КО ОВО ЈОШ НИЈЕ ВИДЕО НЕ МОЖЕ РЕЋИ ДА ЈЕ ИНФОРМИСАН НИТИ ДА ЗНА ЗА КОГА ТРЕБА ГЛАСАТИ

http://www.youtube.com/watch?v=URndRakCRJQ&feature=player_embedded#!

Werbeanzeigen

Забрањени видео у Србији 2012 – Резултати Бориса Тадића – Проследите овај видео како нико не би могао рећи да није знао куда води не учешће на изборима односно, тамо да остане све онако као и до сада – Ко себи не изабира поштене и паметне вође, биће вођен од дрских и глупавих! – ГЛАСАЈМО ЗА ДВЕРИ

http://www.youtube.com/watch?v=CTlOTXE-rH0&feature=player_embedded

Погледајте колико нас је било на Породичној шетњи! – КОЛИКО НАС ЈЕ БИЛО ОНИХ КОЈЕ РЕЖИМСКИ МЕДИЈИ НЕ ВИДЕ КАО ДА НЕ ПОСТОЈЕ

http://www.youtube.com/watch?v=o4AR-zm5vpQ&feature=player_embedded#!

Преко 10 000 људи на Породичној шетњи у Београду!

Преко 10 000 људи на Породичној шетњи у Београду!


Без реклама, без довођења хонорарних „симпатизера“ из унутрашњости, Двери су окупиле 10 000 људи и тиме послали јасну поруку пред наступајуће изборе!

Београд, 28.04.2012

Покрет породичних људи предвођен Дверима прошетао је данас улицама Београда и још једном показао да породична Србија није умрла, да је жива и да се буди спремна да брани оно једино што нам је остало, наше породице!

Окупљени и данас око својих породица, делећи породичне вредности, сви заједно, нас 10 000, показали смо Породичном шетњом у Београду да политички покрет породичне Србије ПОСТОЈИ, РАСТЕ, ШИРИ СЕ и буди наду да ће Србија бити сачувана и у 21. веку.

Без великих реклама, уз нешто плаката који су већином били исцепани или прелепљени, без плаћених статиста и колона аутобуса из унутрашњости, Двери су, храбро одлучиле да организују овај скуп сигурни у подршку народа – и били смо у праву! Колона која се протезала од фонтане на Тргу Николе Пашића, па до палате Албанија, била је доказ наше вере!

Почело је окупљањем на Платоу испред Филозофског факултета у Београду, да би се наставило Породичном шетњом већ легендарном трасом Плато – Трг Републике – Теразије – Скупштина – Таковска – Светогорска – Македонска – Трг Републике, а онда су хиљаде окупљених поново напуниле Плато, да би чули говоре присутне.

Наш велики породични скуп Двери увеличали су Дане Чанковић, председник СНП „Избор је наш“ из Бањалуке, као и Момчило Вуксановић, председник Српског народног вијећа из Црне Горе, који су показали да ни Дрина, ни режим Мила Ђукановића нису граница.

На Дверомобил, који је стајао на платоу, попели су се и академик Коста Чавошки и проф. др Мила Алечковић-Николић, по ко зна који пут у токе ове кампање показавши да Двери нису саме у овој борбе, већ иза нас стоје еминентни и светски дкоазани интелектуалци.

Посебним аплаузом испраћени су говори Бошка Обрадовића, члана руководства Двери и једног оснивача, и Владана Глишића, председничког кандидата Двери.

Они су, свако на свој начин, испричали узбудљиву причу о 13 година постојања Двери и годину дана уласка Двери у политику, поручивши да су Двери саме против свих, и против и власти и опозиције, и да ћемо их, заједно са народом који нас у све већој мери подржава, победити у пакету 6. маја, на Ђурђевдан.

Посебну пажњу изазвало је писмо подршке оца Кирила, духовника манастира Хиландар,

Са Породичне шетње послата је јасна и недовосмислена порука: Двери су политичка снага која надире, и која ће бити највеће изненађење избора, шта год причале наручене анкете, неупућени аналитичари и плаћени новинари!

ЗА живот Србије, до коначне победе!

Trifkovic, the “Genocide Denier”

http://www.chroniclesmagazine.org/2012/04/27/srebrenica-as-holocaust-trifkovic-the-genocide-denier/
“Srebrenica” as Holocaust: Trifkovic, the “Genocide Denier”
by Srdja Trifkovic • April 27, 2012 • Printer-friendly

In the latest issue of The Jewish Chronicle (UK) a polemicist by the name of Oliver Kamm takes The Jerusalem Post to task for publishing an article last February “by one Srdja Trifkovic claiming that US recognition of Kosovo was an advance for jihadism.” In a fact-free diatribe Kamm complains that the JP “did not mention that Trifkovic has described Srebrenica as ‘a myth based on a lie,’ the number of whose victims ‘remain[s] unknown and misrepresented’,” and adds:
To paraphrase the late Christopher Hitchens: it’s impossible to eat enough in order to vomit enough on reading such material. The Muslim populations of Bosnia and Kosovo bear as much relation to al-Qaeda as the Archbishop of Canterbury does to the snake-handling sects of Appalachia. Milosevic’s victims should be remembered. The truth about their fate should be defended.
“It is not just the equivalent of Holocaust denial,” Kamm goes on, “but the same fraudulent argument. It should be recognised and named for what it is: genocide denial.”

BEFORE WE REVISIT “Srebrenica,” let us deal briefly with Kamm’s interesting contention that the Muslims of Bosnia and Kosovo are immune to the well-known pursuits and obsessions of their coreligionists around the world.
“Frankfurt airport gunman jailed for life,” reported the BBC (among many others) on February 10. “A young Kosovan man who admitted shooting dead two US airmen at Frankfurt airport last year has been sentenced to life in prison,” the story went:
Arid Uka, now 22, is a Muslim ethnic Albanian who was born in Kosovo but grew up in Germany. Uka was convicted on two counts of murder and three of attempted murder by the court in Frankfurt. The American servicemen were travelling from the UK to the Ramstein airbase near Frankfurt… Two other airmen were seriously injured in the attack on a bus at the airport. A jammed gun prevented Uka from shooting a fifth airman in the head.
“Sarajevo gunman fires at US embassy in Bosnia capital,” the same source reported on October 28 of last year. After a standoff in the city centre, a police sniper wounded the 23-year-old Mevlid Jasarevic, a member of the Wahhabi sect, and he was arrested. Jasarevic spent an amazing 50 (fifty) minutes emptying frames of ammunition from his Kalashnikov at the embassy before he was wounded and apprehended. Earlier this week, on April 23, he and his two accomplices, Emrah Fojnica and Munib Ahmetspahic, were accused of forming a terrorist group in the Bosnian-Muslim village of Gornja Maoca. Jasarevic talked about his motives in a video taped just before the attack: “I don’t need to explain why I attack Americans,” said the bearded man, sitting with two automatic rifles leaning against the wall behind him. “They have launched a fight against Islam and Muslims across the whole world. They kill Muslims, rape their wives, take away the old and the
young, arrest, do whatever they want.”
A former MI6 man who spent considerable time in Bosnia after the war told Balkanalysis.com that the delayed Bosnian police reaction—and the fact that security lapses allowed the attack to happen in the first place—came as further confirmation that “the Bosnians are just not reliable partners. We’ve seen them befriending the Saudis, but also others if it suits [their interests]. Bottom line being, they are never going to be trusted completely.”
Last January 5 a Federal appeals panel upheld the convictions and sentences of five Muslim men—four of them Albanians from the former Yugoslavia – accused of planning to attack Fort Dix and other military bases. The men—Mohamad Shnewer, Serdar Tatar, and brothers Dritan, Eljvir and Shain Duka—were arrested in May 2007 and convicted by a federal jury in Camden, N.J., 18 months later. The goal of the group was to “kill as many soldiers as possible.”
“Bosnian accused of carrying explosives into U.S. Embassy in Vienna,” The New York Times reported on October 1, 2007. The 42-year-old Bosnian Muslim attacker tried to enter the embassy with a backpack filled with explosives, nails and Islamic literature. He was arrested after the bag set off a metal detector.
On February 12, 2007, a Bosnian Muslim immigrant, Sulejman Talović, opened fire in a shopping mall in Salt Lake City, resulting in the deaths of five bystanders and the shooter himself, as well as the wounding of at least four others. He used a shotgun with a pistol grip and a handgun, and had a backpack full of ammunition. Talovic’s family and a “shocked” Bosnian-Muslim community were unsurprisingly quick to reject any possibility of the jihadist connection. But Talovic’s Bosnian-born girlfriend revealed that his favorite film was Malcolm X—the same movie that triggered off John Walker Lindh’s path to jihad. Talovic also had a contact at the local mosque—the same mosque attended by U.S. Marine Corporal Wassef Ali Hassoun, the deserter now safely back in his native Lebanon.
The list goes on, and it will go on in the years to come. Archbishops of Canterbury, indeed.
To understand the problem we need to revisit The Jewish Chronicle’s archives. On September 30, 1994, it published an article (“Let’s Remove the Blinkers”) by Sir Alfred Sherman, former advisor to Prime Minister Margaret Thatcher and co-founder of the Centre for Policy Studies. Sherman warned that the Muslims’ objective was “to create a ‘Green Corridor’ from Bosnia through the Sanjak to Kosovo” that would separate Serbia from Montenegro. Western powers are “in effect fostering this Islamistan,” Sherman warned, and developing “close working relations with Iran, whose rulers are keen to establish a European base for their politico-religious activities.” In addition, “Washington is keen on involving its NATO ally Turkey, which has been moving away from Ataturk’s secularist and Western stance back to a more Ottomanist, pan-Muslim orientation, and is actively helping the Muslim forces.”
Sherman’s 1994 diagnosis proved to be prescient. Over a decade later it was echoed by Col. Shaul Shay of BESA Center at Bar-Ilan University, in his book “Islamic Terror and the Balkans” (Transaction Publishers, 2008). Shay noted that “the Balkans serve as a forefront on European soil for Islamic terror organizations, which exploit this area to promote their activities in Western Europe, and other focal points worldwide.” His conclusions were unambiguous: “[T]he establishment of an independent Islamic territory including Bosnia, Kosovo and Albania… is one of the most prominent achievements of Islam since the siege of Vienna in 1683. Islamic penetration into Europe through the Balkans is one of the main achievements of Islam in the twentieth century.” Shay’s account shows how the Bosnian war provided the historical opportunity for radical Islam to penetrate the Balkans at a time when the Muslim world – headed by Iran and the various
Islamic terror organizations, including al-Qaeda – came to the aid of the Muslims. The Jihadist operational and organizational infrastructures were thus established in the heart of Europe.
BACK TO “SREBRENICA” – As I wrote in this column a year ago, “Srebrenica” is used by the apologists for the American intervention in Bosnia on the side of the Muslims not as a geographic location that needs to be preceded by a noun (“the massacre in…”) but as a stand-alone term that denotes horror, on par with “Auschwitz” or “Hiroshima.” Oliver Kamm and his late role-model Christopher Hitchens provide a paradigmatic example of the species.
I have said it before, and I repeat now: “Srebrenica” used in this sense is a myth based on a lie. The upholders of the lie deny that there is anything to question: thousands of Muslim prisoners were allegedly executed by the Serbs and a distinguished international judicial forum of unquestioned authority has found it to constitute genocide, so according to Kamm there is nothing to debate because everything is settled and clear.
Reasonable people with no ethno-religious axe to grind in the Balkan quagmire have long fought this black-and-white version, however, including the claim that as many as 8,000 Muslims were killed in cold blood and the systematic misuse of the term “genocide.” But let me get back to that article of mine, behind which I stand as firmly today as I did at the time of its writing.
The fact beyond dispute is that during the Bosnian war thousands of Muslim men were killed in the region of Srebrenica. Most of them died in July of 1995 when the enclave fell almost without a fight to the Bosnian Serb Army and the Muslim garrison—the 28th division of the Bosnia-Herzegovina Army—attempted a breakthrough. A significant number reached safety at the Muslim-held town of Tuzla, 60 km to the north; a few found shelter in Serbia, across the Drina River to the east. An unknown were killed while fighting their way through; and many others—numbers remain disputed—were taken prisoner and executed by the Bosnian Serb army.
The numbers remain unknown and misrepresented. With “8,000 executed” and—inevitably—thousands more killed in the fighting or reaching the Muslim lines, the column attempting to break out should have counted 12 to 15,000 men—an impossibly large number. There should have been huge gravesites and satellite evidence of executions, burials, and body removals. The UN searches in the Srebrenica vicinity, breathlessly frantic at times, still falls far short of the sanctified figure of 8,000. The Islamic shrine at Potocari, where the supposed victims are buried, includes those of many soldiers killed in action, Muslim and Serb, between May 1992 and July 1995, at different locations all over the region.
The Yugoslav War Crimes Tribunal at The Hague (ICTY) never came up with a conclusive breakdown of casualties. That a war crime did take place is undeniable. The number of its victims remains forensically and demographically unproven. According to the former BBC reporter Jonathan Rooper, “from the outset the numbers were used and abused” for political purposes. The number of likely casualties corresponds closely to the ‘missing’ list of 7,300 compiled by the International Committee of the Red Cross (ICRC), Rooper says.  But the early estimates were based on nothing more than the simple combination of an estimated 3,000 men last seen at the UN base at Potocari and an estimated 5,000 people reported ‘to have left the enclave before it fell’:
Perhaps the most startling aspect of the 7-8,000 figure is that it has always been represented as synonymous with the number of people executed.  This was never a possibility: numerous contemporary accounts noted that UN and other independent observers had witnessed fierce fighting with significant casualties on both sides. It was also known that others had fled to Muslim-held territory around Tuzla and Zepa, that some had made their way westwards and northwards, and that some had fled into Serbia.  It is therefore certain that nowhere near all the missing could have been executed.
The Red Cross reported at the time that some 3,000 Bosnian Army soldiers managed to reach Muslim lines near Tuzla and were redeployed by the Bosnian Army “without their families being informed.” The number of military survivors was also confirmed by Muslim General Enver Hadzihasanovic in his testimony at The Hague.
The last census results, from 1991, counted 37,211 inhabitants in Srebrenica and the surrounding villages, of which 27,118 were Muslims (72.8 percent) and 9,381 Serbs (25.2 percent). Displaced persons from Srebrenica registered with the World Health Organization and Bosnian government in early August 1995 totaled 35,632. With 3,000 Muslim men who reached Tuzla “without their families being informed” we come to the figure of over 38,000 survivors. The Hague Tribunal’s own estimates of the total population of the Srebrenica enclave before July 1995—notably that made by Judge Patricia Wald—give 40,000 as the maximum figure. It just does not add up.
Having spent five days interviewing over 20,000 Srebrenica survivors at Tuzla a week after the fall of the enclave, the UN High Commissioner for Human Rights Henry Wieland declared, “We have not found anyone who saw with their own eyes an atrocity taking place.” A decade later a Dutch field investigator, Dr. Dick Schoonoord, confirmed Wieland’s verdict: “It has been impossible during our investigations in Bosnia to find any people who witnessed the mass murder or would talk about the fate of the missing men.”
A “PROTECTED ZONE”?—It is often pointed out that Srebrenica was an UN “protected zone,” but it is seldom noted that the enclave was simultaneously an armed camp used for attacks against Serb villages in the surrounding areas. Muslim General Sefer Halilovic confirmed in his testimony at the Hague Tribunal that there were at least 5,500 Bosnian Muslim Army soldiers in Srebrenica after it had obtained the “safe haven” status, and that he had personally arranged numerous deliveries of sophisticated weapons by helicopter.
French General Philippe Morillon, the UNPROFOR commander who first called international attention to the Srebrenica enclave, is adamant that the crimes committed by those Muslim soldiers made the Serbs’ desire for revenge inevitable. He testified at The Hague Tribunal on February 12, 2004, that the Muslim commander in Srebrenica, Naser Oric, “engaged in attacks during Orthodox holidays and destroyed villages, massacring all the inhabitants. This created a degree of hatred that was quite extraordinary in the region.” Asked by the ICTY prosecutor how Oric treated his Serb prisoners, General Morillon, who knew him well, replied that “Naser Oric was a warlord who reigned by terror in his area and over the population itself… he didn’t even look for an excuse… One can’t be bothered with prisoners.”
Cees Wiebes, who wrote the intelligence section of the Dutch Government report on Srebrenica, notes that despite signing the demilitarization agreement, Bosnian Muslim forces in Srebrenica were heavily armed and engaged in provocations (“sabotage operations”) against Serbian forces. Professor Wiebes caused a storm with his book Intelligence and the War in Bosnia 1992-1995, detailing the role of the Clinton administration in allowing Iran to arm the Bosnian Muslims.
On 11 July, 1995, the Muslim garrison was ordered to evacuate the town which the Serbs entered unopposed. Local Deputy Director of UN Monitors, Carlos Martins Branco, wrote in 2004 (“Was Srebrenica a Hoax?”) that Muslim forces did not even try to take advantage of their heavy artillery because “military resistance would jeopardize the image of ‘victim,’ which had been so carefully constructed, and which the Muslims considered vital to maintain.”
POLITICAL BACKGROUND—Two prominent supporters (at the time) of the late Muslim leader Alija Izetbegovic, his Srebrenica SDA party chairman Ibran Mustafic and police commander Hakija Meholjic, have subsequently accused Izetbegovic of deliberately sacrificing the enclave in order to trigger NATO intervention. Meholjic is explicit: in his presence, Izetbegovic quoted Bill Clinton as saying that 5,000 dead Muslims would be sufficient to provide the political basis for an American-led intervention on the side of the Muslims.
Testifying at The Hague Tribunal, Muslim Generals Halilovic and Hadzihasanovic confirmed this theory by describing how 18 top officers of the Srebrenica garrison were abruptly removed in May 1995.  Ibran Mustafic, the former head of the Muslim SDA party in Srebrenica, is adamant that the scenario for the sacrifice of Srebrenica was carefully prepared:
Unfortunately, the Bosnian presidency and the Army command were involved in this business … Had I received orders to attack the Serb army from the demilitarized zone, I would have rejected to carry out that order. I would have asked the person who had issued that order to bring his family to Srebrenica, so that I can give him a gun let him stage attacks from the demilitarized zone. I knew that such shameful, calculated moves were leading my people to catastrophe. The order came from Sarajevo.
Military analyst Tim Ripley agrees that Srebrenica was deliberately sacrificed by the Muslim political leaders. He noted that Dutch UN soldiers “saw Bosnian troops escaping from Srebrenica past their observation points, carrying brand new anti-tank weapons [which] made many UN officers and international journalists suspicious.”
The term “genocide” is even more contentious than the exact circumstances of Srebrenica’s fall. Local chief of UN Monitors, Carlos Martins Branco, noted that if there had been a premeditated plan of genocide, instead of attacking in only one direction, from the south to the north—which left open escape routes to the north and west, the Serbs would have established a siege in order to ensure that no one escaped:
The UN observation posts to the north of the enclave were never disturbed and remained in activity after the end of the military operations. There are obviously mass graves in the outskirts of Srebrenica as in the rest of ex-Yugoslavia where combat has occurred, but there are no grounds for the campaign which was mounted, nor the numbers advanced by CNN. The mass graves are filled by a limited number of corpses from both sides, the consequence of heated battle and combat and not the result of a premeditated plan of genocide, as occurred against the Serbian populations in Krajina, in the Summer of 1995, when the Croatian army implemented the mass murder of all Serbians found there.
The fact that The Hague Tribunal called the massacre in Srebrenica “genocide” does not make it so. What plan for genocide includes offering safe passage to women and children? And if this was all part of a Serb plot to eliminate Muslims, what about hundreds of thousands of Muslims living peacefully in Serbia itself, including thousands of refugees who fled there from Srebrenica and other parts of Bosnia? Or the Muslims in the neighboring enclave of Žepa, who were unharmed when the Serbs captured that town a few days after capturing Srebrenica? To get around these common sense obstacles, the ICTY prosecution came up with a sociologist who provided an “expert” opinion: the Srebrenica Muslims lived in a patriarchal society, therefore killing the men was enough to ensure that there would be no more Muslims in Srebrenica. Such psychobabble turns the term “genocide” into a gruesome joke.
Yet it was on the basis of this definition that in August 2001, the Tribunal found Bosnian Serb General Radislav Krstic guilty of “complicity in genocide.” Even if the unproven figure of “8,000” is assumed, it affected less than one-half of one percent of Bosnia’s Muslim population in a locality covering one percent of its territory.On such form, the term “genocide” loses all meaning and becomes a propaganda tool rather than a legal and historical concept. On that form, America’s NATO ally Turkey—a major regional player in today’s Balkans—committed genocide in northern Cyprus in 1974. On that form, no military conflict can be genocide-free.
The accepted Srebrenica story, influenced by war propaganda and uncritical media reports, is neither historically correct nor morally satisfying. The relentless Western campaign against the Serbs and in favor of their Muslim foes—which is what “Srebrenica” is really all about—is detrimental to the survival of our culture and civilization. It seeks to give further credence to the myth of Muslim blameless victimhood, Serb viciousness, and Western indifference, and therefore weaken our resolve in the global struggle euphemistically known as “war on terrorism.” The former is a crime; the latter, a mistake. Oliver Kamm is guilty of both.

Арнаут: Г-дине Дачићу ко деценијама уништава Србију?

Арнаут: Г-дине Дачићу ко деценијама уништава Србију?

28 април 2012    Миле Арнаут

Приморан сам да Вам се обратим овим путем и упозорим овај народ на штетно деловање Вас и Ваше странке од 1990 до дана данашњег да народ неби правио даље грешке.

Чим се Ви ударате у Ваша „српска прса“ мене одмах хвата страх који део српског народа ће да отпадне од Србије или који део територије ће да отпадне од Србије а Ви се ево лупате и то жестотко у Ваша „српска прса“ у овој предизборној кампањи. Који део српског народа треба да отпадне или који део територије Србије треба да отпадне. Косово и Метохија или Војводина. Сада већ далеке 1989 Ваш бивши председник Милошевић се лупао у „српска прса“ и када год се ударио ми Срби са територије бивше СФРЈ смо бивали територијално све удаљенији а физички све ближи Србији.Нема везе где се који Србин налазио на свету за све нас Србија је матица и светиња. Већ тада се Србима у Хрватској није писало добро. Дали су имали разлога за побуну. Имали су и те како разлога да се побуне против нове усташке власти. Све симболе бивше НДХ су нове хрватске власти преузеле од НДХ: химну, заставу, реторику, песме и свега што се тада дешавало. Само један конкретан пример да наведем да не буде забуне. Сви Хрвати или католици који себе сматрају Хрватима су од дана проглашења независности престали да се јављају својим рођацима Србима а то је била јасна порука да им је једини пут у будућности Србија. Тај захтев Хрватима је јасно изнела Католичка црква преко свештенства у црквама на дан проглашења независности. Србима је јасно било намењено исељавање у Србију или покрштавање.Што се тиче хрватске војне силе никада она неби ушла у Крајину да није било подршке од стране власти из Србије тадашњем руководству Хрватске. Тадашња Војска Републике Српске Крајине, обични војници нису знали кога имају за непријатеља а непријатељи су им били: западни део светске цивилизације, руководство Србије, Генерелштаб Војске Републике Српске Крајине, Влада Републике Српске Крајине и на крају хрватска војска.Од тога дана 04.08.1995 године кренула је српска агонија на територији бивше СФРЈ. Све се после тога распадало као кула од карата и све време власт је држала Ваша странка. Право на патриотизам сте имали само Ви. Гледајући пропале тадашње официре данас у медијима који говоре о неминовности пада Крајине не могу замислити да се било шта друго могло чути од њих осим те приче, јер се издаја накнадно мора оправдати. И поред издаје они данас у Србији примају велике пензије а то су пензије за издају. Постоји ли држава у свету да даје такве пензије. Напомињем да је ваш Председник Милошевић „Венсовим планом“ преузео пред међународном заједницом, Србијом и српским народом обавезу да ће да брани ту територију уколико је Хрвати нападну, уместо да је брани он је радио на њеном уништењу, Мартићу је по паду Краније поручио да се убије. А Мартић је био његов човек. А оно што ми је најчудније је да су Архиву оставили хрватској војсци да би после Хрватска подизала оптужнице против Срба да се случајно неби вратили тамо. Сви заробљени официри су пуштени на слободу а судило се мештанима сељацимаm за ратне злочине да би се свима јасно ставлио до знања да нису пожељни да се тамо врате. Дали је циљ Милошевића био да пресели Србе и тако појача Србију јер смо нација у изумирању не знам а имао сам прилике причати и са људима који су били у Влади Крајине министри да је од првог дана Крајина била отписана у мислима тадашње Београдске власти. А имали су и конкретна објашњења зашто.

Г-дине Дачићу Ви сте савременик тога доба а били сте и портпарол СПС и знате врло добро о чему говорим јер сте ту велеиздају свога народа правдали. Социјалисти су јако лоши трговаци јер сте у трговини „своје дали за своје“. И на крају сте остали без ичега, у ствари остала су Вам прса да се у њих бусате.

Како је Србија економски пропала у време 1990-2.000. Сви ћете рећи па биле су санкције. А дали је баш све тако. Сетимо се само пензионог фонда који је пре рата био толико јак да је финансирао рецимо градњу Сава Центра. Имао је толико пара да је исплаћивао редовно пензије и да инвестира паре. Сломом динара, сломљен је и пензиони фонд јер је он имао само динаре. Од 1992 године када је динар кренуо у пропаст државни буџет до дана даншњег финансира пензије и финансираће га још деценијама и деценијама. Људи који су тада водили економију Србије су јасно знали последице пропасти динара. Биле су санкције, разумем, али није било разлога за онакву инфлацију и пропаст динара, он се могао очувати, али да се он очувао онда се неби могло красти и отимати. Да се разумемо није само пензиони фонд пропао, пропало је много, много тога. Многи ће рећи „није могло другачије“ а ја питам како је могло онда 1994 када је покојни деда Аврам стабилизовао динар. Видећи да не можете даље толико красти ко последњег дрипца сте га избацили са места гувернера. Деда то није заслужио ни од власти нити од опозиције. Деда је, покој му души, нејвећи економиста Србије.Сви данашњи тајкуни су у ствари Ваши тајкуни, Ваша странка их је створила. Јако мало има нових тајкуна које је створила ДОС-овска власт, али су они подржавали Ваше тајкуне, мало су их вероватно лично „опорезовали“ или „рекетирали“ и од очекивања народа ништа не беше. Санкције сте завели сопственом народу на Дрини да би Вас слушао а слушати Вас је значило издати себе. Од катастарских 64% српске територије у БиХ успели сте да у Републику Српску уђе само нешто мање од 47% од претходно договорених 49%. Мислим да су Срби имали око 71% територије под својом влашћу и свођење на 49% је за Србе било јако мучно и сваки квадратни километар се плаћао великим људским жртвама, имао сам прилике да гледам снимак ХТВ како хрватска војска напредује кроз Босанску Крајину и шта све затичу и у каквом стању српску војску, каква је то издаја и превара била. Официрима тог доба би се морало судити за велеиздају а не давати им пензије, како су војску организовали и истурили је да је хрватска војска уништава. Све што је војнички нелогично радило се: нпр. војнички је логично да се артиљерија увек стави на положај да се не виде, у увале, а они су стављани на чистину, војници на првој линији нису имали ни основну везу, радио опрему па се дешавало да једнима кажу да се повуку а ови што немају везу остају и опкољени буду уништени. Све су то наше српске жртве. Нема нас толико да било кога чашћавамо нашим главама. Све су то заслуге и Вас и Ваше партије.Долази 1999, цео народ је стао уз Вас када је било питање Косова да га недате и поред свега Ви сте га дали и то прогласили за победу. Дали је народ био у праву време и историја ће показати. После Ваше „историске“ победе на силу сте хтели остати на власти, ометајући медије, сталним батинањем демонстраната, разним шпекулацијама али нисте успели, нисте успели јер су се народу згадиле Ваше лажи. Пали сте октобарским пучем и готово нестали, једва сте прошли изборе.Чини ми се да сте имали Ви или Ваша странка учешћа у афери „кофер“ са вашим љутим непријатељем Г-17+. Како се само криминалци лепо слажу. Када би се ми Срби тако лапо слагали. На прошлим изборима сте били врло децидни да нећете ући у коалицију са ДС а два месеца пре избора сте по Викиликсу договорили коалицију али нисте смели у јавности да о томе говорите јер не бисте прошли ни цензус. Превалили сте и своје гласаче. Но, то је политика. А у тој политици сте се правдали ту превару пријемом у „Социјалистичку интернационалу“ ако уђете у коалицију са ДС. Наравно подршка Вам је и ЛДП иначе позната као партија која ради на растурању Србије. Све само ради „Социјалистицке интернационале“ и „ЕУ нема алтернативу“. Ја када год видим Мркоњића на ТВ одмах помислим колико је Србија велика држава када Аутопут не може да изгради 2 деценије значи да смо најмање држава од 10.000 километара јер се стално почиње нека градња Аутопута Коридор 10, стално неки нови тендери, нова отварања деоница а годишње урадите свега 14 киломатара аутопута. Толико човек пређе у јендој поподневној шетњи колико Мркоњић годишње сагради.Образовање је на светском нивоу по Министру Образовања а у сред зиме рецимо Пољопривредни факултет нема грејање јер нема пара да плати па су му искључили грејање и то у јеку свињског грипа. Никада Минситру Образовања није пало на памет да уради тест интелигенције деци од 5 до 8 разреда па да се најинтелигентнији са коефицијентом изнад 140 издвоје и држава преузме бригу о њиховом даљем школовању и запослењу а не да нам нејинтелигентнији беже из земље. Народ коме интелигенција бежи из земље је осуђен на пропаст. Напомињем пример медиског хапшења професора који су примали мито, уместо да се то искористи промени систем образовања и испитивања студената и тако стекну нови студенти из вана и добију неке паре од свега тога ништа и само смо пали у свету на скали мита и образовања. Члан Ваше партије је директор „Србијагаса“ и тврди да је „Србијагас“ у губицима а купује нове и скупе аутомобиле. Па ако су у губицима не заслушују те аутомобиле нека иду на посао ГСП. Толико њихово знање и способност вреде. Какав расипник. Колика је његова плата, ако је губиташ, па нека је смањи на просек Србије. Не заслужује више, додуше он уопште не заслужује да буде главни у “Србијагас“-у јер он тамо није дошао на основу знања него по политичкој линији.Када је затребало опет сте се појавили као неко ко ће да изда Србију па сте тако као Минситар Полиције наредили жандармерији да затвори све алтернативне путеве Србима са севера Косова и Метохије и да их натерате да живе у једној нарко „држави“ познатој по трговини људским органима. Уместо да им помажете Ви им ударате нож у леђа. Ако не може Тачи да их натера, натераће их српска жандармерија. Нормално издаја мора да се правда да би Вам образ био чист стога Ваша саопшетња и не слушам, да би остао психички здравији. А што се тиче жандармерије они који су спроводили и спроводе то наређење ће сасвим сигурно једнога дана стати пред српски Суд.Шта би оно Министре о оној двојици шиптарских шпијуна које је наша жандармерија ухапсила јели их Ви оно пустисте на слободу после два дана. И ником ништа. Што се тиче рада полиције ту ништа нисте променили сем што сте поскупели корупцију у саобраћају, пре је била јефтинија. Број погинулих стално расте. Како Вам не паде на памет да уђете у проблем корупције у полицији и како то зауставити па ако је цена да се заустави и да се забрани заустављање кола уколико полиција нема уређај за снимање догађаја.

Што полицију не разоружате ко у Енглеској дате им само фотоапарат и звиждаљку па снимак прекршаја и казна да се предмет не може затворити док се казна не плати. Неко направи прекршај полицајац га услика и починилац добије слику и висину казне, слика одмах иде у полициску станицу бежичним путем и отвара се досије који не може без казне да се затвори а казна буде рецимо 20% од плате па ко воли нека изволи, месечно 5 прекршаја у вожњи и оде цела плата. Па да видимо дали ће правити прекршаје, иде плата иде и дозвола. Оваквом казненом политиком сте највише опетертили оне који немају а оне који имају па то су за њих ситне паре и опет праве прекршаје. Зашто, па кад имају није проблем платити.Овако слушајући само околину кажу да од корупције на терену: једна трећина иде полицајцу, једна трћина иде шефу полиције а трећа трећина иде врху полиције, не стојим иза овога, тако сам чуо. И поред тога полиција јавно тражи повећање казни. Мало им. Па у „пограничној зони“ са Косовом полициске прљаве радње цветају са ове стране. Што се томе не стане у крај. Ко ту има инетерес. Докле черупање ове несрећне државе. Како корумпиран полицајац може да заштити државу. Која је разлика између корумпираног полицајца и организованих криминалца. Нема никакве разлике, лопов је лопов.Ја би сада се позабавио људима који раде на инетрним прописима у полицији.Зашто ће возачу лична карта ако има возачку дозволу, возачка дозвола има све податке које има и лична карта, непотребна је, или рецимо региструјем фирмино возило а траже ми посебан папир банке да је уплаћено, не може извод из банке мора посебан папир, или траже ми извод фирме из Агенције за Привредне регистре. Зашто. Ако постоји нека будала која хоће да плати регистрацију мог возила нека ми се одмах јави. Прихватам ту уплату одмах.Можда би било нама грађанима лакше да само платимо те даџбине и не губимо време без везе у редовима у АПР а сви подаци из АПР се преко инетрента могу видети у сваком моменту па нека полициски службеници виде а не да малтертирају народ и на силу запошљавају некога у АПР, нервирамо се и понеко услед скупа нервирања доживи и инфаркт а тако се опетрећује здравствени фонд, или не дао бог умре човек. Зашто нам загорчавате живот. Мисли ли неко тамо о уштедама. Личне карте и пасоши не личе нинашта. Лична карта се обрише после годину дана. У готово сваком пасошу грађани су разроки па је довољно када се дође на границу и онај тамо полицајац погледа пасош и одмах стиче утисак „ево га, стиго криминалац“ такве су нам слике. Зашто оваква понижења радите грађанима. Ко је тај генијалац који је ту опрему поручио. Дај да га извеземо некоме да зарадимо паре не њему.Што се тиче наркоманије, одговорно трвдим да је неко из полиције јавио Шарићу да му се спрема хапшење да бежи. Тај човек седи и ради у полицији. Зашто никада није урађена истрага и објављени резултати те истраге или сте Шарићу можда лично Ви јавили да бежи. Све што је везано за Шарића ми је сумњиво од бега до продаје дела његове имовине без судске пресуде да је крив. Колико је зло наркоманија најбоље знају породице и они коју су то својим очима гледали али Ви нисте показали никакав успех, па Вама главни дилери беже а сићу судите. Одредили сте меру заштите партијских функционера како на власти тако и у опозицији а немате људе да штите државу. Србији није проблем безбедност личности, Србији је проблем безбедност државе.Кључне криминалце нисте ни пипнули као што су „зеленаши“ и „рекеташи“. Колико је људи само због „зеленаша“ извршило самоубиство за Ваше 4 године власти Министра полиције. Зашто станове саграђене државним парама додељујете полицији, нека то буду службени станови а полицајац нека сам себи на кредит узме стан или кућу па је изда и од тога нека плаћа рату а службени стан напушта даном одласка у пензију и зашто не покренути питање бенефицираног радног стажа за полицију. Држава пропала, презадужена и свако тражи своја права а где су обавезе. Коме год се ово у полицији не свиђа нека је одмах напусти и нађе себи други посао.Данас ако нисте рођени у Србији немате право на ово држављанство или ћете га добити на тешку муку. Чак идете толико далеко да на силу гурате паре другим државама у окружењу у џеп где не признајете рецимо „Родни лист“ у коме пише да је неко лице рођено ту и ту и да није држављанин те државе. Ви тражите у полицији посебан папир да није држављанин те државе. Што онда признајете први део папира да је то лице баш то лице и да је рођен ту и ту. Овакве глупости у полицији је могао да пропише само човек сумљивог коефициента интелигенције или човек који мрзи ову државу и овај народ па то ради намерно.Што нисте предложили и донели један врло, врло прост Закон о држављанству по коме свако ко је српског порекла рођен било где у свету има право на српско држављанство и тачка. Као Немци. Нема везе где рођен дали је икада он или негов предак био у Немачкој он има право на немачко држављанство. Тако сте Ви и оделење које предлаже Законе и Правилнике као наследник заговорника тврде линије комуниста отерали из српског народа данас неколико милиона људи. Понашате се као да нас има стотине милиона.Све што данас радите иде на један од два таса и то тас „нормале“ и тас „револуције“ али не знам како Ви увек додајете Ваше потезе на тас „револуције“. Ко год се револуцијом играо није добро прошо. Ја сам против револуције али ми се сваким даном она чини неминовношћу. Дали ћу у њој учествовати. Сасвим сигурно нећу.У политици постоје три категорије људи: државници, политичари и политиканти. У коју Ви категорију спадате. Немојте Ви одговарати нека народ одговори. И молим Вас на крају овог мог обраћања да се више не бусате гласно у Ваша „српска прса“ чујемо Вас добро а и последице Ваше владавине од 1990 многи јако добро осећају и дан данас на својој кожи, у својој кући, у својој породици, у комшилуку.

Аутор Предлога Економског Програма

www.ekonomski-program.rs__

Додај свој коментар

Ваше име:

Ваш емаил:

Наслов:

Коментар:

ПошаљиПреглед

yvComment v.1.23.0

Švedski „borci protiv ksenofobije“: Srbi gori od Brejvika

Švedski „borci protiv ksenofobije“: Srbi gori od Brejvika

Datum objavljivanja 28. april 2012. 0:51 | admin |

Nakon što se prašina oko antisrpskog ispada na Radiju 1 počela slijegati, u javnost su izašli uticajni novinari i istaknuti „borci protiv rasizma, ksenofobije i netolarancije” otvoreno braneći govor mržnje švedskog voditelja Gerta Filkinga i začinjavajući ga novim, još otrovnijim optužbama na račun srpskog naroda. Iznerviran reakcijom srpskog ambasadora Dušana Crnogorčevića, koji je protestovao protiv blaćenja srpskog naroda i Srbije na radiju, uticajni publicista je insinuirao da je Crnogorčević ambasador nacističke Njemačke.

Protest i izvinjenje

Kako su prenijeli mediji, švedski radio voditelj Gert Filking (Gert Fylking) suspendovan je pošto je uživo u programu Srbe povezao sa masovnim ubicom Andersom Brejvikom i nazvao ih „prokletim svinjama, psihopatama i retardiranim“. Nakon suspenzije objavljeno je i Filkingovo izvinjenje na internet stranici Radija 1, a pomenuto je, u rubrici zabava i kultura, u dva vodeća dnevna lista u Švedskoj Dagens niheter i Svenska dagbladet. Povodom događaja oglasili su se protestom i zvanični predstavnici srpske zajednice u Švedskoj kao i ambasador Republike Srbije Dušan Crnogorčević. ”Radi se o veoma teškim optužbama i mnogim neistinama. Osjećam se pogođeno kao pojedinac ali i kao predstavnik Republike Srbije. U Švedskoj živi i radi preko 100 000 Srba i oni su pogođeni, zgroženi i ljuti da neko na ovakav način može kategorizovati čitav jedan narod”, izjavio je Crnogorčević za Dagens niheter u ponedjeljak. I kada se prašina oko ispada na Radiju 1 počela slijegati, i kada je govor mržnje sveden na krivično-pravni problem za nadležne instance, na scenu su stupile poznate ličnosti i istaknuti „boraci protiv rasizma i netolarancije“. Umjesto da, po običaju, osude ili se bar distanciraju od govora mržnje voditelja koji se i sam izvinio i ogradio od svojih riječi, oni ga relativizuju pozivajući se na Filkingovu ekscentričnu prirodu. Uz to ponavljaju njegove uvrede dopunjavajući ih novim, još težim, optužbama na račun srpskog naroda.

Srbi gori od Brejvika

Tako Lisa Bjurvald (Lisa Bjurwald), do prije par godina članica redakcija Dagens nihetera i Svenska dagbladeta, koja je nakon toga prešla u tabor ”boraca protiv netolerancije” u listu/organizaciji Ekspo, navodi da ”vezu između norveškog teroriste Andersa Beringa Brejvika i srpskih ratnih zločinaca uopšte nije teško otkriti”. U autorskom članku ”Kakavička suspenzija Gerta” objavljenom na portalu medievärlden.se, Bjurvaldova se upušta u pravno rezonovanje i ističe da namjera voditelja nije bila da se uvrijedi srpski narod nego da pokaže ”Brejvikove ekstremen ideje nisu tako ekstremne” u odnosu na neke druge.

”To da Srbija nema političku volju da izvede svoje ratne zločince pred lice pravde je više nego poznato, kao i da se ti ratni zločinci veličaju poput heroja i da mnogi smatraju da je genocid mit”, piše Bjurvaldova u svom članku koji više liči na direktivu državnom tužiocu da odustane od istrage povodom krivičnih prijava za govor mržnje. Kako doznajemo, predstavnici organizacije JPV, jednog od podnosilaca krivične prijave protiv Radija 1 za govor mržnje, tražili su prostor za repliku. Redakcije navedenog internet portala odbila je taj zahtjev s obrazloženjem da pravo na repliku imaju samo ”osobe iz medija”.

Ruganje srpskim protestima i poređenje s nacističkom Njemačkom

Poznati radio i televizijski voditelj i novinar Robert Ašberg (Robert Aschberg), inače glavni i odgovorni urednik ranije pomenutog lista Ekspo i Filkingov kolega sa Radija 1, u kolumni naslovljenoj „Smiješno pretjerane reakcije“, u listu Aftonbladet, insinuativno poistovjećuje Srbiju sa nacističkom Njemačkom i ruga se protestu ambasadora u Stokholmu Dušana Crnogorčevića. „Može li se reći da su Nijemci započeli drugi svjetski rat?”, piše Ašberg, iako u Filkingovom ostrašćenom govoru mržnje uopšte nije bilo riječi o tome ko je kriv za izbijanje rata u bivšoj Jugoslaviji. ”Ako se to kaže na radiju, da li će njemački ambasador napisati protestno pismo u ime svih uvrijeđenih Nijemaca?“ pita se na kraju kolumne uticajni publicista, očigledno alaudirajući na protest ambasadora Crnogorčevića i žučne reakcije Srba u Švedskoj. Iako je Ašbergov članak izazvao mnoge žučne reakcije, prevashodno Srba, ali i ogromno odobravanje bošnjačkih komentartora, ni Aftonbladet još uvijek nije pristao da objavi repliku na teške optužbe glavnog i odgovornog urednika Ekspa, koji inače često stoji iza krivičnih prijava za govor mržnje protiv ekstremno desničarskih krugova u Švedskoj.

Švedski političar: Radio se treba izviniti voditelju zbog suspenzije!

I dok se mnogi pitaju na koji način se nositi sa ovako gnusom propagandom s obzirom da su svi novinari koji su imali drugačije mišljenje po pitanju konflikata u bišoj Jugoslaviji odavno ućutkani i protjerani iz javnosti stigla je još jedna vijest. Stokholmski političar Partije zelenih Jonas Paulson (Jonas Paulsson) zatražio je da se Radio1 izvine Gertu Filkingu zbog suspendovanja.

Balkanpuls

Bookmark and Share

Povezani prilozi

N