Владимир Умељић: Зашто подржавам Двери?

Владимир Умељић: Зашто подржавам Двери?


“Подржавам Двери, јер сам дубоко убеђен да су они једна огромна шанса за наш крстоносни светосавски народ.”

Франкфурт/Беоргад, 27.04.2012

Већ дуго пратим рад свесних, мудрих и надасве консеквентних српских родољуба организованих у невладиној организацији „Двери српске“. Пре више година, сећам се, срео сам се са њиховим представницима у Минхену, при договору о оснивању „Светосавске школе“ за нашу дијаспору.

У једном тренутку сам у току тадашње вечерње дискусије, поред осталог, рекао Бошку Обрадовићу: „Ви ћете раније или касније морати да се трансформишете у једну политичку партију.“ Они су то (Богу хвала!) учинили раније а не касније и, наравно, не због те моје примедбе.

Јер, још једном – Богу хвала, њима нису потребни људи са стране да их уче памети и објашњавају им друштвене законитости и правила политичке „игре“. Они су наиме одавно схватили да и зрели људи и даље уче и сазревају, да су управо промене оно једино, што је стално.

Верујем и надам се, да је њихово време дошло.

Подржавам Двери, не зато јер „ах, па и ти млади људи ето једном заслужују шансу да покажу шта умеју“. То је наиме, као прво, једна погрешна и грешна флоскула, која стравично омаловажава виталне интересе нашег древног европског народа, своди га на ниво само још једне лабораторије за све даље и даље нељудске социјал-дарвинистичке експерименте овог (најновијег) „Новог светског поретка“.

Јер на изборима ће се одлучити, да ли ће Срби застати на овој суновратној стази, окренути се и закорачити ка бољитку, ка опоравку и спасу.

То „ах, па и ти млади људи…“ је уједно и једна неоснована полазна тачка, јер Дверјани ионако имају све шансе овог света. Они би сви могли већ одавно да нађу ухлебљење у науци и просвети, у праву и општој култури, у економији и финансијској области, у медијима и екологији… и… и…

Како у српским земљама, тако и у читавом свету.

И – сигуран сам, да ни тамо не би били мали послушници уобичајене медиокритетске уравниловке овог нашег времена тј. њена јефтина храна, „Ситна боранија, бре…“, како је мој деда уобичајавао да каже, прелазећи врховима прстију преко својих пожутелих папира – Албанске споменице, Обилићевих медаља, Ордена круне, Француске медаље за храброст…

„Ситна боранија, дете моје, она нас је довде и довела. А пошто је тако ситна, ем је јефтина за купити, ем је лака за заплашити. Та служи свима и свакоме, само не својима. У рату је на фронту нигде није било, а у миру – ти су увек први, хоће да воде, одлучују, управљају!

Та чума једе нас, а не ми њу…“

Подржавам Двери, јер сам дубоко убеђен да су они једна огромна шанса за наш крстоносни светосавски народ, као и да наш народ заслужује ту шансу. Доста је било тетурања и падања, понирања и пропадања! Доста је било несавесне, понизне и понижавајуће владавине „ситне бораније, која је ем јефтина за купити, ем лака за заплашити, која служи свима и свакоме, само не својима“!

Стога позивам све Србе – гласајте за Двери Српске!

Више о Владимиру Умељићу

Владимир Умељић, рођен је 1951. у Београду. Студије стоматологие, историје и теологије завршио у Београду и Франкфурту на Мајни. Истражује и објављује из области историје, теологије, философије језика, социјалне психологије и политологије (на српском, немачком и енглеском језику). Издато је и више његових књига прозе и поезије (српски и немачки језик), имао је неколико самосталних изложби својих икона и слика (Београд, Химмелстир, Берлин)

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 27. април 2012. Најава Богослужења Владике Константина до Ђурђевдана

 

 

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

27. април 2012.

 

www.eparhija-srednjoevropska.org

 

 

 

Најава Богослужења Владике Константина до Ђурђевдана

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служиће у суботу 28. априла у 18:30 часова Вечерње у Бохолту (Am Kreuzberg 2, 46397 Bocholt) поводом двадесетогодишњице ове парохије. Након Вечерња биће приређен пригодан програм.

У недељу 29. априла, Преосвећени Владика служиће у 10 часова Свету Архијерејску Литургију у Келну (Frankenplatz 15, 51143 Köln-Porz) у оквиру канонске посете овој црквеној општини.

На Ђурђевдан, 6. маја, Његово Преосвештенство служиће у 10 часова Свету Архијерејску Литургију у Химелстиру (Obere Dorfstraße 12, 31137 Hildesheim-Himmelsthür) и након тога прославити своју Крсну Славу: Светог Великомученика и Победоносца Георгија.

Информативна служба

Српске православне епархије средњоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

KONAČNO IMAMO ZA KOGA DA GLASAMO

http://www.youtube.com/watch?v=TER-uhz2kNM&list=UUBm3Jm96AyinTqWm2T4gMog&index=2&feature=plpp_video

Proglas udruzenja srba Nemanja, Nemacka, izbori u Srbiji 2012

Удружење Срба Немања из немачког града Билефелда је пре више од 20 година

покренуло петицију за остварење права гласа српског расејања. Указивали смо

и у време Милошевићевог режима да нам се ускраћује једно од основних

грађанских права и након смене власти очекивали да ће нова влада променити

дотадашњи маћехински однос према дијаспори.

Нажалост, наша очекивања су изневерена, а актуелна власт није урадила ништа

да нам барем олакша учешће на предстојећим изборима.

Не само да су се људи који су већ били уписани у гласачки списак и гласали

на претходним изборима морали поново пријављивати надлежном конзулату, већ

је период за пријаве одређен у време Васкршњег распуста, који велики број

Срба традиционално проводи у отаџбини и физички је спречен да испоштује рок

за пријаву, а да не говоримо о томе да нам власт ни у 21. веку не дозвољава

гласање путем писма, већ људи до свог конзулата ради гласања морају да

путују и по више стотина километара.

Ово разумемо као јасну поруку власти свим Србима у Расејању да нису

добродошли, да им нисмо потребни у Србији, и да нас се плаше, С ПРАВОМ, јер

Срби у Расејању добро виде колико садашњи режим упропаштава Србију -

економски, морално, културно и национално – и не либе се да то и кажу.

Зато наш одговор актуелној власти гласи да ћемо након избора спровести

широку акцију провере гласачких листића. Проверићемо да ли је бирачко право

грађана Србије који се налазе у Расејању и били су спречени да гласају -

ЗЛОУПОТРЕБЉЕНО.

Нашим пријатељима, рођацима и сународницима који су у Србији поручујемо:

гласајте ЗА ДВЕРИ, једину нову политичку опцију! Изађите на изборе и

гласајте ЗА ЖИВОТ СРБИЈЕ!

За Удружење Срба Немања

др. Драгица Илић

www <http://www.nemanja.de> .nemanja.de

Породична шетња и завршни предизборни скуп Двери у Београду

Породична шетња и завршни предизборни скуп Двери у Београду

Субота, 17 часова, плато испред Филозофског факултета

Представници Двери-ЗА живот Србије организоваће сутра (28. априла) у 17

часова, завршни предизборни скуп Двери у Београду.

Говоре:

- Проф. др Коста Чавошки, академик

- Проф. др Мила Алечковић, у име српске дијаспоре

- Дане Чанковић, Српски народни покрет ИЗБОР ЈЕ НАШ, Република Српска

- Момчило Вуксановић, Српски национални савет, Црна Гора

- Милутин Шошкић, легендарни спортиста

- Добрица Ерић, књижевник

- Горан Миленковић, кандидат за народног посланика са КиМ

- Бошко Обрадовић, један од оснивача Двери

- Владан Глишић, председнички кандидат Двери

Дођите да заједно прошетамо Београдом и покажемо снагу нашег  покрета!

За све додатне информације

Ивана Лајић

0628868565

Медијска служба

Двери-ЗА живот Србије

Поводом изласка из штампе; ВЕЧНО МЛАДО СРБСТВО ПИШЕ: Проф. др Светозар Радишић

ВЕЧНО МЛАДО СРБСТВО

 

ПИШЕ: Проф. др Светозар Радишић

www.svetozarradisic.com

Као што музика може да буде вечно млада (увек зелена), тако и приступ животу може да буде вечно млад. То је могуће када се човек и народ напрестано прилагођавају времену, новим изазовима, искушењима и сазнањима, у смислу да се сазнања примењују за развој, опстанак и усавршавање. Као што човек не сме да престане са самоусавршавањем, кроз непрестано информисање до краја живота, тако и народ не сме да заостане, или остане у времену. Када је земља у рату и ништа у држави не ради нормално, најумније је да се искористи време за учење, а живот и рат су најбољи учитељи. Ето прилике за Србе, који нису престали да ратују у различитим облицима ратова од уласка Србије у Балканске ратове. Све ја мање Срба, а и то мало је нападнуто, ипак оно што ће сасвим извесно преживети је СРБСТВО. Реч је о животу србског народа заснованом на самосхватању.

Светске кризе најчешће исходе у радикалне промене друштвених система, па чак и глобалног цивилизацијског система. Следеће промене, и овај пут, намећу бројна питања произашла из наметнуте или стихијне неизвесности. Логична је запитаност младих људи, на пример Бошка Обрадовића из „Двери србских“: „Шта ако ускоро Срби у Црној Гори освоје власт?“, „Шта ако се САД после финансијског цунамија распадну и Шиптари остану без заштитника?“, „Шта ако се БЈРМ покаже као неодржива државна творевина? “, „Шта ако се распадне Европска унија?“ „Куда ћемо?“ Будућност Срба захтева елиту ослобођену од стогодишњег безумља, способну да одговори оптимално на све следеће изазове.

Ако се људски род посматра универзално (односно космички), може се рећи да је непотребно и неуспешно свако опредељење према којем деца садашње деце неће имати сигурну и сваковрсно богатију будућност, у којој ће сваки следећи дан бити свестрано бољи од претходног. Генерација која сада ствара, стиче и одлучује о будућности не сме да утроши ресурсе који припадају будућим поколењима. Опредељења су значајнија и од економске снаге система, будући да из правилних опредељења може проистећи економски опоравак, а економска снага може улудо да се утроши и да изгуби смисао уколико није усмерена ка циљевима који су прецизно одређени и усклађени са промишљеним интересима.

После опредељења да се потомцима оставе што је могуће бољи услови за живот, неопходно је да се држава определи за однос према религији, тј. да се определи за теистички или атеистички систем. Савремена србска елита сматра, када је реч о опредељењима, да је природно да се Срби определе за веровање у Бога, јер је то опредељење истовремено и критеријум за однос према стварности, будућности и врлинама. Када су Срби били обједињени у вери и опредељени за хришћанство, православље и светосавље нису нестајали као народ, без обзира на искушења. Добри познаваоци историје сматрају да је обезбожавање учинило да се тај народ раслоји на теисте и атеисте. Потом се расрбио и политички поделио на интернационалне комунисте (партизани) и националне ројалисте (четници), а политичко раслојавање је убрзано и размножено у процесу стварања „новог светског поретка”. Можда је прави тренутак да се схвати зашто „владари из сенке“ толико инсистирају на екуменизму и зашто су непрестано у ритуалима заснованим на староегипатској магији. Ко победи у духовној сфери одређиваће услове за развој или уништење човечанства.

Следи опредељење за успостављање равнотеже између националног и наднационалног приступа животу. Треба узети у обзир да је наднационални приступ савремена светска тенденција и да подстиче потискивање националног и историјског приступа животу. Значајно је да се одлучи у којој форми треба о(п)стати. На пример, мали народи могу одлучити да опстану као народ под истим именом и са истим архетипским карактерним особинама. То значи да су се определили за национални приступ. У оквиру тог приступа неопходно је да се формулишу интереси и циљеви, а затим функције за остваривање задатих циљева. На основу дефинисаних функција циљева,[1] неопходно је да се сачини одговарајућа организација државе којом би се обезбедили оптимални услови да народ нађе начина да јача, да се развија и оствари предвиђени просперитет.

У следећем кораку треба се определити за врсту цивилизације, а тај проблем је одувек актуелан на граници између Истока и Запада. Једна од основних тешкоћа јесте нејасна опредељеност на културном нивоу. Наиме, познато је да је код квантитативних цивилизација квантитет циљ а квалитет – средство, док је код квалитативних цивилизација квалитет циљ а квантитет – средство. Квантитативне цивилизације подређују лепоту и све друге врлине и вредности (квалитет) богаћењу и моћи (квантитет), док квалитативне цивилизације богаћење и моћ радо мењају за лепоту и врлине.[2] У вези с тим опредељењем није лоше знати шта је написао Гуљелмо Фереро у књизи Величина и опадање Рима. Он је сматрао да је „корупција” у старом Риму исто што и „прогрес” у модерној Европи. Нагласио је да је корупција (прогрес) обележавала једну општу пометњу обичаја, навика, вредности и идеја: „Сви иђаху за тим да ’боље живе’, да се ’бар мало васпитају’ и да, пре свега, ’више уживају. Све класе постадоше немирније, ускомешаније и претераније у својим захтевима’“.[3]

Непоколебани Срби сматрају да архетипски и традиционално припадају квалитативној источној цивилизацији. Под таквим геополитичким приступом и односом према животу подразумевају поштовање истине, правде, лепоте и доброте (хуманост). То објашњава феномен што истој цивилизацији припадају православље и национална држава. Светосавско православље хуманизује односе међу људима и чини да људи успоставе потпуну самоконтролу и да се боре против општег зла кроз борбу са сопственим пороцима ради личног прочишћења и стицања врлина.[4] Национална држава је природна организација сваког народа до момента када мешање људи између народа створи такве националне конгломерате, тзв. грађанске државе, да се природно намеће питање ко све живи у држави и ко у њој бројно доминира.

Уколико постоји „нешто између”, може се закључити да су из комбинација и сукоба цивилизација проистекли хибридни друштвени пореци, попут анационалних држава и фундаменталистичке религије, екстремистичког ислама и језуитског католичанства.

Уз опредељење за врсту државе, значајно је опредељење за врсту друштвеног система и избор између капитализма, социјализма и њихове комбинације. Уосталом, приликом опредељења за врсту државе, у односу на национални критеријум, могуће је формирати: 1) националну државу, која је самостална и најчешће усамљена држава неког народа, каткад је неутрална и недирана, али је чешће нападају све анационалне и наднационалне државе; 2) анационалну државу, која је ничија држава и не подносе је ни националне, ни наднационалне државе, и 3) наднационалну државу, која је несамостална, са умањеним суверенитетом, уклопљена у актуелне светске поретке, са местом и улогом које заслужи у непрестаној борби за статус унутар коалиције и у сталној конкуренцији.

Опредељење за врсту одбрамбеног система одређено је претходним опредељењима. Теоријски, нападачко-одбрамбени систем припада квантитативној цивилизацији и наднационалној држави. С друге стране, одбрамбено-нападачки систем доликује квалитативној цивилизацији и националној држави.

Тежња народа да не нестане не може бити опредељење, будући да се таква тежња подразумева.

Са аспекта традиције србског народа, његовог менталитета, архетипа и генетског кода, природан однос Срба према одбрани и основним опредељењима проистиче из суштине квалитативне цивилизације. То значи да би србски народ, ради опстанка, морао да изабере националну државу. То право је легитимно и легално у односу на европске стандарде и критеријуме на почетку 21. века и још увек је природно. Национално биће било којег народа не може да се промени. Чак и када неко не жели да буде Србин, он то јесте и по себи и за себе, будући да не може побећи од своје генетике, а тако га и сви други виде. Ко то не разуме треба да проучи дела Владимира Дворниковића.

Србском народу припада, по његовом бићу, истински демократски систем, одређен односом према врлинама и у основи православљем, светосављем и солидарношћу. Те одреднице произилазе из односа према врлинама квалитативне цивилизације. Стога сви политичари који објашњавају сопственом народу да ће бити богат уколико се определи за „нови светски поредак” или не знају да се управо у том поретку рапидно повећава проценат сиромашних и тако ненамерно доприносе разапињању сопственог народа, или сматрају да народ и не заслужује ништа боље од обмањивања, верујући само у свој хедонизам. У сваком случају, заговорници „новог светског поретка”, очевидно, не покушавају да схвате светске процесе са аспекта космичких закона.

Мудрост квалитативних цивилизација, опрезност и толерантност основа су за плодну сарадњу са другим цивилизацијама, религијама и државама. Квалитативно опредељење за одбрамбено-нападачки систем, са свим могућим варијантама, проистиче из још основнијег и значајнијег опредељења да се избегава напад док на то народ није приморан, а тада се, као и у случају одбране, бори свим снагама и средствима у свим амбијентима и на све начине.

У наднационалној држави мора се одустати од православља и светосавља, у којима је кодиран однос према пороцима и врлинама. На основу наведеног, јасно је да србском народу архетипски и генетски не приличе Југославија, несоцијализовани капитализам и атеизам.

Извеснија будућност се може креирати једино уколико се држава ухвати укоштац са изазовима и претњама, улазећи у свесне ризике да решења не буду увек оптимална. Припадници одбрамбено-безбедносног система не смеју да запоставе истину да живе и раде у условима: 1) непризнавања суверенитета; 2) постављања дискриминаторских услова; 3) блокада трговине; 4) условљавања инвестиција и трансфера технологија; 5) психолошко-пропагандних активности; 6) упада у информатичке системе државних органа и великих система; 7) пролиферације оружја; 8) организованог криминала; 9) деструктивних активности секти; 10) пласмана дрога и других опијата; 11) продаје „белог робља”; 12) уништавања тековина културе; 13) наметања стране културе; 14) уништавања и потискивања језика; 15) илегалне масовне миграције становника; 16) принудног одлагања нуклеарног отпада; 17) пролиферације нуклеарних ресурса и средстава за масовно уништавање; 18) ширења религијских фундаментализама итд.

Проблеми које друштво мора да реши да би ојачало у наведеном амбијенту јесу, између осталог: 1) недовољно утемељено опредељење државе у односу на сукобе у свету; 2) раст производње; 3) незапосленост; 4) стабилност валуте; 5) сиромаштво; 6) корупција; 7) „прање новца”; 8) неизграђеност правне државе и демократских институција; 9) статус и омогућавање повратка избеглица и расељених лица у своје домове; 10) стварање услова за онемогућавање индустријских катастрофа…

Знање, организованост и мудрост предуслови су и за излечење од „беле куге”,[5] а последица јачања тако опорављеног националног бића требало би да буде једноставније и лакше решавање свих националних и државних проблема. До успостављања сврсисходне организације, енергију народа не би требало трошити на решавање искрслих свакодневних проблема, него на опоравак националног језгра и развој, а проблеми би се решавали у складу са повећаном укупном способношћу народа и државе, тј. по мери јачања. То не значи да се свакодневни, затечени и стечени проблеми игноришу. Треба (у)чинити највише што се може.

За време мира, пред војним системом су само четири изазова. Први је очување безбедности државе. Други изазов је стварање услова за одвраћање свих потенцијалних агресора. Трећи се односи на: спречавање стратегијског, оперативног и сваког другог изненађења од стране оних који угрожавају безбедност државе. Четврти изазов је обавештавање целокупне (домаће и светске) јавности о спремности за одбрану. У одбрани у току агресије, поред осталих, пред оружаним снагама су и следећи изазови: 1) одбрана у условима непријатељеве превласти у сфери убојних борбених средства; 2) одбрана од агресора чије су снаге недостижно брже; 3) одбрана од агресора који располаже са немерљиво већим маневарским могућностима; 4) одбрана од агресора који има много квалитетнију и бројнију информатичку технологију, и 5) одбрана од агресора који дејствује из космоса. Ко не верује у могућност одбране од било којег агресора, мора правовремено да се преда, али је проблем то што ће на тај начин повећати бројно стање оних који су склони фатализму и прећутно прихватају победу талмудиста и „вавилонаца“. Уколико за одбрану не постоје могућности, треба их створити.

Логично би било да се Срби определе тако да резултат остваривања циљева буде јачање самосвести и стварање критичне масе унутрашњих снага. Те снаге треба да допринесу развоју народа и спрече садашњу тенденцију да тај, архетипски посматрано, вредан народ – нестане. Опредељења у односу на будућност основа су за формулисање виталних интереса и циљева.

Да би опстао народ из којег су поникли цар Душан, Свети Сава и кнез Лазар, који се определио исконски, архетипски, цивилизацијски, културно, филозофски и морално за царство небеско, морао би из богате историјске ризнице да извуче поуке. Такође, морао би да одреди хоморитам за евентуалне сукобе према следећим корацима: 1) избегавање сукоба кад год је могуће; 2) предупредупређење напада агресивних држава у свим сферама; 3) паралисање непријатеља блокадама у ванфизичким сферама; 4) паралисање непријатеља блокадама у ванвојним сферама; 5) неутралисање непријатеља активностима у ванфизичким сферама; 6) неутралисање непријатеља у ванвојним сферама; 7) онеспособљавање непријатеља активностима у ванфизичким сферама; 8) онеспособљавање непријатеља у ванвојним сферама, и 9) онеспособљавање нападача у свим сферама. Наравно, треба тежити да се сукоби заврше до друге фазе.

У оквиру стварања анационалне или наднационалне државе, после основних опредељења, подразумева се нестанак сваког, па и србског народа. Уколико се изабере та варијанта, посматрано с националног аспекта, не треба ништа бранити. Треба се само препустити регионализацији. Уколико се под регионализацијом подразумева мир уз помоћ и под контролом Натоа, онда је чудно што се непрестано стварају непотребне, скупе, нове границе.

За опстанак србског (на)рода неопходно је вечно младо србство, које ће бити неговано кроз будуће генерације, а које ће васпитавати и неговати Србе. Од Срба нико у свету не треба да зазире и да стрепи, јер прави Срби (због чувања своје душе), никад не помишљају да другима науде. Основе за србство постоје и принципи на којима србство узраста и траје. То су: национална слоба и солидарност; воља и оптимизам: проактивизам и самопрегор; црквеност и породичност; стратешко деловање и континуираност; самодисциплина и строгост према себи и другима; стално национално подсећање и памћење; политика идентитета и србских интеграција; смена неплодних елита; ново национално надстаначко организовање.  Некадашњи пионир и на Западу и на Истоку био је поштен, искрен, одан, напредан, истрајан и вредан, а такав би морао да буде и пионир србске будућности.[6] Ти принципи су недовољни уколико их не прате и седам србских заповести: 1) не чини издају; 2) помози сваком Србину; 3) чувај србске завете; 4) учи од својих великана; 5) не дај да отимају Србиново; 6) славу не остављај, и 7) само слога Србина спасава.[7]

На основу опредељења да се очувају основне особине и вредности нације (као што су у Срба источни дух, православље и културне традиције), на којима се темељи одбрамбени дух, неопходно је да се „од рођења” стварају борци за опстанак и мир. Да би се створила основа за изграђивање личности које ће на самопоштовању заснивати космополитизам, потребно је и да се више времена одвоји за културу.

Самопоштовањем и поштовањем свих других личности, организација, народа и међународних организација ствара се систем у којем су готово сви свесни потребе за супротстављањем свим облицима агресије. Одбрамбени систем који је оспособљен да правовремено реагује на опасност, изражавајући надмоћ над потенцијалним непријатељем, природан је и здрав. Само реалним расуђивањем може се помоћи и другима. Када би постојала бар једна квалитетна држава, она би својим примером омогућила и великим силама да се извуку из „врзиног кола” и да преусмере своје енергије према будућности, уместо што их усмеравају у ратове.

Срби су дужни свој опстанак својим прецима, нарочито оним који су као добровољци бранили Србију и српство и остали на стратишту у локвама сопствене  или братске крви.

ЛИТЕРАТУРА

  1. Антонић, Александар, Ватикански тунели за разбијање Југославије, „Ревија 92“ * „Екоплус“, Београд, 1994.
  2. Аритоновић, Ивана, Српске жене на Косову и Метохији у ратном окружењу, Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић, 2009.
  3. Бодсон, Жерар, „Нови светски поредак и Југославија, Београд, 1996.
  4. Gracjan, Baltazar, Izvor mudrosti ili pravila za život (reprint izdanje), Knjižara Ć. Bronić, Zagreb, 1943.
  5. Група аутора, Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
  6. Група аутора, Патриотизам у систему одбране Савезне Републике Југославије, НИЦ „Војска”, Београд, 2000.
  7. Група аутора, Почетак рата у Босни и Херцеговини – узроци и последице, Удружење Срба из БиХ у Србији, Београд, 2001.
  8. Група аутора, Србија и Европа, Дом културе „Студентски град”, Београд, 1996.
  9. Група аутора, Стратегија посредног наступања, „Војно дело“, Београд, 1977.
  10. Група аутора, Тајна Балкана (геополитички кључ за судбину верига света”), СКЦ, Београд, 1994.
  11. Данилевски, И. Николај, Русија и Европа, НЈУ „Службени лист СРЈ“ (Досије), Београд, 1994.
  12. Дворниковић, Владимир, Борба идеја, НИУ „Службени лист СРЈ“ * ТЕРСИТ, Београд, 1995.
  13. Деретић, И. Јован, Античка Србија, Југо–ПИРС, Темерин, 2000.
  14. Дљасин, Генадиј, Азбука Хермеса Трисмегистоса – или молекуларни тајнопис мишљења, Zepter Book World, Београд, 2007.
  15. Драгојевић, Милорад, У Дреници умире моје Косово, NIDDA Verlag GmbH, Bad Vilbel, Deutchland, 1998.
  16. Дучић, Јован, Спорна питања Краљевине Југославије, Књижница Обрадовић, Београд, 1990.
  17. Зарић, Симо, На Хашком распећу, „Штит М”, Београд, 1999.
  18. Иљин, Иван, Пут духовне обнове, „Логос * Ант”, Београд, 1998.
  19. Краус, Алфред, Узроци нашег пораза, Геца Кон АД, Београд, 1938.
  20. Лисичкин, В. А, Шелепин, Л. А, Трећи светски информативно – психолошки рат, Академија социјалних наука, Москва, 2000.
  21. Лубарда, Војсилав, Српска беспућа, ДИК „Књижевне новине“ – Енциклопедија, Београд, 1993.
  22. Луковић-Пјановић, Олга, Срби… народ најстарији, АИЗ „Досије“, Београд, 1990.
  23. Мелон, Кристијан, Милер, Жан-Мари и Семлен, Жак, Неоружани отпор, ВИНЦ, Београд, 1989.
  24. Милосављевић, Божидар, Заборављено знање предака, „Запис“, Београд, 1981.
  25. Minić, Nenad, Ordo mundi – jedna priča – Misterija Novog svetskog poretka & Srbija, „Štamparija Stanišić“, Bačka Palanka, 2009.
  26. Михал, Волфганг, Немачка и следећи рат, ИПА „Мирослав”, Београд, 1995.
  27. Опачић, Станко, Србин у Хрватској, „Литера“, Београд, 1989.
  28. Павић, Александар, Забрањена истина о Сребреници, „Легенда“, Чачак, 2007.
  29. Перазић, Гавро, Рамбује или рат, НИЦ „Војска“, Београд, 2001.
  30. Печујлић, Мирослав, Критика концепције новог светског поретка Хенри Кисинџера, „Савременост“, Београд, 1975.
  31. Познановић, И. Жељко, Српска идеја, „Слободна књига“, Београд, 1999.
  32. Радишић, Светозар, Или нас неће бити, „Пан-Пласт“, Београд, 2008.
  33. Радица, Богдан, Агонија Европе, СКЦ, Београд, 1994.
  34. Станковић, Ђорђе, Изазов нове историје1, ВИНЦ, Београд, 1992.
  35. Станковић, Ђорђе, Изазов нове историје2, НИУ „Војска”, Београд, 1994.
  36. Станковић, И. Петар, Божанствена медицина, „Књига“, Београд, 1990.
  37. Старац Јосиф Исихаста, Изложење монашког опита, Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд, 2011.
  38. Catena mundi СРПСКА ХРОНИКА НА СВЕТСКИМ ВЕРИГАМА, књига ИЈ, „Ибарске новости”, Краљево и Матица Срба и исељеника Србије, Београд, 1992.
  39. Центр информатики „Гамма-7”, Как выжить в условиях електромагнитной катастрофы, Москва, 2000
  40. Цокић, М. Јеврем, Србијо, пробуди се!, ауторско издање, Београд, 2011.
  41. Чомски, Ноам, Шта то (у ствари) хоће Америка?, Институт за политичке студије, Београд, 1994.

Чубрић, Милан, Између ножа и


[1] У теорији организације користи се синтагма функција циља. Реч је о функцији кроз коју се остварије постављени циљ. На пример, одбрамбена функција, као једна од кључних функција државе, садржи посебне функције, као што су: обавештајна, безбедносна, организацијско-формацијска, логистичка функција…

[2] Богдан Радица, Агонија Европе, стр. 54.

[3] Исто, стр. IX.

[4] Под потпуном самоконтролом подразумева се контрола сопствених мисли, речи и дела, што сви светосавци  непрестано чине.

[5] Треба узети у обзир да је у Београду однос Срба и осталих 52:48, а у Србији 64:34 одсто. Актуелна тенденција је да за тридесетак година Србија неће бити србска територија.

[6] Бошко Обрадовић: „Морамо коначно бити корак испред времена и непријатеља, наметати теме, посвећено и пожртвавовано сведочити истину о сопственом народу и нашим националним интересима – то нико неће учинити уместо нас“… Видети: Билтен 19. фестивала духовног стваралаштва Срба у Војводини, Српски културни центар „Вук Стефановић Караџић“ – Бачка Топила, стр. 40.

[7] Монах  Теодор, Седам српских заповести – национални програм, стр. 50.

Никада нећемо одустати од Србије! Нови спот Двери!

http://www.youtube.com/watch?v=OIOaYufvgUg&feature=player_embedded

BANJALUKA – Pripadnici tajne bošnjačke terorističke grupe “Ševe” počinili su brojne zločine tokom rata u Sarajevu, a na videlo izašlo i da su odgovorni za ubistvo sarajevskog Romea i Julije na Vrbanja mostu, što je pripisivano Srbima. Dejan M Marković

BANJALUKA – Pripadnici tajne bošnjačke terorističke grupe “Ševe” počinili su brojne zločine tokom rata u Sarajevu, a na videlo izašlo i da su odgovorni za ubistvo sarajevskog Romea i Julije na Vrbanja mostu, što je pripisivano Srbima.
Bivši operativac bošnjačke tajne službe AID Edin Garaplija rekao je to još je 23. aprila 2002. tužiocima Kantona Sarajevo, a iskaze sada objavljuje sarajevski “Dnevni avaz”. Garaplija je svedočio kako su “Ševe”, odnosno Nedžad Herenda, koji je neko vreme bio i vođa grupe, sa pripadnikom “Ševa” Draganom Šošićem na Vrbanja mostu likvidirao mladi par Boška Brkića i Admiru Ismić, što su mediji proglasili za smrt sarajevskog Romea i Julije.
- Medijima je plasirano da su ubijeni sa srpske strane. Herenda je bio precizan i rekao da su se on i Dragan nalazili na prostoru bivše zgrade “Steleksa”, odnosno Elektrotehničkog fakulteta. Zamaskirani, sa te pozicije gađali su ih na mostu kad su mladić i devojka pokušali da pređu na stranu Republike Srpske – naveo je Garaplija.
PODMETANJE
GRBAVICE Herenda je priznao da je bilo i “snajperisanja” po snagama francuskog Unprofora, te da je francuskog vojnika gađao sa zgrade Izvršnog veća.
- Pucao je kroz prolaz između Muzeja i zgrade Izvršnog vijeća, stvarajući privid da je pucano iz okupirane Grbavice – kazao je Garaplija.

Srpski mediji su tada javljali da su Admira i Boško ubijeni iz snajpera sa nekadašnje zgrade Izvršnog veća, ali istina nije interesovala sarajevske i svetske medije kojima je trebalo da optuže Vojsku RS.

Za zločin niko nikad nije odgovarao.

U maju 1992. likvidirano je i 12 zatvorenika koji su dovedeni u Dom milicije, a među kojima je bilo i osam rezervista JNA.

- Herenda je rekao da je dobio nalog da likvidira tu grupu. Na moje pitanje zašto je to uradio, on je rekao: “Pa šta, to su bili četnici.” Onda mi je precizirao da je taj dan likvidirano ukupno 12 ljudi, osam rezervnih pripadnika JNA i četiri civila, među kojima je bila i jedna žena. Rekao je da ih je postrojio ispred Doma milicije i pucao iz puškomitraljeza. Herenda je zatim svakom od njih ispalio metak u glavu. Po nalogu šefova, drugi pripadnici koji su se tu našli odvukli su leševe na Darivu i spalili ih – rekao je Garaplija.
Prema njegovim rečima, “Ševe” su pored selektivnih meta, vežbale i pucajući sa sarajevskih zgrada i kota po Grbavici, delu grada koji su u ratu kontrolisali Srbi.

- Herenda je priznao da je gađao “babe u crnini”, jer je znao da se tako ne nose Bošnjakinje. Tada sam ga pitao ko je stajao iza tih naredbi, on je uvek na prvom mestu navodio drugog čoveka AID-a Nedžada Ugljena. Zatim mi je rekao da su s aktivnostima “Ševa” bili upoznati visoki policijski zvaničnici Bakir Alispahić, Asim Dautbašić, Enver Mujezinović, pa čak i vojna struktura, odnosno generali Fikret Muslimović i Jusuf Jašarević, kao šef vojne bezbednosti – istakao je Garaplija.
Gefällt mir · · Beitrag nicht mehr folgen · vor 17 Stunden

7 Personen gefällt das.
Dejan M Markovic
u Prijedoru prvi su zlocine napravili muslimani ubijajuci srpske policajce u mjesovitim patrolama.Prvog srpskog policajca ubio je samir zvani kocka nekadasnji pripadnik 63 padobranske brigade…inace muslimani u prvi napali prijedor iz okolnih sela i iz pracva kozarca i u tome ih je sprijecio da pidju centru grada i od tada nastaje mini rat u prijedoru i povlacenju muslimana ka kozarcu…srbi su od njih trazili da se oruzzje preda nisu htjeli..pa sta su oeckivali…da napadnu i ubiju ljude po prijedoru a njima da ne bude nista..svjedok sam postojecih spiskova na kojima su stajala imena uticajnih srba koje je trebalo pobiti,imena muslimana kji je duzio koju porodicu srpsku koju treba ubiti i spisak naoruzanja muslimansih boraca koji su se krili kao mirni poricni ljudi…inace je posle u prijedoru formirana i padobranska jedinica republike srpske uz posredovanje gen Ninkovica…u odbrani RS iz Prijedora ucestvovalii su i pojedini muslimani i jedan dio hrvata..bili su izuzetni drugovi i borci…
vor 7 Stunden · Gefällt mir · 3
Нема Предаје
Козарац је пласирана лаж већ одавно и приче о Кератерму. Свима је познато да је почетком рата свака страна гледала да у старту заузме што бољу коту и “стартну позицију”. Како су покатоличењаци и потурице наоружавани из страних земаља, ТО и заузетих касарни, тако је и ЈНА наоружавала наш народ преко СДС-а. Међутим, СДС је од великог броја продао и потурицама око 65.000 дугих цијеви међу којима је неколико хиљада преко нашег свештеника пребачено потурицама у Козарац (иначе површински највеће село у Европи). Пошто је Приједор био много шаролик, из Козарца су кренули да заузму Приједор и споје се са С.Мостом, Кључем, Бихаћким џепом…Ту су наишли на јак и неочекиван отпор који је прерастао у контраофанзиву и потучени су до ногу. Многи исламски терористи су се примирили, посакривали по шумама, по периферији Приједора…Тада је велики број потурица пребачен у “логор Омарска” који није у суштини био логор попут Јасеновца или слично, већ су сао били склоњени да се раздвоји цивилно становништво од терориста који су се мислили извући асимилирајући се међу цивилно становништво. Послије чишћења од терориста, враћени су кућама. Много је тога било порушено у борбама, па су им шведске власти понудиле уточиште гдје је неколико хиљада одмах отишло добијајући јако добар живот тамо. У знак захвалности, те исте козарачке потурице само што Шведску нису прогласили исламском републиком! Завршетком рата и доласком међународних снага, одмах су кренули у претраживање терена и потрагом за “масовним гробницама”. Ишли су и снимали и из хеликоптера сонарима, али није пронађена не нити једна гробница, већ нити један једини скелет. Од тада њихова прича је пала у воду, а коме је суђено, то су само изоловани случајеви који немају везе са масовним убиствима или неким етничким чишћењем.
vor 6 Stunden · Gefällt mir · 1
Milan Petrovich dakle djeki,ti postade medjunarodni obavestajac,samo se nadam da si jos uvijek vjeran svojim pocetnim idealima-titov pionir……………
vor etwa einer Stunde · Gefällt mir
Cedo Ignjatovic to ljudi sa Grbavice naselja znaju odavno,to jeste od prvog dana.Muslimanu su sa ledja ubili nju,a zatim i njega i ostali su nekoliko dana na mostu,a da ih niko nije pokupio.malo pomalo,ali istina kad tad na videlo izadje
vor etwa einer Stunde · Gefällt mir · 1
Dušan Nonković U nemačkoj sam gledao u to vreme tv film u kojem se kaže da je on bio prvo ubijen a da je ona teško ranjena dopuzala do njega, stavila mu glavu u svoje krilo i da su tako preminuli i da su ih tako danima ostavili na vrelom suncu a da niko nije mogao zbog snajperista da im pridje-Jedne noći su ih srbi breneli na srpsku stranu i tamo sahranili!
vor 2 Minuten · Gefällt mir

Am Samstag, dem 5.5.2012, findet auf dem Kölner Roncalliplatz (Dom, Südseite) eine Kundgebung unter dem Motto „Dersim ’38 nicht vergessen!” statt

Am Samstag, dem 5.5.2012, findet auf dem Kölner Roncalliplatz (Dom,
Südseite) eine Kundgebung unter dem Motto  „Dersim ’38 nicht vergessen!”
statt (das Plakat und auch ein Bild von mir im Anhang). In der Hoffnung auf
eine rege Teilnahme möchte ich Ihnen hiermit den Link zu meinem Artikel auf
MIGRApolis (http://www.migrapolis-deutschland.de/?id=2218) zuschicken und
würde mich sehr freuen, wenn Sie ihn bitte auch  an Ihren Verteiler
weiterleiten könnten.

Im voraus recht herzlichen Dank für Ihre Bemühungen und Ihr Verständnis!

Mit freundlichen Grüßen

Ihre
Nadja Thelen-Khoder
http://www.fdg-dersim.com/deutsch/aktuel/152-ein-artikel-von-nadja-thelen-kh
oder.html

Erinnern will ich auch an
POETRYpolis zum Thema „Liebe/Sehnsucht“
am Freitag, dem 27. April, ab 19 Uhr
im MIGRApolis – Haus der Vielfalt, Brüdergasse 16-18, 53111 Bonn
www.poetry-polis.de

Pesma Đurđevdan nastala je u vozu za Jasenovac

Pesma Đurđevdan nastala je u vozu za Jasenovac

Društvo, 21:35, 23.04.2012. Autor: E.P.K.

Na putu prema kazamatu, zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize. U opštem haosu jedan od njih je zapevao čuvene stihove

Jasenovac

Pesma Đurđevdan nastala je vozu smrti koji je putovao iz Sarajeva za Jasenovac. Na putu prema kazamatu, zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su da padaju u krize zbog straha i neizvesnosti. U opštem haosu jedan od njih za koga se tvrdi da je bio član sarajevske “Sloge” u sopstvenom grču i nemoći, iz ponosa i prkosa, svojim izvežbanim i smelim baritonom iz srca i duše prvi put zapevao je… Ovo tvrdi novinar Vukašin Beatović u tekstu koji prenosi srpski portal Frontal iz Republike Srpske! Prenosimo potresan tekst o strahotama Srba iz Sarajeva.
“Od samog početka sukoba, ustaše su hapsile srpski narod. Zbog surovih progona Srbi su počeli bežati iz Sarajeva. Utočište su nalazili na susednim planinama ili pak u Srbiji. Naravno, određen broj ljudi je ostao u svom gradu, verujući da u dušmanima ipak postoji mrva čovečnosti i empatije. Nisu ni pretpostavili šta im đavoli spremaju.
Osvanuo je šesti maj 1942. godine. Bilo je to hladno sarajevsko jutro. Policija NDH naredila je da se Srbima pripremi “đurđevdanski uranak”. U četiri sata ujutru u grad su se slivale kolone zarobljenika iz Jajce-kasarne – sa brda iznad Bembaše.Pridružili su im se sapatnici iz logora Beledije, Ćemaluše te Centralnog i Gradskog zatvora kao i kasarne Vojvode Stepe. Kolone su se susrele na Obali Kulina bana gde su dočekali voz smrti.
Naime, tramvajska pruga u Sarajevu imala je širinu uskokolosečne železnice pa je voz iz Broda po naredbi rukovodstva NDH ušao u grad.
Pred očima srpskih mučenika na Obali Kulina bana pojavila se duga kompozicija teretnih vagona koja se prostirala baš koliko i kolona zatvorenika – od Vjećnice pa sve do Elektrocentrale.
U koloni je bilo oko tri hiljade mahom mladih ljudi. Među njima je bilo i domaćina koji su utamničeni zajedno sa svojim sinovima a bilo je i muslimana koji su se zauzimali za Srbe ili su se izjašnjavali kao Srbi. Razulareni ustaša pred kolonom je uzvikivao: “Đe ste Srbi? Besplatno vas vodimo na teferič u Jasenovac!”.
Na vagonima je pisalo “sedam konja ili četrdeset vojnika” a ustaše su u jedan vagon uvodile i do dve stotine ljudi. Voz smrti je tog istog 6. maja 1942. godine, na Đurđevdan iz Sarajeva krenuo u Jasenovac. Na putu prema kazamatu, zatočenici u vagonima bez hrane i vode počeli su padati u krize zbog straha i neizvesnosti. U opštem haosu jedan od njih za koga se tvrdi da je bio član sarajevske “Sloge” u sopstvenom grču i nemoći, iz ponosa i prkosa, svojim izvežbanim i smelim baritonom iz srca i duše zapevao je:”Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”
Po dostupnim svedočenjima, ustaše su zbog pesme Đurđevdan zatvorile šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru zbijeni jedni do drugih. Od tri hiljade koliko ih je krenulo iz Sarajeva, u Jasenovac je stiglo dve hiljade duša, a njih dve stotine je preživelo torturu. Zahvaljujući preživelima mi danas znamo za ovaj događaj.
Pod utiskom ove priče, Goran Bregović je obradio pesmu koju su pevali zarobljenici – “Đurđevdan je”. Ta pesma je u međuvremenu postala planetarni hit koji se izvodi na više svetskih jezika. Ali, na našu veliku žalost, mnogi Srbi danas ne znaju za voz smrti i za pravo značenje ove pesme. Svi smo svedoci da je ona zastupljena na svakoj srpskoj proslavi, uz alkohol i dignute ruke.Bilo bi sjajno kada bismo za promenu počeli poštovati našu prošlost. To je jedini način da nas budućnost ne proguta i da ne dočekamo neki novi krvavi Đurđevdan.Neka je večna slava svim žrtvama jasenovačkog kazamata!
Follow

Erhalte jeden neuen Beitrag in deinen Posteingang.

Schließe dich 72 Followern an