BESPLATAN PROGRAM ZA UPRAVLJANJE KUĆNIM BUDŽETOM

www.biznisplan.com

Koliko nas ima realne podatke o tome koliko novca potroši? Priznaćete, malo je onih koji o tome vode računa. Uglavnom se, po starom domaćem običaju, troši više nego što se zarađuje, i tako završi u minusu ili kreditima kojima se otplaćuju krediti.

Možda, ipak, ima načina da se u svaku kuću uvede pouzdan računovođa koji će svima olakšati kontrolu ličnih finansija, a da za to neće tražiti platu.

– Reč je o malom, ali moćnom programu za upravljanje ličnim, odnosno porodičnim budžetom – kaže autor softvera “Plan budžeta”, ekonomski konsultant, Dragan Ljubisavljević.

“Plan budžeta” je program koji čine tabele prihoda, troškova i bilansa po mesecima.  Pored toga, sadrži najvažnije pokazatelje strukture svih ovih kategorija, kao i njihovo kretanje tokom godine. Jasan pregled omogućuju i grafikoni, kako na mesečnom, tako i na godišnjem nivou.

– Svakodnevnom evidencijom, koja ne oduzima vise od 10 minuta, moguće je uštedeti i do 15 odsto troškova na godišnjem nivou, bez ugrožavanja dostignutog nivoa standarda života – tvrdi Ljubisavljević.

U želji da nam svima bude lakše, a u dogovoru sa autorom, “GLAS DIJASPORE” svim čitaocima stavlja na raspolaganje ovaj program potpuno besplatno. Mošete ga “skinuti” putem ovog linka,

Бранко Ћирјаковић; Ово је мој лични став…

Бранко Ћирјаковић

25. Februar 17:43

Ово је мој лични став. Не постоји снага која у овом тренутку може извести револуцију. Нема критичне масе за то. Не постоје вође, и странке које то могу. Постоји режим који ће бити спреман да спроведе репресију над младим људима. Постоји режим који ће убацити своје људе у масу и изазвати крвопролиће. Многима је само до туче са полицијом. После тога ће се направити фрка, запалиће се Београд. Неки ће искористити родољубље многих и почети пљачку, као у видеу „Косово за патике“. Велики број младих људи ће заглавити у затвору. Биће много разбијених глава. Режим ће затим преко медија „објаснити како је група хулигана напала полицију и запалила Београд“. Биће забрањен рад тих организација. Након тога компромитоваће се идеја борбе за Косметом…Дакле, изласком на улице неће се постићи буквално ништа, чак напротив непотребно ће се изгубити веома потребна енергија за борбу против режима и ЗА СРБИЈУ. Земља је у дебаклу. Све док имамо устав – Космет је у Србији. Потпис издајника мора да потврди скупштина, која тренутно нема већину. За 15-20 дана се расписују избори и распушта скупштина…Сви који воле Србију не треба да клону духом и да срљају, већ вас позивам да уложите максималне напоре за победу на изборима. Тада ћемо поништити све издајничке одлуке. Они који „напуштају Двери“ су малодушни и заправо никада нису били Дверјани. Нама требају људи који су спремни истрајно, стрпљиво, организовано и дуго да раде за Србију. Не желимо да кољемо теле због једне шницле. Они који нису дошли у ову групу из других политичких опција, само да би изазивали „фрку“, треба да учине све да каналишу сопствену огромну енергију и усмере је на праве ствари, а то је рад на организацији Двери у складу са налозима Старешинства. Колебљивци и не треба да буду ту. Ја им желим срећан пут. Ми остали морамо организовано да се супротставимо, без насиља, законски, на изборима. Космет је тамо где је и неће нигде одатле. Не могу нам га узети. Овај пут морамо паметно, без губитка српских глава… Ово је и став Лемија Мрдаковића, нашег брата из организације. Суботица сели твој став брате.

Зоран Радојичић: ЗА српске интеграције!

http://www.youtube.com/watch?v=rh62-tgZF1M&feature=player_embedded#!

Otvoreno pismo mojim čitateljima ; Vedrana Rudan

 Subject: Fw: Otvoreno pismo mojim čitateljima ; Vedrana Rudan

—- Otvoreno pismo mojim čitateljima Objavljeno: February 23rd, 2012 | Kategorije: Dabogda te majka rodila | 54 komentara| Vedrana Rudan Najdraži moji,
pred tjedan dana bila sam presretna. Moj blog pročitalo je do tada milijun ljudi. Naravno da taj milijun ne misli uvijek onako kako ja mislim. 

Vojnici u Afganistanu (foto: DailyMail)

Reći ću vam kako pišem. Perem suđe ili kuham nešto, sine mi ideja, sjednem za kompjuter i za, kad se posebno potrudim, petnaestak minuta napišem tekst. U prosjeku ga prvoga dana pročita deset do petnest tisuća ljudi. Kad sam pisala tekst o tome što Ameri rade svima nama koji smo živjeli u bivšoj Jugi i stavila mu naslov „U Zemlji Krvi I Idiota“ nisam očekivala posebnu čitanost.
Po meni, iz aviona se vidjelo da je netko uložio 11 milijuna dolara, podatak iz tiska, da bi ovdje po tko zna koji put izazvao frku. I ja sam po tko zna koji put napisala što mislim o Amerima.
Ameri su fašisti, Milošević je bio njihov đak, nikakav „Srbin“. Moja stara teza.
„Srbi“ ne postoje. „Bošnjaci ne postoje“. „Hrvati ne postoje“. Moje prastare teze. Postoje ljudi i zvijeri.
I još jedna moja teza. Prastara. U Srebrenici nisu klali „Srbi“. Vjerovali vi to ili ne. Da su Evropljani i Ameri htjeli spriječiti zločin mogli su bez problema Mladiću sprašiti metak u potiljak, a pobiti i ostale egzekutore. Ali nisu.
Zato jer i Evropi i Americi muslimani smetaju. Tamane ih poput štakora diljem kugle zemaljske iz dana u dan. Moja stara teza.
Na tu sam temu napisala desetke tekstova. O Libiji, o Afganistanu, o Iraku, o Iranu.
EU ne pripušta Turke u svoje krilo jer ne želi da se njenim ulicama šeću. Ovo je teza najvećeg živućeg filozofa Chomskoga.
Vraćam se na početak. I onda ja jedne dosadne večeri sjednem za kompjuter i napišem još jedan u nizu svojih tekstova na moju izlizanu temu. Ameri su fašisti, Ameri su Hitler 21. vijeka.
Poslali su ovamo anoreksičnu „dobrotvorku“ koja nikamo ne putuje bez trideset frizera i šminkera i djece skupljene s koca i konopca o kojoj brine pitaj boga tko. Ona ne može i kad bi htjela.
Dakle, takva jedna „Mama“ dobila je zadatak da „režira“ film o silovanju u „našem“ ratu. „Našeg“ rata ne bi bilo da nije bilo „njih“.
Tekst k’o tekst, ništa posebno, ponavljam se, sa mržnjom prema Amerima dojadila sam bogu i vragu, naravno da su za mene „Ameri“ oni koji vladaju Amerikom, ne sirotani koji žive još lošije nego mi.
Napisala ja, stavila uz tekst sličicu da svima bude jasno što je pisac htio reći. Kad. Jebote! U jednom danu ga je pročitalo sedamdesetak tisuća ljudi.
Užasnula sam se. Veličina ne znači uvijek sreću. Nekoliko stotina komentara?! Uz najbolju volju nisam ih mogla sve pročitati ali mi je brzo postalo jasno.
Za jedne sam ja žena luda za „Srbima“ koje volim i kad siluju Bošnjakinje, za druge monstrum koji ne razumije kako se osjećaju silovane žene.
Ovo pismo vi koji mislite da volim srpske silovatelje, ne volim ni hrvatske ni muslimanske ni talijanske., nemojte doživjeti kao ispriku. Shvatite ga kao jezu pisačice koja misli da jasno piše.
Kao jezu ljudskog bića koje je shvatilo da ljudima na našim prostorima koji već dvadeset godina nisu „naši“ tako malo treba da pisanjem krenu jedni na druge puni bijesa i mržnje.
Jadna naša djeca koja su bila djeca kada je sve u pokojnoj Jugi krenulo naopako. Ali mir ovdje nije imao šansu.
Ameri i Evropa odlučili su našu pokojnu domovinu pretvoriti u svoju vojnu bazu, svoje luke za ispiranje američkih brodova zagađenih osiromašenim uranom, u rupčagu iz koje će izvlačiti naše mladiće da svijetom šire njihovu demokraciju.
Uspjeli su. Danas naši dečki ginu daleko od Sarajeva i Beograda i Zagreba i Ljubljane i drže Amerima kurčeve da bi njihov mlaz pogodio leševe „talibana“. Jeste li vidjeli sličice?
Sve što mislimo da imamo u rukama je tuđih banaka. Američke bombe sa osiromašenim uranom ubile su nas koji još bauljamo ovim prostorima i one koji će se tek roditi i njihovu djecu i njihove unuke.
Zrak, zemlja, jezera, planine, doline, Jadransko more.Rak, rak, rak, rak.
A onda dođe Velika Majka sa bijednim filmom o strašnoj tragediji koju je izazvala njena domovina, pa ja napišem tekstuljak, pa se onda mi opet pokoljemo, srećom „samo“ preko neta.
Zašto ne možemo vidjeti manipulaciju? Zašto neki svijetom hodaju širom zatvorenih očiju?
Htjela bih da moji čitatelji u meni prepoznaju ljudsko biće otvorena srca prema ljudima ma koje vjere i nacije bili.
Očito, nema šanse. Podijeliše vas. Vas. Mene nisu. Ja nisam ni Hrvatica ni Srpkinja ni Bošnjakinja ni Makedonka ni Albanka ni Slovenka.Ja sam Ljudsko Biće koje si „utvara“, kako zna reći Ćiro Blažević, da piše jasno. A ne piše?
Svima koji su me krivo shvatili poručujem, ekipo, to je vaš problem. Što nikako ne znači da mi nije drago da čitate moj blog. Razumijem vas. Nesretni ste i vi i ja i oni koji misle poput mene.
Između vas koji me ne razumijete i mene ipak postoji razlika. Vi mislite da vas Bošnjake i vas Srbe i „nas“ Hrvate siluju dojučerašnji prijatelji i dovijeka susjedi.
Ja mislim da su i mene i sve moje i vas pojebali momci preko Bare i njihovi saveznici. Moji i vaši dragi susjedi ipak su bili samo oruđe.
I još nas jebu. Ali, tješimo se. Nismo jedini. Uskoro će u zrak odletjeti Iran. Tamo će dečki iz svih naših bivših republika i pokrajina ujedinjenim snagama silovati u ime Amerike pa ćemo najzad opet postati braća. Po silovanju.
Pozdravljam vas od srca ma gdje bili i hvala na čitanju.
Milijunašica Vedrana Rudan

Саопштење Двери поводом договора Приштине и Београда о самосталном представљању „Републике Косово“.

Београд, 25.02.2012

Да ће режим Бориса Тадића новом рундом преговора Београд – Приштина још више издати Србе на Косову и Метохији и да ће довести Србију до тачке у којој ће званично признавање „Републике Косово“ бити чак и излишно, то смо могли очекивати.

Нисмо могли очекивати да ће то бити названо победом! Нисмо могли очекивати да ће победа бити да се српска државност сведе на фусноту у којој као гарант српског суверенитета стоје и Резолуција 1244 и потплаћено мишљење Хашког трибунала да је декларација о независности Тачијевих крвопија у складу са међународним правом. Ништа боље не може описати ову ситуацију сем стихова Владислава Петковића Диса: „Мрачне душе назваше се патриоти.“

Долази време за контранапад: платићете, и то убрзо! Платићете зато што знате шта радите и лажете нас у очи, јер да не знате, не бисте толико журили да направите што више штете.

Обрачунаћемо све ваше корупције, лажи, преваре, крађе и националне издаје.

Време је за обрачун!

: Двери – Покрет ЗА живот Србије

Подржи Двери на изборима

1. Ваш потпис ЗА Двери

Priča se :: Milovan Drecun

http://www.youtube.com/watch?v=RaQjikY1cBA&feature=player_embedded

Marko Lopušina – Kako bilo Anđa peče burek bez mesa, i masti…

           Kad je naš Borko Stefanović stisnuo onu debelu Šiptarku potpisala je u Briselu ugovor o predstavljanju Kosmeta u svetu, sa srpskom pahuljicom pored imena. Reče ona da će ta pahuljica tj. zvezdica brzo da se istopi, ali neka – bitno je da je naša. Još samo sa njom da uđemo u listu kandidata za EU. Već u utorak Tadić će da priča kako smo mi Srbi pobedili, a Tači će da se hvali kako su Šiptari “pustili Srbe u EU”.

           Kako bilo Anđa peče burek bez mesa, i masti. Nije se kod Srba omrsila, jer je njen film videlo samo 43 Beograđanina. Umesto Anđeline pozvali smo Džuliju Roberts na sabor u Guču, jer je u svetskim medijima hvalila muziku srpskih trubača.

           Ostalo, izgleda, nije bitno. Srbija je i dalje na ledu, a narod na belom lebu.

 

         Srećno Marko Lopušina

         www.lopusina.com