Кривична пријава, подигнута против Борка, за шпијунажу и угрожавање територијалне целине – проширује се и на ТАДИЋА!?

Кривична пријава, подигнута против Борка, за шпијунажу и угрожавање територијалне целине – проширује се и на ТАДИЋА!?

i
3 Votes

Quantcast

Кривична пријава за шпијунажу и угрожавање територијалне целине

Милош Обрадовић
07. март 2012 10:07
Балканмагазин

Скупштина заједнице општина АП Косова и Метохије поднела је пријаву против Борислава Стефановића, саветника Министра спољних послова, за кривично дело шпијунаже и кривично дело угрожавање територијалне целине

Група адвоката је у име Скупштине заједнице општина АП Косова поднела Вишем јавном тужилаштву у Београду 2. децембра кривичну пријаву против Борислава Стефановића саветника Министра спољних послова и политичког директора Министарства спољних послова Владе Републике Србије за кривично дело шпијунаже и кривично дело угрожавање територијалне целине.

Према тврдњама Горана Петронијевића, једног од адвоката који је поднео пријаву, не може се доћи ни до каквих информација о том предмету и да ли тужилаштво по њему поступа.

Скупштина заједнице општина АП Косова и Метохије поднела је пријаву против Стефановића због сумње да је “у стању урачунљивости, свестан свога дела 27. новембра и 5. децембра 2007. године, у Београду, у приватном разговору са НН службеником Америчке амбасаде у Београду одао и пренео детаље акционог плана Владе Републике Србије, у том тренутку тајних службених докумената, као и детаље на Влади договореног начина спровођења Акционог плана, у случају незаконитог самопроглашења Косова и Метохије за самосталну државу од стране привремених албанских власти“.

Друго дело за које сумњају да је Стефановић починио је да је „у току 2011. године у својству „шефа преговарачког тима Владе Републике Србије“ без ваљаног овлашћења и на противуставан начин, повредом члана 8, у вези члана 203, и члана 97 као и преамбуле Устава Републике Србије, постизао „споразуме“ и „договоре“ са политичким представником нелегланих органа самопроглашене државе Косово, у циљу преузимања Уставом загарантованих ингеренција надлежних државних органа Републике Србије и предају истих у надлежност нелегалних и нелегитимних органа самопроглашене државе Косово, а које радње имају за последицу значајно умањење суверенитета државних органа Републике Србије и нелегитимну конвалидацију чина нелегалног проглашења на територији Аутономне покрајине Косова и Метохије, која представља територијални и политички део Републике Србије, као и нелегалну промену граница и отцепљења дела територије Републике Србије“, наводи се у кривичној пријави.

Петронијевић истиче да се спрема и допуна кривичне пријаве против Стефановића због договора о регионалном представљању Косова.

„Разматрамо и проширење пријаве на председника Републике Србије Бориса Тадића, јер је сам рекао да он стоји иза Стефановића, што значи да је он подстрекач на кривично дело“, рекао је Петронијевић.

У кривичној пријави се наводи да је Борислав Стефановић у току 2011. године преузео улогу преговарача испред Републике Србије са представницима самопроглашене државе Косово, и у тим преговорима закључио више уговора којима је низ уставних ингеренција Републике Србије пренето на нелегалне органе самопроглашене државе Косово.

“Споразумом о прихватању царинског печата који ће бити употребљаван као потврда царинске контроле робе на улазу преко административне границе АПКМ, и на прелазима са територије Србије, фактички значи признање државне границе, јер по међународном праву, а и сходно Уставу Републике Србије, не може постојати међународна граница у оквиру територије суверене државе нити се пак, царина, као фискално давање може убирати било где изузев на међудржавним границама. На овај начин, поред повреде Устава, повређено је низ других законских аката као што су Закон о државној граници, Закон о царини Републике Србије…

Споразумом о катастру пријављени је у име државе Србије прихватио да највиши орган (другостепени) одлучивања у евентуалним споровима у питању катастра буде „Врховни суд Косова“, што је очигледно признање дела суверенитета самопроглашене државе Косово, јер ако је АПКМ у саставу Србије онда мора бити и у правосудном систему Србије. Посебан проблем представља имплеметација овог споразума и тражење од министарства и органа задужених катастром да ову врсту овлашћења и евиденције предају нелегалним органима самопроглашене државе Косово. И у овом случају као претходно, поред повреде Устава, прекршене су и одредбе других законских аката као што је Закон о катастру и друго.

Споразумом о матичним књигама такође је повређен Устав и ускраћене ингеренције органа Републике Србије у овој области као и повређени одговарајући законски и подзаконски акти који регулишу ову материју“.

Стручно мишљење за ову пријаву дао је и професор Правног факултета у Београду Коста Чавошки

„Не знам да ли је ико реаговао на ову пријаву. Таква су времена, народ је осетљив на паре, а не на губитак територије. Да сам ја сам поднео кривичну пријаву, нико не би реаговао. Овако, када је поднесе 30 адвоката надам се да ће добити већи публицитет у медијима“, сматра Чавошки и додаје да је пракса у овој држави да тужилац држи неко време пријаву, а онда је баци.

Чавошки је у свом „Стручном мишљењу“* оценио да је Борко Стефановић извршио кривично дело шпијунаже, тако што је 27. новембра и 5. децембра 2007. године, приликом приватних разговора са политичким саветником амбасаде САД у Београду, учинио доступним тој страној држави појединости акционог плана Владе Републике Србије, као одговор на могућно противуставно проглашење Косова и Метохије као самозване државе косметских Арбанаса, који је у том тренутку био највиша државна тајна.

“То је класична шпијунажа која се у доба рата искључиво кажњава смрћу, а у време мира врло строгим затворским казнама. Доказ да је ово кривично дело извршено представља поверљива депеша број 07БЕЛГРАДЕ1632, коју је тадашњи амерички амбасадор у Београду Камерун Мантер упутио Стејт департменту. Ову депешу је иначе објавио Wикилеакс на свом веб сајту и њена аутентичност никад није оспорена”, тврди Чавошки.

Он оцењује да и Бориса Тадића, председника Републике Србије треба оптужити за кривично дело угрожавања територијалне целине државе, предвиђено чланом 307 Кривичног законика Републике Србије, који гласи „Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година“.

У свом “Стручном мишљењу” Чавошки наводи да је “у својству председника Републике Србије Борис Тадић је усмено наложио Бориславу Стефановићу да води званичне преговоре са представницима владе самозване државе косметских Арбанаса, који су већ сада довели до “де фацто” признања ове самозване државе на територији и у оквиру међународно признатих граница Републике Србије. Поред низа противуставних споразума, Борислав Стефановић је усмено са представницима самозване  косметске државе уговорио наплату царине на прелазима административне границе између Космета и остатка Србије и прихватио изглед царинског печата ове самозване државе. Историјски и међународноправно, царина је државни приход који се искључиво наплаћује за прелазак робе преко државне границе.

То значи да је прихватањем царинског печата самозване косметске државе и наплате царине у њену корист, Борис Тадић на овај начин признао да је административна граница између Космета и остатка Србије – међудржавна граница, а да је самозвана косметска држава – права држава која има легитимно право да на својим државним границама наплаћује царину”.

Према Чавошком, друга радња председника Србије која је угрозила територијалну целину државе је званично прихватање да ЕУЛЕКС, као испостава стране организације (ЕУ) обавља правосудну и полицијску надлежност на КиМ као интегралном делу Србије. Као трећу радњу Тадића којом је угрожена територијална целовитост Чавошки наводи “његов поверљив налог Статистичком заводу Републике Србије да на Косову и Метохији уопште не врши попис чак и оних становника (наших сународника у српским енклавама и на северу Косова) који би на то радо пристали, чиме је и јавно ставио до знања да Косово и Метохија нису више интегрални део Републике Србије”.

Осим тога, Чавошки тврди и да је “наговештена и већ делимично изведена радња јесте повлачење и укидање и последњих државних институција на Косову и Метохији, тако што би се суд у Косовској Митровици интегрисао у косметски и ЕУЛЕX-ов правосудни систем и пресуђивао не по Уставу и законима Републике Србије, него по Уставу и законима самозване косметске државе, а избори у четири општине на северу Косова обављали не по Уставу и изборним законима Републике Србије, него по Уставу и законима самозване косметске државе, како је то већ учињено у грачаничкој општини.

Пета Тадићева радња је поверљив налог Министарству унутрашњих послова да на Косову и Метохији не врши замену старих новим регистарским таблицама за моторна возила, како се то увелико чини у остатку Србије, да би наше сународнике на Косову и Метохији присилио да прихвате регистарске таблице самозване косметске државе”, оцењује овај професор.

„Све ове радње представљају биће добро познатог кривичног дела велеиздаје, које инкриминишу кривични закони скоро свих држава света. Но, како тог дела више нема у нашем Кривичном законику, поменуте радње Бориса Тадића треба подвести под кривично дело угрожавања територијалне целине инкриминисано чланом 307 Кривичног законика, пошто нема никакве сумње да је овим радњама Тадић већ променио међународно признате јужне границе Републике Србије, тако да оне више нису на Проклетијама, него на Брњаку и код Мердара, где самозване косметске власти већ наплаћују државну царину”, закључује Чавошки.

__________________________________________________

*Стручно мишљење

 Коста Чавошки

О разлозима за покретање кривичног поступка против Бориса Тадића, председника Републике Србије, и Борислава Стефановића, високог дипломатског службеника, Министарства иностраних послова

(извор: Глава и зид, новембар 25, 2011. http://www.glavaizid.rs/?p=4783)

По мом суду, Бориса Тадића, председника Републике Србије, треба оптужити и осудити за кривично дело угрожавања територијалне целине државе, предвиђено чланом 307 Кривичног законика Републике Србије, који гласи: „Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година.“

У својству председника Републике Србије Борис Тадић је усмено наложио Бориславу Стефановићу, свом дипломатском службенику, да води званичне преговоре са представницима владе самозване државе косметских Арбанаса, који су већ сада довели до де фацто признања ове самозване државе на територији и у оквиру међународно признатих граница Републике Србије.

Поред низа противуставних споразума, Борислав Стефановић је усмено са представницима самозване  косметске државе уговорио наплату царине на прелазима административне границе између Космета и остатка Србије и прихватио изглед царинског печата ове самозване државе. Историјски и међународноправно, царина је државни приход који се искључиво наплаћује за прелазак робе преко државне границе.

То значи да је прихватањем царинског печата самозване косметске државе и наплате царине у њену корист, Борис Тадић на овај начин признао да је административна граница између Космета и остатка Србије – међудржавна граница, а да је самозвана косметска држава – права држава која има легитимно право да на својим државним границама наплаћује царину. Иначе, да је царина нешто што наш Устав и важећи закони допуштају и у границама Републике Србије, царина би се већ увелико наплаћивала на административној међи између Београда и Панчева на прилазу мосту преко Тамиша.

Друга Тадићева радња која представља угрожавање територијалне целине државе јесте његово званично признање и прихватање да ЕУЛЕX, као испостава једне стране организације (Европске уније), врши правосудну и полицијску надлежност на Косову и Метохији као интегралном делу Србије. Чак је његов министар полиције Ивица Дачић склопио писмени уговор са ЕУЛЕX-ом, који са становишта међународног права представља међународни уговор.

Трећа Тадићева радња којом се угрожава територијална целина државе јесте његов поверљив налог Статистичком заводу Републике Србије да на Косову и Метохији уопште не врши попис чак и оних становника (наших сународника у српским енклавама и на северу Косова) који би на то радо пристали, чиме је и јавно ставио до знања да Косово и Метохија нису више интегрални део Републике Србије.

Четврта Тадићева радња која је наговештена и већ делимично изведена јесте повлачење и укидање и последњих државних институција на Косову и Метохији, тако што би се суд у Косовској Митровици интегрисао у косметски и ЕУЛЕX-ов правосудни систем и пресуђивао не по Уставу и законима Републике Србије, него по Уставу и законима самозване косметске државе, а избори у четири општине на северу Косова обављали не по Уставу и изборним законима Републике Србије, него по Уставу и законима самозване косметске државе, како је то већ учињено у грачаничкој општини.

Пета Тадићева радња је поверљив налог Министарству унутрашњих послова да на Косову и Метохији не врши замену старих новим регистарским таблицама за моторна возила, како се то увелико чини у остатку Србије, да би наше сународнике на Косову и Метохији присилио да прихвате регистарске таблице самозване косметске државе.

Све ове радње представљају биће добро познатог кривичног дела велеиздаје, које инкриминишу кривични закони скоро свих држава света. Но, како тог дела више нема у нашем Кривичном законику, поменуте радње Бориса Тадића треба подвести под кривично дело угрожавања територијалне целине инкриминисано чланом 307 Кривичног законика, пошто нема никакве сумње да је овим радњама Тадић већ променио међународно признате јужне границе Републике Србије, тако да оне више нису на Проклетијама, него на Брњаку и код Мердара, где самозване косметске власти већ наплаћују државну царину. То је очигледно и противуставна и противзаконита промена државних граница Републике Србије, пошто се оне, сходно члану 8 ставу 2 Устава Републике Србије, могу променити само по поступку предвиђеном за промену Устава, који није ни покренут, а камоли спроведен.

Посебно упозоравам Тужилаштво да је посреди изузетно тешко кривично дело, те да треба захтевати најстрожу казну. Ово посебно због тога што се Борис Тадић, приликом ступања на дужност председника Републике, сходно члану 114, ставу 3 Устава Републике Србије, заклео да ће „све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и … поштовању и одбрани Устава и закона“. Надам се да ће тужилаштво и надлежни суд разабрати да је Тадић погазио ову своју заклетву, да би историјски и судбински изузетно важан део наше државне територије ставио под власт наших државних и националних непријатеља.

Борислав Стефановић, познат и под псеудонимом Борко, извршио је кривично дело шпијунаже, тако што је 27. новембра и 5. децембра 2007. године, приликом приватних разговора са политичким саветником амбасаде САД у Београду, учинио доступним тој страној држави појединости акционог плана Владе Републике Србије, као одговор на могућно противуставно проглашење Косова и Метохије као самозване државе косметских Арбанаса, који је у том тренутку био највиша државна тајна. То је класична шпијунажа која се у доба рата искључиво кажњава смрћу, а у време мира врло строгим затворским казнама. Доказ да је ово кривично дело извршено представља поверљива депеша број 07БЕЛГРАДЕ1632, коју је тадашњи амерички амбасадор у Београду Цамерун Мунтер упутио Стејт департменту. Ову депешу је иначе објавио Wикилеакс на свом wеб сите-y, и њена аутентичност никад није оспорена.

Поред овог тешког кривичног дела, Борислава Стефановића треба оптужити и осудити због озбиљног кршења Устава, закона и правила на основу којих се воде дипломатски преговори и закључују међународни уговори. По међународном праву, државу могу без писменог пуномоћја представљати у иностранству и у њено име закључивати међународне уговоре само шеф државе и министар иностраних послова, док сви остали државни званичници и дипломатски службеници то могу чинити само на основу писменог овлашћења. Колико је то мени познато, Тадићев Борислав Стефановић, као преговарач у име Републике Србије у Бриселу, није се легитимисао никаквим писменим пуномоћјем, а закључује некакве усмене уговоре који обавезују Републику Србију као државу, и уз то не подлежу потврди и ратификацији Народне Скупштине, сходно члану 99 тачки 4 Устава.

У Београду,
17. новембра 2011. године

Kommentar verfassen

Trage deine Daten unten ein oder klicke ein Icon um dich einzuloggen:

WordPress.com-Logo

Du kommentierst mit Deinem WordPress.com-Konto. Abmelden /  Ändern )

Google Foto

Du kommentierst mit Deinem Google-Konto. Abmelden /  Ändern )

Twitter-Bild

Du kommentierst mit Deinem Twitter-Konto. Abmelden /  Ändern )

Facebook-Foto

Du kommentierst mit Deinem Facebook-Konto. Abmelden /  Ändern )

Verbinde mit %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d Bloggern gefällt das: