Отворено писмо Двери Томиславу Николићу

Отворено писмо Двери Томиславу Николићу

 

Поштовани г. Николићу,

Последњих нешто више од годину дана, од када су Двери прерасле у политичку организацију, нисмо ни на који начин коментарисали Ваш политички рад и активности странке на чијем сте челу. Сматрали смо да наша тема нису опозиционе странке, већ режим који је и национално, и привредно, и социјално, и морално упропастио и понизио Србију. Иако говоримо у име великог броја грађана Србије који су веома незадовољни радом и опозиционих странака, сву нашу снагу усмерили смо на побуну против режима који је уништио живот у Србији. Иако опозиција није практично ништа урадила да заустави овај режим, који је чак остварио пун мандат од четири године, и даље мислимо да је одлазак овог режима пречи од било чега другог.

У Вашој политици постоји много непознаница: од теме ЕУ и НАТО, преко Косова и Метохије до унутрашње политике и економије. Са одређеним бројем Ваших ставова се не слажемо, али то нисмо јавно коментарисали, сматрајући да све тзв. националне опозиционе странке, ма колико ми били незадовољни њиховим радом, не треба да буду наша предизборна тема, већ да је главна тема политичко кажњавање на изборима катастрофалног режима Бориса Тадића и његових коалиционих партнера.

Како је и зашто онда, г. Николићу, Покрет Двери – ЗА живот Србије постао тема медија под несумњивом Вашом контролом – дневне новине Правда, ТВ Свет инфо плус, и посебно острашћеног радио Фокуса? Зашто се свакога дана са ових медија месецима уназад бљује ватра на све што има везе са Дверима? Ко је инспиратор овог медијског линча којима су Двери изложене на Вашим медијима? Ко је дао налог да се Двери нападају и вређају? Да ли је то слика како би медији у Србији изгледали када бисте их Ви у потпуности контролисали?

Посебно питање су батинаши који насрћу на све који плакатирају Београд било којим другим плакатом сем Вашим, ружење наших и туђих билборда, насртање на наше просторије, и други облици негативне кампање којом се неко служи у Ваше име и за које се не зна да ли су урађене са Вашим знањем.

Како је уопште дошло до тога да једна нова политичка снага, која први пут излази на изборе, и са којом никада нисте имали никакав спор, постане Ваша тема, до те мере да се Ваши медији и активисти често са више негативног приступа односе према Дверима него према владајућем режиму?

Питање Двери је веома једноставно: да ли и Ви, г. Николићу, одобравате овакво понашање једног дела Ваше странке према Дверима?

Очекујемо да нам лично одговорите на ово питање!

С поштовањем,                              УО Двери – ЗА живот Србије

Лепетић: Противуставна кандидатура Бориса Тадића

Лепетић: Противуставна кандидатура Бориса Тадића

14 април 2012 Предраг Лепетић
Ел. пошта Штампа PDF

ПРОТИВУСТАВНА КАНДИДАТУРА БОРИСА ТАДИЋА ЗА ТРЕЋИ МАНДАТ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Нерегуларност избора за председника Р.Србије

Члан 116. Устава Р.Србије („Службени гласник РС“, бр. 98/06) од 8. новембра 2006.године, предвиђа, “Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике.(ст.3.)“ 1) Члан 18. ст.1.Уставног Закона за спровођење Устава Р.С.(„Службени гласник РС“, бр. 98/06) од 10. новембра 2006. године, предвиђа. “Избор председника Републике из члана 3. став 2. овог закона сматраће се првим избором у смислу члана 116. став 3. Устава. “2)

Члан 3. став 2 „Изборе за председника Републике расписаће председник Народне скупштине, до 31. децембра 2007. године, односно најкасније у року од 60 дана од дана ступања на снагу последњег од закона којима се уређују положај и избори за председника Републике, одбрана и Војска Србије, спољни послови и службе безбедности. „2)

1.Уставни закон против Устава Републике Србије

Устав као највиши правни акт државе изричито забрањује трећи мандат председника Републике, док Уставни закон, као правни акт ниже правне снаге својом одредбом одређује да ће се избор председника Републике који ће бити изабран по Уставу, расписати до 31. децембра 2007. године, сматрати првим избором.Б.Тадић је једини председник са два мандата, то се ова одредба уставног Закона директно односи на њега са намером да му пружи привилеговани правни основ за кандидатуру и евентурални трећи мандат на функцији председника Р.Србије.

