НАДНАЦИОНАЛНА БИРОКРАТИЈА

НАДНАЦИОНАЛНА БИРОКРАТИЈА

Данас многи научници и аналитичари Запада отворено тврде да је започео незадржив процес нестанка националних држава у Европи, да је тај нестанак националних држава нужност и да се том процесу не треба опирати!? Тврде да је национална држава историјска категорија, да је настала на одређеном степену друштвеног развоја те да нужно мора нестати. Они тврде да Европска унија мора постати федерација која ће преузети, ако жели да опстане, већину функција националних држава, чланица Европске уније.

Западна цивилизација нам по систему „узми или остави“, будући да се сама нашла у структурној кризи, сопствену кризу намеће као глобалну из које свет нема тобоже излаза уколико не дође до битних структурних промена светског глобалног система. Ако до тога не дође, Запад предвиђа планети глобални хомоцид. Спасавање сопствене коже представљају као спасавање планете Земље и човечанства зашта је онда нужан нови светски систем који нема алтернативу и који ће уважити чињеницу да је планета Земља дом свих људи, свих раса, вера и нација. Зато сви, али понајпре они, морају имати неометани приступ свим природним богатствима планете Земље, људи морају имати једнака права и бити у могућности да управљају планетом Земљом.

Светом би да влада мултинационални капитал

Али који су то људи који ће управљати планетом Земљом? Сви!? Неће бити. Зна се да је човек по рођењу најбеспомоћније биће на планети, рођено скоро без иједног инстинкта који је код животиња, за разлику од човека, невероватно јак, сложен и ефикасан. Али како одраста, човек се трансформише у најмоћније али и најопасније и најбезобзирније живо биће на планети. Та трансформација од немоћног ка најмоћнијем је грандиозна, јасно програмирана и пажљиво надгледана. Ко, чиме и како надгледа и програмира људска бића? Бог? Не, Он нам је дао слободну вољу. Ко онда?

Кристално јасан одговор на ово питања даје бриљантни православни мислилац Предраг Драгић Кијук[1] разоткривајући нову идеологију запада кроз тријаду „ТРИ-П“ за коју каже: „САД и ЕУ као њен протекторат прогласиле су ново тројство, као надначело живота и политичке истине нашег времена. То ново тројство представљају профит, престиж и прогрес.“

Уз помоћ профита, престижа и прогрса, мултинационални капитал пажљиво програмира новочовека а настоји да репрограмира или бар дезоријентише  хомонационалиса.

За тај посао програмирања и репрограмирања, мултинационални капитал користи профит који му доносе мултинационалне корпорације и банке кроз безочну пљачку и експлоатацију људи и биоресурса планете.

За промоцију престижа ангажује невладине организације, глобалне медије, наднационалну и регрутовану и поткупљену националну бирократију. Њихову сервилност плаћа мрвицама опљачканих ресурса поробљених држава и обманутих народа који су се у слепоходу ка престижу саплели о сопствене лешеве.

Прогрес користи као мотор пројекта глобализације. Глобализација има за циљ слабљење суверености националних држава у целом свету па тако и у Европској унији. Идеологија прогреса каналише развој човека са циљем да развој буде заустављен онда када пројекат програмиране и надгледане личности буде коначно остварен. Овај програмирани прогрес формира људску заједницу налик жиру који никада неће почети да расте у храстово дрво. Сам човек личи на затвореника који убија свог ослободиоца или чак жртвује свој живот покушавајући да остане у тамници.

Прогрес програмира самозадовољног човека који више и не покушава да разуме шта Христово учење заправо значи. Човек не постаје ништа друго осим добро формирана личност. Прогрес убеђује човека да је то све што он може и треба да учини за себе и да осим хуманизма и што могуће интелигентнијег прилагођавања спољашњем свету нема других вредности. Значи ли то да идеологија профита, престижа и прогреса нема алтернативу?

Савремени облик западних демократија произлази из политичког монопола државе која одумире што несумњиво говори да ће у будућности демократија бити суспендована или ће у најбоњем случају бити привремено суспендована сваки пут док се не оствари неки интерес владајуће мањине и мултинационалног капитала. Редефинисање улоге националне државе на Западу је нужно за излазак из кризе у коју је запала западна цивилизација. У том правцу делује ЕУ бирократија стварањем наддржавне творевине у којој ће се смањивати сувереност националних држава чланица и кандидата за пријем у чланство. Њен крајњи циљ је брисање историје малих нација, њиховог језика и културе, њихово регрутовање у робље и коначно федерализација са бриселским централним комитетом на челу.

Само национална држава ради на корист својих грађана

Садашњи неолиберални капитализам се самооживљава шок-терапијама и изазивањем криза. У Србији је на власти експериментална наднационална бирократска структура у облику инсталиране филијале бриселске бирократске наднационалне европске владе (комитета) у оснивању.

Српска наднационална бриселска бирократска филијала отворено креира буџет који радикално смањује животни стандард и социјална права. Она већ сада отворено најављује масовне отказе у привреди јер су „реалност“ због привредног посрнућа привреде!? Шок-терапија нам је преписана и сва је прилика да ћемо морати да је „узимамо“ до нашег краја уместо до излечења.

Зашто би се велике и моћне државе попут Бразила, Русије, Индије и Кине (БРИК) одрекле свог суверенитета спашавајући себични Запад на челу са Америком и ЕУ. Као одговор Русија је на све већу претњу Запада отпочела са формирањрм Евроазијске уније.

„Идеологија Евроазијске уније је идеологија тријаде „ТРИ-Д“: духовност; државност; демократија (Игор Николајевич  Панарин[2]).“ При томе овде се не мисли на тзв. Неофитску демократију како је дефинише и изобличава велики православни мислилац Предраг Драгић Кијук, већ на народну демократију која своје корене вуче још из античког доба.

Историјско и свако друго непријатно искуство са државама чланицама ЕУ говори нам да је Србији као држави место у Евроазијској унији где ће бити награђена и уважена. Као награду за чланство нуди нам се да Београд постане једна од четири престонице Евроазијске уније. Какву понуду имамо од ЕУ? Уместо понуда добијамо већ деценијама ултиматуме и суочавамо се са „реалношћу на терену“, отимањем територије и понижењима. Зар да им верујемо!? Један народ може да прими помоћ само кроз оно у шта верује. Срби верујте у Бога, поштујте Русију јер само поштовањем стичемо поверење које ће прерасти у сверуску подршку.

Зоран Тасић

Члан повереништва Двери у Суботици

18.02.2012 године


[1] Предраг Р. Драгић Кијук, (Крагујевац, 1945 — Београд, 29. јануар 2012) хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац.

[2] Игор Николајевич  Панарин (54), у ширим круговима познат као научник који је предвидео кризу Запада и најавио распад САД, завршио је у СССР Орловску академију за везу КГБ и психологију на Војно-политичкој академији. Доктор је политичких наука, члан Академије војних наука Русије и декан факултета Међународних односа Дипломатске академије МИП Руске Федерације.

Werbeanzeigen

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ!

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ!

Сваког дана мора нешто да се уради и бори за слободу, јер се слобода не поклања, као и до сада у нашој српској историји за слободу ће се изборити српски народ и донеће коначно мир на све српске просторе! На данашњи дан, 17 фебруара 2008.године, био је врхунац злочиначког пројекта такозване Велике Албаније када је и проглашена, такозвана и непостојећа Република Косово… Наш српски одговор је исти, са истим циљем ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ!!! Организација Српски Извор са седиштем у Нишу јавно стоји и данас иза свог прогласа и одговора од 17.02.2008 као и протеклих година и сада 17.02.2012. је почела акција подршке нашем херојском српском народу на Косову и Метохији! Будите храбри и мудри, порука је подрске свим српским родољубима и родољубивим организацијама који се боре за ослобођење Косова и Метохије!
Србија, Ниш 17. 02. 2012.

Подршка свима који бране Српску земљу Косово и Метохију

Иницијативни одбор организације
“СРПСКИ ИЗВОР“
ПРОГЛАС
ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ
Косова и Метохије које ће заувек бити Србија

У овом важном историјском тренутку за наш српски народ када шиптарско – албански терористи и сепаратисти насилним средствима проглашавају такозвану независност непостојеће државе Косово на територији Србије, потребно је да се сложно каже НЕ и одлучно одбаци насиље над правдом, истином и слободом.

Овакав безумни чин се одиграва пред очима свих слободољубивих људи и народа у свету, који знају да овај сценарио подржавају и спроводе окупационим методама првенствено разуздана велесила оличена у Сједињеним Америчким Државама и НАТО пакту. Трагично је да овакво империјалистичко понашање прате водеће чланице Европске уније: Велика Британија, Француска, Немачка и Италија, које се у суштини понашају као вазалне државе, које по инструкцијама из Вашингтона и злоупотребљавајући саму Европску унију, шаљу илегалну окупациону мисију под називом ЕУЛЕКС.

Већ је девета година од како траје најбруталнија окупација једног дела Србије, односно нашег малог региона, али велике и свете српске земље Косова и Метохије. У том периоду под наводном заштитом КФОР-а и УНМИК-а, уништен је велики број српских светиња, Манастира и Цркава које су од великог значаја и за светску културну баштину. Део наших Срба још увек херојски опстаје у појединим општинама и насељима која су у двадесетпрвом веку попут концентрационих логора, окружена бодљикавом жицом коју им је на поклон донео окупатор представљен у НАТО пакту, док је већи део нашег српског народа са Косова и Метохије прогнан од стране шиптарских терориста из својих градова и села.

Имајући у виду тренутно тежак положај у коме се налази Србија и српство данас, потребно је да сваки појединац и организације којима је стало до опстанка и будућности нашег народа теже ка истом циљу, како би се спремили да у наредном периоду ојачамо позиције наше отаџбине Србије и једног дана ОСЛОБОДИМО НАШУ СВЕТУ СРПСКУ ЗЕМЉУ КОСОВО И МЕТОХИЈУ.

У остварењу својих циљева Србија мора да се дуготрајно и мудро бори користећи сва легитимна, расположива и мирољубива средства.

Уколико се настави са агресијом и реализацијом злочиначког пројекта „велике Албаније“ и уколико се Србији наметне војни начин решавања косовског проблема, у том случају би се морало размислити да поред ослобађања српског региона Косова и Метохије, српска војска, часно и витешки, настави и са ослобађањем и присаједињењем историјски српског региона, српског приморја на линији старих српских градова Драча и Скадра. Овакво решење би било најправедније за српско питање с` обзиром да је Србији нанешена огромна штета коју албански агресор, шиптарски терористи и остали окупатори не би могли на други начин да надокнаде.

Српском народу није непознат начин борбе против окупације и више пута је у ис