Није пресудно ко смо били већ ко смо сада
Није пресудно оно ко смо били у времenima Светог Саве, Цара Душана Ил Лазара већ је пресудно то ко смо сада. Не кажем да није битно ко смо били већ то да је пресудно за живот у којем данас живимо то шта смо и ко смо данас. За живот у којем данас живимо као и за наш опстанак је од пресудног значаја да спознамо оно шта сада јесмо и да на тој истини градимо нашу будућност. Од тога ће зависити дали ће мо преживети и у нама живети сећања на славна времена Савина, Душанова и Лазарева.
А шта смо то данас?
Ми срби на територији Србије а и територијама на којim живимо морамо себи поставити питање зашто је дошло до тога да је од срба малтене половина не срба nastalo а са другим пореклом и више од тога који се не осећају србима и поред тога што је већинска већина народа на тим просторима дубоког српскога корена. Морамо себи поставити то питање, зашто је то тако и зашто је уопште дошло до тога. Како је могло дићи до тога да се бивши срби или они српскога корена, бране и оштрицом ножа како не би били срби да не буду оно што су им били чукундеди и прадеди. То питање морамо себи поставити ако желимо решити тај проблем који нас води у пропаст. Треба да смо свесни да смо ми срби на „најбољем“ путу да постанемо мањински народ у собственој земљи! То питање се не може решити силом јер само оно што се разумом добровољно прихвата може бити дуготрајно на век векова. То питање се мора разумом, без и мало пристрастности, разматрати проучити и смерницама које народ прихвати решавати.
Црква је ту посебно позвана да уради свој део задатка!
Зашто је то тако?
Једним делом је то тако зато што нам је држава саграђена на важном путу Европе и Азије односно због геостратешких интереса разноразних моћника који су ратним походима децимирали српски народ, наметали своју религију и културу. Али то не може бити једини разлог да се ти отуђени срби и у миру бране да не би били срби наиме да остану оно што су туђом религијом и културом преузели или наметнуто било. То је једно питање које се тиче нас свију а посебно наше цркве.
Јер како је то могуће да католичка црква са толиким манама почев од садашњег времена, од педофилије па до инквизиције проглашавајући недужне жене а претежно своје метресе, вештицама спаљујући их на ломачама казнавајући све и свакога ко би тврдео да је земља округла или да се окреће. О скандалима папа да и не говоримо а крвопролића у крсташким ратовима да и не спомињемо. Кроз лаж, превару и насиље мачем и крвљу се ширише, читаве народе изтребише и опет је католичка црква надмоћнија и суперорнија од српске православне цркве. Таквог Божијег грешника попут католичке црве не би смело бити проблем српској православној цркви надвисити уколико има Бога на својој страни! О томе би требали и те како црквени људи и званичници размислити и поставити себи питање, дали су се и где и како су се од Бога и светог писма удаљили. И кад добро размисле и мисли им се из таме у светлу Божије љубави засијају онда морају сваки камен темељац пажљиво окренути и реформу по Божијој вољи зацртати!
Црква је дужна да следи Божијој вољи
И црква је дужна да следи Божијој вољи да служи унапређењу божанственог од Бога зачећем дато да би расуђивањем сазнањае расло закључивањем мисли душом напредовало,телом деловало, развијало и постајало све лепшим и значајнијим Божанственим даром.
Један од феномена Божијом вољом датих је и сам човек заснован на не видљивој души, видљивом телу и дару расуђивања. Та три фактора која сачињавају једну целину међусобног утицаја са циљем собственог одржавања, развоја и напредка сачињавају бит човека. Живот, смрт, срећу бол ил нестрећи не можемо физички дотакнути али је можемо и поред не додирљивости, поред физичког не постојања, и те како осетити да то постоји како ми то томе кажемо у срцу и души. Способност расуђивања из душевних и физичких искустава воде човека ка непрекидним новим сазнањима а стим и развоју целокупног друштва. Тој генијалности Богом датој је дужна и цеква да следи! Ту негде мора да је подбацила јер како онда разумети толике девијације међу светом које воде чак и до ратова а и до развоја нових дисциплина попут псигологије и психиатрије. Брига о души као и душа човека је у надлежности цркве. Не каже са џабе, у здравом телу је здрава душа и обратно, без здраве душе нема здравог тела нити здравог друштва. Тај божији дар сталног напредка, развоја и прилагођавања околностима односно условима нових сазнања мора и црква и црквени људи да испоштују како би им заједница у којој живе била што здравија већа и напреднија.
Још једном да подсетим, један од феномена Божијом вољом дато је човек заснован на не видљивој души, видљивом телу и способности расуђивања, сазнавања у смислу сталног напредовања у сврху непрекидног напредовања растућих сазнања да би се на основи тих сазнања чинили поступци одмерени времену у којем живимо са циљем опстанка и даљег развоја човека.
Као што је Бог не видљив тако је и душа не видљива али је осећамо. И ако је не видимо представља основну чињеницу наше бити, основу без које не би било ни човека. Човек не види ни љубав ни патњу али и једно и друго осећа и једно и друго чини човека човеком.
Да би црква била од света схваћена и у целости прихваћена морају поглавари цркве, свештеници, ићи у корак са развојем човека као Божијег дара који се сваким даном све више, брже и даље развија захваљујући Богом датог феномена зачећа. То не значи да се треба одрицати својег порекла, корена, развоја и постојања.
У почетцима свога развоја је човек веровао да је свака стихија Богом дата што је по данашњем нивоу сазнања само делимично тачно. Јесте од Бога дато али не мора онда бити то и Божија воља већ резултат развоја од Бога датога зачећа које није за сва времена заштићено нити у свом развоју предодређено како не би угрозило своју сувереност одлучивања на основи расуђивања јер је зачеће на одлуци сувереног расуђивања засновано, па може доћи до погрешних међусобних утицаја који могу услед лошег расуђивања да воде у катастрофе и стихије сваке врсте. Равнати се по врхунским сазнањима здравим расуђивањем значи следити Божију воља.
Душан Нонковић-уредник Гласа Дијаспоре, https://dijaspora.wordpress.com
Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | 1 Comment »