Draga braco i sestre,
Za sve hrišćane sveta nastupa velika, sveta ili strasna, odnosno poslednja sedmica pred Uskrs. Crkvenoslovenska reč strast znači stradanje, trpljenje i bol. Nju vernici provode u postu i molitvi, čitajući o propovedima Hrista, njegovim čudima, voljnom stradanju, smrti na krstu i polaganju u grob.
Prva tri dana u pravoslavnim hramovima se može služiti liturgija pređeosvećenih darova. Za to vreme se pročitaju sva četiri jevanđelja.
Na Veliki četvrtak se služi liturgija sv. Vasilija Velikog, koja sa spaja sa večernjem. Podseća se u čitanjima na Tajnu večeru, molitvu Hristovu u Getsimaniji i izdajstvo Judino. Posle liturgije „vezuju“ se zvona, koja će po prvi put zazvoniti tek za sahranu Hristovu. U međuvremenu se klepa. Uveče se služi bdenije sa čitanjem dvanaest jevanđelja Hristovog stradanja.
Na Veliki petak nema liturgije, vernici prisustvuju „Carskim časovima“, a popodne je večernje, u vreme smrti Hristove. Dok se peva „Blagoobrazni Josif…“ sveštenstvo iznosi plaštanicu iz oltara u hram, na ranije pripravljen „Hristov grob“, koja tu ostaje radi celivanja, sve do vaskrsenja. U večernjim časovima se u crkvama na povečerju peva dirljivi „Plač Presvete Bogorodice“.
Na jutrenju Velike Subote, koje se obavlja u nekim hramovima na Veliki Petak kasno uveče, negde sutradan rano ujutru, obavlja se sahrana Hristova. Od tada se smatra da Hristos prebiva u grobu do vaskrsenja. Na veliku subotu ( po tipiku, u popodnevnim časovima ) se služi liturgija sv. Vasilija Velikog, sa čitanjem 15 odeljaka iz Starog Zaveta, u kojima se vidi sve šta je kroz istoriju prethodilo Hristovoj smrti i vaskrsenju. Dok se to čita, sveštenici se presvlače u svetle odežde, jevanđelje o javljanju anđela sa radosnom vešću, čita se u osvetljenoj crkvi. Narod ostaje u hramovima, uz pojanje prigodnih duhovnih pesama, očekujući poput apostola, nedeljno jutro, zapravo početak vaskršnjeg jutrenja.
Uskršnja liturgija je veoma svečana, svešteničke odežde su svetle. Služba u mnogim mestima počinje pre zore, a završi se kad se razdani. Tada se kuca obojenim jajima što je običaj od prvih vekova hrišćanstva. U velikim gradskim hramovima na ovaj praznik biva dve liturgije, ako je prva služena veoma rano. U celom svetu se ovoga dana veseli, pevaju pesme sa odgovarajućim prazničnim sadržajem.
Od Uskrsa do sledeće nedelje, posvećene apostolu Tomi, je Svetla nedelja, tokom koje se ne posti nijednog dana. Cela sedmica se od davnina slavila kao jedan praznik.
Srecni i Bogom blagosloveni nastupajuci praznici !
Vas
o. Milan Pejic
Bogosluzenja u Hramu Svetog Save u Hanoveru, Mengendamm 16 c, 30177 Hannover
Sreda – 11. aprila – Liturgija ranije osvecenih darova u 9 c. u nastavku svestanje maslaCetvrtak – 12. aprila – Liturgija u 9 casova
Bdenije sa citanjem 12 stradalnih Jevandjelja u 18 casova
Bdenije sa citanjem 12 stradalnih Jevandjelja u 18 casova
Petak – 13. aprila – VELIKI PETAK – Carski casovi u 9 casova
Vecernje u 18 casova, zatim celivanje svete Plastanice
Subota – 14. aprila – Liturgija u 9 casova
Vaskrsnje jutrenje sa litijom oko hrama u 22 casova.
Nedelja – 15. aprila – VASKRS – Liturgija u 9 casova
Ponedeljak – 16. aprila – Vaskrsnji ponedeljak – Liturgija u 9 casova
Nedelja – 22. aprila – Tomina nedelja – Liturgija u 10 casova
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »
