Председнички кандидат Двери-ЗА живот Србије-ЗЛОУПОТРЕБА ОСТАВКЕ-Владан Глишић

Адреса: Вишеградска 6-1/11, 11000 Београд; Tел/факс: 0113660219;

Eлектронска пошта: pressluzba@dverisrpske.com; Web: www.dverisrpske.com

 

Председнички кандидат Двери-ЗА живот Србије: Владан Глишић

Двери-ЗА живот Србије, одржале су данас, 6. априла, конференцију за новинаре поводом превременог расписивања председничких избора и истовремено истакле свог председничког кандидата на овим изборима. Биће то Владан Глишић из риководства Двери.

На конференцији су, поред Глишића,  говорили академик Коста Чавошки и Бошко Обрадовић из руководства Двери.

Бошко Обрадовић је оценио да се потез Бориса Тадића  не може означити као „скраћење мандата“, јер је тај термин непознат нашем уставном систему, већ да је реч о подношењу оставке. Обрадовић је скренуо пажњу јавности да је због оваквог понашања режима време за кандидатуру свега седам , што по његовом мишљењу има за циљ додатно онемогућавање појављивања других опонентних кандидата Борису Тадићу.

О томе како је институт „оставке“ злоупотребљен говорио је академик Коста Чавошки, нагласивши да по Уставу Републике Србије, председник може да поднесе оставку само у два случаја:

  • Из разлога неспособности обављања ове фукције због угроженог физичког и менталног здравља, и
  • Из разлога осећаја одговорности за почињене грешке током вршења власти.

Борис Тадић није поднео оставку ни из једног од ова два разлога, већ да би себи удесио најповољнији тренутак за сопствену кандидатуру, објаснио је академик Чаовошки.

Владан Глишић, кандидат Двери на председничким изборима, истакао је да ће његова улога као кандидата бити да пре свега помогне кампању за парламентарне изборе Двери и да делегитимизује председничке изборе.

Адреса: Вишеградска 6-1/11, 11000 Београд; Tел/факс: 0113660219;

Eлектронска пошта: pressluzba@dverisrpske.com; Web: www.dverisrpske.com

 

Саопштење Двери за живот Србије

 

ЗЛОУПОТРЕБА ОСТАВКЕ

Наводно скраћивање мандата председника Република под видом оставке зарад одржавања превремених председничких избора представља тешку злоупотребу института оставке и далекосежно нарушавање уставног поретка. Правно и политички исправна оставка може се поднети само из два разлога:

1)      Због озбиљно нарушеног физичког или менталног здравља и тиме проузроковане неспособности за обављање председничке или неке друге јавне дужности и

2)      Због осећања кривице за почињене грешке и промашаје у политици која се води и властите одговорности пред бирачима од којих је добијено поверење за обављање неке јавне дужности.

Да је предсеник Борис Тадић поднео оставку из првог разлога, то би било примљено са великим разумевањем, будући да су и лаици, а не само лекари, запазили да му је здравље озбиљно нарушено. Да је поднео оставку због осећања кривице и одговорности због очигледних неуспеха у политици коју је водио, то би у јавности било примљено као високо моралан чин и другима пример за углед. Он је, међутим, поднео оставку у последњи могући час да би самом себи као кандидату наместио најповољнији тренутнак за учешће на председничким изборима. А таква сврха оставке је очигледно противуставна, што се лако може показати.

Важећи систем власти, утврђен Уставом од 8. новембра 2006. године, није парламентаризам него мешовити систем власти, који се још од Де Гола и француског Устава из 1958. године назива и полупредседничким системом. У таквом систему намерно је утврђена различита дужина парламентарног и председничког мандата, да би се у дужем периоду времена избегао тзв. interregnum – стање у којем је кључним државним органима (парламенту и председнику републике) истекао мандат, а нови још нису изабрани. Из тог разлога важећим Уставом је у нас утврђено да мандат председника Републике траје 5 година, а народних посланика 4 године, тако да се тек сваких 20 година може догодити да се у исти мах одржавају и парламентарни и председнички избори. А како се због пада или оставке Владе парламентарни избори могу и раније одржати, мало је вероватно да би до ове коинциденције парламентарних и председничких избора могло доћи и двадесете године по ступању на снагу важећег Устава.

Уз то се у полупредседничким и парламентарним системима традиционално примењују битно различита мерила за подношење оставке председника републике и владе, која доводи до превремених избора. У начелу, председник републике никада не може подносити оставку да би себи удесио најпогодније време за свој излазак на председникче изборе и добијање још једног председничког мандата, и то се, колико је то нама познато, никада није догодило ни у једном добро уређеном полупредседничком систему. За владу, међутим, важе правила која су примерена парламентаризму,  па стога она у свако доба може поднети оставку и тиме изазвати превремене парламентарне изборе ако процени да тиме има веће изгледе да победи. Тако је Маргарет Тачер после победе над Аргентином у рату за Фокландска острва одмах расписала превремене парламентарне изборе и надмоћно победила. Стога би се у нас парламентарни избори могли расписати и раније, иако то није учињено, док се оставка председника Тадића није смела злоупотребити да би се истовремено са парламентарним одржали и превремени председнички избори и да би се он на њима надметао за трећи председнички мандат.

Коначно, Тадићева намера да на превременим председничким изборима добије и трећи председнички мандат  у очигледној je супротности са важећим Уставом, чијим је чланом 116 ставом 3 изричито утврђено да „нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике“. Једва да треба рећи да је Тадић већ два пута биран за председника Републике, те да стога не може за тај државни положај бити биран и трећи пут. Приликом доношења Устава од 8. новембра 2006. године он је то добро знао, па се стога побринуо да само у свом случају обеснажи ову уставну забрану. То је учињено Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије, који је донет 10. новембра 2006. године, два дана после доношења важећег Устава. Чланом 18 овог Уставног закона, који има карактер интерпретативне одредбе, речено је да ће се „избор председника Републике из члана 3 став 2 овог закона  (до 31. децембра 2007. године) сматрати првим избором у смислу члана 116 став 3 Устава“. Био је то прави lex individualis јер се искључиво тицао Бориса Тадића, који је имао већ један председнички мандат пре доношења Устава 2006. године.

Овај lex individualis – члан 18 Уставног закона за спровођење Устава Републике Србије – јесте противуставан, пошто се члан 116 став 3 овог Устава, који забрањује трећи председнички мандат, могао укинути или изменити само на начин који је овим Уставом предвиђен за промену Устава (члан 203). Наиме, да би се променио члан 116 став 3, којим се уређује власт, сходно члану 203 ставу 7 и 8 Устава, била је потребна не само одлука двотрећинске већине од укупног броја посланика, него и потврда већине бирача који су изашли на републички референдум. Приликом доношења поменутог Уставног закона никаквог референдума није било, што значи да је он акт ниже правне снаге од Устава, те да се њиме није могла суспендовати и променити ни једна одредба важећег Устава.

Текст саставио КОСТА ЧАВОШКИ

5. април 2012. године

Адреса: Вишеградска 6-1/11, 11000 Београд; Tел/факс: 0113660219;

Eлектронска пошта: pressluzba@dverisrpske.com; Web: www.dverisrpske.com

 

Владан Глишић

Рођен je у Приштини 26. августа 1970. године. Најстарији од четворо деце Негослава и Зорке.

Основну школу и гимназију завршио je у Аранђеловцу, а Правни факултет и правосудни испит у Београду.

Професионална каријера:

Ø      У Општинском суду у Аранђеловцу

Ø       У Ортопедском предузећу Рудо у Београду – директор правне службе

Ø      Правни саветник у Центру за велике пореске обвезнике при Министарству финансија Србије

Ø      Заменик јавног правобраниоца Градске општине Раковица.

У политички живот Србије укључио се са седамнаест година, када постаје један од последњих политичких затвореника и осуђеника у СФРЈ: 1987. године Државна безбедност га хапси и затвара у Окружни затвор у Петровцу код Крагујевца због оснивања и деловања тајне омладинске антикомунистичке организације српских националиста.
Учествовао у студентским протестима 1992. и 1996. године.
Сарадник је Српског сабора Двери од 2001. године, а активно укључен у рад организације од 2003. године. Члан руководства Двери – ЗА живот Србије.
Ожењен.

Werbeanzeigen

O svemu pomalo sa 05 04 2012

http://www.youtube.com/watch?v=vVcHSWcEKx0&feature=player_embedded#!

Регион Сарајево – 20 година од почетка рата-Плус, коментар ДН оснивача и уредника Гласа Дијаспоре

U predvečerje svakog rata treba svaki pojedinac da se upita u čijem je interesu i ko ima od njega koristi pa će doći i do saznanja ko je kriv a ko je žrtva! Meni pada na pamet samo jedan krivac koji je sve to pripremao iz geopolitičkih interesa sa ciljem obnavljanja neokolonijalizma, podčinjavanjem naroda metodom, zavadi pa vladaj koristeći se probisvetima i maloumnicima sejući mržnju medju etnijama-davajući vlast koje kakvim robijašima i idiotima svake vrste da bi zavadili pa im vladali a da im se ne pruža otpor zbog krvlju uprljanih ruku ! Poslušni, ucenjivi vladari zbog krvavih ruku-Dok se to ne shvati ne će biti mira na Balkanu-kjem je prodano oružje šeste armije sveta kojeg je zapadna nemačka u miraz dobila posle pada Berlinskog zida! Ako je nešto jasno onda je to da su narodi jugoslavije bili žrtve a da su na tim žrtvama profitirali imperijalisti stavljajući pod svoju komandu kako geostratešku poziciju tako i privredu bivše Jugoslavije. Vi narode bivših republika Jugoslavije morate znati; sve dok sebe medjusebno optužujete umesto da na prvom mestu optužite izvornog i glavnog krivca, onoga koji je zametnuo kavgu uračunavajući i krvoproliće i zločin najogavnije vste izvesnih uticajnih klika radi ličnog profita, sve dotle dok se to ne shvati, umesto mira, taćiće, svremena na vreme, krv potocima Balkanom!

DN

Регион

Сарајево – 20 година од почетка рата

САРАЈЕВО – У Сарајеву је јутрос почела манифестација „Сарајевска црвена линија”, којом се обележава 20. годишњица од почетка опсаде града.

У центру Сарајева је постављена 11.541 црвена столица у знак сећања на број убијених Сарајлија, уметничка инсталација која је доступна грађанима до 22 сата вечерас.

Редитељ програма Харис Пашовић је саопштио да, они који то буду желели, моћи ће положити цвеће поред столица. У 15 сати ће хор деце певати песму „Дајте шансу миру” и пролазити између празних столица.

Пашовић је рекао да је идеја за програм манифестације потекла од његове жеље да направи концерт за убијене људе у Сарајеву.

Програм испред Вечне ватре у центру града ће почети у 14 сати концертом на којем ће бити изведен велики постмодернистички ораториј, креиран спајањем обрада 14 композиција. Такође, наступиће и хор ученика сарајевских основних и средњих школа.

Данас су у посету Сарајеву дошле многе јавне и политичке личности из БиХ, стране делегације, али и медијске куће из свих делова свијета.

У склопу манифестације „Сарајевска црвена линија”, у излозима радњи у центру града, дуж Титове улице данас је постављена изложба плаката различитих културних догађаја одржаних током опсаде Сарајева.

Сарајевска опсада је трајала 1.425 дана. Званично је окончана у фебруару 1996. године.

За то време је убијено 11.541 грађана Сарајева, међу којима 1.601 дијете. Преко 50 хиљада особа је рањено.

—————————————–

Књига „Злочини над децом Сарајева у опсади” у Београду

БЕОГРАД – Две деценије од почетка рата у Босни и Херцеговини, у Београду је данас представљена књига о злочинима над децом током рата у Сарајеву, где је – како су навели аутори – од 1992. до 1995. убијено 1.601 дете.

У књизи „Злочини над децом Сарајева у опсади” Смаила Чекића, Мухамеда Шестановића, Мерисе Каровић и Зилхе Масталић – Кошуте, налази се попис 524 малишана који су страдали, са фотографијама и кратким описом.

„Реч је о научној студији о једном од највећих злочина у Сарајеву крајем 20. века”, казала је историчарка Латинка Перовић, додајући да је у Сарајеву извршено 115 масовних убистава, а да је међу 10.615 убијених било 1.601 дете.

По њеним речима, свака реч књиге дотиче и емоције и разум и захтева став, јер документује злочине, због чега – истакла је – „историјска лаж више не може бити цементирана као историјска истина”.

Стана Ћишић, мајка девојчице која је страдала у Сарајеву, испричала је да је њена кћерка, која је рођена у Београду, имала годину дана када је снајпером, по повратку из шетње, рањена на прагу куће, а лекари нису успели да јој спасу живот.

„Можете ли замислити човека који држи снајпер, гледа мајку и дете и пуца. Волела бих да га видим, поразговарам са њим и питам зашто није убио мене”, навела је Ћишћ и поручила Београду да „поверује у оно што се дешавало у Сарајеву, Босни, Сребреници…„

—————————————————-

Иницијатива младих обележила годишњицу опсаде Сарајева

БЕОГРАД– Иницијатива младих за људска права обележила је данас, у центру Београда, 20. годишњицу од почетка опсаде Сарајева, а тим поводом грађанима су дељене разгледнице са изјавама Сарајлија, које осликавају како су живели током три године опсаде града.

Изјаве Сарајлија преузете су из публикације „Водич за преживљавање-Сарајево 1992-1996”. Грађани Сарајева су у време опсаде наводили да су изгубили веру у човечност и савест сваког човека, а речи које више не користе су слобода и срећа, као и братсво и јединство.

Како наводе представници Инцијативе младих за људска права, циљ данашње акције је да Београђанима прикажу праву истину о рату и чињеницама од којих поједини окрећу главу.

Представница Иницијативе Маја Мићић казала је новинарима да су реакције Београдајана подељене, да некима помињање Сарајева буди носталгију, док неки сматрају да је реч о „теорији завере против Срба”.

„То показује колико ми, заправо, не знамо 20 година после и колико нисмо били свесни шта се дешавало. Иако је Београд пет сати далеко од Сарајева, људи нису ни били свесни да тамо људи живе без струје и воде и да их гранатирају”, казала је Мићић агенцији Бета.

Она је рекла да и две деценије након ратних дешавања поједини сматрају да помињање улоге Србије представља удар на српски народ и српску државу.

Агенције
објављено: 06.04.2012.
  • facebook
  • twitter
  • stampanje

Последњи коментари

Halil D | 06/04/2012 18:32

zamislite oko 3000 granata da pada na grad?
izracunajte koliko je to granata po minuti?
i shvatite, za ime svijeta, mi muslimani u sarajeu nismo pucali sami na sebe.to je van svake pameti.

…а тамо | 06/04/2012 19:04

Па не може се етнички очистити Сарајево од Срба , а да нико не страда . Нико неће да оде од своје куће ако га замолите . Тада неко направи хаос , да људи побегну главом без обзира .. А онда 11 000 луди страда и то буде колатерална штета пројекта муслиманско Сарајево.
Мафијаш са надимком Ћело који је пуцао на српског свата на Баш Чаршији никада није одговарао .Они што побише војнике у Доброваљачкој улици , и они нису одговарали за своја злодела . Све се то дешавало пре опсаде … Питам се које хтео рат ?

Dušan Nonković | 06/04/2012 19:23

U predvečerje svakog rata treba svaki pojedinac da se upita u čijem je interesu i ko ima od njega koristi pa će doći i do saznanja ko je kriv a ko je žrtva! Meni pada na pamet samo jedan krivac koji je sve to pripremao iz geopolitičkih interesa sa ciljem obnavljanja neokolonijalizma, podčinjavanjem naroda metodom, zavadi pa vladaj koristeći se probisvetima i maloumnicima sejući mržnju medju etnijama-davajući vlast koje kakvim robijašima i idiotima svake vrste da bi zavadili pa im vladali a da im se ne pruža otpor zbog krvlju uprljanih ruku ! Poslušni, ucenjivi vladari zbog krvavih ruku-Dok se to ne shvati ne će biti mira na Balkanu-kjem je prodano oružje šeste armije sveta kojeg je zapadna nemačka u miraz dobila posle pada Berlinskog zida! Ako je nešto jasno onda je to da su narodi jugoslavije bili žrtve a da su na tim žrtvama profitirali imperijalisti stavljajući pod svoju komandu kako geostratešku poziciju tako i privredu bivše Jugoslavije.

Радио Атлантис: Ратни ветерани и обарање Ф-117А

http://www.dverisrpske.com/sr-CS/multimedija/radio/atlantis/radio-atlantis-br-40.php