА АТАНАСИЈА (РАШИЋ)

11. јануар 2012. Објављено од стране | Број 25, Друштво | Оставите коментар

Гајење биља на природан начин (4)

Брзина процеса распадања зависи од топлоте ваздуха, а што је процес бржи, вредност компоста је већа. Лети ће се компост употребљавати већ после свега два месеца, док распадање обично траје највише пет месеци. Са временом му се вредност смањује.
•Компост је спреман за употребу када у њему више нема кишних глиста и када мирише на шумску земљу. Тада га треба пребацити из ограде и употребити за посипање леја. Одмах треба направити нову гомилу компоста.
•Влажност компостне гомиле можемо да проверимо на следећи начин: из дубине -гомиле треба узети нешто компостног материјала. Компостни материјал мора да буде влажан као исцеђен сунђер. Другим речима, кад га стиснемо у шаку, из њега не сме да се цеди вода, а након отварања шаке, материјал се не расипа него остаје у грумену.
•Компост мора преко зиме да буде заштићен од хладноће. Зато се покрива сламом, лишћем или неким другим органским материјом, а затим још и поклопцем. Док је температура ваздуха нижа од 10 степени Целзијуса, компост не сме да се открива. Тиме би охладио и рад микрорганизама би се прекинуо.
Ако хоћете да убрзате растварање отпадака може да послужи и шећер: у 10 литара млаке воде сипати 100 г шећера, промешати и слатким раствором попрскати отпатке на гомили компоста.
Зрео компост се просеје кроз крупно сито. Већи делови који се још нису распали враћају се на компост. До идућег пута нестаће и они. Просејан компост употребљава се за побољшавање земље када се у врту сеју или саде нове културе. Помоћу компоста биљке постајујаке и здраве, отпорне на штеточине и болести.

Примена компоста

Зрео компост побољшава структуру и микробиолошку активност тла, стога може послужити као гнојиво или као средство за побољшање квалитета тла. У пролеће или пре садње или у раздобљу раста и развијања биљака, компост поспемо по тлу и по могућности лагано измешамо с површинским слојем земље. Компост не смемо дубоко закопати јер га тиме гушимо. Ако га користимо за гајење биљака у саксијама, морамо га у подједнакој количини мешати са земљом из врта или с лањском земљом из саксија.
Током целе године можемо у саксије додавати мало компоста. Количина компоста у повртарству зависи о врсте поврћа. Различите културе имају различите потребе за храњивим састојцима.

Алат за обраду био-врта

За растресање и проветравање земље употребљавају се виле са четири пљосната зупца. Њима се из земље ваде плодови као што су црни и бели лук, шаргарепа и други.
Алат за растресање служи за поравнавање и повремено растрење леја, претходно дубље растрешених вилама.
Двострана мотика има на једној страни два зупца служи за уситњавање крупнијих грудви, док пљоснатим троугластим делом праве се жљебови у редовима у које се затим сеје.
Мотика служи само за површинско подсецање корова између редова поврћа. Најбоље је ако се то
обавља једном недељно (тамо где има много корова). На тај начин не трави се и одсечен коров остаје као покривач на земљи.
Осим наведених алатки, потребни су лопата за рад око компоста, гвоздене грабуље за формирање површине леја, мала ручна лопатица за пресађивање расада, дрвени клин за сађење, канта за прскање, заливање и ђубрење течним ђубривима.
Баштенске леје се вилама растресају на следећи начин:
Увек треба стајати на стази, на леју се не стаје ногом, већ треба гурнути вертикално у земљу, дршку нагнути према себи и себе, вратити у усправан положај и виле извући из земље. Вила се подиже, не окреће, нити се горњи и доњи слојеви земље мешају. Поступак се понавља у читавом реду. На удаљености од око центиметара треба почети са растресањем земље у следећем реду, све док не буде растресена половина леје по дужини. Затим треба прећи на другу страну леје и на исти начин по дужини растрести и ту половину.
После јесењег растресања вилама земљу треба засејати такозваним зеленим ђубривом, биљкама које својим корењем земљу растресају, а затим је стабљикама и листовима и покривају. Земља се може посути и грубим, незрелим компостом и другим јесењим, баштенским отпацима, лишћем и другим. У пролеће се земља само површински растресе, пограбуља и у редовима засеје. Тамо где је земља првих година у пролеће још тврда и тешка, може се још једном растрести вилама и побољшати компостом.
После завршеног посла земља не сме да остане гола, незаштићена од временских утицаја, ветра, хладноће и кише. За то могу да послуже: покошена, делимично осушена трава, лишће, ситно исецкани биљни отпаци, насечена слама, у нужди чак и тресет – све то посуто у танком слоју. Најбоље су насечене коприве.
За био-баштована коров нијенепријатност. Напротив. Неке врсте почеће намерно да гаји: коприве, гавез, камилицу преслицу, хајдучку траву. Користиће му и за прављење биљних течних ђубрива и средстава за прскање, за покривање земље и за компостирање.
Ако је земља стално покривена, корова има иначе далеко мање. А ако с времена на време такве биљке подсечете између редова поврћа, оставите их на земљи као зашититу и храну организмима у дубини.
У прошлости дрвени плугови су растресали земљу и нису јој нарушавали живот у био слоју.

Штеточине у био-врту

Кадифица и невен данас су у био-башти неопходни за очување здравог тла и спречавање појаве паразита. Корисно је садити их на местима где се примети расцепљено биљно корење. Сваког пролећа треба у сандуче или чинију засејати кадифицом, а затим их пресадити (у хладнијим крајевима тек после 15. маја) једноставно између редова поврћа или по ивицама леја. Жуте кадифице лепо иду уз руже а истовремено им чисте земљу. Младе биљчице невена које су се саме засејале од прецветалих цветова, у пролеће треба само пресадити тамо где земља изгледа нездраво. Занимљиво је да је хемијско средство за прскање против црвића сличног састава као материје које садрже кадифице.
Пужеви су последњих година постали велика невоља јер су њихови природни непријатељи све ређи (јеж, слепић, жабе, гуштери). Пужеве иначе треба сакупљати ујутро и увече и у лонцу опарити врелом водом. Ова течност одбија друге пужеве и зато њоме када се охлади, треба попрскати и младе угрожене биљке краставаца, тиквица, сунцокрета. На критична места треба ставити старе даске, и ујутру покупити пужеве који су се сакупили испод њих.

Наставак у следећем броју

МОНАХИЊА АТАНАСИЈА (РАШИЋ), манастир Рукумија

3. децембар 2011. Објављено од стране | Број 24, Друштво | Оставите коментар

Гајење биља на природан начин (3)

Шта све може да сачињава компост?

За компостирање су веома погодни:
•сви баштенски и кухињски отпаци, остаци јела, покварена јела;љуске од јаја, кромпира, краставаца и другог поврћа, остаци чаја,талог од кафе и др.
•коров – покошен и осушен – покошена травица – у танким слојевима, иначе се више користи за покривање тла;
•комади исеченог травњака – међу кухињским отпацима, насечене гранчице трајних биљака, живице, жбунова – за дренажу, између појединих слојева;
•увело цвеће, прецветало собно биље – дају одличан хумус, сва насечена мириљава биља, осим пелена – за добар минерални састав компоста;
•лишће – само у тањим слојевима, иначе за покривање тла;
•тресет – препоручује се само у мањим количинама;
•слама, папрат, све што се простире стоци – минералима богате материје. развијају топлоту;
•трава и коров који прави семе – пре компостирања оставити да иструли у води;
•кућна прашина, ђубре, прашина – све је погодно;
•папир, картон – исцепани картон као додатак;
•дрвени пепео – веома корисно калијумово ђубриво, против штеточина;
•кокошје перје – садржи фосфор, додаје се осталим материјама (тешко се распада);
•вунени и памучни остаци – прво их треба употребити за доњи слој топле леје;
•коштано брашно – посипа се измеду слојева компоста;
•пиљевина, дрвена вуна – у мањим количинама, помешана са земљом;
•чађ – одлично ђубриво, загрева тло и побољшава му плодност мешати са другим отпацима; кокошији и зечји измет – посипа се у слојевима између других отпадака.

Веће количине пиљевине, лишћа, вунених и памучних отпадака могу се корисно употребити за покривање тла (на пример, између малина). Свеже покошену траву треба пустити да се осуши, а затим танко посути између редова поврћа.
Што је разноврснији састав гомилице компоста, боље ће биљке бити снабдевене свим потребним материјама. Разноликост искључује једнострано и претерано ђубрење компостом.
На гомилу компоста никако не стављајте:све материјале које природа не може да раствори: пластика, стакло, метални предмети, порцелан, боје, лакови, машинско уље хемијске материје свих врста. Оболеле биљке и стабљике купуса не треба компостирати да се не би болест ширила преко компоста (гуша-вост купуса!). Пелен избегавају кишне глисте и зато му на компосту није место. Коре лимуна и поморанџи, због средстава којима су прскани, такоде не долазе у обзир, јер се не распадају.

Компост, место и ограда

Приликом избора места за компост треба бити практичан, да не би отпаци морали далеко да се носе. Погодно је место у заветрини, делимично заклоњено дрвећем и грмљем, а делимично на сунцу. Топлота је потребна за распадање материја. Место треба да буде довољно велико да би сви послови могли да се обављају.
•Дрвени скелет треба да има два, а у великој баш три дела. Свако ће га са мало вештине направити од старих дасака. Кочеве-носаче треба побости директно у баштенску земљу, да би кишне глисте имале слободан приступ. На те кочеве треба прикуцати, а делимично само заглавити даске једнаке дужине, које се приликом премештања материјала могу подићи и уклонити. Да би између дасака ваздух могао да пролази, на оба краја сваке слободне даске треба прикуцати попречну дашчицу, за 2 цм дужу од ширине даске. Сваком делу компоста треба направити и поклопац да отпаци не би на летњој врућини били сувише суви, а на киши сувише мокри. На дрвене оквире затегну се мрежа и пластика.
•У првом делу компоста прикупљају се разни отпаци. Стабљичице, гранчице треба исцћи на комадиће дужине 5 цм, да би се брже распадали, папир треба изгужвати, а картон поцепати на комаде. Када се накупи довољна количина, све се добро измеша.
•Као први слој у другом делу треба, због дренаже и довода ваздуха, ставити насечене гранчице и чврсте стабљике. Преко њих долази око 20 цм измешаних отпадака, по могућности посутих коштаним или изметом домаћих животиња. И насечене коприве (због азота) и разно друго биље, нарочито листови гавеза, побољшавају минералну и хранљиву вредност компоста /а исхрану биљака.
•Следи танак слој (неколико лопата) баштенске земље. Ко има ишчупаног корова са јаким кореном, који дуго остаје свеж, може мирно да га компостира. Ако се стави између дебљих слојева картона или новинске хартије, распашће се. На посуту земљу треба опет ставити 20 цм мешовитих отпадака и затим поступак понављати све док се материјал до краја не утроши. Гомилу компоста не треба сабијати, јер је организмима за живот и растварање материја неопходан ваздух. Сабијен компост трули и претвара се у тешку, лепљиву масу непријатног мириса која није уполребљива.
•Компост мора да буде влажан и по потреби се залива разређеним лековитим биљним ђубривом од гавеза и коприва, што му повећава вредност. У недостатку такве воде може се употребити млака кишница, али никако хладна вода.
•На крају се гомила компоста покрива поклопцем, с тим што мора да остане довољно места за кружење ваздуха.
•После неколико дана (ако је време било топло), у средини гомиле почиње распадање. Деловање бактерија изазива пораст темпера у средини на 50 до 60 степени Целзијуса. Компост затим почиње полако да се хлади, а бактерије из прве фазе распадања гину. Посао преузимају други организми који варе органске материје и хране се и угинулим бактеријама. Најважнији »радник« у компосту је кишна глиста. Кишне глисте се на топлоти и уз обиље хране брзо размножавају и производе одличан хумус. Што има више кишних глиста у компосту, бољи му је састав.
•Убрзо ће се гомила компоста упадљиво смањити. Ако има још отпадака, треба их измешати наизменично са земљом, додатно ставити на гомилу компоста и опет покрити.
•Раније је баштован превртао компост, али био-баштовани то не раде.
Преокретање није нужно, али је корисно. Приликом преокретања пазимо да материјал који је био на дну гомиле дође на врх, а онај с рубова гомиле у средину и обрнуто. Тако ћемо сав материјал темељно измешати и прозрачити, а успут га по потреби можемо и навлажити. Ако отпатке одлажемо како настају (привремена компостна гомила), растресање се мора обавити чешће, тј. најмање једанпут месечно.

Наставак у следећем броју

МОНАХИЊА АТАНАСИЈА (РАШИЋ), манастир Рукумија

24. јул 2011. Објављено од стране | Број 22, Друштво | Оставите коментар

Гајење биља на природан начин (2)

Метод био-вртларства
Зелено ђубрење

Зелено ђубрење је такво побољшавање земље, које је веома ефикасно. Леје или поједине слободне редове на лејама треба у септембру засејати семеном слачице, граорице, једногодишње детелине или мешавине за зелено ђубрење. Корење ових биљака ће до зиме растрести земљу, а биљке сакупљају азот који затим на корену остављају као резерву. То азотно ђубриво се затим користи код пролећне сетве. Промрзли зелени делови у касну јесен покрију и тиме заштите тло. Биљке истовремено служе и као храна животињама у земљи и тиме побољшавају хумусни слој земље. На местима где је земља још тврда, пре сетве се може растрести вилама.
За додатно побољшавање плодности земље која још не садржи довољно хумуса, користе се искључиво органска ђубрива, а никако минерална ђубрива и хемијска средства. Стајско ђубриво се у био-башти не користи због лоших искустава. Његов мирис привлачи на поврће неке штеточине, а ни његов састав, због модерног начина гајења стоке, више није беспрекоран. Ко може да набави стајско ђубриво које сигурно не садржи штетне материје као што су инсектициди, антибиотици, трагови хормонских препарата и слично, треба да га користи тек кад је добро одлежано. У јесен се тим ђубривом поспу леје у врту. Остала ђубрива од домаћих животиња стижу у земљу преко гомиле компоста. Њих треба компостирати између слојева (отпадака из врта и кухиње).
Свака, у почетку проблематична земља, можда сувише тврда, глиновита, непропусна помоћу набројаних метода и мера постајаће временом све растреситија и плоднија. Зато никада не треба очајавати и на самом почетку одустајати јер се наводно »не исплати« вртларити на слабој земљи. У таквим случајевима се нарочито препоручује зелено ђубрење које је овде описано. Резултат је у пролеће управо невероватан: испод распалих биљака, земља се преко зиме претворила у растреситу и пуну живота, спремну за сетву.
Био-вртларство, осим других користи, доноси и знатно физичко олакшање. Убудуће више није потребан најтежи посао – окопавање, подизање и окретање тешке земље. Више умног – али зато мање тешког физичког рада.
Биљкама у врту неопходна је и заветрина да би добро успевале и напредовале. Зато треба што пре засадити редове живице, нарочито на источној и северној страни врта. Густо грмље боље разбија и ублажава снагу ветрова него затворене бетонске ограде или зидови иза којих се јављају јаки вртлози ветра. За живу ограду треба одабрати биљке погодне за одређено поднебље. (препоручујемо вам врбицу (Chamaenerion angustifolium L.), јер је њено лишће веома здраво и за витаминску исхрану и лечење и за стоку и за људе. У пролеће рано зазелени и целе године има лепу зелену масу. Нарочито га воли и лепо једе живина.)
Леје треба да се постављају у правцу исток-запад. Дужина леја зависи од величине врта, али и од броја чланова породице. Најбоља је ширина од 120 цм. За стазице треба оставити 30 цм између леја. Стазе се могу обложити плочама од цемента, опекама или посути дебелим слојем древних отпадака, иверја.
Ако је потребно произвести више хране него што може у нашој башти, а имамо и засад воћа, можемо и ту нешто учинити. Био-вртлари у таквим случајевима саде поједине врсте поврћа (не све врсте, него најчешће бели лук, рен, јер слатко поврће као кромпир, може да привуче неке штеточине и болести) и око воћака. Са компостом тако храну добија корење дрвета и поврћа истовремено и добро успева и једна и друга врста. Препоручује се, на пример, бели лук који својим мирисом одбија пољске мишеве од корена воћке. Салата, радич и купус такође добро успевају око младих воћака. На сунчаној падини могу се са успехом гајити шпаргле, парадајз, црни и бели лук, босиљак – све што тражи много сунца и топлоте.
Можете направити терасасте леје које ћете од клизања земље обезбедити старим даскама или ивичњацима од цемента, па чак и камењем. И поред топлог зида куће може се направити узана леја за парадајз и миришљаво биље. На таквим топлим површинама приноси су много већи него на равним, пљоснатим лејама.
Кромпиру је потребно прилично места и зато га власници малих башти не саде, а то је штета. Један мали простор може се добро искористити за гајење раног кромпира најбољег квалитета. Од старих дасака (дебље коре и или полутке дрвета) или другог материјала треба направити оквире величине отприлике 60 x 60 x 35 цм (рам од дасака личи на наставак кошница за пчеле, значи рам дрвени је без дна и поклопца). Они се ставе на тло, а затим напуне земљом којој су додата једна трећина ситног песка и једна трећина компоста. У један такав оквир треба посадити четири кромпира. Кад зеленило порасте више од 40 цм у висину, на први оквир треба ставити други и напунити га истом мешавином. Леја се може на тај начин подићи увис и по трећи пут. Биљка кромпира тако расте у висину и у горњим слојевима земље истерује гомоље, а принос је на минималном простору релативно велики. За овај начин производње могу се употребити и старе ауто спољне гуме.
Таман обруч око земље и корења се на сунцу добро загрева, а у топлој, компостом богатој земљи, микрорганизми брзо праве добар хумус. Устајалом водом треба одржавати сталну влажност земље.
На сличан начин неки повећавају површину за гајење биљака жељних топлоте у великим судовима од глине, дрвета и лима. Важни су отвори на дну судова, да би сувишна вода могла да отиче.

Кромпир гајен на слами

Врло је интересантан и лак начин гајења кромпира на слами: тло за садњу не треба орати и дрљати, нема окопавања, нагртања а и вађење је веома лако и једноставно.
Кромпир се сади у пролеће када отопли тако што се кртоле послажу на површину земље у редовима са размаком 50 x 50 центиметара. Затим се кртоле покрију са слојем старе сламе дебљине 15 цм. На сламу се ставија угорели стајњак, или које друго органско ђубриво. На ђубриво се поново ставља слој сламе или натрулог сена тако да висина хумке буде 30-35 цм. И – посла око гајења кромпира више нема док не дође време “бербе”.
После одређеног времена по сејању из сламе почиње да продире клица, а убрзо се формира и вреже кромпира.
До бербе тако гајеног кромпира треба да прође нешто више времена него при класичном начину гајења, али је зато принос већи, кртоле веће, честије и здравије. Вађење се врши тако што се слама одгурне, а кртоле покупе са земље.
За производњу раних пролећних врста салате, као и за узгајања свег расада, може се направити покривена топла леја, Лети се на њој могу под делимично подигнутим поклопцем гајити краставци и лубенице.

Наставак у следећем броју

МОНАХИЊА АТАНАСИЈА (РАШИЋ), манастир Рукумија

29. мај 2011. Објављено од стране | Број 21 | Оставите коментар

Гајење биља на природан начин (1)

О потреби природног гајења биља више не треба ништа рећи више, јер се и стручњаци и обични узгајивачи биља и потрошачи слажу да она постоји и да је само питање начина како доћи до здраве хране.
Данас се можемо сложити са закључком једног од пионира гајења здраве хране Јапанца Фукуоке, који примећује: “У природи постоје живот и смрт, и природа је радосна. У људском друштву постоје живот и смрт, и људи су тужни.” Код класичне обраде земље сав је коров одстрањен хербицидима и култивацијом. Земне животиње и инсекти истребљени су отровима. Микроорганизми и органске твари спржени су хемијским ђубривом. Поља, која су била континуирано узгајана хиљадама година, исцрпљена су оваквом праксом унутар једне генерације. Површински слој може да оформи чврсту кору. Таква кора може да настане и под дејством мраза и врућине, а појава коре значи да је живот ту уништен. У нижим слојевима хумус је боље заштићен, боље је структуре и стабилнији је.
Тамо где су до сада коришћена претежно вештачка ђубрива и разна хемијска средства, земља је више мртва него жива, и прелазак на природан начин гајења биљака трајаће нешто дуже времена постепено, зависно од ситуације на терену.
Кишна глиста у хумусном слоју, својим дугим рововима, пролази кроз све слојеве омогућава и ради користан посао; пролаз ваздуха и воде. Њене излучевине, чист хумус, одличне су за биљке јер садрже све састојке, које су им потрбне за развој.
Површински слој земље, садржи свој плодни слој хумуса, који је у природинастајао дуго. Он се не може дефинисати хемијски, јер представља сложену комбинацију материја биљног и животињског порекла. Зато се не могу наћи два хумуса истог састава. Тај слој никада није коначан, него се стално мења. Оно што се у природи спонтано дешава у био баштама, ради имитирајући природне услове сам баштован. Сваки слој земље је веома важан јер садржи свој живи свет, који врши и своје задатке у настанку био тла.

Здраве баште

Земља у био-врту најбоље се побољшава тако што се жива бића у њој снабдевају храном. Површину тла, његову растреситост и порозност треба сачувати и заштити од временских утицаја сталним покривањем. Тај покривач се састоји од биљака, компостираним или насељеним деловима биљака. Биљним отпацима се хране мали организми у земљи и истовремено постижу њихово размножавање и растварање материја. Све то води ка повећању плодног хумуса. Овај начин производње забрањује превртање и прекопавање земље. Ако природу препустимо саму себи, плодност расте. Органски остаци биљака и животиња накупљају се на површини и растварају деловањем бактерија и гњивица. С кретањем кишнице твари улазе дубоко у тло, где постају храна за микроорганизме, глисте и друге ситне животиње. Корење биља досеже до дубљих слојева тла и враћа храњиве састојке на површину.
Ако желимо да сазнамо природну плодност земље, прошетајмо каткад по дивљој планини и обратимо пажњу на дивовско дрвеће како расте без ђубрењаи без култивације.
Земља не сме да остане гола ни лети, ни зими, чак ни за кратко време. Када се плодови поваде, посеку или почупају, леје треба посути насецканим зеленим деловима засада (шаргарепе, кромпира, цвекле, пасуља, грашка…). Тамо где има много пужева, зеленила или свеже покошене траве, треба је пре посипања леја осушити. Ниједна леја плодне земље не сме непокривен и незаштићена да дочека зиму. Ни у пролеће и лето засађене леје не треба препустити сунцу, киши и ветру.
Слој хумуса у земљи који је у природи настајао постепено, током хиљада година, резултат је распадања најразличитијих органских материја.
Што је земља дуже била под утицајем хемијских средстава, више времена ће протећи пре него што се у њу поново уселе жива бића. Тамо где има много кишних глиста, услови за живот безброј других, мањих живих организама који омогућавају производњу хумуса, такође су одлични.
Треба, дакле, водити рачуна о сталном »приливу« органских отпадака. Насељеним и иситњеним отпацима треба редовно посипати земљу у врту, како би послужили као храна и заштита глистама и другим произвођачима хумуса у земљи. Под појмом биолошки начин обрађивања земље подразумева се гајење, нега, исхрана и заштита биљака у врту без примене хемијских средстава. Дакле, без негативних последица по природну равнотежу, по жива бића у земљи и на њој, биљке, а тиме и по нашу храну.

Како да поставимо био-башту

За био-башту треба одабрати најсунчаније место, јер су сунчеви зраци веома важни за раст, развој и сазревање плодова.
Треба имати у виду да плодови из сунчаног био-врта имају највећу вредност за здравље човека. Најбоље их је користити пресне. Топлота у току кувања, пржења и конзервисања уништаванакупљену сунчеву енергију у биљним ћелијама, а и низ витамина. Свакодневно на трпези треба имати салате припремљене од лиснатих, коренастих и других врста биолошки произведеног поврћа јер су најбоље средство за јачање отпорности организма против разних болести.
Обратимо пажњу како се природа сама брине о обнављању хумуса. Као пример може да нам послужи шума. На шумском тлу леже суве и труле гране и гранчице, шишарке и опало лишће. Ако се тај горњи слој биљних отпадака уклони, испод њега лежи растресита земља пријатног мириса. Она садржи најбоље састојке којима се храни дрвеће у развоју. Тај плодни хумус производ је бројних микроорганизама, црва, инсеката и других становника земље, који стално варе и прерађују шумске отпатке. Тло у шуми је увек покривено, што значи да је и заштићено, тако да кише не могу да га сабију у тврду кору, а ветар и суша не могу да га исуше. Без окретања земље и ђубрења људском руком, у шуми се слој хумуса нечујно и невидљиво обнавља без престанка. Овај слој је у стању да храном снабдева и највише дрвеће. Природно обнављање земље у шуми одвија се, наравно, веома споро. Природу у њеном деловању у шуми треба, истина, имитирати, али рад јој треба истовремено олакшати подстицањем распадања материја у хумус на разне начине.
На сунчаној падини могу се са успехом гајити многе биљке. Могу се начинити и терасасте леје, које се од клизања земље могу обезбедити старимдаскама или камењем. На таквим површинама приноси су много бољи него на равним.
Земља се значи по овом начину гајења биља никада ни након брања не оставља да зазими гола и непокривена. Тада се по њој разбацају остаци биљне масе, и разног покошеног корова, који разбацамо по пољу.
Такође се не спаљују остаци претходне жетве него оставе да прекрију поље и заштите површински живи слој од измрзавања.
На лејама са којих су покупљени плодови, земљу треба растресати и проветравати пробадањем вилама, а да се при томе слојеви земље не мешају између себе. Окретање земље и прекопавање лопатом шкодило би природном редоследу појединих слојева у којима живе разне врсте организама.
У био-башти нема монокултура. Појмом монокултуре означавају се биљке исте врсте у великим групама. Тако су монокултуре леје саме салате, самог купуса, самог лука, пасуља и тако даље. На истој леји треба гајити разне врсте поврћа, такозване мешовите културе. И ту треба имитирати природу која не зна за монокултуре.
Разлози за гајење мешовитих култура:
1. Биљке исте врсте су на већој површини и једна поред друге далеко више изложене биљним болестима и штеточинама него ако расту између редова друге врсте биљака.
2. Правилном комбинацијом разних врста поврћа на истој леји, простор ће бити боље искоришћен, а принос већи.
3. Плодна земља се не исцрпљује једнострано јер свака врста узима из ње друге материје. То треба имати у виду и приликом прављења редоследа сејања и сађења разних врста поврћа.
4. Излучевине неких биљака пријају другим врстама и такво суседство повољно делује на развој обе врсте биљака. Али, има и оних који се не подносе. Тако, на пример, першун слабо успева ако се сеје у близину салате у главицама. Целер, црвени купус, гајени као монокултуре, не успевају тако добро као када се мешају. Целер својим мирисом брани купус од лептира купусара и онемогућава му да положи јајашца и да гусенице униште купус. Шаргарепа, опет, повољно делује на раст свих суседних биљака. Црни лук и празилук заузврат, бране шаргарепу од мушица.
5. И боља арома и бољи укус поврћа резултат су мешања култура у редовима. У ту сврху се користе и неке миришљаве траве. Рен треба садити у близини кромпира, како би кромпир имао бољи укус, а камилицу из истог разлога поред парадајза.
Изгубљене материје се у био-башти надокнађују првенствено компостом. Зато је припремање компоста од изузетног значаја. Треба се придржавати најновијих сазнања: компост је утолико квалитетнији, уколико се материје у њему брже распадају. Треба, дакле. подстицати тај процес и настојати на што разноврснијем садржају компоста. Зато се компостирају што различитије органске материје, а нарочитим мерама убрзава њихово распадање.

Наставак у следећем броју

МОНАХИЊА АТАНАСИЈА (РАШИЋ), манастир Рукумија

28. март 2011. Објављено од стране | Број 20, Тема броја | Оставите коментар

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden / Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden / Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden / Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden / Ändern )

Verbinde mit %s

%d Bloggern gefällt das: