Слободан Јарчевић,,„ПРЕПЕВ ‚ИЛИЈАДЕ‘ НА ДЕСЕТЕРАЦ“ пише Милан Дачовић

*Слободан Јарчевић*

*„ПРЕПЕВ ‚ИЛИЈАДЕ‘ НА ДЕСЕТЕРАЦ“*

Кад сам, пре неколико година, писао предговор за Јарчевићеву
књигу „Историјске скривалице“, скренуо сам пажњу читаоцу, да је пред њим
необична књига, јер је њен садржај дотицао српско битисање од времена
грчког историчара Херодота до наших дана. Овај пут, не знам којом бих
одликом обележио најновије дело Слободана Јарчевића. С књижевне тачке
гледишта, то није ни његов роман, ни његова поезија, нити је то  једна од
његових бројних књига с историјским темама. Реч је о препеву Хомерове
„Илијаде“ на српски песнички десетерац. Зачуђује, да су то исто покушали
учинити многи наши књижевници последња два столећа, а међу њима и највећи
српски песник, Петар Други Петровић Његош. Но, они, углавном, нису обавили
замишљени посао. Ако је неком од њих и успело да препев „Илијаде“ заврши,
то је дело, највероватније, још у рукопису. Његош је, на жалост, препевао
само 16. страница. Знамо да он то није могао наставити, јер је истовремено
писао своја дела, имао је тешке државничке обавезе и млад је преминуо.

Занимљиво је, да је жеља о препеву „Илијаде“ на десетерац
толико заокупљала српске песнике. Томе је, нема сумње, крива лепота и
изражајна снага овог српског песничког израза. Српском десетерцу су се
дивили највећи умови Европе у 19. столећу, а посебно велики Гете. Они су,
без икаквог двоумљења, истицали – да ни у једном европском језику нема
песничког облика који се може мерити са српском десетерачком песмом.
Књижњвни критичари у Француској, у 19. столећу, уочили су да је чувени
песник Алфред Де Вињи писао своја песничка дела под утицајем српске
десетерачке поезије и Његошевих песама. Каже се, да француске књижевнике
тога времена није било срамота да им се у делима препозна утицај српске
књижевности. Тако је Алфред де Вињи уносио у своја дела закључке о слободи,
части, јунаштву и великим светским силама, управо онако како су ови појмови
били истицани у српским народним песмама и Његошевом „Горском вјенцу“.

Енглески књижевник Хју Тревор Роупер (Hugh Trevor Roper) ће у
осврту на књигу Данкана Вислона „Живот и време Вука Стефановића Караџића“,
Београд, „Просвета“, 1970, истаћи да је ова књига „Поглавље историје
европске културе, испреплетено с политиком Балкана… а баладе које је
скупио Вук Караџић од слепих гуслара, послужиле су у нaше време за ново
осветљавање највећег међу слепим бардима – Хомера“.

Ово је занимљиво. Један учени ЕНГЛЕЗУ долази до закључка –  до
којег је дошао Његош, многи други српски књижевници и Слободан Јарчевић. А
тај закључак је замисао да се садржаји Хомерових стихове прелију у српски
десетерац. Јарчевићу је то пошло за руком. Успео је можда и зато што је од
детињиства стасао уз српске гусларе из родног краја, слушајући их  скоро
свакодневно. Својим појом и звуком својих гусала, ти певачи су представљали
врхунску умешност српске народне књижевности. А да је десетерац тако
магичан и тако моћно изражајно средство – с уметничком раскоши и цртана
мудрости, видеће се и у Јарчевићевом препеву „Илијаде“. Нико се неће моћи
отети утиску, да ови стихови нису плод древне српске баштине. Таквом
убеђењу допринеће и Јарчевићеви осврти на данашње српске обичаје који су
описани у „Илијади“: изливање пића из чаше за покој души, сађење „дрвета
записа“ поред насеља, коришћење гусала, тужаљке при погребу покојника,
„лету два врана гаврана“, српским личним именима, српским речима у
„Илијади“, топонима из српског језика, итд.

Сигуран сам, ово дело – препев превода „Илијаде“ чувеног
хеленисте, проф. др Милоша Ђурића, на српски десетерац неће оставити никога
равнодушним.

Сви ћемо желети да га читамо – а то ће бити једноставно и лако.

Београд, 13. 10. 7520 (2011)

Advertisements

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google+ Foto

Du kommentierst mit Deinem Google+-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: