Бошко Обрадовић на јутарњем програму ТВ Пинк (19. 4. 2012)

http://www.youtube.com/watch?v=_hLEmRJe1Jo&list=UUBm3Jm96AyinTqWm2T4gMog&index=1&feature=plpp_video

Thorvald Stoltenberg: Imali smo bolji sporazum od Dejtonskog

Intervju

Thorvald Stoltenberg: Imali smo bolji sporazum od Dejtonskog


Thorvald Stoltenberg, foto: Dragan Štavljanin

Veličina slova +

19.04.2012

Nove generacije u Bosni i Hercegovini će biti mudrije i verujem da će sva sporna pitanja biti rešena mirnim putem. Mnogo sam zabrinutiji zbog stanja na Kosovu, kazao je za Radio Slobodna Evropa Torvarld (Thorvarld) Stoltenberg, izaslanik Ujedinjenih nacija tokom rata u BiH.

On smatra da je mirovni plan iz 1993. bio povoljniji po Bošnjake od Dejtonskog sporazuma, ali su ga oni odbili na sugestiju SAD.

U intervjuu tokom nedavne međunarodne konferencije o bezbednosti održane u Bratislavi, bivši norveški ministar inostranih poslova i odbrane govorio je o kritikama na svoj račun da je bio prosrpski orijentisan zato što, između ostalog, govori srpski jezik koji je naučio tokom diplomatske službe u Beogradu 1960-ih godina.

RSE: Ovog meseca se obeležava 20 godina od početka rata u Bosni i Hercegovini. Gledano iz ove perspektive, da li mislite da je bilo moguće izbeći oružane sukobe.

Stoltenberg: Nadao sam se da je to bilo moguće. U to vreme sam bio ministar inostranih poslova Norveške, ali sam proveo dosta vremena na Balkanu, nastojeći da učinim nešto kao predstavnik male zemlje kako bi se sprečio rat. Mnogi su se angažovali u tom cilju, uključujući i SAD, pre svega državni sekretar Bejker, ali niko od nas nije u tome uspeo.

RSE: To znači da su domaći akteri najodgovorniji za sukobe, pre svega Srbi, što je potvrđeno i presdudama Haškog suda za zločine kao što su opsada Sarajeva, Srebrenica.

Stoltenberg: Ja nisam sudija i nikada nisam želeo da govorim o tome ko je najodgovorniji za rat. Nastojao sam da budem nepristrasan, zbog čega sam često bio i kritikovan, jer su mnogi smatrali da treba da se opredelim između tri glavna aktera u sukobima, odnosno podržim jednog od njih. Međutim, ja to nisam hteo, jer sam smatrao da je moj glavni zadatak kao izaslanika Ujedinjenih nacija da doprinesem zaustavljanju rata. U tome, nažalost, nisam uspeo. U stvari, u nekim situacijama bilo je uspeha.

RSE: Tada niste želeli da budete sudija, ali kako danas, 20 godina od početka sukoba, gledate na uzroke rata, odnosno na najodgovornije za njegovo izbijanje.

Stoltenberg: Čak ni sada ne želim da to kažem, jer sam bio uključen u mnoge rasprave na međunarodnom i lokalnom nivou u vreme rata. Stoga ako bih vam danas o tome govorio, proveo bih narednih nekoliko meseci u novim debatama o zbivanjima u BiH tokom 1990-ih. Smatram da bi to bilo uzaludno i nekonstruktivno.

RSE: Vi se služite južnoslovenskim jezicima, tačnije sprskom varijantom. Zbog toga ste neretko bili optuživani da podržavate srpsku stranu. Bilo je kritika na vaš račun i kasnije i u samoj Norveškoj.

Stoltenberg: Da, ta rasprava o mojoj ulozi i danas traje. Iz više razloga se tvrdi da sam bio prosrpski orijentisan. Jedan od njih je da kada sam govorio srpsko-hrvatski jezik, da sam previše koristio srpsku varijantu, a premalo hrvatsku. Tačnije, da je moj akcenat previše sprski. Zbog toga sam nastavio da koristim engleski, tako da mi znanje srpsko-hrvatskog jezika nije mnogo pomoglo u pregovorima.

Uloga Amerikanaca

RSE: Mnogi smatraju da, iako su domaći akteri, pre svega Srbi, najodgovorniji za rat – i međunarodna zajednica snosi odgovornost zbog svoje neodlučnosti da spreči sukobe. To se pre svega odnosi na Evropljane koji su blokirali nastojanje SAD da se ranije vojno interveniše protiv snaga bosanskih Srba, a što je učinjeno tek pred kraj rata.

Od prvog dana rata znao da ako želite da bude u potpunosti prihvaćeni, odnosno da izbegnete kritike, trebalo je da budete protiv Srba, podržavate Bošnjake i gledate kroz prste Hrvatima.

Stoltenberg: Da ponovim. Ne želim da budem sudija. Hoću samo da vam kažem da sam od prvog dana rata znao da ako želite da bude u potpunosti prihvaćeni, odnosno da izbegnete kritike, trebalo je da budete protiv Srba, podržavate Bošnjake i gledate kroz prste Hrvatima. Ako ste i tada podržavali, ako to i sada činite, jednu ili drugu stranu u zavisnosti od konkretnog razvoja događaja na terenu – onda ste bili izloženi žestokim kritikama. Ja sam bio u toj kategoriji.

RSE: Međutim, da li je međunarodna zajednica sa svoje strane mogla da učini više, ako ne u sprečavanju rata, a ono barem da se ranije okonča i tako smanjile patnje i žrtve.

Stoltenberg: Nadao sam se da će se SAD mnogo ranije uključiti u pregovore. No, kada su Evropska unija i Ujedinjene nacije kontaktirale predsednika Klintona, odgovor je bio negativan, tačnije da je to evropsko pitanje i, stoga, Evropljani moraju da ga reše. Ja sam respektovao taj stav. Smatrao sam da je to korektan pristup. Međutim, SAD se nisu u potpunosti povukle iz te regije, već su stajale sa strane i davale instrukcije nekima od učesnika, što je, zapravo, veoma otežavalo postizanje dogovora. Na primer, lord Oven, kao predstavnik EU, i ja, u ime Ujedinjenih nacija, uspeli smo da u jesen 1993. godine izdejstvujemo usmeni pristanak sve tri strane na mirovni sporazum. Međutim, predstavnici Bošnjaka su potom saopštili da ne mogu da prihvate taj dokument, jer su ih tako savetovale američke vlasti. Kao razlog je navedeno da bi veoma mala teritorija pripala Bošnjacima. Naime, prema sporazumu je bilo predviđeno da dobiju 33.3 procenta teritorije. Danas posle Dejtona, u suštini kontrolišu između 26 i 28 odsto zemlje. Sporazumom iz 1993. bilo je predviđeno stvaranje tri jedinice unutar BiH – bošnjačke, srpske i hrvatske.Kao rezultat Dejtona, u BiH su stvorene „dve i po jedinice“, jer su svi znali da Federacija BiH – između Bošnjaka i Hrvata – neće funkcionisati. Tačno je da je predlog sporazuma iz 1993. polazio od stanja na terenu, ali to je bio i slučaj sa Dejtonskim. Dakle, zbog neusvajanja mirovnog plana 1993. godine rat je potrajao još dve godine. Znam za sve kritike na račun Dejtonskog sporazuma, ali sam ga podržavao, jer su njime konačno okončana stradanja ljudi.

Teško do dogovora Bošnjaka i Hrvata

RSE: Dakle, smatrate da je vaš predlog iz 1993. bio bolji od Dejtonskog plana.

Stoltenberg: Za Bošnjake definitivno.

Thorvald Stoltenberg u razgovoru sa Draganom Štavljaninom
x

Thorvald Stoltenberg u razgovoru sa Draganom Štavljaninom

RSE: Ali Federacija BiH – mislim na bošnjačko hrvatsku – dobila je 51 odsto teritorije.

Stoltenberg: Da, ali ja sam rekao svojim prijateljima još 1993. da se može nametnuti Federacija između Bošnjaka i Hrvata, ali da ona ne može biti održiva. Kao što vidite, ona nije funkcionalna zbog stalnih problema.

RSE: Dakle, ako sam vas dobro shvatio, smatrate da su SAD sprečile usvajanje mirovnog plana iz 1993.

Stoltenberg: One to nisu skrivale. Predstavnici SAD su tada rekli da je predlog mirovnog sporazuma iz 1993. godine nemoralan. Ja sam im kazao da ako hoćete savršen mir, onda će rat dugo trajati. Dejtonski sporazum nije perfektan, ali su Amerikanci uspeli da na taj način zaustave dalja stradanja, što je prvi korak koji se mora učiniti da bi se usvojio sledeći mirovni sporazum.

RSE: Taj predlog mirovnog plana iz 1993. je predviđao stvaranje tri entiteta. Pojedini lideri bosanskih Hrvata se i sada zalažu za to, čemu se odlučno protive ne samo Bošnjaci, već i međunarodna zajednica. Kakav je vaš stav?

Stoltenberg: Smatram da je razlika između predloga sporazuma iz 1993. i Dejtona u tome što je rat trajao dve godine duže. U tom periodu je ubijeno na hiljade ljudi, a na desetine hiljade ih je izbeglo. Što se tiče sadašnjih zahteva Hrvata, ne bih komentarisao jer odavno ne pratim neposredno stanje u BiH.

RSE: Kao što ste rekli, Dejtonskim sporazumom je okončan rat. Međutim, 17 godina kasnije, BiH je u velikoj meri podeljena po etničkim linijama i kao država je nefukncionalna. Kako naći izlaz iz ove situacije.

Stoltenberg: Ne mogu vam reći kako pronaći izlaz, ali je neupitno da odluku o životu u miru moraju doneti sami ljudi u BiH, a ne bilo ko sa strane, uključujući i SAD. Međutim, situacija je problematična, jer Hrvati i Bošnjaci teško mogu da se dogovore oko pomenutog pitanja.

RSE: Međutim, i bosanski Srbi nastoje da se izbore za što samostalniju poziciju, protiveći se nastojanjima da BiH postane zaista jedinstvena i funkcionalna država. Tako je Milorad Dodik nakon proglašenja nezavisnosti Kosova u više navrata istakao da ne treba isključiti ni mogućnost da se bosanski Srbi na referendumu izjasne o odvajanju od BiH. Dakle, čini se da domaće snage nisu spremne da se same dogovore i da je potrebna dodatna inicijativa međunarodne zajednice.

Stoltenberg: Ja sam uveren da će sva ova pitanja biti rešena i to bez rata.  Smatram da situacija u BiH nije najopasnija na Balkanu. Mnogo sam zabrinutiji zbog stanja na Kosovu.

RSE: Da li BiH može zaista da postane funkcionalna država?

Stoltenberg: Verujem u nove generacije koje dolaze. Smatram da će one biti mudrije.

RSE: Međutim, te nove generacije odrastaju u potpuno podeljenim društvima po nacionalnoj osnovi. Pre rata je bilo dosta etnički mešovitih brakova. Sada je taj broj zanemarljiv. Takođe, Srbi i Bošnjaci uče prema paralelnim nastavnim programima, prema kojima su i jedni i drugi žrtve nedavnog rata. Dakle, dolaze nove generacije koje takođe odrastaju u nacionalističkoj atmosferi.

Stoltenberg: Moram da vam kažem da mi uopšte nije problem da iznesem opširno argumente zašto će vremenom takva atmosfera splasnuti. Nadam se da će se sva sporna pitanja rešiti mirnim putem. Ja verujem onome čemu se nadam, i nadam se onome u to šta verujem

*АКТИВНОСТИ СРПСКОГ ДРУШТВА ЗАДУЖБИНА У ПРВОМ ТРОМЕСЕЧЈУ 2012 г. :*

*АКТИВНОСТИ СРПСКОГ ДРУШТВА ЗАДУЖБИНА У ПРВОМ ТРОМЕСЕЧЈУ 2012 г. :*

*6*. јануар  – *ИСПОРУКА ПОМОЋИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ*
http://www.sd-zaduzbina.com/izveshta-i/isporuka-pomo-i-u-republitsi-srpsko.html

*5*. фебруар – *Пројекција документарног филма: РАЧАК – ЛАЖИ И ИСТИНЕ*
http://www.sd-zaduzbina.com/izveshta-i/pro-ektsi-a-filma-rachak-lazhi-i-istine.html

*10*. март – *Предавање Јање Тодоровић: ПРАВОСЛАВЉЕ И ОКУЛТИЗАМ*
http://www.sd-zaduzbina.com/izveshta-i/predava-e-a-e-todorovi-na-temu-pravoslav-e-i-okultizam.html

*17*.-*18*. март – *Испомоћ у манастиру Гомирје*
http://www.sd-zaduzbina.com/izveshta-i/pos-eta-manastiru-gomir-e.html

*12*. април – *ВАСКРШЊА ИСПОРУКА ПОМОЋИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ *
http://www.sd-zaduzbina.com/izveshta-i/vaskrsh-a-isporuka-pomo-i-u-republitsi-srpsko.html

*15*. април – *Прикупљање добротворних прилога – Васкршњи сабор*
http://www.sd-zaduzbina.com/izveshta-i/vaskrsh-i-sabor-ub-ana.html

*16*. април – *ИНТЕРВЈУ за интернет портал СРПСКА.РУ*
http://www.srpska.ru/article.php?nid=19083

www.sd-zaduzbina.com

** <http://www.sd-zaduzbina.com/>

AMSTERDAMSKI MOST

                       AMSTERDAMSKI MOST

          Azilant je reč koja ima  svoje tumačenje u pravnom,političkom ekonomskom i kulturnom smislu.Ta  tumačenja su svuda skoro ista, i govore  o tome da je neki stranac  kome je ugrožen život, i egzistencija,došao u zemlju u kojoj ne postoji diskriminacija ni po jednom osnovu ,sa namerom da časno i pošteno živi od svog rada i umeća,a da predhodno sačuva svoj  goli život,naravno i u koliko ga vlasti te zemlje prihvate.Azil  traže  svi ljudi  ove planete  bez obzira na boju kože i versko opredeljenje i političko ubeđenje i siroti i bogati.Za one bogate azilante nema  preke potrebe da se  nešto kaže, jer tamo gde su došli novac govori, a oni  imaju tog brbljivca i prekoviše.Poražavajuće deluje kada vidite  u evropskim  metropoloma  i u njhovim selima ,koje svako dete zna u Srbiji, a po svojoj  zemlji Srbiji nezna gde je Medveđa,Kuršumlija,Korbovo,gde je Struaganik i Stragari,neznaju gde su im sela i zaseoci, odakle im korenii potiču,gde je Dunav  najširi…,gde su Sremski Karlovci,neznaju da je  ispod leda Dunavom u Crno more  plovilo i srpko i jevrejsko i cigansko telo…Neznaju nam deca  da je blagoslove  za sva dela i ne dela  dao Sveti Otac iz Svete stolice…ništa neznaju samao vide blagostanje.To blagostanje je od vikinga ,od  krstaša ,od nacista  i savremenih hajduka  koji olovkom porobiše sirotinju.Pognute glave koračaju umorni,gladni i  bez cilja ljudi,žene ,deca svih boja i vera.Glavu  mnogi od njih nisu sagli  samo zbog stida,  već iz očaja ne bi li videli na trotoaru neki  izgubljeni cent ili rap…ali nema.Ne gube oni lako kao  pravoslavci .Stegli pa nedaju i samo upozoravaju da  se štedi.Šta da štedi onaj na trotoaru što traži spas?Reč.Da treba svako od njih da špara reči,jer uzalud  traži  bilo kakav posao, da kupi hleba deci i sebi.Stefan Marić se našao na trotoaru u Amsterdamu predhodno prošavši trotoare,Zagreba,,Huma na Sutli,Rogaške Slatine,Maribora,Ljubljane,Udina ,Rima ,Venecije ,Verone,Padove i Milana.,a onda i po  trotoarima Šamberia ,Liona,Pariza i Marselja,eto ga sada preko trotoara Minhena,Dizeldorfa,Dortmunda ….u Amsterdamu.Izbegao sa goreg na lošije,bar se njemu tako činilo.U  Srbiji je imao  tih devedesetih godina prošlog veka  svoju privatnu proizvodnju.Zapošljavao petnaestak radnika,posao cvetao,novca koliko treba i koliko ne treba.U svojim prohtevima Stefan je  bio  i ostao veoma skroman.Stavljao paru na paru  i tako dve godine.Onda u tom ratnom vihoru gde  su  neradnici pljačkali radnike, dođe vreme da i Stefan daje  nekome, ono što taj neko nije ni zaradio.Hajdučija zavladala  zemljom Srbijom.Vlasti žmure  pred jadikovkama opljačkanih ljudi.Svako sa svakim je bio u talu,pravde nema …ratuje pravda ,da pobedi drugu pravdu.Posla sve manje, frontovi sve širi,krvi i gnoja na sve strane.Kolone  pogrebnika idu ka Vukovaru,ka Vogošći,Derventi,ka Zvorniku,Glini ,Petrinji…Gori  Jugoslavija , a Srbiji kao da baš to zgarište  treba.Huškaju vođe narod jedan na drugi , zgrću  bogastvo.Sada i oni koji su pravili decu u slasti ,rastaju se, a neretko čevek ubija ženu srpkunju ili ženu šokicu ili muslimanku,a ne ostaju ni žene dužne.Otvorila se kutija zla, i niko je neće zatvoriti.Licemerimo i dalje  dokazujemo da smo zaboravili, ali znaju oni u Svetoj Stolici, i oko Svete Stolice ,da na naše klanje uvek mogu računati.Od njih i naučismo da budemo licemeri i podguznjaci.Iz njihove  skole stizali obučeni specijalci,ma kako da su ih zvali.Stefan se sećao da je  radio dan noć.Što sa radnicima,  što sam ali  koristi sve manje, i jednog dana mu dođoše u dvorište ljudi koji mu se nisu svideli, jer su ličili na monstrume, u  izglancanim cipelama,versaći odelima,sa tašnama i

                                                                         2

svilenim mašnama oko vrata.Koračali su oštro po dvorištu, i odzvanjao je  svaki korak njihov  u jesenjem predvečerju.Stefanu  jedan od radnika reče da dolaze neki tri čoveka veoma  gospodstvena.Valjda se obradovao da će im zakupiti proizvodnju, i da će  imati i više posla ,a samim tim i više para.Pogledavši iz hale Stefan je primetio došljake  i nije ga to radovalo.Izašao je pred njih onako brašnjav.Oni mu se nasmešiše blagonaklono ,skoro ponizno.

-Dobar dan domaćine-reče jedan od njih

-Dobar dan,kojim dobrom?.upita Stefan.

-Da se upoznamo  reče  čovek koji nazva ’’dobar dan’’,ja sam Ilija,ovo su moji saradnici  Ognjen i Igor.

-Drago mi je ,Stefan Marić.

-Možemo li Mariću da  negde sednemo?-upita Ilija

-Naravno.Evo  ovde, ima  jedan kancelarijica, ali nije baš reprezentativna-odgovori Stefan i pokaza rukom.

-Ne mari.Kome je još do luksuza?-dodao je Ilija.Ušli su u jednu malu prostoriju, u koju i nije moglo stati više od  šest –sedam ljudi ,ali je  ta prostorijica bila topla i odisala domaćinskim odnosom prema svakoj stvari koja se tu nalazila.Posedali su za sto i Stefan im se obratio sa dosta rezerve ali uljudno i domaćinski

-Da popijemo kafu i rakiju?Oni u znak odobravanja klimnuše  glavama .Stefan  reče ženi da skuva kafu i iznese rakiju i čaše.

-Da pređemo na stvar- reče Ilija  čim je  Nataša donela kafu i otišla.

-Možemo razgovarati-potvrdio je  Stefan-

-Mariću ti  si Srbin?

-Jesam.

-Patriota nadam se.?

-Volim  svoju zemlju?

-Dobro.Meni je potrebna jedna usluga

-Ako  je ikako moguće ,uradiću?

-Dobro će ti biti plaćeno.

-Za brašno imam cenu, koja važi za sve.

-Dobro.Treba da mi preneseš u brašnu, onim napaćenim srbima u Bosni  oružje i munuciju.Znaš da postoji zabrana od  ovih  mirovnjaka.

-Znam.Ali ne mogu.Ilija ga pogleda sa  čuđenjem i prekorom

-Imaš izvoznu dozvolu za Bosnu?

-Nemam za oružje.Igor  razmače malo versaćijev sako,  kao nehotice  i Stefan primeti pištolj.Upozorili su ga,da se ne šale.

-Niko  neće znati ,šta je u vrećama  brašna samo nas četvorica.

-Ljudi.Popijte kafu i rakiju ,pa da se rastanemo.Ja to ne mogu ,i nesmem.

-Zažalićeš zbog ovoga –reče ljutito Ilija ,i ustadoše sva trojica .-Zažalićeš!.-ponovio je mašući kažiprstom.Prolazili su dani.Stefanu u silosima ponestalo pšenice i on  poče tragati  za istom.Našao je da kupi u Apatinu.Devojka koja je vodila knjige ,uzela nalog za plaćanje i otišla u  grad, da uplati pšenicu.Stefan je sa radnicima bio u proizvodnje kada ga je pozvala Nataša.

-Došla je  Zagorka ,zove te.Stefan pođe ka kancelariji.Zagorka je sedela za stolom vidno uznemirena.

                                                                   3

-Šta bi Zago?

-Uplatila sam pšenicu.Ti samo  pozovi, i vidi kada možeš ići po to.

-Šta si se onda smrkla?

-Imamo uplatu za dvesta vagona brašna od  neke firme –drhtavim rukama otvori tašnu ,i izvadi izveštaj ,pažljivo je gledala te reče-firma se  zove’’Rodoljub’’.Stefan se  zamisli ,ali nije mogao da se seti da je bilo kojoj firmi poslao pro-fakturu  na tu količinu brašna i sa tim imenom.

-Neznam o kome  je reč.

-Ni ja, a ni Stana .

-Možda je greška?

-Možda?Ako  do sutra ne storniraju uplatu onda nije?.Stefane, to je mnogo novca.

-Ceo mlin ne vredi te pare-reče u znak odobravanja  Zaginom zapažanju.-Videćemo šta se dešava.Stefan te noći nije spavao.Pregledao sve ponude koje  je Stana slala  i nigde nije našao ni sličnu ponudu ,a ni firmu ’’Rodoljub’’.Uvukao se nemir u njega.Uplata nije stornirana.Danima je bio sve razdražljiviji.Približavala se i svadba natašinog brata od strica.Stefan neraspoložen i zabrinut,niko  se nije  javio da povuče uplatu.On taj novac neće koristiti, dok  se ne pojavi onaj čiji je.Osećao se taj nemir u  celom kolektivu.Više nije bilo ništa kao pre dvadesetak dana.Nataša i Stefan su se pripremali za svadbu.Došle i komšije da ih isprate ,više iz znatiželje, da vide kako su se obukli,kakva je torta i pečenje,šta nose za poklon…Valjda je to u ruralnim sredinama bogom dani trenutak za  prepričavanja .?Na kapiji  kod slavljenika ih doćekali sa muzikom i veseljaše se sa njima .Svadba kao i svaka druga bez obzira koliko se trudio domaćin da njegova bude bolja od  komšinske ili  od bilo čije.Čepaju se  napuderisane i nakarminisane dame.Utegle se  u najlepše haljine .kipi salo na njima.Nesme čovek pogledati u dugmad, jer svakog momenta se može otkinuti pod pritiskom sala, i izbiti oko posmatraču.Svadba kao i svaka  parada slavlja i  kiča koji  nikome ne smeta.Posle venčanja vratili su se na ručak.Ručak  obiman.Negde pre nego što će reduše izneti sarmu  pojavio se jedan od  konobara rekavši Stefanu da je zvala njegova majka, i da treba da dođe za trenutak kući.Nije časa časio već reče Nataši:

-Idem do kuće.Ona ga pogleda sa čuđenjem

-A htela sam da te zamolim da odemo da se presvučem.

-Onda hajde .Nataša je bila u šestom mesecu trudnoće i zaista je teško podnosila i gužvu i trudnoću.Kada su bili na domak kuće Stefan spazi na njihovom parkingu crni audi sa zatamljenim staklima.’’Ko bi ovo mogao biti?’’-pitao se  jer je znao da  nema partnera ,a ni rođaka sa  takvim autom.Toliko se uznemirio i zamislio da je  skoro prošao kuću.Izašli su iz auta, i Stefan je video da ispred kancelarijice stoji  Igor.’’Ovi lešinari su ponovo došli’’-prođe mu kroz glavu.Ali istog momenta shvati da  se uznemirio, i da su mu ruke počele da drhte.Prošao je pored Igora koji  odmah uđe za njim.Nije  nazvao ni dobar dan ,već se obrati materi koja je sedela sa Ilijom i Ognjenom.Isperd njih je bila kafa i rakija.

-Mati,ostavi nas same-obratio joj se Stefa.Ona krenu da ide obraćajući se Iliji i gostima

-Dobro  deco ,ide baka a vi razgovarajte.Do viđenja.

-Do viđenja-odgovori Ilija.

                                                4

-Sumljam da će biti više ikakvog viđenja-rekao im je  Stefan.Ilija ga pogleda ispod oka  i mirno  reče

-Drčan si Mariću.Kako i ne bi ,uzeo si moje pare , a  brašna nema.

-Nisam ja uzeo ništa tvoje.

-Imaš pare na računu koje sam ja  uplatio.

-Nisam  tražio uplatu.

-Varaš narod!?

-Ne varam.On  otvori aktovku ,u kojoj je bio jedan papir i pištolj.Namerno ostavi aktovku otvorenu da pokaže Stefanu ko je jači.Naravno da je iz njegove majke, poštene duše izvukao sve što ga interesuje.Tako  da je znao ,da se Stefan nije nikada ni potukao  sa bilo kim ,niti se posvađao.Bio je primeran  i razborit čovek baš kao i pokojni mu otac.’’Igraju na zastrašivanje’’-mislio je Stefan u sebi.Ilija mu pruži papir.

-Pogledaj.To je tvoja pro-faktura

-Jeste,ali ja je nisam poslao.

-Faksom je stigla od tebe ,i tu piše da  je validna i bez pečata i potpisa,jeli tako

-Piše,ali nisam je ja poslao

-To ja neznam.Možda neko od tvojih saradnika.A pare su kod tebe.

-Vratiću ih koliko ujutro.

-Slušaj,ti misliš da sam ja ovca za šišanje.Obezvredio si mi novce , i sada hoćeš da ih vratiš.Uzeo kajmak ,a meni surutku nudiš.Ognjen i Igor ustadoše  i staviše dva kofera na sto.Otvoriše ih, a Ilija se obrati Stefanu

-Vidiš ovo?

-Vidim,a nezna šta je.

-Neznaš?

-Neznam.

_Ovo je sav potreban pribor, da ti iz tvoje trudne žene izvadim dete , i dam ti na ruke

-kako se usuđuješ da …ustao je.Uhvatiše ga za ramena Igor i Ognjen, i vratiše u sedeći položaj.Stavili su mu pištolje  sa obe strane na rebra.On se sada uznemirio još više.Ilija  namesti zabrinut izraz na lice ,progovorivši

-U nevolji sam ,i ne mogu se vratiti bez para u Beograd, jer me tamo čekaju ljudi koji nemaju milosti.

-A ti imaš?

-Ćuti!-viknuo je na Stefana-i slušaj.Idi u kuću ,i donesi mi  dvadeset hiljada.

-Nemam  te pare

-Majka ti reče da je donela dukate i ona ,i svekrva , a i žena ti ima toga.

-To nije moje.

-Ognjene ,idi i dovedi  mamicu.Ognjen se okrenu da ide po Natašu , Stefan usplahireno reče

-Ne mešaj njih u ovo.Idem da donesem.

-Poći će i Ognjen sa tobom, da ti ne padne šta na pamet.Izašli su iz prostorije ,i Stefan vide kroz prozor da se Ilija smeška i trlja ruke.Znao je da u kući  nema ni oštar nož ,a kamo li  oružje, a od Ognjena je  fizički jači.Ali šta sve to vredi kada će ova dva napraviti masakr,Odlučio je da ništa ne preduzima.Ušli su u  kuću.On uze

                                                        5

dukate i sav novac koji je imao  i stavi u torbu.Nataša je ćutke prošla kraj njih u drugu sobu.Stefan je primetio da je uplašena.’’Valjda nije čula razgovor’’.pitao se u sebi.Vratili su se u kancelariju, i Stefan stavi torbu ispred Ilije.

Ovde imaš sto velikih dukata, i deset hiljada ,a sutra ću ti sav novac koji si uplatio vratiti.Onda smo kvit?

-Neće biti.Što si ljut.imam i ja svojih problema, kao i ti.Poslaću ti sutra  obračun kamata  iz moje banke .Ne moraš da žuriš, da sve  vratiš,ljudi smo majku mu staru.?

-Vratiću.Ilija pogleda u Ognjena i Igora , ova dva zagradiše Stefana da Ilija prođe sa  koferom.Ilija se na izlazu okrete i reče:

-U malo da zaboravim.Milicija sa ovim nema ništa.nemoj ni pokušavati,čovek broj jedan u miliciji je  isplaćen.Okrenuli su se i otišli.Stefan je ostao sam u kancelariji,ponižen,uvređen do srži i opljačkan i još dužan.Iz razmišljanja ga trže Natašin glas

-Otišli su.

-Da  odgovori on zamišljeno.

-Ko su ti ljudi?

-Psi rata.Lešinari  sistema, u kome živimo.

-Videla sam da si im dao sve  dukate i novce.

-Dao sam.Tvoje ću nadoknaditi.Ona ga zagrli i zaplaka,govoreći kroz suze.

-Ne treba mi .Poplašila sam se kada sam videla kroz prozor da  ti drže pištolje na leđima-Smirivao ju je,a ona dodade:-Jesi li im šta dužan?

-Oni kažu da jesam.

-Jesi ili nisi?

-Neznam.Hajde da se vratimo u svadbu.

-Ovakvi izbezumljeni da se vratimo?

-Takvi.Sabraćemo se.Idi skuvaj na kafu.Umićemo se  i… otići nazad.Nataša  je otišla bez pogovora ,a Stefan vidno uplašen i iznerviran pođe za njom.Mati mu  pričala dok su pili kafu, kako je Ilija fini čovek ,i kako ju je pažljivo slušao.

-Taj, fini ti je odneo dukate , i tvoje i svekrvine ….i novac …A doći će ponovo.Ona se našla u čudu,nije verovala u ono što Stefan kaže.Gledala čas u Natašu ,čas u Stefana a Stefan doda na to-…i snajine dukate je odneo, fini gospodin.

-Zašto si dao?Ima li milicije u ovoj zemlji, i suda?-pitala je ljutito

-Trebalo je da  gledam da mi iz Nataše vade dete na ruke.Ona ga pogleda sa prezirom, i ljutnjom kakvu Stefan još nije video kod nje:

-Ne bi se usudili da to urade

-Nisam imao živaca ,da proveravam koliki je ko monstrum.Dao sam i gotovo.Ma da nije gotovo.Doći će  oni po još.-Okrenu se ka Nataši-Idemo.Kada su se vratili, Nataša je imala utisak da samo u njih  gledaju,isti je osećaj pratio i Stefana.Osećali su se bedno kao nikada do sada.Prošlo je nekoliko dana,kao da se sve stišalo a onda Zagorka reče Stefanu:

-Zvao je  neki Ilija

-Šta hoće?

 

 

                                                                      6

-Traži ,da mu sutra uplatimo nekakvu kamatu, i poslao je obračun  faksom.Pokazala je Stefanu  papir i on se skamenio.’’Kamata je u vrednosti pet vagona brašna’’-prođe mu kroz glavu.

-Plati-reče drsko

-Neznam o čemu se radi.Stefan ju je streljao očima

-Razumeš srpski?Plati i tačka.!Zaga sleže ramenima.Povredio ju je  tim nastupom nezadovoljstva, a ona je sve činila, da mu olakša posao ,da preuzme brige na sebe jer ga je poštovala.Stefan žurno uđe u kupatilo istuširao se i presvukao.Pošao je ka izlazu a Nataša upita:

-Gde ćeš?

-Idem u  miliciju.

-Nemoj.Pobiće nas.On zastade, pogleda joj suzne oči,pa u stomak, a onda progovori

-Neću.A  ti ,još malo treba i da rodiš,a?Ona se zaplaka i zagrli ga.Nataša  se porodila  idućeg meseca pri kraju.Situacija je bila  očajna.Kako u kući tako i u državi.Rat besni ,nema pelena,nema mleka u prahu.Redovi za hleb .Narod na ulicama, a Stefana Ilija pritiskao svaki dan.Toliko se osilio ,da je jednog dana zvao  i tražio Stefana.Kada se Stefan javio on reče

-Čestitam.Prvo pa muško.Stefan je ćutao.-Red je da častiš.Idem sutra za Bosnu,  pa  ću svratiti na ručak.Stefan je spustio slušalicu.Nije znao šta da radi,i kako da se otrgne od  tog gulikože.Haos  je vladao na sve strane.Radnici su ga potkradali,ljudi povlačili svoje lagere  pšenice.Kružila je priča o njegovom propadanju, sa svim onim primesama koje zakopavaju čoveka, jer kako bi se  ostvarila narodna ’’Teško dužnome’’.Ilija je sutra dan došao na ručak ,kao što je i rekao.Sam.Vejao je napolju sneg, ali to  ovom gospodinu nije  smetalo da dođe.Nije on ni gladan ,ni žedan,došao čovek ta pojača pritisak.Stefan je sam ručao sa njim.Ćutao je i jednog momemnta  mu se Ilija obrati  sažaljivim glasom

-Šta ćeš Mariću,tako mora?Vidiš da  je i ala i vrana ustala na Srbiju?.

-Nisam  ja Srbija.

-Zar nismo, i ti i ja?.

-Ko ti je poslao  faks?

-Kakav faks?-čudio se Ilija

-Pro-fakturu-Ilija se snebivao, a onda reče

-Zar je to bitno?Novac si dobio,a to što mu je vrednost pala, nisam kriv ni ja ni ti.

-Bitno mi je

-Radica.

-Moj Radica?

-Da.Stefan saže glavu.hteo je da zaplače.Nije mogao da veruje, da  bi Radica  bilo šta učinio njemu iza leđa ,a kamo li da mu seče glavu na ovakav način.Zna ga dvadeset godina.Podizao mu porodicu, i čuvao ga od nevolja svakojakih.

-To nije istina

-Jeste.

-Platio si ga.

-Peti deo .Stefan pogleda  u nož na stolu, i  kroz glavu mu sinu ideja da tu na licu mesta prekolje Iliju.Ilija je primetio  gde se Stefanu zadržava pogled, te  ispod sakoa izvadi pištolj i stavi ga pred sebe, to bože tražeći papir da pokaže Srefanu.-Evo

                                                                 7

pogledaj ovo je kopija onoga što  smo se on i ja dogovorili.Stefan je buljio u onaj papir kao nepismen.

-Šta je ovo?

-Tu ti piše sve.

-Neću da čitam ,vidim da je on potpisao.

-Sada  veruješ?

-Neznam.

-Treba da krenem.Imaš kod kuće neku paru?

-Nemam.

-Tako sam i mislio.A da se dogovorimo, da ti meni za dug ustupiš  mlin u rentu na godinu dana, dok ja ne izvadim  svoje pare.

-Kako?

-Ja ću kupovati sirovinu i plaćati radnike, i ti možeš raditi za platu.

-Meni plata ne treba.

-Znači imaš para?

-Nemam ,ali neću od tebe ništa.

-Dobro.Razmisli  o ovome što sam ti rekao.Čujem da te sada i  zelenaši jure i pritiskaju ,da si počeo da prodaješ imanje.

-Ti to prodaješ.

-Sve jedno,nestaje.Preuzeću  sve  tvoje obaveze ,i isplatiti sve dugove.Razmisli.U povratku ću doći po odgovor.Sada idem.Ustao je i stavi pištolj pod sako.Stefan ga isprati.Vraćao se  preneražen u kuću, nije ni primećivao koliko  je napadalo snega niti je osećao hladnoću.Zastao na dvorištu i zaplakao.Nataša je izašla i uvela ga u kuću.Skuvala mu kafu, i sela uz njega.

-Šta se desilo?

-Radica.

-Šta  Radica?

-Radica, mi je sve namestio.

-Kako?On i nezna te ljude.

-Zna .Ilija je ujak njegove žene.

-Idemo ujutro u miliciju.Pa neka nas pobiju.

-Sve sam mu poverio.Znao je  koliko imam ,i šta imam, i davao sam mu šakom i kapom…ne mogu da verujem.

-Možda nije.Ilija laže.

-Ne laže,pokazao mi papir koji  su potpisali  između sebe.

-Idemo ujutro-odlučna je Nataša.Ujutro u onako neispavani i slomljeni  otišli u miliciju.Ljudi koji su tamo radili  gledaše ih kao gubave.Stefan vide i neke milicajce koji su se bavili  otkupom dugova .Jeza prođe kroz njega.Sreli su u hodniku  Stefanoovog školskog druga Marka.

-Ej,otkuda sada pa ti?-upita Marko

-Došli smo da prijavimo  pljačku-odgovori Nataša.Marko ih je posmatra te reče

-Čuo sam svašta ,ne mogu vam ništa reći više, nego  da  probate naći advokate,a sada idite tamo kod inspektora i pokaza  sobu na kraju hodnika.Kada završite javite se da odemo na kafu.Stefan i Nataša odoše.Inspektori ih  maltene nisu ni

 

                                                                 8

slušali ,a kamo li da su  nešto preduzeli.Jedan od njih im reče da odu u sud , jer je to nadležnost suda.Otišli su do suda i tražili javnog tužioca.Tužioc  ih  saslušao i reče

-Morate otići u  miliciju da oni  podnesu prijavu da bi sud mogao da pokrene istragu.

-Oni rekoše da  je  sve ,što smo rekli ,u stvari nadležnost suda.-reče Stefan

-Tužilaštvo će postupiti po  prijavi  milicije.Stefan i Nataša  su shvatili da  od svega nema ništa ,jer  je očigledno da  su svi dobro plaćeni, ili su svi toliko isprepadani  kao što su i sami bili,da niko ne sme  ni prsta pomeriti,a kamo li da  nekoga sudski goni.Osilila se banda, kao da će pad neba na zemlju mimoići njih , i krenuli u bezumnu  pljačku,ne prezajući ni od čega.Došla vremena  bolje umreti nego živeti.Političkim liderima puna usta Lazara i Obilića,Dušana silnog i nekakvih granica  od  pitaj Boga kada.Oni sve deblji m narod sve sirotiji ,i sve više otkinutih ruku i nogu,sve više po  Srbiji pljački, i to najbeskrupuloznijih.Zavladao strah i korupcija.To su godine koje je trebalo preskočiti, ili bar prespavati ,ili ne biti živ tih godina.Nisi znao ko ti  radi o glavi .Kada su se iz suda vratili u  miliciju inspektori ih u malo ne  pritvoriše.Osuli na njih drvlje i kamenje,najpogrdnije reči koje  su mogli izgovoriti.Pognutih glava  i suznih očiju su izašli iz  zgradeNa ulici ih pak dočeka neko slavlje ,opšte narodno veselje , zbog tamo  neke pobede nad  neprijateljem, a zaboravljaju na one u kolicima bez nogu, i one bez ruku što prose na ćoškivima.Stefanu se sve smučilo i učinilo mu se da bi mogao povratiti i majčino mleko.Marko ih je video da izlaze te je požurio za njima

-Hej,vas dvoje.-oni se okretoše i videše Marka kako trči za njima.-Idemo na kafu.

-Pusti kafu, Marko-reče Stefan

-Hajde,nije smak sveta.Bar ćemo na miru porazgovaratiPređoše preko ulice u neki kafić.Marko ih upita:

-Šta ćete piti?

-Došli smo na kafu.-odgovori StefanPoručili su, i kada je  konobar otišao od stola,Marko  upita Stefana:

-Šta uradiste?

-Ništa.

-Kako ,ništa?

-Tako ništa.U stvari , osramotiše nas inspektori ,pljujući nam i pokolenja.

-Teška vremena ,moj Stefane

-Pusti mudrovanje.Znaš li ti da meni radnici  ni boga ne nazivaju,da ja nemam pristup u kancelariju,Da su mi tamo blanko potpisane  i overene menice.Da pečat nije  kod mene ,već kod njih?Znaš li ti, da  oni meni mogu da iskopaju rupu  u kojoj ću biti  i posle snrti.?Znaš li ti, da su mi sve isprodavali, i da su me obeležili kao gubavca?Ej,niko moj nije nikada nikoga prevario, ni pokrao ,a ja  postao prevarant i lopov.Tebi sve to ima logike?

-Razumem  ja tebe, i znam ko si.Slušaj ti malo mene.Načelnik  je dobio pare da se ne meša u  dešavanja vezana  za tebe,

-Možeš li da dokažeš?

-Kome da dokazuješ Stefane  -umešala se Nataša

-Pravo ti kaže Nataša.Kome?Čuo sam ih kada su izlazili iz  načelnikove kancelarije.Govorio je onaj visoki , da je dao  dvadest hiljada načelniku ,ali da ne

                                                9

žali jer je našao koku sa zlatnim jajima.U prvi mah nisam znao o kome se radi ,a kada sam načuo šta ti se dešava ,sve mi je bilo jasno.

-Šta da uradim.

-Čekaj da sve prođe.

-Ti nisi normalan.Napakovaće mi robije.Ocrneće mi obraz . da će se i čukununučići stideti.Znaš li to?

-Ili da ćutiš ,ili da pogubite glave.Treće nema .Veruj mi Stefane.

-Ne mogu da sedim više skrštenih ruku.Sramota me da prođem pored poznanika.

-Šta  ćeš učiniti?

-Neznam,ali nešto moram.Dve godine pljačkaju i moje, i tuđe iz mog dvorišta.Mene ljudi proganjaju za svoje, a ja to nisam uzeo već oni.

-Neće ni ovo zlo do veka.

-Neka traje koliko god treba ,ali ja ne mogu više .Ili će sve ovo prestati, tako što će  zakon  biti merilo, ili ću se ubiti.Nataša se trgla i pogleda u Stefana.Marko  je primetio da je Stefan depresivan, a on ga pamti kao dobrog, i veselog čoveka.

-Nemoj o tome da razmišljaš.Ceo grad zna ko si,kakvi su ti koreni ,i veruj da te niko ne osuđuje.

-Neću  ni da me  iko žali.

-Moram na posao.Ovo što sam vam rekao –nisam  vam rekao.

-Ne brini.Marko je otišao ,a Nataša i  Stefan pođoše kući.Uz  put  su sretali ljude koji su od njih okretali glavu ,ili se samo  obzirući u starhu javili sa kratkim’’zdravo’’.Stanje   je  sve gore.Kuća Marića je sada  bila predmet svih ogovaranja u okolini.Gde god bi se dvoje sastalo pričalo se o Marićevom nepoštenju.O tome kako je dužan i Bogu i narodu ,te da će Bogu dug i vratiti ,a narodu nikada.Oni su sada isključivo služili za izbegavanje.Stefan nije sve do proleća izlazi iz kuće.U mlin i onako nije mogao ,a ni radnici koji  su ga sretali nisu ga pozdravljali.Ilija dolazio po još para kojih više nije bilo,Zelenaši kružili oko kuće,tužbe poverilaca stizale.Jedno jutro  je kod njih došao neki inspektor izbeglica, koji je  ostavio ženu i decu u Krajini, a on pobegao .Dobio odmah posao kao  hrabar i  odlučan čovekMaltretirao  starosedeoce, i vređao ih ,ali u službi je napredovao.Navodno je došao kao poručnik milicije, a  za par meseci postao major.Kada je došao reče Stefanu

-Spremi se da pođeš samnom.

-Gde?

-U stanicu.

-Šta ću,hapsite me?

-Na razgovor.

-Možemo ovde razgovarati.

-Spremi se .Nataša i Stefanova majka su plakale,Stefan poljubi dete , i krenu sa inspektorom.Tada je uhapšen.Odveli ga u istragu sa devedest  kilograma ,a  nakon šest meseci usled nedostatka dokaza pustili ga  sa pedest kilograma.Kost i koža.Sve je  bilo opustošeno.Mlinovi rasprodati,hale prazne pune golubova.Porodica mu nije imala hleba da jede.Živeli su od  penzije njegove majke,koju je ona nasledila od njegovog oca.Mrtvi otac ga hranio hlebom.Na  njih bačena anatema.Izneti na stub srama.Zazirao narod od njih.Stefan je doneo odluku da napusti Srbiju.Ženu i dete 

                                                     10

mu neće niko dirati ,u to je bio siguran, a on  će im slati neku paricu   iz preka.Nije govorio nikome ništa,Na drugi dan Uskrsa je  prešao ilegalno granicu ,i obreo se u Zagrebu .Pešačio je od Tovarnika do Zagreba.Ništa od dokumenata nije imao

sa sobom ,i kretao se isključivo danju.Aprilske noći su hladne , a on  je noćivao pod vedrim nebom.Kada je došao u Zagreb , raspitivao se malo za

okolinu.Imao je poznanika u Samoboru ,ali šta vredi kada nije znao gde živi.Odlučio se jedne olujne noći da pređe granicu na Krapini u Sloveniju.Mokar , i sa groznicom ,krvavih nogu je koračao po nepreglednom terenu, koji mu je  i nepoznat.Skoro pred zoru se spustio niz padinu na asfalt, i znao je da je prešao u Sloveniju ,ali su ga spazili policajci.Vratili su ga  hrvatskim policajscima.Smestili su ga u  pritvor u Krapini ,a ujutro je došao islednik.Razgovarao sa njim ,i pozvao sudiju.Odveli su ga kod sudije za prekršaje koji mu je izrekao obaveznu meru lečenja , sve dok je potrebno, zbog krvavih i gnojnih tabana,a po  izlečenju, da napusti Hrvatsku u roku tri dana.Sudska policija ga sprovela u Remetinec, a sutra ujutro ga prebaciše u zatvorsku bolnicu.Nakon  dvadeset dana su ga pustili, i rekli da postupi po sudskom nalogu.Stefan je  sada već bio u boljem stanju, i u prednosti da ostvari cilj.Porodici se nije javljao ,a nije imao ni kako.Došao je do Huma na Sutli, i tu mirno preskoračio Sutlu, i našao se u Sloveniji.U Sloveniji je tražio azil.Bio je u nekom centru kod  garaže  javnog prevoza  grada Ljubljane.Jedan od  policajaca u centru mu reče,da će biti deportovan u Srbiju za koji dan.Već sutradan jutro je izašao u grad i nije se vratio.Otišao vozom ka Novoj Gorici .Sišao stanicu pre i ispod mosta prešao u Italiju.Padala je kiša.On ugleda neko imanje , i prikrade se kao lopov.Popeo se uz merdevine u senjak.Nakon par minuta se pojavi čovek sa baterlampom,i osvetli Stefana, sa koje ga curila voda.Pogleda ga i  siđe dole.Stefan sada nije imao izbora.Ostaće i čekati karabinjere ,samo da malo  odspava.Čovek od malo pre se vratio sa dva ćebeta , i torbom punom garderobe.Iza njega je išla i žena koja je nosila  dva tanjera i u njima hranu.Predali mu to i otišli.Stefan pogleda sa senjaka ka kući u kojoj  su živeli.Svetlo  su ugasili samo nakon desetak minuta.Ostavili su mu baterlampu i Stefan se presvukao.Obuo  patihe koje su mu doneli ,suve i udobne,a  i njegov broj.Pre svitanja je otišao prugom do prve stanice, i obreo se u Udinama..Tu je našao školsku drugaricu Miru.Ona se iznenadila kada ga je videla na željezničkoj stanici u Udinama.S nevericom ga  je posmatrala.Bio je  markantan kao i uvek.Lep,ali mu se tuga ,i nevolja videli sa lica i iz očiju.

-Stefane.-jedva čujno mu se obratilaOn se zagledao u njene kestenjaste oči ,i lepo lice, na kome se nisu poznali tragovi njenog života

-Miro.-prišla mu je .Raširila ruke ,i zagrlila ga  poljubivši ga u neobrijano lice.

-Odakle se ti ovde stvori?-pitala ga je ne puštajući ga iz zagrljaja.Stefan je  prvi put,  nakon toliko muka osetio toplinu prijatelja.Iskrenu radost i poštovanje.Zagrli je  ponovo čvrsto ljubeći je  u obraze.Zaplakao je.

-Ti plaćeš?

-Ne plačem.Mira  izvadi  papirnu maramicu iz tašne, i obrisa mu lice.

-Ne mogu da verujem, da si ti.

-Ja sam.Ona se osvrnu oko sebe kao da nešto traži i reče:

-Idemo u  bistro da popijemo nešto.Ovo se ne događa svaki dan.

-Nemoj da idemo,nemam para-sramežljivo  reče Stefan

                                                           11

-Nego šta, već da idemo.?Platiću ja.Ej,pa ja sam samo pre desetak minuta pomislila da bih volela da te vidim…i gle,videh te.Sada  te ne puštam da ideš dok se malo ne 

okrepišPopijemo kafu a onda kod mene kući.Nisam daleko od stanice,samo pet minuta.-govorila je bez predaha, ne krijući radost što ga vidi.

-Ne bih te zadržavao.Mira ga uhvati pod mišku i blago stegnu,pogleda ga u oči,osmehnuvši se reče:

-Ništa  ti nećeš mene zadržati.Stigli su do bistroa, i  Mira poruči dva kapućina.Konobar koji je doneo  posluženje se  ljubazno osmehivao Miri ,a Stefan je imao utisak da je poznaje.-Pričaj mi ,otkuda ti.?

-Muka.

-Čula sam , da ti se tamo dešavalo nešto ružno.On saže glavu postiđeno.Mira mu  stavi ruku pod bradu i podiže  glavu.-Glavu gore.

-Čulo se čak ovde?

-Šta je tu daleko?Sa našima iz kraja se čujem često.Đuđa mi i dolazila pre mesec dana.Ona je i dalje zaljubljena u tebe.

-Koješta.

-Zbog tebe  je ostala neudata.U malo da se i meni desi isto.Srela sam Antonija na Kopaoniku, i došla sa njim ovde.Venčali smo se.Eto, na žalost dece nismo imali…

-Zar nisi sa njim.Ona pognu glavu za trenutak ,a onda reče

-Poginuo pre dve godine u Napulju.

-Žao mi je.

-U svoj toj nesreći ,sreća je da  smo se venčali ,i da sam nasledila  njegovu kuću i radnju.Pa sada, eto tako ,idem svake nedelje na groblje.Bože oprosti,nisam ga volela za života njegovog, a sada mi nedostaje.Nisam patetična ,ako to misliš.?Istina je.Vidiš onu suvenirnicu-pokaza rukom-Eto ,to je moja radnja.Živi se  kako se mora.

-Trebao bih poći,hvala ti za kafu.-reče Stefan zaokupljen svojim brigama.

-Nikuda  ti nećeš.Idemo kod mene.Sredi se, pa, kako ti volja.?Ustala je ,uhvatila ga za ruku kao malo dete, i povela sa sobom.Osećao je toplinu njene ruke, i bilo mu je milo da ga ne pušta da ide ,jer i onako nije znao, gde da ide.Prolazili su ulicom u kojoj su sve kuće bile ukusno građene  sa raskošnim eksterijerom.Lepo uređena dvorišta ,sa dosta cveća,sa velikim balkonima i terasama.

-Lep kraj-primeti Srtefan.

-Lep-odgovorila je sa tihim uzdahom.Stigli su do pred njenu kuću.Ta se kuća nije ništa razlikovala od  ostalih ,čak se Stefanu učinilo da je  i lepša, i kitnjastija nego li one što je video.

-Stigli smo.

-Kuća ti je prelepa.Ona ga pogleda sa smeškom i pozvoni.Čuo je da  se brava otključava .Pošli su niz stepenice  ka ulaznim vratima na kojima se pojavila  crnokosa,vitkog stasa ,i lepog lica  žena.Imala je na sebi Haljinu teget boje sa belom keceljom.Iznenađena što vidi Miru, upita je nešto na italijanskom, na šta Mira odgovori brzo i kratko.Unutrašnjost kuće  je već ličila na bajku.Stefanu  bi neprijatno i da uđe.Mira je primetila  Stefanovu neodlučnost i  iznenađenost te reče

-Ulazi šta ćekaš?Mira ga uvela skoro  na silu.

-Imaš poslugu?

                                                      12

-Sirota  sevojka,  izbegla iz Moldavije.Završava ovde  fakultet.

-Studira?-Da medicinu.Nego  hajde ti da se istuširaš.Ona pozva devojku koja  ode  niz stepenice ,i vrati se  sa kućnim ogrtačem ,papučama i peškirima.Stefan je ušao u

kupatilo..Mira uđe za njim  noseći penu za brijanje i  brijač.Nasmeši se kao da požele reći da  bi volela da vidi onog urednog ,uvek nasmejanog  i  vedrog duha ,Stefana, kakvog je poznavala.Prijao mu je  mlak tuš posle brijanja.U dušu kao da mu se vratilo poštovanje  ka životu.Kada  je izašao iz kupatila dočekala ga Mira sa osmehom, za koji je on siguran da ga nije ni skidala sa  lica,  još od trenutka kada su se sreli.

-Eno tamo, u plakaru imaš nove stvari,izaberi šta ti odgovara.On se okrete i vide da devojka odnosi u kesi njegovu odeću.

-Neće valjda….?

-Baciće to.Rekla sam joj .Nećeš valjda u kućnom ogrtaču ručati?Nemajući izbora  morao je ući u plakar.Izabrao je  farmerke i  majicu ,za koje mu se činilo  da nisu tako skupocene.Kada ga je videla Mira reče:

-Skromni Stefan.Dobro sada možeš tako da prođeš, a posle ću ti  izabrati ja,nećeš mi ići kao klošar.Izlazimo večeras na večeru, u Goricu.

-Miro,hvala ti , ali  razumi da me  to ponižava.

-Prijateljstvo ne može poniziti nikoga, pa ni tebe usijana glavo.Nego, šta to bi dole?

-Nevolja.Rat,hajdučija,i svi oni  lešinari koji prate  iznemogle, čekajući da crknu ,te da ih pokljucaju do kosti.

-Znam da je loše.Nisam išla ni kod mojih na groblje,kako je ovo zlo počelo.A, evo kao dogovorili su se nešto, da prekinu  bombardovanje Srbije.Lukavi  su ovi.

-Lukavi i pokvareni.

-Kako ti majka i Nataša?Čula sam da imaš sina.?

-Onako kako moraju.

-Izmrcvaren si mnogo, i ti i oni.Čudi me ,da si još na nogama.

-Išao bih posle ručka-

-To ne dolazi u obzir,ostaješ dok malo ne dođeš k sebi.

-Ti moraš da radiš-?

-Rekla sam devojci, da mi nađe nekoga  za radnju par dana.Hoću da budem sa tobom.Tuđina je teška.

-Znam

-Ne znaš ti ništa.Dve godine sam sama ,oko mene kruže svakojaki ljudi.Traže avanturu,neki licemerno nude brak, a u stvari…

-Interesuje ih tvoj novac-prekinuo je  Stefan.Ona uzdahnu i reče

-Nije bitno.Srećna sam što si  samnom.

-Sve jedno,moraću da idem.

-Sve jedno…ovaj trenutak me vratio u  najlepše trenutke mog života.Osećam se mirno,i zadovoljno..srećno.Znaš li bar ,gde ćeš?

-Neznam.Potražio bih Zorana u Amsterdamu.

-Dabića?

-Da.

-Nećeš ga naći tamo.

-Kako, neću?-s čuđenjem  je pitao Stefan.

 

                                                   13

-Ubili ga rusi, pre tri meseca.Nego,..javi se kući.Eno telefon.On ustade i pozva .Zvonilo je dugo.Javila se majka.

-Halo.Stefanu zastade dah.Nije mogao da progovori.-Halo,ko je?

-Meti , kako si.?Muk.-Mati,čuješ me?-sada  već glasnije  upita Stefan.Čuo je plač a malo po tom i majka progovori kroz suze:

-Živ si?

-Što ne bih bio živ?

-Nisi se javio tri meseca i više.Umrle smo od neizvesnosti.

-Kako je Nataša i Miroslav?

-Dobro smo,ona ode sa njim  da primi vakcinu.

-Kaži da sam zvao.

-Dobro.Spustio je slušalicu,ne čekavši da ga mati pita,  ni kako je ,ni odakle se javlja, a ni kada će se ponovo javiti, ili kada će doći?

-Što prekinu vezu?

-Javio sam se.

-Čudan si .

-Izmrcvaren-odgovorio je –Kako znaš za Zorana?

-Čula sam  od  nekih komšija  što su u Holandiji.

-On je…

-Petljao je sa drogom ,i oružjem.Pusti sada to, evo nam devojka postavlja za ručak.Idemo u trpezariju.Devojka se obratila Miri govoreći joj nešto,ali Stefan nije  razumeo.

-Devojka kaže da je našla  ženu koja će biti u radnji  nedelju dana.

-Sutra bih krenuo.

-Ručaj, te malo odspavaj ,a onda ćemo u šetnju , pa na večeru.Zaslužila je ta tvoja duša odmor.Ručali su, a Mira je sve vreme pričala  o njenom dolasku, o nevoljama ,i lepim trenucima koji su tu nevolju stavili u zapećak.Stefan je odsutno gledao pred sebe.Ali je razumeo da su joj mužu namestili saobraćajku, jer se tamo nekome umešao u poslove oko  antikviteta .Naši odozdo ga  sredili.Stefan se nije hteo upuštati u priču ,kako i zašto.?Sa Mirom je posle  popodnevnog odmora otišao u šetnju ,a onda su se vratili kući kod nje.Ona  se istuširala i rekla Stefanu da mu je u plakaru  ostavila  šta da obuće za večeras kada pođu ..Devojka,  koja  je bila poslužitelj kod nje, stalno je  ispod oka posmatrala Stefana.Mislio je da  ga drži na oku ,kao neznanca, koji bi mogao da ih pokrade, ili bar  nekoga ko remeti neki njen mir ,i obaveze.Mira je silazila niz stepenice u  boravak, i Stefan nije mogao da se otme utisku da je veoma lepa ,i elegantno obučena.Silazeći, spazi Stefana kako sedi i puši.

-Još  nisi spreman?

-Zar  je vreme?

-Kod nas  dole  se čekaju žene, a  ja čekam tebe da se  spremiš.Otišao je  da se istušira na brzinu i obuče  za večeru.Kada se pojavio u odelu i novim cipelama  Mira nije krila oduševljenje, ustade ,i poljubi ga u obraz govoreći

 

 

                                           14

-E, ovo je , moj Stefan ,kakvog  znam.Naja!- pozvala je devojku.Devojka dođe, i Mira joj reče ,valjda,da idemo na večeru te da nas ne čeka.?Stefan je izašao i pošao ka izlaznim vratima na dvorištu.

-Alo!Srbine,gde ćeš?Nećemo pešice u Goricu.Otvorila je garažu , i sela u auto.Pošli su.Čutali su  neko vreme, a  Mira ga upita

-Kada se budemo vraćali , vozićeš ti,važi?

-Nemam  dokumente ,to znaš?

-Onda ću ja.Nema veze.Večerali su  ekskluzivnom restoranu u kome  je  za klavirom  svirao čovek u koga je Stefan gledao  netrepćući.

-Poznaješ maestra?-pitala ga Mira

-Možda samo liči na nekoga koga poznajem?

-On je.To je  Danilo ,sa Tvrđave.

-Cela se Srbija preselila u Italiju.

-Takva vremena.On  sa porodicom živi tu u Gorici.Žena mu ima rak materice, i svo je čudo da je još živa.

-Nema  nas bez muke.

-Nema.A opet svakom svoja najteža.Jesi li  do sada bio u Italiji?

-Jednom, par dana,,, u Rimu.Stefanu je bilo prijatno ovo veče sa lepom ženom.Mira je zaista dama,vaspitana,obrazovana, a nadasve je imala graciozno držanje.Imponovalo mu je, da je u društvu takve jedne  žene.To se i na njegovom izrazu lica moglo primetiti.A, postali su i predmet  došaptavanja  osoblja restorana ,i ponekog gosta.Oboje su to primetili ,a Mira je verovatno  i razumela.Mira je platila račun  ,i izišli su u toplu julsku noć.Pošli su ka autu,Mira uhvati Stefana za ruku ,on beše sada  iznenađen.Tim dodirom je  osetio toplinu, i nežnost njene duše, i tela.Prihvatio  je stisak , zaokupljen svojim mislima o  kući.Vozili su se ka Udinama.Stefanu je prijala večera,raskravio se led u njemu ,samom činjneicom, da je neko prema njemu , nakon toliko vremena i pažljiv i nežan.Da  je pored njega neko, ko ne traži ništa ,i ko ga voli.Usudio se da pomisli, da je Miri još uvek drag, i upustio se  u sećanje, kada su se ljubili na savskom keju,i kada su isto ovako  u julu, bili srećni.Srećni su i sada.Priznao je sebi da  mu je lepo  što je  sa Mirom.Onda ga grizla  savest zbog Nataše i Miroslava.Nije ni primetio da  su ušli u garažu, sve dok Mira ne reče:

-Noćićeš tu?On se prenu iz razmišljanja,osmehnu se  govoreći

-Ako moram?

-Kako hoćeš.Ušli su u kuću.

-Devojka je legla, ili je i ona  kod momka,odoh da vidim.Vratila se veoma brzo i kratko saopštila, da je  Naja kod momka.Onda  je komentarisala, kako je taj momak  dobar, i pažljiv prema Naji, ali da  njegovi  nisu oduševljeni tim izborom.Stefan je imao neodoljivu želju da poljubi Miru.To i učini.Ona se  iznenadila,ali je odgovorila na taj poljubac.Jutro je  toplo.Stefana probudiše  sunčevi zraci ,koji su dopirali kroz prozor, milujući Mirino nago telo.Spavali su  tu na trosedu,on  je pokri prekrivačem, i ode u kupatilo.Kada  je izašao iz kupatila , video je da Naja postavlja za doručak.Na lošem italijanskom joj nazva, dobro jutro,  na šta ona sa osmehom odgovori.Mira nije ustajala .Naja  joj priđe, i probudi je cvrkutavim glasom.Mira se leno istezala.Otvori oči, i ugledavši  Naju i Stefana reče:

                                             15

-O,zar je već svanulo?Naja joj je rekla  nešto, što Stefan opet nije razumeo,Mira se nasmejala,i reče ponovo na srpskom

-Devojčura se šali na moj račun.Nije navikla da ovako dugo spavam.Uvek ja budim nju, a ne ona mene.

-Stvar vašeg dogovora.-odgovori Stefan tek da nešto kaže,a zatim upita:

-Ustaješ li danas,ili ćeš tako lenčariti?

-Posle doručka ću verovatno opet leći-osmehnula se  dodavši-Nisam  želela ni da se probudim.Zaista si mi drag, i volim što sam te srela.

-Pozvao bih Natašu- reče Stefan

-Kajanje?

-Za šta?

-Za prošlu noć.

-Zar treba da se kajem?

-Ti znaš.Neverstvo je  greh.

-To što smo proveli noć zajedno ,nije neverstvo.

-A ni ljubav?

-Strast, koja  nam je oboma  preko potrebna ,a u kojoj su  isprepletana osećanja iz ranijih dana.Što nismo imali tada ,evo imali smo noćas.

-Istina.Zovi…i ne pitaj više da pozoveš, niti  se pravdaj koga zoveš ,a ni zašto.?Razgovarao je sa Natašom, ali ni njoj nije rekao odakle zove.Samo joj na kraju reče:

– Javiću se, čim pre budem mogao.Saznao je da se sve  oko njih stišalo,da ih ljudi sada zaista žale,da se Nataši izvinjavaju  što su bili rezervisani ,i  što  su ih  u sopstvenom strahu zapostavljali ,i šikanirali.Nataša mu reče, i da su neki policajci pohapšeni,da je pobedila opozicija na izborima.Nije joj dozvolio da ga pita, kada će se vratiti .

-Uzmi para koliko hoćeš, i pošalji kući-reče Mira.Stefan  je gledao otuđeno.-Čuješ li šta ti govorim?

-Čujem ,da me vređaš.

-Vređam te?Ponos te ubija, kao nekoga rak.

-Znaš da nema odakle da vratim.

-Zar tražim da vratiš?On je ćutao ,ona doda:

-Posle doručka ,idem sa tobom u banku ,i pošalji im para.Čoveče ,ona treba da preživi sa onim detetom.Da pošaljemo dve –tri hiljade?

-Mnogo je.

-Toliko.Posle doručka su tako i učinili.Mira je poslala novac za Srbiju, a Stefan pozva Natašu iz govornice da joj kaže za to, i da joj izdiktira  broj uplate.Čim joj je izdiktirao ,rekao je da se ne iznenadi što novac šalje žena,jer on nema dokumente.Prekinuo je vezu što je pre mogao.Kod Mire je ostao nedelju dana.Pre polaska Mira mu dala pet hiljada ,da ima kod sebe,i da promeni garderobu, savetujući mu da ne vuče stvari sa sobom ,kako policiji ne bi upadao u oči.Rekla mu je i to , da ako  ga kontrolišu ,kaže da je kod nje, i da je zaboravio dokumenta.Ispratila ga na voz za Pariz.Niko ga nije  kontrolisao, ali je on izašao u Šamberiju.Ni sam nezna zašto,ali je izašao.Skitao po  gradiću do kasno po podne, onda  sa onom kartom seo u voz za Pariz.Opet nije otišao u Pariz, već je izašao u

                                                          16

LionuZadržao se nekoliko dana.U parku,kod  željezničke stanice Peraž bilo je mučenika koliko ti srce hoće.Majke sa decom.Izgladneli afrikanci, i po koji

balkanac.Uputio se ka govornici, da pozove kući.Ovog puta se javila Nataša.Obradovala se pozivu.

-Kako si?-pitala je

-Dobro ,kako ste vi?

-Podigla sam one pare ,što si poslao , preko one žene ,a juče mi stiglo još hiljadu  idem da podignem danas.Stefan se začudio ,ali nije komentarisao.Ovog puta joj je rekao da je u Francuskoj ,na šta ga ona upita:

-Kod čike si?

-Nisam.Prekinuće se veza ,javiću se ponovo.Poljubi  Miroslava.Prekinuo je vezu.Mira je poslala novac ,a da on nezna.Sada će  je zvati i reći.Pozvao je Mirin broj.Zvonilo je dugo, a onda se Mira javila

-Ja sam

-Samo , još da znam ko?

-Stefan.Ona radosno ponovi

-Stefan.Gde si?

-Nemoj  da šalješ novac mojima.Nemam  da vratim.

-Gde si?-ona je pokušavala da pređe preko te teme.

-Molim te nemoj slati novac.

-Vidim da je Francuski broj.Kako si?

-Ne  ignoriši me,molim te.

-Slušaj me dobro,ti tvrdoglava mazgo.Novac je moj, i  slaću ga kome hoću, i koliko hoću.Kome da ga ostavim ,opštini Udine?Nemam nikoga,oba sam brata izgubila u tom vašem jebenom ratu-sada je već bila ljuta  i Stefan primeti da jeca-Roditelji mi pomrli,kome?Nemam nikoga, do tebe, i tvoju porodicu.Razumeš li ti?Spustila je slušalicu.Stefan  je stajaoo sa slušalicom u ruci, i suze mu potekoše.Rešio je da po svaku cenu ode u Amsterdam.’’Autobus je sigurniji od voza,nema kontrole ’’. mislio je  u sebi.Otišao do autobuske stanice, i kupio kartu do Dizeldofa,posle  će uzeti taksi  i ući u Holandiju.Došavši u Dizeldorf ujutro rano ,on shvati da je u stvari došao u Jugoslaviju.Tu je sretao srbe,muslimane,hrvate i šiptare.Upoznao se sa jednim šiptarom koji se predstavljao kao Jašari Mehmed.Nakon samo nekoliko sati, on se sa njim dogovorio, da zajedno krenu ka Amsterdamu.Troškove taksija će platiti po pola.Mehmed  je dobro govorio nemački ,čak kao i sami nemci.Našli su taksi i krenuli.Taksista je znao put koji  sigurno nije kontrolisan.Na par kilometara od granice, zaustavila ih je saobraćajna policija.Redovna kontrola vozila.

-Pali smo- reče Mehmed.Policajac je i od njih tražio isprave.Oni nisu imali ni jedan.Stefan reče Mehmedu ,da im kaže da  su oni rođaci, i pošli su u Amsterdam,ali da su zaboravili dokumenta u Udinama kod rođake.Policajac ih posmatrao.tražio je adresu rođake, i Stefan mu dao  i broj telefona.Policajci odoše do auta , nakon deset minuta se vratiše rekavši da mogu da idu,poželeše im srećan put.Taksista ih ostavio na prvoj željezničkoj stanici.Mehmed ode da pita kada ima viz za Amsterdam ,kao da je  na jugu Srbije  te vozova nema.Išli su  prugom svakih pola sata kao naš gradski prevoz, niris  marihuane  se širio stanicama i vagonima.Stefan se  zagledao u desetine vrabaca,koji su nešto kljucali po stanici.

                          17

-Vidiš,Jašari i vrapci im ne mogu da polete ,od debljine.

-Nikada nisam video tolike vrapce.

-Valjda od svih ovih opušaka  marihuane koje kljucaju ,dobiše na  težini.On se osmehnu te reče:

-Gadna zemlja.?

-Što gadna?

-Vidiš,kakvi su svi  riđi i debeli.

-Tebi treba da su dobri,dali ti državu.

-Rekao si da nećemo o politici,u istim smo problemima?

-A.da.Idem da telefoniram.Pošao je ka govornici da nazove Miru, i da joj kaže da je u Holandiji.Posle drugog zvona javila se Naja.On promrmlja dobar dan,ona reče nešto na italijanskom ,Stefan shvati da treba da pričeka.Čekao je.Mira se javila-

-Ti si Stefane?

-Ja sam

-Hvala bogu.Zvala me holandska policija za tebe, i nekog šiptara,ako sam dobro razumela.?

-Jesi.

-Sve  je u redu?

-Jeste.

-Otkud sa šiptarom?

-U nevolji je kao i ja.

-Imaš li para?

-Potrošio sam petsto ,od onih pet hiljada.

-Zar ti nisam rekla…

-Miro,pusti to

-Hteo si  da mi nešto kažeš?On htede da joj kaže da nije siguran , da u onoj prvoj noći nije upustio seme, ali prećuta.

-Javiću ti se.

-Ako me ne dobiješ na  kućni ,imaš moj mobilni broj ,pa se javi.Čekaću.

-Znam-odgovorio je i spustio slušalicu.Vratio se na klupu kod Jašarija ,a ovaj upita—Koga si zvao?

-Tvog predsednika vlade.

-Ne možeš da ne  ubadaš.

-Šalim se.Voz za Amsterdam je  ulazio u stanicu.Imali su kupljene karte, i  uđoše da bi se udobno smestili.U kupeu  je Stefan pitao Mehmeda

-Tražićeš azil?

-Neće mi dati,ali tražiću.Šta može da  mi se desi?

-Deportovaće te na Kosovo.

-Neće

-Nego?

-U Beograd.

-Ni tamo nisi dobro došao.

-Čini ti se.Veruj mi da  su srbi već zaboravili ,sve što se dešavalo.Gledaju u Evropu i žure,nemaju vremena ni vlasti ,ni narod koji se  mrcvari na tom putu ,kada da vide ,ko je šiptar.-Kao da ti odgovara da te vrate?-Odgovara.Pre će mi srbi dati posao,

                                                   18

nego ovi riđi ovde.Stefan je ćutao.Mislio je u sebi, da se Mehmed mogao vratiti i iz Nemačke.Voz je  ulazio u stanicu Amsterdam.

Kada su izašli iz zgrade  stanice, pogled im se zadržao na širokoj ulici kojom su škripali tranvaji ,i gurao se narod,isto kao da si u Nemanjinoj.Razlika je u tome, što su se tranvaji u Nemanjinoj penjali ka Slaviji, a ovde se spuštali ka velikom kraljevskom parku.’’Valjda im je željeznička stanica najviša tačka u Amsterdamu’’-pomisli Stefan.Sa tog mesta su videli park koji  nije bio ni daleko ni blizu.Odlučili su da do parka dođu peške.Pošli su ,i na samo par stotina koraka zaustavila ih je žena policajac.Stefan nije mogao da veruje, da onako debela žena može da stane u uniformu.

-E ovoj su tražili  posebnog krojača-reče okrenuvši se ka Mehmedu.Ona tražiše isprave od nje.Stefan je samo čuo gde Mehmed reče

-Azil.Pogledao  u njega i zapita-

-Šta to radiš ?

-Ovde se  završava moja muka.policajka je pitala Mehmeda ,šta kaže kolega,i on se objašnjavao sa njom na nemačkom,Stefan je bio van sebe.Nije  ništa više ni video ni čuo.U jednom trenutku se pojaviše još dva  policajca i sa Jašarijem nešto razgovaraše , te upisaše im imena na nekakav papir.Mehmed im se nešto klanjaše ,i zahvaljivaše.Uze onaj papir od njih ,i reče Stefanu:

-Ako se  za dva sata ne javimo u centar za prihvat stranaca,proteraće nas iz Holandije uz  zabranu ulaska u Holandiju dok smo živi.

-Neću da idem-otresito reče Stefan

-Idem.reče Mehmed i pođe nazad u željezničku stanicu.Stefan se okrete za njim pitajući ga:

-Gde ćeš?

-Na voz

-Gde treba da se javiš.

-Pitaću u Bredi

-Znači nazad?

-Nazad.Stefan  je razmišljao šta da učini, i odlučio se da krene  sa Mehmedom.I onako onaj koga traži nije među živima.Mučilo ga je što ima toliki novac kod sebe.Plašio se da mu ne uzmu,da ga ne optuže za krađu.A onda se opet smiri ,i shvati da će  Mira potvrditi da mu je dala taj novac.Mehmed nezna koliko on ima kod sebe novca.Nije ni razmišljao da mu kaže.Stigli su u Bredu ,i Mehmed upita  policajca gde se nalazi taj centar za strance,ovaj je gledao na sat , i objasnio da požurimo, jer se centar zatvara za jedan sat.Opet  su išli vozom do tog centra.Na stanici ,kada su izašli ,uputio ih policajac ka centru.Stigli su deset minuta pre zatvaranja.Čim su ušli u zgradu Stefan reče Mehmedu

-Ovo je zatvor.

-Video sam.Ćuti evo idu ka nama.Prišla su im dva mlada inspektora, ili već  šta su.Mehmed  je razgovarao sa njima .Stefan ponešto razume nemački, i shvati da će tu noćiti pošto je kraj ranog vremena.Sutra dan su ih svakog po naosob  ispitivali, na maternjem jeziku.Stefan je gledao prevodioca i kada islednik izađe on ga upita:

-Nisi srbin

-Nisam

                                   19

-Odakle si?

-Iz Bosne

-Odakle

-Iz Srebrenice.Stefan ućuta.

-Ne krivim tebe ,što su svi moji pobijeni,nemoraš da ćutišNeću ti odmagati ,ali ti  ne mogu ni pomoći.

-Nisam rekao da me kriviš.

-Ćutiš.Ovaj će se sada vratiti za koji minut ,i pitaće te za ovolike pare.Znaš li šta ćeš reći?

-Istinu.

-Oduzeće ti novac ,i strpati te u ekstradicioni pritvor.

-Nisam ukrao novac.

-Zar nisi?

-Ne.

-On misli da jesi.

-Onda mu reci da nisam ,i daj mu  broj telefona moje prijateljice iz Udina.Stefan uze  olovku i papir sa stola ,  napisa ime i oba broja telefona.Pruži prevodiocu i reče:

-Nisam lopov.

-Vidim,ali ovaj  za sve nas odozdo misli, da smo lopovi.

-Radiš za njega.

-Peru greh,te nam daju sve najbolje uslove i za posao, i za život.Evo ga.Islednik je ušao namrgođen.Odmah je pitao za pare.Prevodilac mu ispriča šta sam rekao ,i dade mu onaj papir.On opet ode.

-Ode ,zvaće je

-Neka zove,bar ću biti miran što se toga tiče.

-Ljut je ,a biće i ljući ako je ovo istina.

-Istina je.Što bi bio ljut?

-Četiri hiljade manje  njima u kasu

-Četiri hiljade i dvesta

-Toliko.Islednik je ušao zaista ljut.Obratio se  prevodiocu.Dao mu onaj papir i izašao ponovo.

-Mariću,ovo je gotovo.

-Šta?

-Uvređen je  što nisi ukrao novac

-Baš me briga

-Sada ćeš poći samnom, da te odvedem  da se istuširaš,imaš li šta da presvučeš.

-Nemam

-Ovde ima nekakvih stvari ,nisu nove, ali su čiste i dezinfikovane,pa kada odeš  na raspoređeno mesto ti kupi sebi šta hoćeš,dogovoreno.?

-Jeste.A zar opet idem negde.Ovo je zatvor ,a ti nisi kriminalac ,i ideš u prihvatni centar.

-Meni je rečeno da je ovo taj centar

-Kako bi inače došao da ti nije tako rečeno.

-U pravu si.Lažu čim zinu.

-Ćuti,i pođi zamnom.

                                                      20

-Nemam cigareta.

-Doneću ti.Sve te formalnosti su obavljene .Prevodilac je došao po Stefana, dao mu  boks cigareta.Stefan mu pruži novac,ovaj  ne uze rekavši:

-Pošten si čovek ,i stvarno si u nevolji.Ovde u holu, sačekaj sa ostalima doći će autobus po vas.Stefan pogleda po holu.Sami arapi i afrikanci .Nije video Mehmeda.

-Onaj  što je došao samnom…

-Ne pominji ga.

-Došli smo zajedno.

-Traži ga Interpol , zbog droge ,i budi srećan da te ne uvuče u priču.Pošten si.Budi srećan zbog toga.Za nepun sat  je došao autobus .Stefan je ušao sa ostalima .Vozili su ih u pravcu Amsterdama.Prošli su već u sumrak kroz Amsterdam.Nakon tog skretanja za Amsterdam , pola sata posle  zaustavljen je autobus.Vrata se otvoriše, a u autobus uđe lepa ,visoka i zgodna policajka i sa osmehom na licu ih pozva da iziđu.Ušli su u neku zgradu ,i tu su ih prozivali.Davali im  pakete sa hranom, i upućivali ih u sobe.Stefan se čudio što je u sobi sam,a bio je tu još jedan krevet.Čuo je da zaključavaju vrata.Njegova nisu zaključali.Stefan je legao .Zaspao je samo par minuta kasnije.Ujutro su ih opet nešto ispitivali.Prevodilac je i ovde bio iz Bosne,iz Požarnice.Sa Stefanom je razgovarao, i službeno , neslužbeno.Počeli se družiti.

-Izete,trebao bih da telefoniram

-To nije moguće još dve nedelje.

-Zašto?

-Proceduralni razlozi.Koga hoćeš da zoveš?

-Prijateljicu.

-Onu iz Udina.Stefan ga s čuđenjem pogleda

-Kako znaš?

-Zvala je ona .Voli te.

-Ne mrzi me.

-Voli te , i čudi me da nisi ostao kod nje.

-Imam ženu, i dete u Srbiji.

-Znam,rekao si.Za dve nedelje ćeš biti pozvan na razgovor u policiju ,i zvanično podneti zahtev za azil ,a onda  ćeš dobiti i dozvolu da se krećeš po Holandiji.Sve  se desilo baš onako kako je Izet  rekao Stefanu.Pri tom davanju izjave, u onom istom centru odakle su ga upitili u ovaj ,Stefan se sreo sa prevodiocem iz Srebrenice.Kada su završili taj deo posla u hol kod Stefana dođe prevodilac.

-Sve su šanse da dobiješ azil, a to traje,no ,dobićeš već u autobusu dozvolu da se možeš kretati po Holandiji.

-To važi od danas?

-Od sutra ujutro.

-Samo da se javim kući.

-A u Udine nećeš zvati.

-Hoću-odgovori Stefan ,a prevodilac se toplo osmehnu.

-Treba,ta ti je žena prijatelj kojeg nesmeš izgubiti.Srećno Mariću.

-Hvala.Prevodilac pruži ruku Stefanu u znak pozdrava i ode.Autobusom se nisu vratili svi koji su išli na razgovor.Stefan  je primetio da ih nema  skoro pola.Pitao se  šta se sa njima desilo,ali kako nije imao od koga dobiti odgovor, prestao je o tome i

                                                         21

da misli.Sada je zadovoljniji nego bilo kada u poslednje vreme.Svu noć je nestrpljivo čekao da svane, te da sa dozvolom koju je dobi u autobusu ,ode iz centra do telefonske govornice i da se čuje sa Natašom, i Miroslavom,sa majkom, i sa Mirom.

Čim je svanulo izašao je u dvorište  centra koje je bilo ograđeno bodljikavom žicom visokom skoro tri metra.Seo je na klupu ispred barake, i zapalio cigaretu.Više mu nije smetala ta bodljikava žica ,i nije se osećao kao u logoru.Nestrpljivo je čekao Izeta.Izet je dolazeći spazio Stefana .i mahnu mu rukom.Prišavši bliže reče Stefanu

-Gde si tako poranio,Mariću?

-Išao bih da  pozovem moje.

-Sačekaj me ići ćemo zajedno.Danas ne radim, samo sam došao da uzmem  tvoj dosije da pročitam ponovo.Stefan ga nije ništa pitao  za dosije.Ostao je  ispred zgrade, i za samo nekoliko minuta pojavio se Izet.

-Idemo li?

-Idemo.Izet ga je dovezao do Amsterdama.

-Zovi ,pa da popijemo piće,može?

-Naravno.Izet se parkirao ,i prešao  preko puta u kafić, a Stefan na kiosku kupi telefonsku karticu, i ode do govornice.Zvao je kući.Pričao je i sa Natašom, i sa majkom, i sa Miroslavom.Onda je pozvao i Miru.Rekao joj je da je dobro ,i da bi voleo da ona sada dođe  u Holandiju da se vide, jer on ne bi da izlazi iz zemlje, da ne pravi problem.Mira mu nije ništa obećala, samo reče da joj je drago, i da će se ponovo čuti.Prećutao je da joj kaže, da prekine sa slanjem novca njegovima.Otišao je u kafić.Seo  za sto sa Izetom, i poručili su kafu i piće

-E .Mariću ,ja častim i ručkom

-Zašto?

-Zato što si  jedini čovek kojeg sam sreo u Holandiji,

-Kako jedini?

-Pošten i iskren.

-Misliš?

-Znam.Živeli

-Živeli-otpozdravi Stefan

-Ti ne moraš da budeš u centru.Možeš  zakupiti sebi sobu u gradu, ili već gde god.

-Zar mogu?

-Naravno,ako hoćeš, pitaću mog stanodavca da ti izda jednu sobu sa čajnom kuhinjicom.?

-Nemam stvari.Izet se nasmeši ,uhvati ga za rame i reče

-Sve je namešteno

-Pitaj.

-Cena je  dvesta evra mesečno sa dažbinama,toliko i ja plaćam.Samo što se plaća godinu dana unapred.

-Imam toliko novca.A posao?

-Ne obećavam ti,ali videću nešto.

-Hvala Izete.Stefan je ustao da pođe

-Gde ćeš?Idemo na ručak, pa kod mog gazde ,ako hoćeš stan.

 

                                                                  22

-Onda idemo.Taj su dan Stefan i Izet  proveli zajedno.Dogovorili se sa gazdom.Stefan platio  kiriju godinu dana  u napred.Sutra se može useliti, samo da ga Izet odjavi iz centra, i prijavi na  adresi gde će stanovati.Kada su sutra dan to završili Stefan se preselio u stan.Sada  je bio srećan.Zvao je Natašu rekavši joj  novosti i reče:

-Sredi pasoš za tebe i  Miroslava,dođite da vas vidim

-Probaću-odgovori Nataša

-Ako negde zapne potraži Marka.

-Dobro.

-Upiši  broj telefona   ovde u stanu ,pa možeš nazvati ponekad ,kada poželiš.

-Znaš da želim.Zvaću .Završili su razgovor i Stefan pozva Miru.I njoj je dao broj telefona, i ispričao joj sve .Stigla i zima.Vetrovi duvaju ,Stefanu se činilo da  će sve sa zemlje podići u vazduh.Nije danima izlazio iz stana ,samo do preko puta u market po namirnice.Izeta  nije video već nekoliko dana.Gledao je  kroz prozor kako duva vetar i prolaznike koji su se sve zanosili od te siline.Zazvonio je telefon.On se javi

-Stefane ti si?

-Ja sam

-Mira je

-Znam

-Je li hladno kod vas.

-Duva nekakav vetar ,da Bog sačuva.A u Italiji?

-Sneg i hladno, ne pitaj.

.Nešto si rezervisana.Imaš problema?

-Ne,kakvih  problema?

-Samo pitam.

-Trebaju mi tvoji podaci.,matični broj i broj lične karte u Srbiji,jer još nemaš holandske papire.

-Zašto?-čudio se Stefan

-Zvali iz  policije ,holandska policija , i tražili da im dam te podatke.Obećala sam da ću čim nađem tvoja dokumenta javiti.Daćeš mi?

-Naravno da hoću,samo neznam šta će im.?

-Rekoše da uporede podatke…ma znaš da  oni stalno nešto proveravaju.

-Dobro.Piši.Stefan joj izdiktirao  podatke i reče-Hoćeš li doći?

-Hoću.Javiću ti kada.Hvala ti osvetlao si mi obraz.Čujemo se

-Čujemo se.Posle  nekoliko dana Mira je ponovo nazvala, i rekla da dolazi sutra ,letom iz Milana, i da je sačeka na aerodrumu.Stefan je bio ushićen.Toliko se radovao tom susretu da svu noć nije mogao da zaspi. Na aerodrum je došao dva sata ranije.Dočekao je .Ljubili su se tu na aerdrumu,ne osvrćući se  na prolaznike, koji su ih netremice posmatrali,neki su i tapšali i zviždali.

-Ovi što se oglašavaju su naše gore list,garant-reče Mira

-Idemo.Dovezli su se taksijem do stana.Stefanovoj sreći nije bilo kraja sve do momenta ,kada posle dva dana ,Mira reče

-Bila sam trudna.Iznenađeno je gledao u nju pitajući

-Više nisi?

                                             23

-Nisam.Dete  je trebalo biti tvoje i moje,jer  ti si  otac.

-Sada nisam tom detetu otac.

-Nisi.Morala sam na kiretažu

-Zašto?

-Imam tumor na materici,za sada je benigno,ali su morali da sklone plod.On je zagrlio,poljubi je u obraz i reče:

-Baš se nije dalo.A hteo sam ti još u Francuskoj reći ,da  nisam siguran da seme nije  palo.
-Osećala sam ,da si nešto hteo reći ,ali si prećutao.Nisam  više ni insistirala.

-Biće dobro-

-Nadam se da hoće.Pošla bih nazad.

-Ako moraš?A Naja?

-Naja dobro,plače…u stvari ,plakale smo danima.Udaće se.

-Za onog ?

-Za njega,čim  pre,koliko  znam već na proleće.Nego  ti nećeš ići u market?

-Hoću.

-Skuvaću nam kafu, dok se ne vatiš

-Idem.Stefan je otišao.Mira  je ostala sama.Iz tašne izvadi svežanj novca ,i zajedno sa kovertom ostavi  ispod Stefanovog jastuka.Malo uspremi ležaj, i skuva kafu.Stefan se već vratio.Stresao se od hladnoće.

-Hladno je

-Kada popijemo kafu ,i doručkujemo, pošla bih.Zvaću Naju da me dočeka.Pozvala je Naju ,i sa njom  se dogovarala.Stefan je samo razumeo Milano.Pili su kafu i Stefan zapali cigaretu.Znatišeljno i čežnjivo je posmatrao Mirjanu.

-Pitaj,šta imaš da pitaš,ludice ?-reče mu Mirjana primetivši te njegove poglede.

-Nećeš  kući?

-Hoću,ali ću sa Najom  biti dva dana u Milanu ,treba da joj sredim  papire.

-Mislio sam…

-Ništa  nemoj da misliš, nego da krenemo.Pozovi taksi.Stefan nije skidao oči sa Mirjane.Bila je drugačija nego kada  su se sreli u Udinama.Nekako,krhkuja.Širila je nekakav lažni optimizam.Nije mogao da  dopre do njenih misli,ali je znao da ga voli…i da je voli.Ispratio je  Mirjanu, i vratio se u Amsterdam.Tri dana nije video Izeta, i sada  je  rešio da ga potraži.Nije ga nalazio na mestima gde obično biva.Prozebao je, i reši da se vrati u stan.Na izlazu iz zgrade srete Izeta.Nasmeši mu se ,ali Izet  beše zabrinut

-Tražio sam te.

-Doći ću gore ,kod tebe za pola sata,moramo razgovarati.-reče Izet.Stefan sa  čuđenjem  zapita:

-Nešto važno?

-Kada dođem.-odgovorio je Izet kratko i odžurio skoro trčeći.Stefan je zabrinuto išao uz stepenice do stana.Ušavši u stan odmah sede  za sto,i zapali cigaretu.Uznemiri se.Predosećao je da se nešto dešava ,ali nije znao i šta.?Onda  opet pomisli, da je sva ta skrušenost zbog toga što je Mirjana bolesna.Mučilo ga da se nije šta desilo kući.Ustao je i pozvao Natašu.Razgovarali su o svemu i svačemu ,ali Stefan je u njenom glasu prepoznao brigu.

                                     24

Nataša,nešto nije u redu ?Ćutala je.-Molim te reci.

-Osuđen si u osustvu-odgovori ona  kroz plač

-Osuđen?-pitao je

-Da,dvadeset godina zatvora.

-Kada?

-Juče sam primila presudu.

-Uložićemo žalbu.Biće u redu.nemoj da brineš-tešio je Stefan.-Neko mi zvoni na vratima,mora da je Izet.?Zvaću te .Na vratima jeste bio Izet.Smrknut.

-Da kuvam kafu?

-Kuvaj.Stefanu  su sada sve lađe potonule.Oneraspoložio se videvši Izeta,i čuvši Natašinu priču.Izet mu se obrati kada se on pojavio sa kafom;

-Mariću,stvari nisu dobre.

-Šta nije dobro?

-Tebe još uvek štite holandske vlasti,…

-Blago meni-sarkastično reče Stefan

-Nemoj me prekidati.Sada  razgovaram sa tobom kao prijatelj, sa svim emocijama koje ne mogu da obuzdam.Moglo bi se desiti ,da uskoro.tako ne razgovaramo.Ministarstvo pravde Srbije  je  nezvanično, tražilo podatke o tebi.Stefan ga  gledao s nevericom,on nastavi-Video sam dopis, u kome stoji da te pravosuđe traži zbog izdržavanja kazne,te se raspituju ,da li  holandske vlasti imaju  bilo kakvu informaciju o tebi.Naravno da nisu  odgovorili,jer  si u statusu azilanta.

-Šta da radim?Nataša mi sada , pre nego što ćeš doći ,reče da su me osudili na dvadeset godina zatvora.

-Za to nisi rekao  u iskazu.

-Nisam  znao.

-Verujem ti.Iskren si,ali ti neće verovati oni.

-Da se sklonim u drugu zemlju?

-Naći ćete.Svi podaci su centralizovani u Briselu.Nemaš kuda već ….

-Da se vratim u Srbiju?

-Za sada,sedi tu gde si.Probaću da ti nađem dobrog advokata.

-Nemam para za advokata.

-Platiću ga ja,zato što si mi drag,i zato što ne lažeš.Moram da idem.Ustao je,potapšao  ga po ramenu.S nevericom vrteo glavom i otišao.Stefan se našao u čudu.Sav mir i spokoj od pre nekoliko sati,zaklao je očaj.Nemolosrdni očaj.Padao je  lagano ,ali sigurno u depresiju.Pokušao je da čita.Nije mu se dalo.misli su ga stalno vodile na Izetove i Natašine reči,zaokupljen brigom o Mirjani.Šetao je  po stanu kao zver u kavezu.Satima je palio cigaretu za cigaretom,ne znajući ni ,šta će ni kako će?Očekivao je  da se pojavi Izet, koji se nije pojavljivao.Nadao se  Mirjaninom pozivu,ali ni ona se ne javlja.Na posletku se odluči da legne.Onako  obučen legao je preko kreveta.Spuštala se noć.Primetio je  da nešto ima  ispod jastuka.Uzeo je u ruku pismo,ali je prstima dodirnuo još nešto.Zavukao je ruku dublje.’’Novac’’-prođe mu kroz glavu.Upalio je svetlo i stajao na sred stana sa onim svežnjom novca i pismom u neverici.’’Ovde  ima bar pedeset hiljada’’.pomislio je.Bilo je baš toliko.Seo je za sto i otvorio pismo.U pismu su bili nekakvi papiri , overeni pečatima Udine.On nije shvatio šta je .ali pročita ime Marić Miroslav.Miroslavovo ime se

                                                  25

nalazilo na svakom od papira.’’Ovo su kopije,ali šta je to?’’-pitao se.Na posletku izvadi još  jedan papir. isto kopija ,na kome je pored italijanskog postojao i prevod na srpski.

-Testament-reče na glas.Ispod Mirjaninog potpisa, bila su još tri potpisa i pečat na kome je pisalo ,Udine.Ustao je i grčevito okretao Mirjanin broj telefona.Čas stabilni ,čas mobilni…niko se nije javljao.Uspaničio je.Mirjana je testamentom ostavila sve

njegovom sinu, a ništa nije  ni pominjala.Strahovao je da  nije šta učinila od sebe,da se ne ubije.Vraćao se unazad proteklih sati,konstatovao je, da ničime nije odavala depresiju, niti se može naslutiti da je suicidna.Pozivao je ponovo,niko se nije javljao.Zvao je do pred zoru ,ali uzalud.Onda je zaspao.Danima je posle  pokušavao da stupi u vezu sa Mirjanom ,ali nije uspevao.Jedno jutro pošavši u market,po navici pogleda u poštansko sanduče.Nije mu stizala nikakva pošta,ali eto on uvek pogleda.Ovog puta je nešto u sandučetu.On otključa ,i vide pismo.Mirjana-pomislio je.Vratio se u stan,otvorio pismo i počeo čitati

Volim te, Stefane,

Ne mogu da umrem, a da ti ne kažem celu istinu.Nisam imala snage da ti narušavam sreću,kada sam bila kod tebe.Prosto,moram da ti kažem.Možda kada budeš čitao ovo ,neću biti živa.Nemoj da se ljutiš što sam ti ostavila novac.Meni ne treba.Naš Miroslav ima toga još.Sve sam ostavila njemu.Zato sam tražila tvoje podatke.Nataša nezna da te volim.Misli ,verovatno,da preko mene svake nedelje šalješ novac.Neka tako i ostane.Nemoj joj ništa govoriti.Đuđa mi je rekla  da se ne vraćaš u Srbiju.Njena drugarica, sudija je saznala da donose presudu u osustvu.U Srbiji te čeka duga robija.Molim te ne vraćaj se.Dođi ovde u Udine.Niko te neće tražiti.Imaš i ti i Nataša pravo ,da do punoletstva našeg Miroslava tu živite,piše u testamentu.Znam da si pošten,te o ovome  nećeš govoriti.Ostavila sam sve našem Miroslavu, jer sam saznala da je mom mužu, saobraćajnu nesreću namestio neki Ilija koji je tebe opljačkao.Moj muž mu je prao novac,i prodavao zlato u Italiji.Kunem ti se, da sam to saznala ,pre mesec dana, kada je osuđeni za saobraćajnu nesreći, pušten  na uslovnu kaznu.Ilija, platio kauciju za njega.Sve  je to sada prošlo.Naš Miroslav nije bez imovine,i neće umirati kao nadničar.Kada dođe vreme možeš mu reći, da sve što sam mu ostavila ,ostavljam mu iz poštovanja prema tebi,a ne, zbog griže savesti ,za zločin moga muža.Čuvaj se.Volim te

                                                                                  Mirjana.

Gledao je u ono pismo i plakao.Nije mogao da veruje.Nije otišao u market ni taj dan ni sutra dan.Nije izlazio iz stana.Nije se ni brijao niti je jeo,niti spavao.U stan je ušao jedno jutro Izet.

-Nisi zaključao?-govorio je  zatvarajući vrata.Stefan je sedeo za stolom ne pomerajući se.Ispred njeg  se nalazio novac i papiri.Izet sede pored njega ,ne skidajući pogled sa stola.

-Šta se dešava?-pitao ga

-Mirjana.

-Šta Mirjana?

-Sakrila sve ovo pod jastuk ,a pisma sam našao u poštanskom sandučetu.

-Došao sam da ti kažem ,pozvaće te  na razgovor u  centar.

-Neka će-odgovorio je Stefan nezainteresovano.

                                           26

-Vratiće te u Srbiju ,sa trajnom zabranom povratka u Holandiju.Stefan je ćutao.

-Nisi iznenađen?

-Jesam, ali ne ,i zainteresovan za rešenje.

-Robijaćeš?

-Hoću.-prvi put je slagao Izeta,ovaj ne primeti tu laž.

-Ne mogu ništa da učinim.Advokat mi reče, da može prolongirati izručenje,ali da ga ne može sprečiti.

-Vraćam se za koji dan-reče Stefan i Izet primeti čudan sjaj u njegovim očima.-Skuvaću nam kafu.Može?-upita Izeta.

-Može..Stefan ustade ,a malo za tim donese kafe i sedajući reče:

-Učinićeš mi uslugu?

-Hoću.

-Obećavaš ,a neznaš šta?

-Obećavam

-Uzmi ovaj novac.

-Ne mogu.

-Obećao si?

-Jesam,i šta s tim?

-Imaš adresu moje Nataše?

-Imam-

-Šalji joj svake nedelje po hiljadu,možeš li.?

-Mogu.To mogu.

-Onda smo se dogovorili.

-Jesmo.Popili su kafu , a Stefan reče

-Izete,pozovi Natašu,imaš broj?

-Imam-potvrio je Izet-

-Reci joj kako se prezivaš, i pošalji uvek broj uplate

-Ti neznaš kako se prezivam?

-Neznam.

-Mujezinović

-Sada znam.Molim te , tako uradi.Kada  je deportacija?

-Neće to trajati par dana.Išao bih prijatelju.

-Idi.Uzmi taj novac.Izet uze novac i ode.Stefan se obukao, i izišao na ulicu.Bilo je hladno.Vetar sa susnežicom je davao osećaj još veće hladnoće.Pošao je  niz ulicu,bez cilja.Plako je.Mirjanu više nije dobio ni na jedan telefonski broj.Nataši je rekao da se vraća.Sada je više neće ni zvati.Zaustavio se ispred jedne radnje sa ribolovačkim priborom.Ušao unutra.Kupio je štap za pecanje ,mamce i konopac.Pošao je ka kanalu.Dugo je stajao i gledao u kanal.Onda uze kanap ,veza za ogradu mosta.Na kraju je napravio omču.Retki prolaznici su ga nezainteresovano posmatrali.Preskoračio je ogradu.Stavio omču na vrat.Nije Stefan jedini  Srbin,ni Musliman ,ni Hrvat, ni balkanac kojega su pogrebnici vratili u matičnu zemlju.

 

Poziv na umetničko veče

Dragi prijatelji,

Sa izuzetnim zadovoljstvom vas pozivamo na umetnicko vece koje ce povodom promocije zbirke duhovne poezije – SJAJ U TAMI – autora BRAJANA DINTERA, biti upriliceno u petak, 20. aprila 2012. godine u Centru lepih umetnosti Guarnerius u Beogradu.

U prilogu je pozivnica.

Bila bi nam cast da budete nasi gosti.

Srdacan pozdrav,

Jelena Papic

GUARNERIUS, Centar lepih umetnosti Jovana Kolundzije

Dzordza Vasingtona 12, Beograd

Tel: +381 11 33 45 237

Tel/Fax: +381 11 33 46 807

Mob: +381 63 43 52 58

www.guarnerius.rs

e-mail: jelena@guarnerius.rs

Haiku festival Odžaci 2012

Haiku festival Odžaci 2012

12. 04. 2012. u 09:35

 

 

 

 

 

Organizacioni odbor Haiku festivala iz Odžaka raspisuje konkurs  za najbolje neobjavljene haiku pesme i ciklus godine.

Radovi se šalju u tri primerka potpisana šifrom, a rešenje šifre dostavlja se u zasebnoj koverti.

Broj radova je ograničen na pet haiku pesama i jedan ciklus.

Autori koji budu slali pod više šifara biće diskvalifikovani.

Konkurs je otvoren od 11. aprila do 20. maja 2012. godine.

Adresa za prijem radova:
Narodna biblioteka „Branko Radičević“
Železnička 30
25250 Odžaci
Tel: 025/5742-425

*ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА У МЕЂУНАРОДНИМ МЕДИЈИМА*

*ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА*

Postbus 90471,

2509LL

Den Haag, The Netherlands

+31 64 878 09078  (Холандија)

+381 64 403 3612  (Србија)

E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com

Web site: www.srebrenica-project.com

*ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА У МЕЂУНАРОДНИМ МЕДИЈИМА*

„Историјски пројекат Сребреница“ недавно је одржао две запажене
манифестације у вези са догађајима у Сребреници и око ње за време сукоба у
Босни и Херцеговини између 1992. и 1995.

У Руском дому у Београду, 5. априла 2012 одржан је округли сто и
расправа чија је полазна тачка био превод и објављивање на српском језику,
у издању Пројекта, студије америчког професора Едварда Хермана, „Масакр у
Сребреници: докази, контекст, политика“. Учесници на округлом столу били су
проф. Мило Ломпар, Александар Павић, Никола Живковић, др Љубиша Симић,
Миодраг Стојановић, други адвокат у тиму одбране Ратка Младића, и  Мануел
Оксенрајтер, аналитичар из Немачке и уредник високотиражног политичког
часописа *Zuerst*! Поред расправе, која је била подељена у две сесије, у
сали је по први пут у биоскопској дворани у Србији био приказан норвешки
документарни филм „Сребреница: издани град“, а у фоајеу одржана је изложба
фотографија посвећена страдању српских села око Сребренице током напада из
заштићене енклаве за време трогодишњег рата.

Текст у часопису *Zuerst*! налази се у прилогу.

Представници Пројекта затим су кренули у Румунију где су 7.
априла у Темишвару одржали добро посећену конференцију за румунске медије у
вези са Сребреницом. Неки од извештаја са те конференције налазе се на
линковима који следе:

http://oradetimis.oradestiri.ro/adevarul-istoric-despre-srebrenica-revelat-
la-timi%C8%99oara-afla-cum-si-de-catre-cine/actualitate/2012/04/07/

http://www.adevarul.ro/locale/timisoara/Masacrul-Srebrenica-naste-controverse-ani_0_680332417.html#<http://www.adevarul.ro/locale/timisoara/Masacrul-Srebrenica-naste-controverse-ani_0_680332417.html>

Договорено је да ће се у Румунији (а ускоро затим и у Мађарској и
Шпанији) у блиској будућности одржати округли столови и предавања на тему
Сребренице, као и изложбе о страдању околних српских насеља.

Најзад, Пројекат је добио и негативан публицитет са места и од
међународних и локалних фактора чије речи недвосмислено  потврђују
ефикасност његове делатности и служе као доказ да разобличавањем политички
исконструисаних лажи о Сребреници Пројекат погађа право у циљ. Са поносом
репоручујемо текст са сајта „Радио Слободна Европа“ од 19. априла 2011. где
се појављују и цитирају *all the usual suspects*, чији коментари
представљају ненамерну али елоквентну похвалу рада „Историјског пројекта
Сребреница“:

KNJIŽEVNI KLUB “MIROSLAV MIKA ANTIĆ” IZ INĐIJE RASPISUJE. 23. MEĐUNARODNI PESNIČKI KONKURS “GARAVI SOKAK”, INĐIJA 2012.

KNJIŽEVNI KLUB “MIROSLAV MIKA ANTIĆ” IZ INĐIJE

RASPISUJE.

23. MEĐUNARODNI PESNIČKI KONKURSGARAVI SOKAK”, INĐIJA 2012.

USLOVI KONKURSA:

– Poslati tri pesme u tri primerka, dužine od 12 do 24 reda, teme slobodne. — Pesme potpisati imenom i prezimenom, navesti tačnu adresu stanovanja, brojeve telefona i elektronsku adresu ukoliko je imate.
– Pesme mogu biti na srpskom, hrvatskom i bosanskom jeziku, a u koliko stvarate na drugim jezicima, uz orginal poslati prevod na jedan od navedenih jezika.
– Obavezna kraća biografija autora.
– Konkurs traje od 20. februara do 30. maja 2012. godine, a pesme slati na adresu:

Zlatomir Borovnica (za konkurs)
ulica Kneza Lazara 14/25 22320 Inđija, Srbija;

ili elektronskom poštom na jednu od adresa:

konkurs@zlatomirborovnica.com

kontakt@zlatomirborovnica.com

sremac56@open.telekom.rs

– Ukoliko šaljete elektronskim putem, dovoljno je slati u jednom primerku, umnožavamo sami (Обавезно у wordu 97- 2003. ŠIFRA NIJE POTREBNA).

– Telefoni – fiksni: +381/22-551-347 — mobilni: +381/63-1055-199

– Pravo učešća imaju svi autori stariji od 14 godina. Manifestacija će se održati polovinom septembra 2012. godine, kada će biti i promovisan zbornik koji će se štampati od prispelih i odabranih radova. Na manifestaciju ćemo pozvati  do 70 autora zastupljenih u zborniku. Tačan datum i vreme održavanja manifestacije ćemo Vam blagovremeno javiti. —- Radovi poslati na konkurs se ne vraćaju, a za objavljene radove se ne plaća honorar.

20.02.2012. godine

Sa poštovanjem,
Zlatomir Borovnica, predsedniк

Планирани слом светске привреде/глобализација долара без покрића/Пут у трећи светски рат

Планирани слом светске привреде/глобализација долара без покрића/Пут у трећи светски рат

Да је слом светске привреде планиран од стране моћника овог света звучи на први поглед апсурдно и не могуће али само на први…
Одвајање долара од подлоге злата водило је квази до произвољног штампања долара без вредности односно покрића. У међувремену је постало јасно и просечном стручњаку за економију и вредности односно монете да долар није вредан ни папира на којем се штампа. Па ипак се поставља питање, како онда може да функционише као светска монета односно вредност? Одговор је једноставан колико и изненађујући. Вреднос долара без вредности се налази у покрићу најмодерније и најбруталније армије света која је спремна да брани широм света сваки папирчић на којем пише долар као да се ради о истинској вредности. Ко није спреман своје сировине да да за тај без реалне вредности покривени папирић на којем пише долар тај се проглашава диктатором, терористом итд који угрожава Америку и мора бити елиминисан. То се десило, измедју осталих, Ираку са последицом од милион мртвих, или примера ради, са Кадафијем који је хтео увести нову врсту васлуте односно новца на бази злата. Са ираном је слична ствар јер је Иран донео закон већ прије неколико година да не продаје своје сировине, нафту и друга природна богатства за доларе. Ако би то био пример и другим замљама света онда би долар стварно остао оно што и јесте монета без реалне вредности. Зато је долару покриће војска и војна машинерија САД како се не би нико усудио да не прихвати долар као интернационалну вредност односно валуту јер он то и јесте у неку руку све док иза њега стоји најмоћнија и најмодернија армија света која у име глобализма интервенише свугде тамо где се долар без вредности не прихвата. То води чак толико далеко да се и евро милионери ослањају на ту силу и беже са својим еврима у долар. Други фактор који одржава трули фундамент долара без покрића реалне вредности је тај да су банке многих држава света претрпане државним обвезницама купљених од УСА које су на бази истог тог долара без покрића што значи да би обелоданивање те истине довело и до банкрота тих држава. Тако се то зло развијало а захваљујући томе развија и даље. Долар без покрића златном резервом, по укидању закона о покрићу долара златом, штампао се у све већим количинама тако да данас нико на свету не зна колико се стварно наштампало тог новца без покрића. То у суштини значи да су државе извознице својих сировина нагомилавале брда долара без покрића без реалне вредности односно на вредности засноване на бајонетима УСА. Та ситуација ће водити све чешће до све жешћих ратова све док не пукне тај балон гноја што би проузроковало светску кризу са ескалацијом у трећи светски рат који је већ одавно започет од лобииста глобализма. Иран ће бити ускоро на реду јер већ одавно не уважава долар као вредност за коју вреди било шта продати! Водећи људи владара из сенке попут Роквелера су већ више пута нагласили да би светска криза која би водила до подпуног слома светске привреде омогућила да се глобализација спроведе и коначно створи светска влада.
Подређивање демокрације контроли новца могло је доћи до овако опасног развој по светски мир. Глобалисти нису пропустили да ставе светске медије под своју контролу стварајући их овисним од њиховог новца или њихових људи. Тако да то није случај да су вести светских ТВ-програма малте не толико сличне, свуда, на свим странама света да и нема неких значајнијих разлика кад је у питању глобализам, тероризам, економија као и значајнији друштвени догађаји.
Прво одумире здрава привреда па демокрација а потом дође рат који владарима из сенке омогућује тотану деструкцију да би потом оформили светску владу. Тако гледано је ова светска финанцијска и привредна криза планирана без обзире на жртве да би владари из сенке остварили свој циљ и управљали империјом света као што то већ сада управљају империјом медија а и многим владарима тобоже независних и неутралних држава. Доказ томе је и немачки канцелар Ангела Меркел која је недавно позвала представнике свих значајнијих медија да им саопшти да не извештавају, тако рећи пуну истину односно да не пишу драматично о финанцијској кризи како не би ту кризу убрзали и довели банке у финанцијски банкрот односно земљу у привредну катастрофу!
Извор:http://www.youtube.com/watch?v=VuO2vQBwDGU&feature=player_embedded

Душан Нонковић-оснивач и уредник Гласа Дијаспоре
https://dijaspora.wordpress.com