Владимир Умељић: Зашто подржавам Двери?

Владимир Умељић: Зашто подржавам Двери?


“Подржавам Двери, јер сам дубоко убеђен да су они једна огромна шанса за наш крстоносни светосавски народ.”

Франкфурт/Беоргад, 27.04.2012

Већ дуго пратим рад свесних, мудрих и надасве консеквентних српских родољуба организованих у невладиној организацији „Двери српске“. Пре више година, сећам се, срео сам се са њиховим представницима у Минхену, при договору о оснивању „Светосавске школе“ за нашу дијаспору.

У једном тренутку сам у току тадашње вечерње дискусије, поред осталог, рекао Бошку Обрадовићу: „Ви ћете раније или касније морати да се трансформишете у једну политичку партију.“ Они су то (Богу хвала!) учинили раније а не касније и, наравно, не због те моје примедбе.

Јер, још једном – Богу хвала, њима нису потребни људи са стране да их уче памети и објашњавају им друштвене законитости и правила политичке „игре“. Они су наиме одавно схватили да и зрели људи и даље уче и сазревају, да су управо промене оно једино, што је стално.

Верујем и надам се, да је њихово време дошло.

Подржавам Двери, не зато јер „ах, па и ти млади људи ето једном заслужују шансу да покажу шта умеју“. То је наиме, као прво, једна погрешна и грешна флоскула, која стравично омаловажава виталне интересе нашег древног европског народа, своди га на ниво само још једне лабораторије за све даље и даље нељудске социјал-дарвинистичке експерименте овог (најновијег) „Новог светског поретка“.

Јер на изборима ће се одлучити, да ли ће Срби застати на овој суновратној стази, окренути се и закорачити ка бољитку, ка опоравку и спасу.

То „ах, па и ти млади људи…“ је уједно и једна неоснована полазна тачка, јер Дверјани ионако имају све шансе овог света. Они би сви могли већ одавно да нађу ухлебљење у науци и просвети, у праву и општој култури, у економији и финансијској области, у медијима и екологији… и… и…

Како у српским земљама, тако и у читавом свету.

И – сигуран сам, да ни тамо не би били мали послушници уобичајене медиокритетске уравниловке овог нашег времена тј. њена јефтина храна, „Ситна боранија, бре…“, како је мој деда уобичајавао да каже, прелазећи врховима прстију преко својих пожутелих папира – Албанске споменице, Обилићевих медаља, Ордена круне, Француске медаље за храброст…

„Ситна боранија, дете моје, она нас је довде и довела. А пошто је тако ситна, ем је јефтина за купити, ем је лака за заплашити. Та служи свима и свакоме, само не својима. У рату је на фронту нигде није било, а у миру – ти су увек први, хоће да воде, одлучују, управљају!

Та чума једе нас, а не ми њу…“

Подржавам Двери, јер сам дубоко убеђен да су они једна огромна шанса за наш крстоносни светосавски народ, као и да наш народ заслужује ту шансу. Доста је било тетурања и падања, понирања и пропадања! Доста је било несавесне, понизне и понижавајуће владавине „ситне бораније, која је ем јефтина за купити, ем лака за заплашити, која служи свима и свакоме, само не својима“!

Стога позивам све Србе – гласајте за Двери Српске!

Више о Владимиру Умељићу

Владимир Умељић, рођен је 1951. у Београду. Студије стоматологие, историје и теологије завршио у Београду и Франкфурту на Мајни. Истражује и објављује из области историје, теологије, философије језика, социјалне психологије и политологије (на српском, немачком и енглеском језику). Издато је и више његових књига прозе и поезије (српски и немачки језик), имао је неколико самосталних изложби својих икона и слика (Београд, Химмелстир, Берлин)

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 27. април 2012. Најава Богослужења Владике Константина до Ђурђевдана

 

 

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

27. април 2012.

 

www.eparhija-srednjoevropska.org

 

 

 

Најава Богослужења Владике Константина до Ђурђевдана

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служиће у суботу 28. априла у 18:30 часова Вечерње у Бохолту (Am Kreuzberg 2, 46397 Bocholt) поводом двадесетогодишњице ове парохије. Након Вечерња биће приређен пригодан програм.

У недељу 29. априла, Преосвећени Владика служиће у 10 часова Свету Архијерејску Литургију у Келну (Frankenplatz 15, 51143 Köln-Porz) у оквиру канонске посете овој црквеној општини.

На Ђурђевдан, 6. маја, Његово Преосвештенство служиће у 10 часова Свету Архијерејску Литургију у Химелстиру (Obere Dorfstraße 12, 31137 Hildesheim-Himmelsthür) и након тога прославити своју Крсну Славу: Светог Великомученика и Победоносца Георгија.

Информативна служба

Српске православне епархије средњоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

KONAČNO IMAMO ZA KOGA DA GLASAMO

http://www.youtube.com/watch?v=TER-uhz2kNM&list=UUBm3Jm96AyinTqWm2T4gMog&index=2&feature=plpp_video

Proglas udruzenja srba Nemanja, Nemacka, izbori u Srbiji 2012

Удружење Срба Немања из немачког града Билефелда је пре више од 20 година

покренуло петицију за остварење права гласа српског расејања. Указивали смо

и у време Милошевићевог режима да нам се ускраћује једно од основних

грађанских права и након смене власти очекивали да ће нова влада променити

дотадашњи маћехински однос према дијаспори.

Нажалост, наша очекивања су изневерена, а актуелна власт није урадила ништа

да нам барем олакша учешће на предстојећим изборима.

Не само да су се људи који су већ били уписани у гласачки списак и гласали

на претходним изборима морали поново пријављивати надлежном конзулату, већ

је период за пријаве одређен у време Васкршњег распуста, који велики број

Срба традиционално проводи у отаџбини и физички је спречен да испоштује рок

за пријаву, а да не говоримо о томе да нам власт ни у 21. веку не дозвољава

гласање путем писма, већ људи до свог конзулата ради гласања морају да

путују и по више стотина километара.

Ово разумемо као јасну поруку власти свим Србима у Расејању да нису

добродошли, да им нисмо потребни у Србији, и да нас се плаше, С ПРАВОМ, јер

Срби у Расејању добро виде колико садашњи режим упропаштава Србију –

економски, морално, културно и национално – и не либе се да то и кажу.

Зато наш одговор актуелној власти гласи да ћемо након избора спровести

широку акцију провере гласачких листића. Проверићемо да ли је бирачко право

грађана Србије који се налазе у Расејању и били су спречени да гласају –

ЗЛОУПОТРЕБЉЕНО.

Нашим пријатељима, рођацима и сународницима који су у Србији поручујемо:

гласајте ЗА ДВЕРИ, једину нову политичку опцију! Изађите на изборе и

гласајте ЗА ЖИВОТ СРБИЈЕ!

За Удружење Срба Немања

др. Драгица Илић

www <http://www.nemanja.de> .nemanja.de

Породична шетња и завршни предизборни скуп Двери у Београду

Породична шетња и завршни предизборни скуп Двери у Београду

Субота, 17 часова, плато испред Филозофског факултета

Представници Двери-ЗА живот Србије организоваће сутра (28. априла) у 17

часова, завршни предизборни скуп Двери у Београду.

Говоре:

– Проф. др Коста Чавошки, академик

– Проф. др Мила Алечковић, у име српске дијаспоре

– Дане Чанковић, Српски народни покрет ИЗБОР ЈЕ НАШ, Република Српска

– Момчило Вуксановић, Српски национални савет, Црна Гора

– Милутин Шошкић, легендарни спортиста

– Добрица Ерић, књижевник

– Горан Миленковић, кандидат за народног посланика са КиМ

– Бошко Обрадовић, један од оснивача Двери

– Владан Глишић, председнички кандидат Двери

Дођите да заједно прошетамо Београдом и покажемо снагу нашег  покрета!

За све додатне информације

Ивана Лајић

0628868565

Медијска служба

Двери-ЗА живот Србије

Поводом изласка из штампе; ВЕЧНО МЛАДО СРБСТВО ПИШЕ: Проф. др Светозар Радишић

ВЕЧНО МЛАДО СРБСТВО

 

ПИШЕ: Проф. др Светозар Радишић

www.svetozarradisic.com

Као што музика може да буде вечно млада (увек зелена), тако и приступ животу може да буде вечно млад. То је могуће када се човек и народ напрестано прилагођавају времену, новим изазовима, искушењима и сазнањима, у смислу да се сазнања примењују за развој, опстанак и усавршавање. Као што човек не сме да престане са самоусавршавањем, кроз непрестано информисање до краја живота, тако и народ не сме да заостане, или остане у времену. Када је земља у рату и ништа у држави не ради нормално, најумније је да се искористи време за учење, а живот и рат су најбољи учитељи. Ето прилике за Србе, који нису престали да ратују у различитим облицима ратова од уласка Србије у Балканске ратове. Све ја мање Срба, а и то мало је нападнуто, ипак оно што ће сасвим извесно преживети је СРБСТВО. Реч је о животу србског народа заснованом на самосхватању.

Светске кризе најчешће исходе у радикалне промене друштвених система, па чак и глобалног цивилизацијског система. Следеће промене, и овај пут, намећу бројна питања произашла из наметнуте или стихијне неизвесности. Логична је запитаност младих људи, на пример Бошка Обрадовића из „Двери србских“: „Шта ако ускоро Срби у Црној Гори освоје власт?“, „Шта ако се САД после финансијског цунамија распадну и Шиптари остану без заштитника?“, „Шта ако се БЈРМ покаже као неодржива државна творевина? “, „Шта ако се распадне Европска унија?“ „Куда ћемо?“ Будућност Срба захтева елиту ослобођену од стогодишњег безумља, способну да одговори оптимално на све следеће изазове.

Ако се људски род посматра универзално (односно космички), може се рећи да је непотребно и неуспешно свако опредељење према којем деца садашње деце неће имати сигурну и сваковрсно богатију будућност, у којој ће сваки следећи дан бити свестрано бољи од претходног. Генерација која сада ствара, стиче и одлучује о будућности не сме да утроши ресурсе који припадају будућим поколењима. Опредељења су значајнија и од економске снаге система, будући да из правилних опредељења може проистећи економски опоравак, а економска снага може улудо да се утроши и да изгуби смисао уколико није усмерена ка циљевима који су прецизно одређени и усклађени са промишљеним интересима.

После опредељења да се потомцима оставе што је могуће бољи услови за живот, неопходно је да се држава определи за однос према религији, тј. да се определи за теистички или атеистички систем. Савремена србска елита сматра, када је реч о опредељењима, да је природно да се Срби определе за веровање у Бога, јер је то опредељење истовремено и критеријум за однос према стварности, будућности и врлинама. Када су Срби били обједињени у вери и опредељени за хришћанство, православље и светосавље нису нестајали као народ, без обзира на искушења. Добри познаваоци историје сматрају да је обезбожавање учинило да се тај народ раслоји на теисте и атеисте. Потом се расрбио и политички поделио на интернационалне комунисте (партизани) и националне ројалисте (четници), а политичко раслојавање је убрзано и размножено у процесу стварања „новог светског поретка”. Можда је прави тренутак да се схвати зашто „владари из сенке“ толико инсистирају на екуменизму и зашто су непрестано у ритуалима заснованим на староегипатској магији. Ко победи у духовној сфери одређиваће услове за развој или уништење човечанства.

Следи опредељење за успостављање равнотеже између националног и наднационалног приступа животу. Треба узети у обзир да је наднационални приступ савремена светска тенденција и да подстиче потискивање националног и историјског приступа животу. Значајно је да се одлучи у којој форми треба о(п)стати. На пример, мали народи могу одлучити да опстану као народ под истим именом и са истим архетипским карактерним особинама. То значи да су се определили за национални приступ. У оквиру тог приступа неопходно је да се формулишу интереси и циљеви, а затим функције за остваривање задатих циљева. На основу дефинисаних функција циљева,[1] неопходно је да се сачини одговарајућа организација државе којом би се обезбедили оптимални услови да народ нађе начина да јача, да се развија и оствари предвиђени просперитет.

У следећем кораку треба се определити за врсту цивилизације, а тај проблем је одувек актуелан на граници између Истока и Запада. Једна од основних тешкоћа јесте нејасна опредељеност на културном нивоу. Наиме, познато је да је код квантитативних цивилизација квантитет циљ а квалитет – средство, док је код квалитативних цивилизација квалитет циљ а квантитет – средство. Квантитативне цивилизације подређују лепоту и све друге врлине и вредности (квалитет) богаћењу и моћи (квантитет), док квалитативне цивилизације богаћење и моћ радо мењају за лепоту и врлине.[2] У вези с тим опредељењем није лоше знати шта је написао Гуљелмо Фереро у књизи Величина и опадање Рима. Он је сматрао да је „корупција” у старом Риму исто што и „прогрес” у модерној Европи. Нагласио је да је корупција (прогрес) обележавала једну општу пометњу обичаја, навика, вредности и идеја: „Сви иђаху за тим да ’боље живе’, да се ’бар мало васпитају’ и да, пре свега, ’више уживају. Све класе постадоше немирније, ускомешаније и претераније у својим захтевима’“.[3]

Непоколебани Срби сматрају да архетипски и традиционално припадају квалитативној источној цивилизацији. Под таквим геополитичким приступом и односом према животу подразумевају поштовање истине, правде, лепоте и доброте (хуманост). То објашњава феномен што истој цивилизацији припадају православље и национална држава. Светосавско православље хуманизује односе међу људима и чини да људи успоставе потпуну самоконтролу и да се боре против општег зла кроз борбу са сопственим пороцима ради личног прочишћења и стицања врлина.[4] Национална држава је природна организација сваког народа до момента када мешање људи између народа створи такве националне конгломерате, тзв. грађанске државе, да се природно намеће питање ко све живи у држави и ко у њој бројно доминира.

Уколико постоји „нешто између”, може се закључити да су из комбинација и сукоба цивилизација проистекли хибридни друштвени пореци, попут анационалних држава и фундаменталистичке религије, екстремистичког ислама и језуитског католичанства.

Уз опредељење за врсту државе, значајно је опредељење за врсту друштвеног система и избор између капитализма, социјализма и њихове комбинације. Уосталом, приликом опредељења за врсту државе, у односу на национални критеријум, могуће је формирати: 1) националну државу, која је самостална и најчешће усамљена држава неког народа, каткад је неутрална и недирана, али је чешће нападају све анационалне и наднационалне државе; 2) анационалну државу, која је ничија држава и не подносе је ни националне, ни наднационалне државе, и 3) наднационалну државу, која је несамостална, са умањеним суверенитетом, уклопљена у актуелне светске поретке, са местом и улогом које заслужи у непрестаној борби за статус унутар коалиције и у сталној конкуренцији.

Опредељење за врсту одбрамбеног система одређено је претходним опредељењима. Теоријски, нападачко-одбрамбени систем припада квантитативној цивилизацији и наднационалној држави. С друге стране, одбрамбено-нападачки систем доликује квалитативној цивилизацији и националној држави.

Тежња народа да не нестане не може бити опредељење, будући да се таква тежња подразумева.

Са аспекта традиције србског народа, његовог менталитета, архетипа и генетског кода, природан однос Срба према одбрани и основним опредељењима проистиче из суштине квалитативне цивилизације. То значи да би србски народ, ради опстанка, морао да изабере националну државу. То право је легитимно и легално у односу на европске стандарде и критеријуме на почетку 21. века и још увек је природно. Национално биће било којег народа не може да се промени. Чак и када неко не жели да буде Србин, он то јесте и по себи и за себе, будући да не може побећи од своје генетике, а тако га и сви други виде. Ко то не разуме треба да проучи дела Владимира Дворниковића.

Србском народу припада, по његовом бићу, истински демократски систем, одређен односом према врлинама и у основи православљем, светосављем и солидарношћу. Те одреднице произилазе из односа према врлинама квалитативне цивилизације. Стога сви политичари који објашњавају сопственом народу да ће бити богат уколико се определи за „нови светски поредак” или не знају да се управо у том поретку рапидно повећава проценат сиромашних и тако ненамерно доприносе разапињању сопственог народа, или сматрају да народ и не заслужује ништа боље од обмањивања, верујући само у свој хедонизам. У сваком случају, заговорници „новог светског поретка”, очевидно, не покушавају да схвате светске процесе са аспекта космичких закона.

Мудрост квалитативних цивилизација, опрезност и толерантност основа су за плодну сарадњу са другим цивилизацијама, религијама и државама. Квалитативно опредељење за одбрамбено-нападачки систем, са свим могућим варијантама, проистиче из још основнијег и значајнијег опредељења да се избегава напад док на то народ није приморан, а тада се, као и у случају одбране, бори свим снагама и средствима у свим амбијентима и на све начине.

У наднационалној држави мора се одустати од православља и светосавља, у којима је кодиран однос према пороцима и врлинама. На основу наведеног, јасно је да србском народу архетипски и генетски не приличе Југославија, несоцијализовани капитализам и атеизам.

Извеснија будућност се може креирати једино уколико се држава ухвати укоштац са изазовима и претњама, улазећи у свесне ризике да решења не буду увек оптимална. Припадници одбрамбено-безбедносног система не смеју да запоставе истину да живе и раде у условима: 1) непризнавања суверенитета; 2) постављања дискриминаторских услова; 3) блокада трговине; 4) условљавања инвестиција и трансфера технологија; 5) психолошко-пропагандних активности; 6) упада у информатичке системе државних органа и великих система; 7) пролиферације оружја; 8) организованог криминала; 9) деструктивних активности секти; 10) пласмана дрога и других опијата; 11) продаје „белог робља”; 12) уништавања тековина културе; 13) наметања стране културе; 14) уништавања и потискивања језика; 15) илегалне масовне миграције становника; 16) принудног одлагања нуклеарног отпада; 17) пролиферације нуклеарних ресурса и средстава за масовно уништавање; 18) ширења религијских фундаментализама итд.

Проблеми које друштво мора да реши да би ојачало у наведеном амбијенту јесу, између осталог: 1) недовољно утемељено опредељење државе у односу на сукобе у свету; 2) раст производње; 3) незапосленост; 4) стабилност валуте; 5) сиромаштво; 6) корупција; 7) „прање новца”; 8) неизграђеност правне државе и демократских институција; 9) статус и омогућавање повратка избеглица и расељених лица у своје домове; 10) стварање услова за онемогућавање индустријских катастрофа…

Знање, организованост и мудрост предуслови су и за излечење од „беле куге”,[5] а последица јачања тако опорављеног националног бића требало би да буде једноставније и лакше решавање свих националних и државних проблема. До успостављања сврсисходне организације, енергију народа не би требало трошити на решавање искрслих свакодневних проблема, него на опоравак националног језгра и развој, а проблеми би се решавали у складу са повећаном укупном способношћу народа и државе, тј. по мери јачања. То не значи да се свакодневни, затечени и стечени проблеми игноришу. Треба (у)чинити највише што се може.

За време мира, пред војним системом су само четири изазова. Први је очување безбедности државе. Други изазов је стварање услова за одвраћање свих потенцијалних агресора. Трећи се односи на: спречавање стратегијског, оперативног и сваког другог изненађења од стране оних који угрожавају безбедност државе. Четврти изазов је обавештавање целокупне (домаће и светске) јавности о спремности за одбрану. У одбрани у току агресије, поред осталих, пред оружаним снагама су и следећи изазови: 1) одбрана у условима непријатељеве превласти у сфери убојних борбених средства; 2) одбрана од агресора чије су снаге недостижно брже; 3) одбрана од агресора који располаже са немерљиво већим маневарским могућностима; 4) одбрана од агресора који има много квалитетнију и бројнију информатичку технологију, и 5) одбрана од агресора који дејствује из космоса. Ко не верује у могућност одбране од било којег агресора, мора правовремено да се преда, али је проблем то што ће на тај начин повећати бројно стање оних који су склони фатализму и прећутно прихватају победу талмудиста и „вавилонаца“. Уколико за одбрану не постоје могућности, треба их створити.

Логично би било да се Срби определе тако да резултат остваривања циљева буде јачање самосвести и стварање критичне масе унутрашњих снага. Те снаге треба да допринесу развоју народа и спрече садашњу тенденцију да тај, архетипски посматрано, вредан народ – нестане. Опредељења у односу на будућност основа су за формулисање виталних интереса и циљева.

Да би опстао народ из којег су поникли цар Душан, Свети Сава и кнез Лазар, који се определио исконски, архетипски, цивилизацијски, културно, филозофски и морално за царство небеско, морао би из богате историјске ризнице да извуче поуке. Такође, морао би да одреди хоморитам за евентуалне сукобе према следећим корацима: 1) избегавање сукоба кад год је могуће; 2) предупредупређење напада агресивних држава у свим сферама; 3) паралисање непријатеља блокадама у ванфизичким сферама; 4) паралисање непријатеља блокадама у ванвојним сферама; 5) неутралисање непријатеља активностима у ванфизичким сферама; 6) неутралисање непријатеља у ванвојним сферама; 7) онеспособљавање непријатеља активностима у ванфизичким сферама; 8) онеспособљавање непријатеља у ванвојним сферама, и 9) онеспособљавање нападача у свим сферама. Наравно, треба тежити да се сукоби заврше до друге фазе.

У оквиру стварања анационалне или наднационалне државе, после основних опредељења, подразумева се нестанак сваког, па и србског народа. Уколико се изабере та варијанта, посматрано с националног аспекта, не треба ништа бранити. Треба се само препустити регионализацији. Уколико се под регионализацијом подразумева мир уз помоћ и под контролом Натоа, онда је чудно што се непрестано стварају непотребне, скупе, нове границе.

За опстанак србског (на)рода неопходно је вечно младо србство, које ће бити неговано кроз будуће генерације, а које ће васпитавати и неговати Србе. Од Срба нико у свету не треба да зазире и да стрепи, јер прави Срби (због чувања своје душе), никад не помишљају да другима науде. Основе за србство постоје и принципи на којима србство узраста и траје. То су: национална слоба и солидарност; воља и оптимизам: проактивизам и самопрегор; црквеност и породичност; стратешко деловање и континуираност; самодисциплина и строгост према себи и другима; стално национално подсећање и памћење; политика идентитета и србских интеграција; смена неплодних елита; ново национално надстаначко организовање.  Некадашњи пионир и на Западу и на Истоку био је поштен, искрен, одан, напредан, истрајан и вредан, а такав би морао да буде и пионир србске будућности.[6] Ти принципи су недовољни уколико их не прате и седам србских заповести: 1) не чини издају; 2) помози сваком Србину; 3) чувај србске завете; 4) учи од својих великана; 5) не дај да отимају Србиново; 6) славу не остављај, и 7) само слога Србина спасава.[7]

На основу опредељења да се очувају основне особине и вредности нације (као што су у Срба источни дух, православље и културне традиције), на којима се темељи одбрамбени дух, неопходно је да се „од рођења” стварају борци за опстанак и мир. Да би се створила основа за изграђивање личности које ће на самопоштовању заснивати космополитизам, потребно је и да се више времена одвоји за културу.

Самопоштовањем и поштовањем свих других личности, организација, народа и међународних организација ствара се систем у којем су готово сви свесни потребе за супротстављањем свим облицима агресије. Одбрамбени систем који је оспособљен да правовремено реагује на опасност, изражавајући надмоћ над потенцијалним непријатељем, природан је и здрав. Само реалним расуђивањем може се помоћи и другима. Када би постојала бар једна квалитетна држава, она би својим примером омогућила и великим силама да се извуку из „врзиног кола” и да преусмере своје енергије према будућности, уместо што их усмеравају у ратове.

Срби су дужни свој опстанак својим прецима, нарочито оним који су као добровољци бранили Србију и српство и остали на стратишту у локвама сопствене  или братске крви.

ЛИТЕРАТУРА

  1. Антонић, Александар, Ватикански тунели за разбијање Југославије, „Ревија 92“ * „Екоплус“, Београд, 1994.
  2. Аритоновић, Ивана, Српске жене на Косову и Метохији у ратном окружењу, Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић, 2009.
  3. Бодсон, Жерар, „Нови светски поредак и Југославија, Београд, 1996.
  4. Gracjan, Baltazar, Izvor mudrosti ili pravila za život (reprint izdanje), Knjižara Ć. Bronić, Zagreb, 1943.
  5. Група аутора, Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
  6. Група аутора, Патриотизам у систему одбране Савезне Републике Југославије, НИЦ „Војска”, Београд, 2000.
  7. Група аутора, Почетак рата у Босни и Херцеговини – узроци и последице, Удружење Срба из БиХ у Србији, Београд, 2001.
  8. Група аутора, Србија и Европа, Дом културе „Студентски град”, Београд, 1996.
  9. Група аутора, Стратегија посредног наступања, „Војно дело“, Београд, 1977.
  10. Група аутора, Тајна Балкана (геополитички кључ за судбину верига света”), СКЦ, Београд, 1994.
  11. Данилевски, И. Николај, Русија и Европа, НЈУ „Службени лист СРЈ“ (Досије), Београд, 1994.
  12. Дворниковић, Владимир, Борба идеја, НИУ „Службени лист СРЈ“ * ТЕРСИТ, Београд, 1995.
  13. Деретић, И. Јован, Античка Србија, Југо–ПИРС, Темерин, 2000.
  14. Дљасин, Генадиј, Азбука Хермеса Трисмегистоса – или молекуларни тајнопис мишљења, Zepter Book World, Београд, 2007.
  15. Драгојевић, Милорад, У Дреници умире моје Косово, NIDDA Verlag GmbH, Bad Vilbel, Deutchland, 1998.
  16. Дучић, Јован, Спорна питања Краљевине Југославије, Књижница Обрадовић, Београд, 1990.
  17. Зарић, Симо, На Хашком распећу, „Штит М”, Београд, 1999.
  18. Иљин, Иван, Пут духовне обнове, „Логос * Ант”, Београд, 1998.
  19. Краус, Алфред, Узроци нашег пораза, Геца Кон АД, Београд, 1938.
  20. Лисичкин, В. А, Шелепин, Л. А, Трећи светски информативно – психолошки рат, Академија социјалних наука, Москва, 2000.
  21. Лубарда, Војсилав, Српска беспућа, ДИК „Књижевне новине“ – Енциклопедија, Београд, 1993.
  22. Луковић-Пјановић, Олга, Срби… народ најстарији, АИЗ „Досије“, Београд, 1990.
  23. Мелон, Кристијан, Милер, Жан-Мари и Семлен, Жак, Неоружани отпор, ВИНЦ, Београд, 1989.
  24. Милосављевић, Божидар, Заборављено знање предака, „Запис“, Београд, 1981.
  25. Minić, Nenad, Ordo mundi – jedna priča – Misterija Novog svetskog poretka & Srbija, „Štamparija Stanišić“, Bačka Palanka, 2009.
  26. Михал, Волфганг, Немачка и следећи рат, ИПА „Мирослав”, Београд, 1995.
  27. Опачић, Станко, Србин у Хрватској, „Литера“, Београд, 1989.
  28. Павић, Александар, Забрањена истина о Сребреници, „Легенда“, Чачак, 2007.
  29. Перазић, Гавро, Рамбује или рат, НИЦ „Војска“, Београд, 2001.
  30. Печујлић, Мирослав, Критика концепције новог светског поретка Хенри Кисинџера, „Савременост“, Београд, 1975.
  31. Познановић, И. Жељко, Српска идеја, „Слободна књига“, Београд, 1999.
  32. Радишић, Светозар, Или нас неће бити, „Пан-Пласт“, Београд, 2008.
  33. Радица, Богдан, Агонија Европе, СКЦ, Београд, 1994.
  34. Станковић, Ђорђе, Изазов нове историје1, ВИНЦ, Београд, 1992.
  35. Станковић, Ђорђе, Изазов нове историје2, НИУ „Војска”, Београд, 1994.
  36. Станковић, И. Петар, Божанствена медицина, „Књига“, Београд, 1990.
  37. Старац Јосиф Исихаста, Изложење монашког опита, Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд, 2011.
  38. Catena mundi СРПСКА ХРОНИКА НА СВЕТСКИМ ВЕРИГАМА, књига ИЈ, „Ибарске новости”, Краљево и Матица Срба и исељеника Србије, Београд, 1992.
  39. Центр информатики „Гамма-7”, Как выжить в условиях електромагнитной катастрофы, Москва, 2000
  40. Цокић, М. Јеврем, Србијо, пробуди се!, ауторско издање, Београд, 2011.
  41. Чомски, Ноам, Шта то (у ствари) хоће Америка?, Институт за политичке студије, Београд, 1994.

Чубрић, Милан, Између ножа и


[1] У теорији организације користи се синтагма функција циља. Реч је о функцији кроз коју се остварије постављени циљ. На пример, одбрамбена функција, као једна од кључних функција државе, садржи посебне функције, као што су: обавештајна, безбедносна, организацијско-формацијска, логистичка функција…

[2] Богдан Радица, Агонија Европе, стр. 54.

[3] Исто, стр. IX.

[4] Под потпуном самоконтролом подразумева се контрола сопствених мисли, речи и дела, што сви светосавци  непрестано чине.

[5] Треба узети у обзир да је у Београду однос Срба и осталих 52:48, а у Србији 64:34 одсто. Актуелна тенденција је да за тридесетак година Србија неће бити србска територија.

[6] Бошко Обрадовић: „Морамо коначно бити корак испред времена и непријатеља, наметати теме, посвећено и пожртвавовано сведочити истину о сопственом народу и нашим националним интересима – то нико неће учинити уместо нас“… Видети: Билтен 19. фестивала духовног стваралаштва Срба у Војводини, Српски културни центар „Вук Стефановић Караџић“ – Бачка Топила, стр. 40.

[7] Монах  Теодор, Седам српских заповести – национални програм, стр. 50.

Никада нећемо одустати од Србије! Нови спот Двери!

http://www.youtube.com/watch?v=OIOaYufvgUg&feature=player_embedded

Folgen

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 103 Followern an