Zentralrat der Serben in Deutschland Централни савет Срба у Немачкој

Zentralrat der Serben in Deutschland
Централни савет Срба у Немачкој

PRESSE INFORMATION – PRESSE INFORMATION – PRESSE INFORMATION – PRESSE
INFORMATION

Zivilgesellschaft fordert: Morde aufklären, Opfer unterstützen,
Rassismus bekämpfen

Berlin, 23.02.2012 (ZSD) – Anlässlich der Gedenkveranstaltung für die
Opfer rechtsextremistischer Gewalt zum welcher der Bundespräsident
gemeinsam mit dem Präsidenten des Deutschen Bundestages, der
Bundeskanzlerin, dem Präsidenten des Bundesrates und dem Präsidenten des
Bundesverfassungsgerichtes am heutigen Tag geladen hat, wendet sich der
Zentralrat der Serben in Deutschland (ZSD) in einer gemeinsamen
Erklärung von insgesamt 30 zivilgesellschaftlichen Organisationen und
Einrichtungen, darunter der Paritätische Wohlfahrtsverband, der Deutsche
Gewerkschaftsbund, die Arbeiterwohlfahrt, und der Interkulturelle Rat an
die Öffentlichkeit und Politik.

Angesichts der rassistischen Morde der so genannten Zwickauer
Terrorgruppe und vor dem Hintergrund verbreiteter rassistischer
Einstellungen in Teilen der Gesellschaft fordert der ZSD in der
Erklärung die Erarbeitung eines umfassenden „Nationalen Aktionsplans zur
Bekämpfung von Rassismus und rassistischer Diskriminierung“, die
Ausweitung des Opferschutzes und der Opferberatung, die Unterstützung
von Nichtregierungsorganisationen und die Förderung demokratischer
Strukturen in der Zivilgesellschaft, sowie die Einrichtung und Förderung
einer unabhängigen Stelle zur Beobachtung von Rassismus und
Rechtsextremismus.

Die Erklärung zivilgesellschaftlicher Organisationen Morde aufklären,
Opfer unterstützen, Rassismus bekämpfen vom 27.01.2012 finden sie hier:

http://www.internationale-wochen-gegen-rassismus.de/wp-content/uploads/Erkl%C3%A4rung-der-Zivilgesellschaft-300112.pdf

VERÖFFENTLICHUNG KOSTELOS UNTER ANGABE DER QUELLE!
OBJAVLJIVANJE CELOG TEKSTA ILI DELOVA TEKSTA SA NAVEDENIM IZVOROM BESPLATNO!

Presseanfragen/Kontakt za medije:
Milan Cobanov, M.A.
Vorstandssprecher/portparol
cobanov@zdsd.de
Mobil: + 49 (0) 1 62 – 1 34 26 33

Zentralrat der Serben in Deutschland e.V.
Hauptstadtbüro Berlin
Postfach 19 11 41
14001 Berlin
Telefon: +49 (0) 30 – 30 83 94 32
Telefax: +49 (0) 30 – 30 83 94 31
Mail: kontakt@zdsd.de
www.zentralrat-der-serben.de

„VELIKA ROKADA“ (Z)A JALOVE PROMJENE

VELIKA ROKADA“ (Z)A JALOVE PROMJENE

 

„Šahovske“ igre u crnogorskoj spoljnoj (vanjskoj) i unutrašnjoj politici odveć dugo traju i kristalno jasno pokazuju da njeni visoki državni i politički zvaničnici, kao dugogodišnji politički igrači, ne samo da nijesu ništa naučili nego ni političko iskustvo koje su stekli ne znaju primijeniti. „Politička elita“ iz „rata za mir“, za nešto više od dvije decenije vršenja apsolutne vlasti, pokazala je (pot)punu nesposobnost prilikom prevazilaženja ili otklanjanja teškog socijalnog stanja za više od dvije trećine njenih građana u malenoj, ekološkoj, nezavisnoj državi Crnoj Gori, a koje je dovela svojom pogubnom „transparentnom tranzicijom“ i „neoliberalnom politikom“ odnosno uvođenjem kapitalističkog društveno – ekonomskog sistema!

Naša „politička elita“, tek izašla iz partijskih klupa ondašnje visoke Kumrovačke škole, a suočena sa novim vremenom političkih i društvenih promjena na kraju posljednje decenije XX vijeka za školsku referencu imala je partijsku knjižicu SKJ-u i bila je snabdijevena potvrdom-diplomom o pohađanju visoke partijske škole i „osposobljena“ za rad u fabričkim kolektivima u kojima je bila zadužena da djeluje ideološki, neumorno da priča i obećava bolju budućnost radničkoj klasi.

Ni ogromne donacije zapadnoevropskih zemalja koje su upućivane Crnoj Gori u prethodne dvije decenije, niti brojno i dugogodišnje „savjetodavno“ prisustvo visokih evropskih zvaničnika i eksperata za pojedine oblasti privrednog i političkoga života nije bilo od neke pomoći crnogorskoj „političkoj eliti“ da se životni standard većine građana Crne Gore značajnije poboljša, sem pustih obećanja koje su davali na brojnim izborima i radničkim protestima.

Za nešto više od dvije decenije zapadnoveropske države „donirale“ su Crnoj Gori oko 2,5 milijardi eura, koje su jednostavno isparile, jer se ne mogu vidjeti na životnom standardu većine građana Crne Gore niti na „(n)ovim“ privrednim objektima, a dobar dio završio je u privatnim džepovima i(li) na privatnim računima domaćih i inostranih banaka „političke elite“ nastale u „ratu za mir“.

Više od dvije decenije vršenja vlasti „politička elita“ je pokazala da je jedino bila sposobna da stalno primjenjuje brojne eksperimente na privrednom, političkom i društvenom planu, a sve na teret velike većine njenih građana. Naravno, došlo se do samoga kraja kada građani više nemaju kud, niti mogu izdržati te silne dugogodišnje eksperimente pa traže konačno rješenje svojih egzistencijalnih pitanja.

Strah od ponovnog „događanja naroda i uličnih protesta“ jedino je što mnogo brine „političku elitu“ i novoga Premijera, koji su došli na vlast smjenivši „foteljaše i komuniste“! Novi Premijer pokazuje primjetne i ozbiljne znake straha od uličnih protesta, odnosno od „malo nagaravljenih… protestanata“, kako ih nazva on i Ministar rada i socijalnog staranja. Zašto se tako grčevito bore za vlast – fotelje, a za dvadeset i nešto više godina ne pokazaše nikakve rezultate sa kojima bi poboljšali ionako nezavidan položaj zaposlenih i nezaposlenih osoba.

Što se tiče spoljne politike (resor vanjskih poslova) ni tu stanje nije mnogo bolje, ali jeste mnogo sigurnije za one koji će da sprovode spoljnu politiku Crne Gore i koji će da unaprijede „stratešku“ poziciju nezavisne države ulaskom u Evropsku Uniju i NATO alijansu. Kažu da će biti „benefita“ za građane Crne Gore, samo što ne znaju cijenu ulaska u taj vojno-politički savez! Tu je glavno pitanje raspodjele ambasadorskih mjesta, koja će partija prigrabiti bolju političku poziciju i ambasadorsko mjesto!

Za njih možemo reći da su veoma bezbjedni i materijalno obezbijeđeni, jer se su prethodno  „dokazali“ na poslovima davanja raznoraznih i ogromnih obećanja uvodeći „transparentnu  tranziciju“ (čitaj rasprodaju) privrednih subjekata i prirodnih resursa. Naravno da su veliku ili najveću korist prigrabili upravo „mladi komunisti“ izašli iz visoke partijske Kumrovačke škole poznatiji pod imenom generacije „mladi, (s)lijepi i (još) pametni“! Što gore po državu i građane to je „političkoj eliti“ bivalo mnogo bolje u vlasti.

Već danas je „Savjet za privatizaciju i kapitalne projekte“ usvojio predlog odluke plana za 2012. godinu, (ras)prodaje preostalih preduzeća, ko zna koje po redu, a od koje će građani imati „koristi“ kao do sada što su je imali! Možda, kroz nekoliko godina, i saznaju da se neko iz „političke elite“ dobro ugradio i okoristio, ako kojim slučajem afera bude (s)lična kao „afera  Telekom“! Naravno da se ništa značajnije neće desiti prozvanim ili osumnjičenim, osim što će porasti tiraž novina koje objave takvu vijest.

Ono što je zajedničko jednima i drugima, odnosno onima koji su na visokim funkcijama vršenja vlasti u unutrašnjoj i spoljnoj politici, jeste da jedva čekaju da se dočepaju Evropske Unije ili NATO alijanse. Na taj način misle da će tamo naći svoj spas i sačuvati stečeno enromno materijalno bogatstvo uvećavano ličnim primanjima kad su bili narodni poslanici, ministri ili neki direktori u pojedinim privrednim preduzećima, koja su danas sva privatizovana njihovom zaslugom, nestručnim radom i ne domaćinskim odnosom prilikom upravljanja tim preduzećima.

Od „poslova vijeka“ i „pametnih privatizacija“, koje je generacija „mladi (s)lijepi i (još) pametni“ sprovodila „transparentno“, građane ove ekološke i nezavisne države Crne Gore uveliko boli glava, jer dugove moraju vraćati poznatim i na daleko čuvenim investitorima i privatnicima na desetine pa i nekoliko stotina milona eura kao garant države zbog tako vješto i „ekspertski“ sklopljenih i ugovorenih obaveza.

Potrebno je bilo da neko sa strane „opomene“ građane pa da se shvati „značaj i transparentnost privatizacije“, koju je „politička elita“ umješno sprovodila!? Zato je i više od dvije trećine građana tako „ekonomski prosperitetno“ da nemaju čime kupiti ni koru suha hljeba. Na drugoj strani generacija „mladi, lijepi i pametni“ danas kupuje vile po inostranstvu, imaju građevinske firme, privatne univerzitete i banke, kao i brojne nekretnine u zemlji i inostranstvu. Osim što imaju monopol u vlasti oni se sada prestrojavaju pa osvajaju monopol na visokoškolskim obrazovnim ustanovama gdje izvode nastavu iz „menadžmenta“ , koji je u trendu, jer su se usput i na brzinu domogli akademskih diploma, visokih stručnih i naučnih titula i zvanja, a sve baveći politikom radi „boljega života“ osiromašenih građana!

Da li novoga Premijera danas mnogo više interesuje pomoć koju mu pruža NATO alijansa u cilju sređivanja – prevazilaženja teškog (iz)vanrednog stanja izazvanog vremenskim nepogodama u sred zime kad (ni)je vrijeme ili protesti koji će uslijediti od strane „udruženih sindikata“ u cilju poboljšanja socijalnog položaja radnika – zaposlenih i bogme nezaposlenih? Pored „dva helikoptera američke vojske tipa crni jastreb (Black Hawk) i više od 40 članova posade, za pomoć stanovništvu u oblastima najteže pogođenim obilnim sniježnim padavinama“ očekuje se i još nešto pomoći, jer zahtjevi Vlade i pozivi Premijera i njegovih ministara njima upućeni sve su brojniji.

Vjerovatno je Premijer procijenio da će vremenske nepogode u znatnoj mjeri usporiti aktivnost sindikalnih čelnika i potencijalnih „protestanata“, koji su ionako potpisali onaj sramni sporazum da odlažu štrajkove odnosno zamrzavaju štrajkačku aktivnost do 2015. godine, čime su postali nadaleko poznati kao sindikalisti koji se bore za usporavanja ostvarivanja radničkih prava zarad interesa onih koji su na vlasti. Naši visoki državni i politički zvaničnici koriste svaku malo težu situaciju ili prirodnu nepogodu da u pomoć pozovu NATO i na taj način jevtino propagiraju i lobiraju kod svojih građana da se bez tako velikoga vojnopolitičkoga saveza ne može ni u vanrednim okolnostima!

Ubjeđuju nas sprovedenim anketama da je među srednjoškolcima gotovo 60 procenata pristalica za NATO alijansu!? Još samo nedostaje jedna anketa koju bi sproveli u osnovnim školama ili u zabavištima i tek tada bi „značajno“ učvrstili svoje statističke podatke i argumente o sve većem broju proistalica za pristupanje NATO-u. Takve ankete su zaista neozbiljne i odveć smiješne, pa pokazuju i „dokazuju“ da „politička elita“ koristi srednjoškolsku populaciju kao „siguran“ pokazatelj (po)rasta pristalica za ulazak u NATO alijansu.

     Političke šahovske igre u crnogorskoj spoljnoj politici – diplomatiji, barem što se tiče ambasadorskih mjesta, gotovo su učvršćene i već odavno poznate. Koaliciona vlast ima svoje resore i najvažnije punktove, a opozicija je prezadovoljna preostalom raspodjelom i smještajem svojih ambasadorskih kadrova koji se mnogo ne trude da ojačaju svoje pozicije. Dakle, strateške pozicije i politički interesi su zadovoljeni, jer su se svi dograbili mjesta sa kojega ubiraju visoka mjesečna primanja. Naravno da su se obezbijedili i dvojnim državljanstvom odnosno diplomatskim pasošima, zlu ne trebalo, koji im garantuju državljanstvo druge države po izboru.

Veliki majstori šaha već na samome početku šahovske partije uočavaju slabe tačke protivnika u rasporedu figura, a tokom igre odlučuju da „malom“ ili „velikom rokadom“ istovremeno učvrste svoj položaj, strateški pojačaju svoju poziciju i već u nekoliko sljedećih poteza preduzmu napad na oslabljenog protivničkog kralja.

Primjenom „velike rokade“ često se protivnik nastoji iznenaditi i oslabiti odnosno postići izvjesna prednost – nadmoć na jednoj strani gdje pojedine figure nemaju dobru zaštitu, mada se dešava da je primjena „velike rokade“ iznuđen potez u cilju spašavanja sopstvene pozicije ili iznenađenja za protivničkog igrača! To je istovremeno i dvosjekli mač koji zavisi od procjene snaga protivnika i ukupnog sagledavanja dubine problema, trenutne situacije, budućeg odvijanja događaja i rasporeda snaga na šahovskoj tabli.

Nešto se veoma slično dešava u posljednjih par godina i na političkoj pozornici Crne Gore gdje pojedini ministri ili premijer Vlade nastoje riješiti novonastalu situaciju opterećenu brojnim aferama ili ugrabiti malo vazduha u cilju predaha do konačnoga rješanja nastalog problema.

Vanredno stanje nastalo vremenskim nepogodama donekle je zaustavilo prethodno aktivirane socijalne proteste, organizovane od strane čelnika sindikalnih organizacija, a afere koje su izašle na svjetlost dana donekle su pokazale pravo stanje i otkrile neke sumnjive poslove u „transparentnoj tranziciji“ značajnih privrednih subjekata. „Politička elita“ ne pokazuje neku iole  veću ozbiljnost za rješavanje nastalih problema i raznoraznih afera (Avala, Zavala, listing, Telekom, KAP, Željezara itd.), a od svih njih se ne može politički distancirati, jer se radi o velikom udjelu njenih partijskih kadrova, koji su pokrivali najviše političke ili državne funkcije u Crnoj Gori.

Nastale afere polako padaju u zaborav a Premijer i ministri vrše pretumbacije, personalne smjene, zamjene, nova imenovanja, postavljenja i tome slično, jer „politička elita“ hoće da sačuva svoje kadrove od suda javnosti i sudskih organa pa je metod zataškavanja tih istih afera jedini i najprihvatljiviji način! U krajnjem uz pomoć brojnih advokata sudski organi donose rješenja  kojim oslobađaju osumnjičene u navedenim aferama. Dakle, država pokazuje nemoć i nesposobnost da njeni istražni i sudski organi makar u jednom jedinom slučaju pronađu elemente krivične odgovornosti ili zloupotrebe službenog položaja u navedenim aferama.

Niko neće da, Premijeru, podnese ostavku zbog nastale afere, a on sam izgleda da nema „političkih“ motiva da istjera sve na čistac, pa se zadovoljava smjenama i zamjenama odnosno šahovskim rječnikom rečeno, na brzinu učinjenom, „VELIKOM ROKADOM“ sa jalovim promjenama! Možda je odabrao novu i u šahovskoj teoriji i praksi nepoznatu strategiju! Ubrzo ćemo spoznati njegovu „taktiku“ ili strategiju! Šta ako rezultati izostanu? Da li će, u tom slučaju, Premijer priznati da je njegov „kralj“ matiran i priznati poraz činom podnošenja ostavke!? Bio bi to neslavan kraj jedne premijerske uloge plaćene političkim „neiskustvom“ ili obmanom od strane njemu najbližih saradnika!

„Politička elita“ nastala u „ratu za mir“ uzaludno je protraćila dvije decenije jalovog političkog rada, praznog djelovanja, frazerskog rješavanja brojnih pitanja i mnogobrojnih obećanja datih narodu-građanima. Sve je bilo podređeno osiromašenju crnogorskog društva, devalviranju moralnih i tradicionalnih vrijednosti i ujedno rasprodaji privrednih objekata, a s druge strane ličnom bogaćenju onih koji su bili na vlasti i njihovim saradnicima. Nadaleko čuvena obećanja o „svijetloj budućnosti“ njenih građana i „boljem život“ sada su se rasprišila kao mjehuri od sapunice. Životni standard građana malene, nezavisne, proevropske i nadasve ekološke države približio se cifri od 500,00 eura, kao nedostižnom i dugo sanjanom „evopskom“ prosijeku!

Danas „politička elita“ na vlasti, pa i novi Premijer sa svojim ministrima, ne dozvoljaju građanima svoje „prosperitetne“ i demokratske države Crne Gore ni da se sjećaju minulog vremena i o njemu kritički kažu neku riječ, jer će se na taj način „ugroziti“ politička stabilnost u državi! Samo oni koji imaju iza sebe političku stranku „mogu“ na protestima komentaristi o „progresu“ crnogorskoga društva. Kod „malo nagarvljenih… protestanata“ gospodin Premijer „prepoznaje“ znake političkog djelovanja i nečije spoljne „umiješanosti“, koja bi mogla da negativno utiče na unutrašnju političku stabilnost i institucije sistema u državi Crnoj Gori!

Premijer pokazuje izvjesnu dozu nestrpljenja i nerazumijevanja za ulične proteste „malo nagaravljenih… protestanata“ pa im zato „preporučuje“ ili sugeriše da se politički objedine i osnuju stranku preko koje će djelovati na političko pozicioniranje onih učesnika koji su uključeni u proteste kao nevladina organizacija. Ovdje se u našem političkom miljeu to tako radi, jer se nečiji planovi ne ostvaruju kako su zamišljeni i moguće je da se traže neka nova mjesta ili politička pozicija za ne daj bože, koja bi kao sklonište poslužila u nekom teškom trenutku.

Stalna pretumbavanja sa jednog na drugo mjesto i personalna rješenja su potvrda takvih „znalačkih“ poteza bilo u diplomatiji ili u nekom od ministarstava makar kao savjetničko mjesto gdje vlada „rad i red“, a stručnost „savjetnika“ dolazi do izražaja! Drugim riječima tu se radi o namještanju fotelja za lica politički podobna ili mnogo korisna „političkoj eliti“ za održavanje vlasti.

Ko još vjeruje, pored svih dešavanja na političkoj pozornici Crne Gore od početka posljednje decenije XX vijeka i prvih godina XXI vijeka, a naročito u posljednjih pet-šest godina, da opozicija u Crnoj Gori postoji ili da ozbiljno djeluje? Ipak, oni su jedni te isti koji su došli na talasu AB revolucije i povampirenog nacionalizma i o(p)stali svih ovih godina ne radi svog naroda već za svoj račun u ime naroda. Opozicija sada djeluje onako kako to odgovara svima na političkoj sceni posebno ovima iz koalicije na vlasti SDP-DPS, samo da se ne miješaju u neke poslove jedni drugima da svako radi svoj posao, a da se pojačava privid o demokratiji i reformama. Svima u vlasti odgovara takvo stanje, pa pozicija i opozicija zagovaraju evropske integracije samo da bi što duže ostali u vlasti.

„Politička elita“ nastala u ratu za mir“, za dvije decenije na vlasti u Crnoj Gori, istrajno je  eksperimentisala sa sprovođenjem raznoraznih reformi i dosta neubjedljivo radila na ubvježbavanju početnih koraka demokratije.

Šta to još čini crnogorska Vlada da smanji socijalnu bijedu sem što stalno priča i uspješno propagira raznorazne radne verzije nacrta, agendi, planova i projekata i troši veliki novac plaćajući svoje brojne partijske kolege raspoređene po komisijama. Za sada nema ništa od poboljšanja životnog standarda građana i dugo obećavanog „boljega života“, a prošle su dvije decenije od kako su „mladi, (s)lijepi i (još) pametni“ uzeli vlast u svoje ruke.

Samo velike laži mogu natjerati građane da podrže obmane kojima ih „politička elita“ zapljuskuje u cilju manipulacije koristeći ih za svoje lične potrebe u cilju materijalnog sticanja bogatstva i napredovanja u državnoj službi. Narodu su potrebne laži umjesto istine i što su one veće to je ubjedljivost u njih mnogo trajnija, jer se ne može sve odmah raskrinkati! Svi drugi su krivi samo je „politička elita“ jedino ispra(v)na, iako je na vlasti od 90-tih godina XX vijeka i akter je svega što se dešavalo na prostorima Crne Gore i šire u državnoj zajednici SFRJ.

Najtvrdokorniji komunistilčki kadar, obrazovan u partijskoj školi u Kumrovcu, večernjim školama i partijskim jednomjesečnim seminarima ostao je na istim pozicijama i nije se promijenio, već je samo presvukao partijsku košuljicu i nastavio da radi isto što je nekada radio, ali sada bacajući krivicu na one sa kojima su nekada zajedno bili.

Podgorica, srijeda, 22. februar 2012. godine                     Dr Momčilo Dušanov Pejović

Naučite osnovne principe za pravljenje novih ultra efikasnih električnih motora i generatora

Poštovani prijatelji,
zadovoljstvo nam je da Vam predstavimo nove publikacije i radove na polju energetskih istraživanja:

Nova revolucionarna knjiga!

 

Naučite osnovne principe za pravljenje novih ultra efikasnih električnih motora i generatora

Basic Principles of Over Unity Electromagnetic Machines

 

A Scientific View into the World of Free Energy from Electric Charges and Magnetic Fields

autor: Jovan Marjanović, dipl. inž. elektrotehnike

Udžbenik za razumevanje free energy magnetnih mašina
sa naučnim pogledom na svet slobodne energije iz naelektrisanja i magnetnih polja

Johan Volfgang Gete je rekao da su najveće tajne otvorene tajne. Vi gledate u njih a ne vidite ih. Isti je slučaj sa elektromagnetnim poljem.
Poznata je činjenica da se posle isključenja elektromagneta njegova magnetna energija vraća nazad u kolo, obično kao varnica.
Ono što nije bilo uočeno je da je magnetna energija izvršila rad privlačenjem gvozdene šipke i nije potrošila sebe. Ovaj rad, minus toplotni gubici u kolu, je slobodna energija ili over juniti energija.

Cilj ove knjige je da otključa tajne over junitija i nauči čitaoce šta je over juniti i kako to radi.
Čitalac će naučiti osnovne principe za pravljenje novih ultra efikasnih električnih motora i generatora i kako da poboljša postojeće patente koji koriste stalne magnete.

– Udžbenik opštih uslova za over juniti; asimetrija akcije sile, logika vremenskih i prostornih faktora za over juniti

– Dokazi da prva dva zakona termodinamike nisu univerzalni

– Korišćenje elektrostatičkog i magnetnog štita

– Balansiranje sile kočenje uzrokovane Lencovim pravilom

– Minimiziranje kočenje korišćenjem uzajamnog privlačenja magneta i gvožđa

– Korišćenje elektromagneta i Induktivnog prenapona

– Zašto je dobar over juniti generator istovremeno i loš over juniti motor?


______________________________________________________

akademik Veljko Milković – Energetski paradoks

Manjim energetskim ulogom, klatno se višestruko duže održava u kretanju u odnosu na navedene točkove. Svake sekunde klatno menja smer te naizmenično pokreće vazduh.
Pored toga, čelične kuglice svake sekunde menjaju smer rotacije. Bez probe, stvorio bi se utisak da bi naizmenično kretanje bilo mnogo manje efikasno od jednosmerne rotacije i translatornog kretanja.
Međutim, događa se suprotno što se može nazvati Energetskim paradoksom ili interakcija gravitacije i inercije.

S poštovanjem,

 

PR & Web tim
Istraživačko-razvojni centar Veljko Milković
  Laureat „Energy Globe National Award 2010“  Laureat „Energy Globe National Award 2011“
Bulevar cara Lazara 56
21000 Novi Sad
Srbija

LEPA PRIČA

NAŠE DRVO (priča o ekologiji) – Napisao Stefan Simic

Sećam se kako nas je učitelj, u prvom osnovne, odveo da posadimo drvo u školskom dvorištu. Sadili smo ga nekih desetak minuta, možda i manje. Jedni su imali zadatak da donesu vodu, drugi da kopaju, treći da sade, dok su ostali gledali i učestvovali svako na svoj način. Nakon toga smo napravili malu tablu, na kojoj je pisalo – “Naše drvo” i ostavili je pored njega. Učitelj nam je objasnio da smo upravo prisustvovali rađanju života i da će nas vrlo verovatno to malo drvo sve nadvisiti i nadživeti…Zaista, to drvo je raslo isto kao što smo i mi rasli. Cvetalo je i mirisalo kao što smo i mi cvetali i mirisali. Imalo je svoje faze, uspone i padove, nalik na one naše, samo u nekoj drugoj dimenziji. Ono je i dalje u tom dvorištu kao što smo i mi tamo. Bar sećanjem ako ne drugačije…Ta lekcija o sadnji i rastu jača je od svih teorija koje su kasnije usledile i koje smo morali na silu da naučimo. Imali smo odnos prema njemu kao prema čoveku, kao prema najboljem prijatelju. Ono je bilo deo nas, radovalo nas je i podsećalo da smo svi mi iste godine krenuli u život. Tako smo ga uostalom i zvali – “Naše drvo”, ili “Drvo naše generacije”. Leti smo odlazili da ga posetimo i polijemo vodom u strahu da nam se ne osuši, dok smo ga zimi grejali na sve moguće načine da nam se ne smrzne.Zaista je nevažno da li smo to trebali da radimo, jer ono ima svoju prirodnu zaštitu, važno je da smo ga voleli, a to je dovoljno. To drvo je postalo deo nas, deo našeg identiteta, simbol našeg odrastanja, naše jednakosti, a time i različitosti…

* * *

Nedavno sam upoznao Jelu i proveli smo popodne zajedno. Obilazili smo Beograd u potrazi za što tišim mestima koja će nam omogućiti da budemo što glasniji i slobodniji. Ponašali smo se neobavezno, prijateljski, a postojalo je  obostrano interesovanje. Složili smo se u mnogo čemu, mada smo se ponajviše trudili da se što više približimo jedno drugom…Pred sam rastanak smo svratili do prodavnice, kupili nešto da pojedemo i Jela je, i ne osvrnuvši se, počela da baca otpatke po putu. Prvo je ispustila plastičnu kesu, zatim polupraznu flašu od soka a na kraju i sve ono što nije mogla da pojede… Dok je bacala jedno za drugim, i to, nonšalantno, kroz osmeh, imao sam utisak kao da mi udara šamare. Zapravo, da me je stvarno raspalila nasred ulice, bilo bi mi lakše.Sve mi je to bilo neverovatno, mislio sam da se igra sa mnom. Stidljivo sam prokomentarisao da to nije lepo i da treba da ulepšamo grad, a ne da ga prljamo još više. Ona mi je spremno odgovorila da je nju baš briga, da je ionako niko nije ni video, i da ona uopšte ne razmišlja o tome. Pošto sam nastavio sa negodovanjem počela je da se pravda kako svi bacaju i zašto bi se ona ponašala drugačije?! Cinično je još dodala, da želi da napravi posao ljudima iz gradske čistoće kako ne bi primali plate za džabe…Proključao sam!. Bilo mi je gore nego njoj. Shvatio sam da je nju, zaista bilo baš briga . Ne samo da nije osetila trunku griže savesti nego je sav osećaj krivice svalila na mene što se uopšte mešam… Nije je ni zanimalo moje mišljenje, htela je po svaku cenu da bude u pravu i da se oseti važnom. Zanimljivo je kako sam je satima unazad idealizovao. Otvoreno sam se divio nekim njenim osobinama i onda sam, odjednom, doživeo šok. Sve vredno što je pričala srušilo se za tili čas.Drznula se da je nju baš briga i za mene i za grad. Ljutito je rekla da ionako sređuje papire za Švedsku, da nju i ne zanima ova deponija ovde i da je tamo sve drugačije. Umesto da je prihvatila prijateljsku kritiku, napala me je, ismejala i nazvala lažnim moralistom… Pokušao sam da joj objasnim da se ne radi o kulturi kao nečemu virtuelnom već o gestu koji u bukvalnom smislu narušava higijenu grada i ljudsko dostojanstvo. Pitao sam je čemu onda višečasovna priča o humanizmu, napretku civilizacije i ljudskim slobodama, kada ona nije u stanju da uradi najbanalniju stvar – da baci otpatke u korpu?!Ona ne shvata da je svet jedna celina, a da su granice izmišljena kategorija. Zemlja je  globalno selo gde smo svi međusobno povezani, dok je planeta naša druga priroda. Kada čovek zagađuje planetu zagađuje i sebe samog.  Planeta nije samo sirovinski izvor, ona je naše jedino boravište. Bez nje mi ne postojimo.Postoje trenuci kada neko potpuno nepoznat dovede sve naše u pitanje. U početku svu krivicu sveta svaljujemo na njega, međutim posle, teškom mukom priznajemo da smo pogrešili i ostajemo mu večnio zahvalni.Tek što sam krenuo u osmi razred… vraćao sam se iz škole sa društvom i u jednom trenutku sam kutiju keksa nabio u neko žbunje. Trudio sam se da je gurnem što je moguće dublje, da se ne primeti. Nepun minut kasnije nas je sustigao čovek srednjih godina i krajnje prijateljski je pokušao da mi ukaže na grešku. Prvo se predstavio, zatim pokazao rukom u pravcu kontejnera, a nakon toga i na kante koje su nas okruživale sa svih strana.I pored toga što je bio vrlo ljubazan, otvoren, izdrao sam se na njega kao da mi je opsovao sve po spisku. Plahovito sam mu rekao, mutirajućim pubertetskim glasom – “Sto je tebe briga, gde ću ja šta da bacim?!”. Uličnim jezikom sam počeo da se vadim kako je to moj problem, uz komentar da gleda svoja posla i da je to moj grad isto koliko i njegov. Još sam ga pretećim tonom pitao odakle mu pravo da me uznemirava i drži  mi lekcije – “Nisi mi otac, ne znaš uopšte ko sam ja…”

Drugovi su me, naravno, podržali, bili su spremni i da se potuku samo da sam ja, kojim slučajem, krenuo na njega. Bili smo u tim godinama da bi zarad nekakvog drugarstva podržali i najgori zločin… Čovek se samo vešto izmakao nekoliko koraka, nezainteresovano nasmejao i nastavio svojim putem. Osećao sam se u tim momentima kao tempirana bomba. Nisam mu uzvratio na pravi način, a on uopšte nije registrovao moje reči…Znao sam da sam pogrešio i pre nego što sam gurnuo smeće u žbunje. Nije mi trebala nikakva opomena. Međutim, pored sveopšte nebrige i apatije koja vlada, čovek se samo utapa u sivilo kojim je okružen. Negde duboko u sebi sam znao da nisam u pravu ali bez obzira na sve, hteo sam da mu dokažem da jesam. I to na silu, iz inata, na bilo koji način – “ Da vidi on ko sam ja…”. Najviše mi je zasmetalo što me obrukao pred drugovima, tako da sam ih jedno vreme davio kako smo trebali da ga prebijemo…Sve se to vrlo brzo zaboravilo. Nekoliko godina kasnije sam sa istim tim društvom zatekao nekog klinca kako lomi i pali tek posađeno drvo. Da bi što pravilnije raslo, ljudi zaduženi za zaštitu životne sredine su postavili one metalne konstrukcije. Tom momku kao da je to bio podsticaj da ga polomi… Cimao je pred svima mlado drvo, palio ga upaljačem, mučki, bez pardona. Pritom je i vrištao, tražio pažnju prisutnih, da bar na sekund neko obrati pažnju na njega.U trenutku kada ga je polomio, odlučili smo mi njega da polomimo. Prvo smo ga okružili i pretili, a nakon toga smo ga bacilli na zemlju, dok je on nemoćan ležao dole i molio da ga pustimo…Najgore je kada se protiv primitivizma boriš još većim primitivizmom, kada bedi i nesreći suprostavljaš još veću bedu i nesreću. Ne da nismo ništa postigli, nego smo ga samo razbesneli pa je poludeo još više. Počeo je da psuje, da urla, da šutira klupe, ljude oko sebe… Umesto da smo mu prišli na ljudski način, kao stariji ili da smo bar pokušali, mi smo odmah krenuli da ga maltretiramo na šta je on dobio nervni napad.Predosećam da je u narednom periodu, da bi nam dokazao da je najjači na svetu, polomio sve što mu se našlo na putu.Zanimljivo je kako teško primamo savete, uvereni da sve znamo, da smo najpametniji, a kako ih lako dajemo drugima?! Čovek koji mi je još onda prišao uticao je na mene više nego svi ekološki pokreti sveta zajedno. Umesto da smo i mi tako postupili sa onim jadnim momkom – mi smo ga preplašili i naterali ga da bude još gori?!Nasilje je uvek reakcija na nasilje. To je kao da gasiš požar benzinom. Požar je svakako neizbežan, dok su posledice katastrofalne.Sve više shvatam da svaki čovek treba da bude ekolog i da razvija ekološku svest. Ne radi se tu o posedovanju ne znam kakvog teorijskog znanja, već o samom načinu života koji se vodi tamo, gde se taj odnos prema prirodi potvrđuje. To što je neko završio studije ekologije ne znači da gaji ljubav prema prirodi. Ona se ionako ne meri brojem položenih ispita i funkcija koje neko obavlja, već ličnim odnosom čoveka prema svetu. Dobar deo njih koristi sveopštu zagađenost da bi profitirala. Ekologija u današnjim uslovima postaje unosan biznis i humanistička retorika za dalje bogaćenje i zagađenje.Ne smatram ni da je neodgovoran čovek taj, koji uništava prirodu, već je nedgovoran sistem koji stvara takvog čoveka. Briga o cveću na terasi i u vlastitom dvorištu ne može da bude opravdanje za nebrigu prema prirodi uopšte. Za humanizaciju svega postojećeg nije potrebna nikakva specijalizacija, već razvoj svesti i neposredan odnos prema svemu što nas okružuje. Kada je u pitanju opstanak planete kao i život na zemlji – svaki čovek je podjednako ugrožen. Tehnološki zasnovane katastrofe ne biraju, one brišu sve pred sobom – svi jednako umiru, u trenutku, kao i sve ono što je vekovima unazad stvoreno.Nema te umetnosti koja može da odjekne jače i od najslabijeg metka, a kamoli od nuklearnog udara?!

* * *

Ono “Naše drvo”, sa početka priče je nestalo. Tražio sam ga nedavno pored škole i video da je od njega ostao samo mali panj. Nestalo je, kao što smo i mi nestali. Nema ga više kao što ni nas nema više zajedno. Neko ga je odsekao, baš kao što i nas neko svakodnevno seče. Pretvorilo se u panj kao što se mi pretvaramo u panjeve. Eno ga, i dalje stoji tamo podsećajući nas na kolektivni poraz…Na toj maturi smo ubeđivali jedni druge kako nikada nećemo da se rastanemo, a sada se jedva i javimo jedni drugima u prolazu?! Nema više ni učitelja. Umro je odavno. Nema više ni našeg drveta, završilo je kao jednočasovni ogrev nekome, a nema više ni nas samih. Nestali smo! Ostali su samo panjevi i uspomene…Da sam znao da će tako da se završi obgrlio bih ga rukama, zaštitio i živeo sa njim. Najgore je što više ne možeš da zaštitiš ni jedno najobičnije drvo, a kamoli čoveka…A da, umalo da zaboravim, video sam se sa onom Jelom još nekoliko puta. Prolepšala se, mada to nije važno… Priznala mi je da je pogrešila u vezi onog đubreta i dodala je da nije bio problem u meni nego u njoj. Planira i da nastavi školovanje ovde. Odložila je put.

Nije sve izgubljeno!  Ima nade za ovaj svet.

СРБИЈА КОЛОНИЈА ЧЕТВРТОГ РАЈХА-SRBIJA KOLONIJA ČETVRTOG RAJHA

http://slobodnasrbija.rs/sr/%C3%90%C2%B2%C3%90%C2%B5%C3%91%C2%81%C3%91%E2%80%9A%C3%90%C2%B8/32-%C3%91%C2%81%C3%91%E2%82%AC%C3%90%C2%B1%C3%90%C2%B8%C3%91%CB%9C%C3%90%C2%B0-%C3%90%C2%BA%C3%90%C2%BE%C3%90%C2%BB%C3%90%C2%BE%C3%90%C2%BD%C3%90%C2%B8%C3%91%CB%9C%C3%90%C2%B0-%C3%91%E2%80%A1%C3%90%C2%B5%C3%91%E2%80%9A%C3%90%C2%B2%C3%91%E2%82%AC%C3%91%E2%80%9A%C3%90%C2%BE%C3%90%C2%B3-%C3%91%E2%82%AC%C3%90%C2%B0%C3%91%CB%9C%C3%91%E2%80%A6%C3%90%C2%B0.html

U NARODU SE KAZE DA SVAKA BOLEST IMA SVOJU TRAVKU KOJA JE LEČI!!!

ŠPARGLE  JE LI NEKO ZNAO U NARODU SE KAZE DA SVAKA BOLEST IMA SVOJU TRAVKU KOJA JE LECI!!!

„Moja mama uzima 4 kasike cijelih konzerviranih šparoga ujutro i kasnije kroz dan. To čini nešto više od mjesec dana.

Mama je na hemoterapiji zbog III stupnja raka pluća u području pleuralne šupljine, broj markera za rak je u proteklom tjednu palo s 386 na 125. Njen ju je onkolog za sljedeću kontrolu naručio tek za tri mjeseca (do sada je to činio češće). “
ČLANAK!
Pred nekoliko godina upoznao sam osobu, koja je tražila šparoge (u nastavku teksta ŠP) za prijatelja koji je imao rak. Dala mi je fotokopiju članka naslovljenog „Šparoge za rak“ objavljenog u Cancer News Journalu u prosincu 1979.
Sadržaj ću proslijediti, kao što je meni proslijeđen. Ja sam biokemičar, specijalist na području zdravstvenih dijeta već 50 godina.
Pred nekoliko godina čitao sam o otkriću Richarda R. Vensala, DDS da ŠP možda liječe rak. Uspostavio sam vezu s njim i počeo radi na tom projektu, nakupio sam brojne pozitivne zdravstvene slučajeve, od kojih neke navodim ovdje:
– Slučaj 1: Muškarac, sa skoro beznadnim slučajem raka limfnih čvorova bio je potpuno nepokretan. U roku jedne godine od početka terapije sa ŠP njegovi liječnici više nisu mogli otkriti nikakve tragove raka pa je muškarac opet potpuno aktivan.
– Slučaj 2: Uspješan 68-godišnji poslovni čovjek, koji je imao raka na mjehuru, liječio se 16 godina. Nakon godina medicinske terapije, uključujući zračenja, započeo je sa ŠP terapijom. U roku tri mjeseca pregledi su pokazali da je njegov rak na mjehuru nestao, a bubrezi su normalni.
– Slučaj 3: Muškarac koji je imao rak na plućima: 5. ožujka 1971. Bio je operacijskom stolu kad je utvrđeno da je njegov rak toliko raširen, da ga se nije moglo ukloniti kirurškim putem. Kirurg ga je sašio i njegov je slučaj proglasio beznadnim. 5. travnja je muškarac čuo za terapiju ŠP i odmah je započeo terapiju. U kolovozu je rendgenski snimak pokazao da je rak nestao.

– Slučaj 4: Žena koja se godinama borila s rakom kože. S vremenom se razvilo nekoliko dodatnih žarišta te je njezin liječnik ocijenio da je bolest napredovala. Nakon tri mjeseca terapije sa ŠP ustanovio je da se situacija uvelike poboljšala te da je koža opet u redu. Ista pacijentica je potvrdila da je izliječila i bolesne bubrege s čijom se bolešću borila od 1949. godine. Bubrežne kamence je operirala već 10 puta te je čak i invalidninu dobila zbog dijagnoze da je njena bolest neizlječiva.

Ozdravljenje pripisuje terapiji sa ŠP.

Sam nisam bio iznenađen niti rezultatima iz knjige „Elementarna medicina“, koju je 1854. godine napisao profesor s Pensilvanijskog univerziteta, gdje se navodi da su šparoge bile upotrijebljene kao narodni lijek protiv bubrežnih kamenaca. Naveo je čak i ispitivanja o sposobnosti ŠP da „rastope“ bubrežne kamence koji su bili provedeni još 1793. godine. Pogledaj godinu!!!!!!

Predstavio bih i druge slučajeve, ali službeno medicinsko okruženje otežava dobijanje zdravstvenih dosjea, zato apeliram na čitatelje, da budu posrednici tih dobrih vijesti i dalje, da dobijemo što veći broj potvrda ozdravljenja, kako bismo medicinske skeptike uvjerili u djelovanje tog nevjerojatno jednostavnog i prirodnog lijeka.

Šparoge prije upotrebe treba skuhati pa su konzervirane šparoge upotrebljive isto kao i svježe. Kuhane ŠP mikserom izmiješajte u pire pa ga stavite u hladnjak. Bolesniku dajte 4 pune jušne žlice pirea 2 puta na dan – ujutro i navečer. Pire se može razvodniti i piti kao topao ili hladan napitak. Ta je terapija zasnovana na temelju dosadašnjih iskustava pa se lako može, ovisno od slučaja do slučaja, doza povećati i prilagoditi po potrebi, štetiti ne može. Prvi znakovi poboljšanja se obično pokažu nakon 2-4 tjedna primjene terapije.
Kao biokemičar, vjerujem u staru izreku „Bolje spriječiti nego liječiti.“ pa po toj logici sa ženom pijem napitak od ŠP za vrijeme obroka. Po 2 žlice pirea razrijedimo s vodom i pijemo uz zajutrak i večeru – ja vruće, a žena hladno… Već godinama kontroliramo krv. Zadnji pregled krvi kod specijaliste za zdrave prehrambene navike pokazao je poboljšanje svih pregledanih elemenata. Takav rezultat pripisujem ŠP terapiji.
Kao biokemičar sam napravio opsežno istraživanje o svim aspektima raka i svim propisanim terapija. Kao rezultat ovog istraživanja, uvjeren sam da je ŠP teorija utemeljena u najnovijim teorijama o raku.

Šparoge sadrže lijepu količinu proteina zvanih histon, za koje se vjeruje da su aktivni u procesu rasta stanica. Iz tog razloga, vjerujem da se može reći da šparoge sadrže supstancu, koju ja nazivam normalizatorom rasta stanica, što ima za posljedicu njihovo djelovanje na rak. Bez obzira na teoriju, upotreba ŠP koju mi preporučujemo je bezopasna. Nitko, niti državne zdravstvene vlasti, vam ne mogu zabraniti da je koristite, a napraviti vam mogu samo dobro.
Američki Nacionalni Institut za Rak je potvrdio, da je ŠP najviša na ljestvici testirane hrane po količini glutationa, koji se smatra jednim od najjačih ANTIKANCEROGENA I ANTIOKSIDANSA.

Molim, proslijedite ovaj članak svima u vašem adresaru, čime ćete nagraditi moj trud pri prevođenju.

NAJNESEBIČNIJU RADNJU KOJU NETKO MOŽE UČINITI, JE DA SVE DOBRO PROSLJEĐUJE DALJE , ČAK I ONIMA KOJI MOŽDA TO NE ZASLUŽUJU.