Како је правни систем хијерархија правних норми и аката то је јасно да нижи акт и норма мора бити у сагласности а не у супротности са вишом правном нормом и актом, нити га може мењати и допуњавати јер је слабије правне снаге. Политичка амбиција да се пређу границе и да се промовише правна аномалија као начелан став да нижи правни акт регулише материју вишег правног акта и тако наруши системску хијерархију, субординацију и рационалност, непротивречност и сагласност нижих правних аката са вишим говори о деструктивној природи оних који из прагматичних разлога и политичких користи изврћу ствари на штету државноправног поретка и политичког уређења.Тиме се уноси ентропија у систем и правна несигурност у друштво, а процес избора у коме се појави Б.Тадић као кандидат који је стекао повлашћену позицију да се кандидује по трећи пут, учини и противуставним и нелегитимним.

Постоји мишљење да Уставни закон садржи норме прелазног уставног карактера и да није, као посебан акт за спровођење Устава који је донет по процедури различитој од доношења Устава, подобан да буде под оценом уставности ни у формалном ни у материјалном смислу, па предложени став да га треба ценити са становишта уставности ”није добио већину гласова”.3)То тумачење пренебрегава чињеницу да је у питању Закон који је донет у посебном поступку како би послужио за примену Устава, и да није акт коме је сврха да мења и допуњује изричите одредбе уставног карактера, које су неспорно јаче правне снаге од одредби које им служе за оперативну примену и које не могу да пошире обим дејства како би се изједначиле или допуниле, измениле сам текст Устава. Према томе, оне подлежу контроли уставности њихове форме и садржаја јер изнад њих стоји сам Устав, са којим морају бити у сагласности, јер нису ни део уставног акта нити регулишу исту материју па нису ни уставноправног карактера.Такође, нису у питању ни норме прелазног уставног карактера јер су то норме које садржи сам Устав, а не нижи правни акт. Дакле, када исти орган(Народна скупштина) донесе један акт у другачијој процедури и да му форму закона то није акт исте правне снаге као онај донет на начин предвиђен за доношење Устава и чији је предмет државноправни поредак и његов однос према појединцу, а не начин његовог спровођења. То што Уставни суд одриче своје надлежности ствар је егзистенцијалне и идеолошке опредељености, а не објективности.

Не може нижа правна норма да дерогира вишу, па се не ради ни о специјалном закону јер у том случају посебна норма исте правне снаге дерогира општу у правном акту исте важности, а овде се неспорно ради о два акта различите правне снаге, Уставног закона и Устава.

Да је таква норма, чланa 18. ст.1.Уставног закона, као изузетак од правила предвиђеног ставом 3.члана 116. Устава Р.Србије, ушла у текст самог Устава била би формално исправна јер би прошла процедуру доношења Устава а коју Уставни закон не пролази. Сама процедура доношења израз је важности и правне снаге акта и конституента норми које садржи.

Дакле, конкретна одредба става 3.члана 116.Устава је императивна и не може се дерогирати ни једном другом нормом, кад већ Устав не прописује изузетак, а камоли нижом правном нормом Уставног закона која треба да га примени а не да му измени одредбу и смисао. Наиме, ст.7. члана 203.Устава, прописује да је за измене такстативно набројених уставних норми потребна и двотрећинска већина и потврда на референдуму већине бирача а за остале норме, само двотрећинска већина, без референдума. У конкретном случају одредба ст.3 члана 116.Устава је у оквиру Петог дела”Уређење власти” тачка 2. и за њену промену је потребна и квалификована већина и потврда референдумом. Ако је неко хтео да измени Устав морао је да то учини у предвиђеној процедури самим Уставом, а не да прописује противуставну норму у поступку доношења нижег правног акта који служи да омогући примену вишег. Према томе, Уставни закон није донет по процедури за доношење Устава, нити регулише уставну материју али за ”већинске” стручњаке Уставног суда следствено изнетом ставу спорна одредба јесте уставноправна норма исте правне снаге како би омогућила привилегију Б.Тадићу (јер другог кандидата са два мандата нема) да има потенцијално и трећи мадат и да легално у складу са нормом Уставног закона изађе на изборе и ако Устав забрањује три а дозвољава највише два мандата сваком председнику.

У овом случају јасно је да Б.Тадић може имати само два председничка мандата како прописује Устав, а не три, како даје за право Уставни закон.

Конкретно Б.Тадић је изабран за председника први пут 2004.године, и тада је био председник републике Србије која је била члан федералне заједнице Србије и Црне Горе. Кад је Црна Гора одлучила да се издвоји, Б.Тадић је остао председник самосталне државе Србије(у првом мандату) а потом је за председника државе Србије биран и 2008.године(у другом мандату).Нови Устав Србије је донет новембра 2006. године. Тада су одржани најпре избори за Скупштину Србије (јануара 2007. године). Маја месеца формирана је нова Влада, а уставни Закон је предвиђао да се избори за председника Републике морају расписати до краја године, и 20. јануара 2008.године, је одржан први круг избора. Кандидат Српске радикалне странке, Томислав Николић, добио је 39,99 одсто, а кандидат Демократске странке, Борис Тадић, добио је 35,39 одсто гласова, да би 3. фебруара, у другом кругу, Борис Тадић са 50,5 одсто према 47,7 одсто, победио Николића.

2. „Скраћени мандат“ за продужено трајање

Такође, како члан 116. ст.4.Устава предвиђа:“Мандат председника Републике престаје истеком времена на које је изабран, оставком или разрешењем“, тако Б.Тадић на мањкав начин даje и саму оставку, јер циљ уставне норме о трајању председничког мандата од 5 година, упућује на то да држава никада не буде истовремено и без функције председника и без законодавне и извршне власти чији је мандат 4 године, у пуном обиму и оперативном капацитету органа државне власти. Међутим, до тога се дошло јер је истекао мандат и расписани су парлементарни избори па Народна скупштина врши само текуће или неодложне послове, одређене законом, (ст.7.чл.109) као и Влада којој је престао мандат и може да врши само послове одређене законом, (ст.4.чл.128) да би председник Републике из политичких разлога, пре истека мандата дао оставку, а председник Народне скупштине га замењивао на функцији.(чл.120)

О томе говори и ст.2.чл.116“Ако мандат председника Републике истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се, тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног стања. “што говори о значају функције председника као симболичког и стварног репрезента и чувара континуитета државне организације и суверенитета. Ово из разлога што је у Србији формално установљен политички систем као однос равнотеже власти изабраног председника(чл.144) и изабранe Народне скупштине(чл.100)”на непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом. ”Из наведеног следи да је суштинска заповест Устава да председник буде на функцији цео мандат а само изузетно да мандат престане пре истека прописаног рока, оставком или разрешењем.

”Изборе за председника Републике председник Народне Скупштине је обавезан да распише тако да се одрже најкасније три месеца од настанка спречености председника Републике односно престанка мандата на који је биран. ” (ст.3.чл.120) Kада није у питању престанак мандата разрешењем онда је у питању оставка за коју се предвиђа разлог спречености, било физичке или психичке или неки други разлог субјективне природе који је такав да онемогућава председника да обавља функцију, а никако процена погодности и политичке користи која је Б.Тадићу очито била главна мотивација „скраћења мандата“(који не постоји као уставни термин и појам, нити правни стандард). Дакле, „спреченост“, није везана за „скраћења мандата“ оставком због политичке користи и страначког егоизма, процене повољности тренутка за гласање већ за субјективни разлог који онемогућава председника да обавља функцију у пуном и одговорном ангажману.

Наравно Б.Тадић није истакао у јавно саопштеном образложењу оставке од 05.04.2012.године спреченост као једини легални разлог оставке јер би га онемогућио да буде кандидат и убудуће обавља функцију, па наводи разлог „одговорности“ и уштеде истовременим изборима на свим нивоима власти, као и стварања основе за будуће реформе, а изјавом од 08.04.2012.године, наводи да је дуго премишљање настало због опасности на КиМ.

Тако Б.Тадић наводи:“Он је навео да је његова одлука руковођена највишим интересима земље, како би све институције добиле нов мандат за наставак европског пута, економски развој и очување територијалног интегритета.“ 4)“Нисам ништа одлагао. Био сам само одговоран и узео сам у обзир све околности које су важне. Људи, ако бисмо спроводили изборе и након ових избора, не би било простора за спровођење реформи које нас чекају“, рекао је он. 5)“Борис Тадић изјавио је јуче у Смедереву да најновији инциденти на Косову показују због чега је тако дуго вагао одлуку о скраћењу мандата шефа дражве…Нема очигледнијег разлога због чега сам морао да вагам шта чинити са мандатом…Већ првог дана када сам донио одлуку о скраћењу мандата, истако је Тадић, на Косову се догодио инцидент. Учинили смо све како бисмо самњили ризик од инцидената, али нијесмо ни наивни, па да мислимо да ће све проћи без инцидената. „6)

Тај основни уставни имеративни захтев бриге о држави, Б.Тадић очито није претегнуо међу „важним“ разлозима па се исти изиграва и подређује личним властољубивим амбицијама, као и групним интересима ДСа.Изговори које наводи нису формално предвиђени као разлог оставке и потпуно су споредни пред државним разлогом и заштитом уставног поретка и функционисања државе од опасности вакума постојања и функционисања легалних власти, и како се види искоришћеног за терор и напад на север Косова албанских сепаратиста на КиМу. То је дакле препорука за нови мандат, да се лична корист и амбиција стави изнад државних потреба и самог Устава.

3. “ Просрпска“ кандидатура Б.Тадића за председника Републике Србије

Председник Народне скупштине Републике Србије, је у четвртак (13,00 часова)05.04.2012.године, донео је Одлуку о расписивању избора за председника Републике Србије за 06.мај 2012.године. 7) а Републичка изборна комисија започела рад и донела Одлуку о обрасцима за подношење предлога кандидата за председника Републике 8)

Б.Тадић је поднео кандидатуру Републичкој изборној комисији већ у суботу, (10,40 часова)дана 07.04.2012.године, а она донела решење којим се којим се проглашава за кандидата за председника Републике Борис Тадић, дипломирани психолог из Београда, кога је предложила коалиција ИЗБОР ЗА БОЉИ ЖИВОТ, 7. априла 2012. године. Приликом пријема Предлога кандидата за избор председника Републике, Kомисија је констатовала да је укупан број правно ваљаних (оверених) изјава бирача који подржавају Предлог кандидата 26.798. 9)

(Додуше то је нешто спорији резултат у односу на предату листу за парламентарне изборе када је РИК у петак,16.марта прописала ОБРАСЦЕ за потписе грађана, (што значи да се пре тога ни један потпис није могао нигде унети, јер ти обрасци нису били доступни), а онда имамо ситуацију да већ сутрадан, у суботу, 17.марта, да је Демократска странка прва предала 14.329 потписа грађана.)

Тако је започела трећа изборна трка Б.Тадића који је у претходном мандату себе је промовисао у просрпског председника 10), па следствено томе и постигнутим резултатима, тражи поверење бирача за нови мандат.

Оставком председника пре истека мандата и везивањем за остале изборе изнуђена је и хитност (најкраћи рок од 30 дана а не 3 месеца, и истицање кандидатуре до 21.04.2012.) која има за последицу да други кандидати, нарочито они ван режимске политичке касте, а и они који нису подметнути од ДСа, буду онемогућени да прикупе средства, овере потписе 10000 гласача који га подржавају и организују кампању како би равноправно учествовали са Б.Тадићем који наставља да користи као грађанин све државне привилегије укључујући и бесплатно становање у објекту председника, 11) сугеришући и тиме јавном мењењу свој останак на власти.

Тако председник дајући оставку злоупотребљава овлашћење и не понаша се као шеф државе и репрезент свих грађана већ само дела који гласа за његову странку да би себи омогућио повољније околности јер процењује да ће подићи рејтинг ДСа и натерати бирачко тело да се подели, истисне остале кандидате и да бира између њега и до избора наменски протежираног идеолошког близанца Т.Николића.Овим се цени да се њему увећавају шансе, тако што подметнути кандидати у првом изборном кругу одвлаче гласове његових противника а у другом изборном кругу када ће му остали кандидати западног блока пружити подршку јер нуди доследност и оригинал који САД и ЕУ поштује, стимулише доделом празне кандидатуре за чланство у ЕУ(као и понудом Политичког споразума са ЕУ пред други круг председничких избора 03. фебруар 2008. године) и награђује12) а против превртљивог плагијатора радикалске прошлости кога пројектују као главног суpпарника.13) Његова персонална алтернатива је дакле, у виду малаксалог Т.Николића, кога је већ победио а који је намештен од истих западних организатора да трчи као главни такмац трку и истисне остале конкуренте да би отворио пут Б.Тадићу, а ако којим чудом и победи, имали би опет у игри марионету. Уколико у други круг уђе кандидат који није инструисана лутка западних интереса, што је главни циљ изрежираних избора, то би пореметило сценарио и довело у питање контролу простора и реализацију западних стратешких интереса.У игри су велики улози да би се препустио случају непланирани исход, подела бирачког тела на западни и удружени патриотски блок и избор кандидата који није по вољи Империјалних метропола.

Тако са више аспеката избори нису ни формално исправни ни политички легитимни јер изборни процес не обухвата само чин гласања, бројања и саопштавања резултата,(који ће тек показати сву статистичку превару засновану на електронској бази података гласача) већ и процес претходног формирања воље бирача и кандидовања, где уз медијски монопол председнику пружа привилеговану позицију коју је искоришћавао до краја у кампањи и пре оставке изазивајући последичну неравноправност осталих кандидата.

Злоупотребом уставних овлашћења од Б.Тадића, уводи се противуставни елемент и неравноправност кандидата а цео изборни процес компромитује и делегализује јер се подређује интересима једног човека са амбицијoм да себи по сваку цену омогући останак на функцији које се није одрекао ни због личних разлога, ни због поразних резултата, а коју би да поново задобије “креативним“ тумачењем Устава. Наравно, када се неко тако самовољно понаша потребнa му је и подршкa судија Уставног суда којима је благовремено пред крај 2012.године, изменама Закона о Уставном суду 14)подарио све материјалне и статусне привилегије (чл.14,20a,21,27г,28,..),унапред процењујући да би се могло поставити питање легалности кандидатуре и евентуалног избора, a историјски подучен и примером С.Милошевића.

Противуставни основ кандидатуре и мандата, злоупотреба председничких овлашћења и политичке манипулације уз медијску и спољну подршку, темељ су изградње новог председничког мандата Б.Тадића, који не бира средства да би постигао циљ трећег узастопног мандата на челу државе Србије како би завршио своје “креативно дело“ њене деструкције.

Тако за Б.Тадића, ни просто сабирање два мандата не даје математички исправан резултат, већ по његовој потреби и волунтаристичком тумачењу прописа даје политички користан резултат.Уз информативни монопол, у првом кругу и одвлачењу гласова противника на подршку лажним кандидатима, протежирању за други изборни круг губитничког противкандидата и уз службу послушних бирократа “изузетних правних стручњака“ долази се у стање тоталитаризма, непостојања правне државе. На делу је својеврсна прагматична комбинација слепог позитивизма који покрива сваки садржај, док је на корист и комунистичког волунтаризма који би да пређе границе норме када спутава суверена у апсолутистичкој политичкој “креативности“ да ради шта хоће. Својевремено је, у истом смислу, и диктатор Ј.Б.Тито изговорио чувену “правну“ сентенцу да се “не треба држати закона као пијан плота“. “Социјално одговорне“ демократе на челу са Б.Тадићем, показале су исту “креативност“ и доследност, када су нижим правним актима мењали више, па и уставне, и то противуставним доношењем Статута АП Војводине и Закона о преносу надлежности на војвођанске сепаратисте, тако и “ техничким договорима“ са албанским сепаратистима којима су предали суверенитет Србије на Косову и Метохији, а све противуставно потврдили подзаконским актом, Уредбама Владе Р.Србије.

Али како каже чувени српски правник Валтазар Богишић “што се грбо роди време не исправи. “

Напомене:

1) Устав Републике Србије (doc, 323KB) („Службени гласник РС“, бр. 98/06)
2) Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије (doc, 42KB) („Службени гласник РС“, бр. 98/06)
3)Untitled Document/Ustavni sud je konstatovao da Ustav Republike
4) Борис Тадић послао писмо о „скраћењу мандата“ председници …
5) B92 – Izbori 2012 – Predsednički izbori 6. maja
6) Dan online – Srbija: Zbog Kosova sam vagao skraćenje mandata …
7) Dejanovićeva raspisala predsedničke izbore za 6. maj, za sada osam kandidata
8) Република Србија – Републичка изборна комисија
9)DS predao potpise građana za kandidaturu Borisa Tadića
10)Vesti online / Vesti / Srbija / Tadić: Ja sam prosrpski predsednik
11)Tadić ostaje u predsedničkoj vili – Vesti.rs
12) Tadić primio nagradu Saveta Evrope | Mondo
13) Tadiću i Nikoliću 2/3 glasova na izborima
14)Закон о Уставном суду („Службени гласник РС“ бр. 109/2007, 99/2011)

У Београду, 13.04.2012.године.


Форум >> Дискутујте са посетиоцима сајта и ауторима текстова.


< Претходна Следећа >

Двери: писмо неодлучнима!

Двери: писмо неодлучнима!


Обраћамо се Вама, који нисте сигурни да ли уопште има смисла изаћи на ђурђевданске изборе, јер, све странке Вам се чине исте!

Београд, 19.04.2012

Сада се Двери –Покрет за живот Србије обраћа вама, грађанима Србије, који сте неодлучни пред предстојеће изборе: неодлучни сте питајући се зашто да излазите, кад су сви ИСТИ. Покушаћемо да укажемо на чињенице, па нека свако одлучи у складу са својом савешћу.

Они који су до сада били на политичкој сцени стварно јесу исти, јер већ више од двадесет година играју игру Сјаши Курта да узјаше Мурта. Куртизација и муртизација Србије додијале су свима.

Кад они кажу посао-инвестиције-сигурност, то треба читати овако: другари донедавног „просрпског“ председника, заиста ће имати посао, за њих ће бити посла у управним одборима јавних предузећа, у свим новоизмишљеним агенцијама, на сваком кораку и на сваком месту.

Они ће имати и да инвестирају у своје џепове – као што је Ђелић радио, па се, после спавања на каучу своје тетке, одједном обрео у свили и кадифи, са преко десет милиона евра у касици – прасици.И пошто ће имати посла, и моћи да обезбеде инвестиције, њима је трајно обезбеђена и сигурност, док ћете ви стално живети у минусу, у беди своје свакодневице, у немогућности да школујете своју децу, у безнађу.

Кад они кажу да су против страначког запошљавања, то није чудно: запослили су све чланове своје странке, и сад више немају потребе за страначким запошљавањем. На њиховом челу је онај који је писао „Економију деструкције“, а онда, после упада са оружјем у Народну банку, после 5. октобра, преузео на себе дужност да изврши деструкцију економије, уништавајући домаће банкарство и уводећи страно, које нам и сада скида кожу с леђа.

Онда се шифрована екипа досетила да више не буде Г17+, па су постали УРС, и понашају се као да су они опозиција, а не као да су четири године растурали Србију (мисле да смо им заборавили Радована Јелашића и аферу „Коферче“, а тек Томицу Милосављевића, пропагатора свињског грипа и купца оноликих вакцина, који сад, ни лук јео, ни лук мирисао, само чека шансу да нас поново убаци у неку од својих шема).

Па онда још један Курта маскиран у Мурту: он који је издао своје бираче, тврдећи, почетком априла 2008, да никад неће ући у коалицију с тадићевцима, касније је постао њихов главни сарадник у рушењу Србије, гласајући за сепаратистички статут Војводине, за срамну декларацију о Сребреници, за Косово у фусноти, за све видове понижавања Србије.

А кад вам кажу ПРЕОКРЕТ, ви знате да је то СУНОВРАТ, и да онај што каже да са своје четворо деце живи у Србији лаже, јер он не живи у Србији, него на Дедињу. Он је од одрпанца, пропалог студента драматургије, који је, у протестима 1996/1997, викао“ Помоз Бог“,преко Шилерове улице и вртића за земунце, постао дедињски паша, који се удружио са Титовим зликовцем, Капичићем, лажногорцем Вуком Драшковићем и Мићуном бр. 2 (а Мићун је еталон за сенилну јувенилност, старачку живахност у политици), Захаријем Трнавчевићем, који мисли да зна шта је пољопривреда само зато је водио емисију „Знање-имање“. И ти и такви, који су чист мрак прошлости, сад нам нуде светлију будућност.



А што се опозиције тиче, иако тврде да су најбољи, већ су предуго ту, са својим акробацијама и превртањима преко глава, при чему можемо основано да сумњамо да је неко од њих спреман да, после приче никад и никако са жутима, учине исто што је учинио и Ивица Дачић 2008. Да и не говоримо да сви размишљају страначки, и да, ма где били на власти, доведу своје кадрове на кључна места, не по принципу стручности, него по принципу подобности.

Дакле, СВИ СУ ИСТИ, осим оних који су због те поражавајуће чињенице и појавили у политици, а то су Двери – Покрет за живот Србије, који се, као невладина организација, дванаест година борили за српски идентитет и српску будућност, за све наше породице и Србију као велику породицу. У политичку арену су ушли тек кад су видели да се нико не бори за обичног човека и његово право на нормалан живот, да породицу и децу нико ни не помиње, да им је то што је 5оо хиљада људи у Србији мање за девет година сасвим свеједно, јер припадници страначке касте имају и ПОСАО и ИНВЕСТИЦИЈЕ и СИГУРНОСТ.

Двери једине нуде:

  • ревизију пљачкашке приватизације и кривично гоњење одговорних,
  • додатно опорезивање страних банака у Србији,
  • сузбијање тржишних монопола и домаће банкарство, Развојну банку Србије и Фонд за одрживи развој,
  • царинску заштиту домаће производње,
  • пореску реформу и олакшице за отврање породичних фирми, нова улагања у пољопривреду,
  • обнову задругарства (производног, прерађивачког, потрошачког),
  • забрану генетски модификоване хране и семена,
  • заустављање пљачке, распродаје и задуживања државе,
  • избацивање странака из јавних предузећа,
  • раскид зависног односа са ММФом,
  • доношење Закона о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна од 1989. године,
  • прекид преговора са Европском Унијом која нам, уместо бољитка, нуди геј параде и отимање Косова,
  • окретање Русији и другим независним земљама света,
  • спречавање уласка Србије у НАТО,
  • повратак Срба из расејања и помоћ свим Србима на Балкану,
  • преиспитивање аутономије Војводине, коју користе разни чанкови и чанчићи за срамно лично богаћење,
  • спречавања одржавање геј парада које значе рушење јавног морала,
  • заштиту ћирилице и српског културног идентитета,
  • снажну српску војску,
  • борбу против комадања Србије кроз регионализацију,
  • борбу против беле куге, подршку породици,
  • опорезивање шунда и риалити шоуа,
  • јаке локалне самоуправе,
  • укидање сувишне администрације и измишљених агенција,
  • подршку домаћем образовању и науци, са посебно битним преиспитивањем болоњске реформе,
  • подршку домаћој енергетици и туризму,
  • заштиту српског народа од новог геноцида кроз изношење истине о претходним геноцидима,
  • једном речју: НОВИ ЖИВОТ СРБИЈЕ!

Ни за Курту, ни за Мурту – него ЗА ДВЕРИ!

ПИСМА БИРАЧИМА