Zahtev za hapšenjem premijera Italije Montia

Talijanska vlada osnovala ratni sud protiv nevinih Srba i drugih stranaca

Talijanska vlada osnovala ratni sud protiv Srba i drugih nevinih stranaca, kojima pljačka imovinu i preti likvidacijama. Činjenice su sledeće: opljačkana je imovina (10 miliona Evra) u gradu Molinelli kod Bologne, u ulici via Asiago broj 7 na prvom spratu, u novoj palati. Vlada je angažovala advokata M. Sartia, sudije A. Cricchia i M.L. Golfieri, te zloglasne karabiniere (policiju), koja dan i noć štiti opljačkanu imovinu. Predmet je prosledjen OLAF-u u Brisel, a već je napisan zahtev za hapšenjem premijera Italije Montia, koji će biti prosledjen Interpolu.

Prema saopštenjima predsednika suda iz Bologne, A. Cricchia, i Vlade Italije preko diplomatskog predstavništva kriminalni ratni sud funkcioniše kao legalna pravosudna institucija. Svi su ovi dokumenti prosledjeni istražnom birou u Brisel.

A. V. Stojanović

Atlantis ultra br.24/3 – Intervju sa Dušanom Nonkovićem (u 3 dela)

Atlantis ultra br.24/3 – Intervju sa Dušanom Nonkovićem (u 3 dela)

http://www.youtube.com/watch?v=OvaY-QOTHTM

http://www.youtube.com/watch?v=Plgr3Y4CkNU

http://www.youtube.com/watch?v=R_KvYdhq7Fw

Nemački fotograf odkriva istinu o Kosovu – NATO propaganda da bi se protivzakonito bombardovala Jugoslavija

http://www.youtube.com/watch?v=EGcIoxQlX8g

BookILL Fest – Festival ilustracije knjige

BookILL Fest – Festival ilustracije knjige po prvi put organizuju Banatski kulturni centar i Novosadski sajam u okviru 18. meðunarodnog salona knjige u Novom Sadu.
Salon knjige æe se odr¾ati od 1-6. marta 2012. godine, a sam Festival ilustracije knjige 2. marta 2012. na Novosadskom sajmu.
BookILL Fest podrazumeva internet konkurs za najbolju ilustraciju knjige, video i internet prezentaciju izabranih radova, kao i progla¹enje pobednika, prateæe izlo¾be ipredavanja vezana za ilustraciju knjige.
Ilustrovanje knjiga je specifièna i sofisticirana oblast u procesu dizajniranja knjiga. Knjiga je umetnièki objekat. Koliko god je va¾na sadr¾ina knjige, tolika je va¾na i njena spolja¹nost. Ilustrovanje, dizajniranje i opremanje knjiga uop¹te su nerazdvojni deo procesa proizvodnje knjiga i s te strane BookILL Fest te¾i da skrene pa¾nju na vizuelne umetnike i afirmi¹e autore koji se bave ilustrovanjem knjiga. Konkursi za ilustraciju knjige su u svetu veoma retki, a time je znaèaj ovog Festivala veæi.

PRIJAVLJIVANJE na Internet konkurs BookILL Fest-a:
Konkurs je otvoren za autore iz celog sveta.
Svaki autor ¹alje 4 ilustracije knjige i to: obavezno bar 1 ilustraciju naslovne strane knjige i po sopstvenom izboru 3 ilustracije iz knjige dizajnirane zajedno sa tekstom (kompletne stranice), u digitalnoj formi  (JPG,  TIFF, PSD formatu, RGB modu, 300 dpi, do formata A4).
Sve poslati na e-mail adresu bookillfest@gmail.com
Mogu se slati ilustracije raðene u svim likovnim i grafièkim tehnikama ili kompjuterskim doradama. Dolazi u obzir i fotografija koja je u funkciji ilustracije knjige.
Mogu se slati i neobjavljena likovno-dizajnerska re¹enja i objavljene knjige, kao skenirani gotovi radovi ili samo kao projekti. Ukoliko autor ¾eli, mo¾e poslati i knjigu na sledeæu adresu: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23273, Novo Milo¹evo.
Autori, takoðe, treba u e-mailu da po¹alju svoje podatke: ime, prezime, adresa, telefon, kratka profesionalna biografija i nazive radova i u okviru koje, od dole navedenih, kategorija ¹alju radove. Navesti da li je knjiga objavljena ili je u projektu.
Radove slati do 25. februara 2012. godine.

Kategorije za slanje radova:
1. Ilustracija pesnièke knjige
2. Ilustracija prozne knjige
3. Ilustracija knjige za decu
4. Fotoilustracija knjige

®iri/Umetnièki savet
Selekciju radova i dodelu nagrada – po jednu za svaku od kategorija – izvr¹iæe ¾iri u sastavu:
–         Slobodan Ivkov, istorièar umetnosti i predsednik upravnog odbora ULUPUDS-a (Udru¾enja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije), predsednik ¾irija
–         Sibila Petenji Arbutina, magistar grafike, profesor, potpredsednik ¾irija
–         Senka Vlahoviæ Filipov, specijalista ilustracije, èlan ¾irija

Organizacioni odbor
Radovan Vlahoviæ, direktor Banatskog kulturnog centra
Maja Josimoviæ, specijalista ilustracije, predsednica udru¾enja ilustratora Ilustart
Kalman Moldvai, specijalista ilustracije
Hristina Beliæ, grafièki in¾enjer i dizajner
Milo¹ Vojnoviæ, in¾enjer fotografije
Miodrag Nadlaèki, slikar
Damir Vlahoviæ, akademski vajar

Progla¹enje pobednika i digitalna izlo¾ba
Progla¹enje pobednika i dodela nagrada odr¾aæe se 02. marta 2012. godine na Novosadskom sajmu, kao i otvaranje izlo¾be, tj. projekcija selektovanih i nagraðenih radova.
Detaljan program Festivala biæe objavljen po zavr¹etku konkursa.
Organizator æe napraviti elektronski katalog radova koji æe biti postavljen na Internetu.
Organizator zadr¾ava pravo da digitalnu izlo¾bu predstavi do sledeæeg festivala i u drugim gradovima. Takoðe zadra¾ava pravo da, u zavisnosti od radova, ¹tampa publikaciju sa pristiglim radovima u propagandne svrhe izlo¾be.
Slanjem radova, autori prihvataju gore navedene stavke.

Planovi
®elja organizatora je da festival preraste u tradiciju i da se odr¾ava svake godine na Salonu knjige.

Kontakt
Za sve dodatne informacije, predloge i sugestije, javiti se na e-mail:bookillfest@gmail.com ili telefon: 00381(0)23/781-552.


BookILL Fest – Book Illustration Festival is organized for the first time by Banat Cultural Centre and Novi Sad Fair during the 18th International Book Fair in Novi Sad. Book Fair is going to take place from the 1st   – 6th of March, 2012, and Book Illustration Festival is going to be organized on the 2nd of March, at Novi Sad Fair.
BookILL Fest includes internet competition for the best illustration of the book, video and internet  presentation of selected works, the announcement of winners, and accompanying exhibitions and lectures related to the book illustration.
The book illustration is a specific and sophisticated area in the process of the book`s design .
The book is an artistic object. Its outward appearance is as important as its contents. Illustrating, designing, and equipping of books are inseparable parts of the process of book production and that`s why BookILL Festaims to draw attention to the visual artists and to affirm the artists who illustrate books. Contests for book illustrations are very rare in the world, and thus, this festival is more important.
Registration for the Internet Contest BookILL Fest:
The contest is open for the authors from all over the world.
Each author submits 4 illustrations of the book: at least 1 illustration of the front page is required, and 3 illustrations of their own choice, from the book which was designed along with the text (full pages), in digital format (JPG, TIFF, PSD format, RGB mode, 300 dpi, up to A4).
You can send everything to the e-mail address: bookillfest@gmail.com  You can send illustrations done in all artistic and graphic techniques or computer processing. The photographs which illustrate books will be also accepted. Unpublished artistic designs,  published books, scanned, completed  works or just projects will be accepted as well. If the author wants, he/she can send his/her book to the following address: Banatski kulturni centar, JNA 35, 23 273, Novo Milo¹evo. The authors must send their personal data by email (name, surname, address, phone number, a short professional biography) titles of the works, and the specific category for submission. They should indicate whether the book was published or in the project.
The works must be sent until the 25th of March, 2012.
The categories for submission are:   
1.      Illustration of the poetry book
2.      Illustration of the fiction book
3.      Illustration of the book for children
4.      Photo illustration of the book

Jury/Arts Council 
The selection of works and awards – one for each category – is going to be done by the following members of the jury:
– Slobodan Ivkov, an art historian and the chairman of The Board of Directors of Association of Serbian Designers and Visual Artists of Applied Arts  (ULUPUDS)
– Sibila Petenji Arbutina, M.A. of graphics and professor
– Senka Vlahovic Filipov, a specialist of illustration
The Organizing Committee
Radovan Vlahovic, the director of Banat Cultural Center
Maja Josimovic, a specialist of illustration, the president of The Association of Illustrators, Illustrat
Kalman Moldvai, a specialist of illustration
Hristina Belic, a technician of graphic design
Milos Vojnovic, a technician of photography
Miodrag Nadlacki, a painter
Damir Vlahovic, an academic sculptor
The Announcement of the Winners and Digital Exhibition
The announcement of winners and the award ceremony will be held on March the 2nd, 2012, at Novi Sad Fair, and the opening of the exhibition, that is, the projection of selected and awarded works.
A detailed program of the Festival will be announced at the end of the competition.
The organizer will make an electronic catalog of the works and it will be placed on the Internet.
The organizer reserves the right to present the digital exhibition during the following festival and in other towns. It also reserves the right to, depending on the forms of work, print the publication of the received works in order to exhibit and advertise them.
By submitting their works, the authors accept the above mentioned items.
The Plans
The organizer`s wish is that this festival becomes a tradition which will be held each year at Book Fair.
Contact
For additional information, comments and suggestions, contact us via email:
bookillfest@gmail.com or phone number: 00381 (0) 23/781-552.

Скоро 70 одсто грађана излази на изборе- komentar DN

Utisak mi je da su ove tabele više nego neozbiljne pune ne logičnosti i protivrečnosti! Mlada generacije u Berlinu je izašla pod imenom „Stranka Gusara“ i osvojila je dvocifren rezultat zahvaljujući dogovorima preko interneta-Mi se nalazimo u eri interneta i internet aktivisti će odlučiti ishod izbora! Po tom pitanju nema dileme! Pitanje je samo u kojoj meri će biti iznenadjenje! Apsurd je da prikazujete „Dveri“ sa rezultatom ispod jednog procenta kad nema mladog čoveka u Srbiji a da nije preko interneta čuo za njih! Ovo što raditi u vodećim medijima Srbije je najmizernija blamaža sebe. Ovakvim manipulacijama ponižavate samo sebe i ime ovog tradicionalnog istorijskog  lista! Najveće iznenadjenje posle izbora će biti da će se pozvati na odgovornost urednici kao i novinari koji su se stavili u službu sumnjivih vrednosti! Nikom pa ni meni tri hiljade kilometara udaljenosti od Srbije nije promaklo da su dveri prošlog vikenda napunili salu sindikata u Beogradu i to pored lošeg vremena a da nijedan beogradski medij većeg tiraža nije ni reči objavio! Ali kako kuhate tako će te i kusati posle izbora! Za ovu situaciju u Srbiji nisu mediji ništa manje odgovorni od vladajućeg režima pa bilo to kome pravo ili ne naći će se poneki posle izbora i iza brave zbog podržavanja izvesnih elemenata koji su dovelu ovu zemlju do ivice propasti uz podršku izvesnih funkcionera u medijima! Ovo ostaje crno na belo i posle izbora pa će mo videti ko ovde laže a ko istinu govori! Nije moguće da vi tamo u medijima nemate pojma koliko je narodu teško pa da ga kobojage ovako procenjijete!

Политика

Скоро 70 одсто грађана излази на изборе

Истраживање „Нове српске политичке мисли” показује да 46,5 одсто испитаника подржава улазак Србије у ЕУ

Никада у последњих пет година није било толиког противљења уласку Србије у Европску унију, показало је истраживањечасописа „Нова српска политичка мисао”. На питање да ли подржавају улазак Србије у ЕУ 46,5 одсто испитаника одговорило је потврдно, а 37,9 негативно. Њих 15,6 одсто није имало став.

Редовна испитивања јавног мњења овог часописа за политичку теорију и друштвена истраживања показала су тенденцију пада подршке и пораст противљења уласку у ЕУ, рекао је политички аналитичар Слободан Антонић. Он је јуче представио резултате теренског истраживања које је обављено од 25. децембра до 5. јануара на репрезентативном узорку од 1.200 испитаника на територији Србије без КиМ.

Када је у питању ЕУ, нестаје „очараност” грађана и све је присутнији еврореализам, казао је Антонић и указао колико се ситуација променила навођењем податка да је јуна 2008. за улазак у ЕУ било 73,5 а против – 18,8 одсто грађана.

Ако у нашем политичком животу постоји нешто у чему је постигнут договор онда је то поводом питања уласка у НАТО, додао је Антонић. У последњем истраживању три четвртине грађана (74,80 одсто) изјаснило се против уласка у ову алијансу (за улазак у НАТО их је 12,70 одсто).

Указујући на резултате испитивања ставова грађана о тренутном стању у Србији и сопственом материјалном положају, Ђорђе Вукадиновић, главни уредник „Нове српске политичке мисли”, рекао је да ти ставови морају имати одјека на њихове политичке ставове. Грађани много горе оцењују стање у Србији (средња оцена 1,87), оцене су од један до пет, него своје материјално стање (средња оцена 2,28). Према речима Слободана Антонића то значи да се они боје за своју будућност, односно сматрају да ће лошије живети у блиској будућности.

И питање каква су им очекивања у погледу стандарда у наредних годину дана, на које је већина одговорила да ће бити гори (43,2 одсто), показује песимизам који раније није постојао. Да ће им бити боље мисли 15,5 одсто грађана, а 34,9 одсто сматра да ће остати исти. У истраживању из јуна 2008. године ситуација је била потпуно обрнута – 48 одсто испитаника очекивало је бољи стандард, а 23 одсто је мислило да ће им бити горе.

Коментаришући рејтинге странака, Вукадиновић је указао да је у односу на претходна истраживања редослед остао исти, уз одређено повећање разлике у корист СНС-а (због благог пада ДС-а), да је једино СПС у порасту и да УРС показује „знаке живота” као практично једини испод „црте” који има шансе да самостално пређе цензус. Интересантно је и да 49,9 одсто анкетираних мисли да постоји потреба и простор за једну нову политичку снагу у Србији. То мисле и они који су већ страначки опредељени, што значи да баш и нису свим срцем уз странке које су означили својим.

Када је реч о поверењу у странке, Вукадиновић наводи да се од 70 одсто оних који су се изјаснили да ће сигурно изаћи на изборе, 16 одсто није се изјаснило за кога ће гласати. И они ће одлучити ко ће добити изборе, оценио је Вукадиновић.

Најуспешнији министри у влади су Ивица Дачић (30,7 одсто), Расим Љајић (22,9 одсто), Вук Јеремић (17,9 одсто) и Милутин Мркоњић (10,1 одсто) и само су они „двоцифрени”. Код питања поверења у политичаре бирањем једног имена, као и увек, издвајају се лидери најјачих странака Томислав Николић (18,8 одсто) и Борис Тадић (18,2 одсто), па Дачић (9,4 одсто), Војислав Коштуница (7,9 одсто) и Љајић (7,4 одсто), али када се постави питање личности од поверења оцењивањем од један до пет, редослед је нешто другачији – Љајић (средња оцена 3,05), Драган Марковић Палма (3,02), Дачић (2,84), Јеремић (2,8), Драган Ђилас (2,79), Тадић и Николић (по 2,61)…

Ако би се у другом кругу председничких избора нашли Тадић и Николић, лидер ДС-а освојио би 40,9 одсто гласова, а његов конкурент 33,4 одсто, док чак 25,7 одсто не зна за кога би гласали. Редослед је исти као у претходном истраживању, казао је Вукадиновић, али разлика се између њих смањује.

Када је реч о листи најпогоднијих за премијера, испитаници су се одлучивали тако што су пред собом имали препознатљиве политичке личности. А то што међу првих пет није лидер напредњака Томислав Николић (који у време овог истраживања није прогласио кандидатуру за премијера) Вукадиновић објашњава чињеницом да су га, бар у том тренутку, његове присталице више перципирале као председничког кандидата.

Б. Баковић

објављено: 15.02.2012

У СУСРЕТ ЦАРСТВУ

У СУСРЕТ ЦАРСТВУ

 

Част Србима на Св. Косову и Метохији који ће данас рећи тзв. EU & NATO окупаторима: НЕ ХВАЛА, НЕЋЕМО СА ВАМА, ЈЕР НАС УБИЈАТЕ, ПРОГОНИТЕ, ВРШИТЕ ГЕНОЦИД НАД НАМА СРБИМА. НЕ ХВАЛА, НЕЋЕМО НИ СА БЕОГРАДОМ, ЈЕР СУ МАРИОНЕТЕ ИСТИХ ОКУПАТОРА. КАКО МОГУ ОНИ КОЈИ СУ НАС УНИШТИЛИ СПАСАВАТИ.

 

Следећи корак је самосталност. Укинућемо странке и партије, НВО, ни левица ни десница, не република, не уставна монархија са династијом Карађорђевић, већ Царски пут са Русијом и Кином.

 

НИКАКО СРБИ НЕ ГРЕШЕ АКО ЧИНЕ СУПРОТНО ОД ОНОГА ШТО БЕОГРАД ХОЋЕ ПО НАЛОГУ EU&NATO&EULEX ОКУПАТОРА. Овим референдумом поништавају све што се чинило и враћају све уназад до пре тзв. проглашења „независности“ Св. Косова и Метохије 17.02.2008. године од стране шиптарских терориста и окупатора.

 

Исто тако сада Срби са Св. Косова и Метохије немају шта да траже од званичног Београда, јер је јасно да су издани, продани, јасно да постоји опасност да шиптарски терористи  крену на голоруке Србе , као у усташкој „Олуји“ у Книну, јер за то већ имају зелено светло од EU&NATO&EULEX окупатора.

 

ЗБОГ ТОГА ГАРДА СВ. ЦАР ЛАЗАР ТРАЖИ ДА РУСИЈА ОДМАХ ПОШАЉЕ СВОЈЕ СНАГЕ НА ЛИНИЈУ ОДБРАНЕ СВ. КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ЗАЈЕДНО СА ГАРДОМ СВ. ЦАР ЛАЗАР, док се не деси оно што су планирали са једно јутро  као 17. марта 2004. године крену изненада и попале и побију све што се Србско зове.

 

Те стога Срби на Св. Косову и Метохији морају имати штаб одбране, ал никако политички од партија које су их до овог довеле, ни ДС, ни ДС, ни СНС ни остале, нема ту места ни за НВО, па и оне које трубе да су „националне“, јер свака намеће своју вољу и тако праве  сметњу и заблуде.

 

Због тога ко неће да му духовни вођа буде Св. Цар Лазар и не жели под Барјак Св. Немањића, нема шта да тражи у одбрани Св. Косова и Метохије, јер више наносе штете неголи помоћ, а што је досадашње искуство показало. Знамо реакцију, сујете, што баш Гарда Св. Цар Лазар, што не наше име неке НВО. Одговор је више него јасан. У бој је кренуо Св. Цар Лазар, а не Мурат. А Мурат је сада EU&NATO&EULEX, странке и партије, НВО, и зато ће бити укинуте и тек тада ће процветати Србија и васкрнути Србство ако Бог да. АМИН.

Венац Срба из Хрватске. Зашто на латиници?

 

Венац Срба из Хрватске. Зашто на латиници?

Лазо М. Костић:

Ћирилица је символ српства. Она је његов саставни део. Српство би без ћирилице било кусо, крње, дефектно. Друго, оно се не би могло ни држати без свога писма. Дефектан и мањкав организам много би брже подлегао нападима који не престају. Знају то наши непријатељи. Зато су се толико и окомили на ћирилицу. Нашом, сопственом кривицом, ми смо ту учинили Ахилову пету наше националности, због комоције, због лењости, због недовољне будности. Непријатељи су то искористили и користе још данас.

Канадски Србобран 17. март 1955. године

 

Ново српство се рађа

Имам 28 година, црну косу и очи, висок сам 175 центиметара, волим класичну музику, рођен сам у Љубљани и – Србин сам. Признајем, на почетку нисам имао свијест о томе тко сам и шта сам. Доживљавао сам себе као јединствено биће у којем су на сасвим посебан и непоновљив начин смијешане све моје различите карактеристике. Нисам лучио битно од небитног. Сви ти саставни елементи онога шта сам, не без поноса, доживљавао сам као своје ЈА, били су ми једнако значајни. Некакво тражење „заједничког називника“ између себе и околине није ми падало на памет. Био ми је много ближи неки Загорац који воли Умберта Ека него мој мусави рођак-тракториста на Банији.

Онда је дошла 1990. година. Од свих мојих карактеристика моја је околина извукла једну једину – то шта сам Србин, истурила је на мене као етикету проклетства и узела је као разлог своје мржње. Патолошке мржње, сотонске, глупе. Зашто баш ту, како сам тада доживљавао – релативно небитну компоненту мене? Зашто не неку другу? Боју очију, косе… или љубав према погрешној врсти музике. Са стидом признајем: хтио сам се на почетку „правити Хрватом“ да бих од себе некако одлијепио ону силну мржњу и нетрпељивост што ју је моја најближа околина набацивала на мене, на моје најближе. Али како? Кајкао сам ко блесав, али – био сам и даље само Србин који ето још говори и загребачким сленгом тј. опаснија врста „четника“. Да сам као и неки моји сународњаци замијенио православље за коњуктурнију вјерску припадност, знао сам – остао бих само „онај Трофазни што је прешао на католичанство“.

Испрва аморфна мржња почела је врло брзо попримати сасвим реалне облике: отац је остао без посла, мајка је отишла „на чекање“. Брат се једног дана вратио кући сав крвав – истукли су га у школи јер је признао да навија за Црвену Звезду. Ноћу су нас називали, пријетили, псовали нам мајку четничку, нацију, вјеру. Нетко нам се усрао пред вратима стана. Након првих батина пред факсом бојао сам се ићи на предавања. Па онда они посјети сународњака, разговори шаптом о томе шта је тко начуо да нам спремају. Приче о обиљежавању улазних врата станара-Срба. Па разбијено вјетробранско стакло на татином ауту. Позивања на информативне разговоре у полицију. Претреси „због оружја“. Мамино панично „Боже, поновно ће нас све поклати као у Глинској цркви“. Опсадна стања ноћу. Полусан и ишчекивања хоће ли нас покупити. Тату смо као најугроженијег послали у Њемачку, брата тетки у Нови Сад. Мама и ја остали смо „чувати стан“. Да није те 1990. године било ове отрежњавајуће мржње вјеројатно бих и ја постао кентаурски мелез, Хрбин (као – желиш се представити као Хрват, ал‘ се на вријеме загрцнеш). Та њихова мржња љуштила је са мене слој по слој „братства и јединства“, идеја о троименом народу, илиризма, Штросмајера, и довела до језгре онога шта сам одувијек био. Почео сам тражити одговоре из оних неколико књига које сам имао код куће. Потонуо сам у националну историју, тражио по националној књижевности. Од комшије сам позајмио још. Открио сам и владику Велимировића, прочитао „Нож“, по први пута одслушао пажљиво мамине банијске приче из II свјетског рата о клањима и бјежањима које су ми раније биле силно досадне. Танка црвена нит која је све то повезивала у конзистентну цјелину пружила ми је по први пута јасно разумијевање живота у који сам био уроњен. Свеопшта мржња у којој смо се давили, а мрзили су нас дословно сви (тзв. „нормалне Хрвате“ уопште нисам сретао, чуо, видио) почела је добивати свој реални смисао. Зар није сасвим нормално што нас мрзе? Зар није исто тако нормално да једнако патолошки, мада малчице пригушено (ваљда због свјетске јавности) мрзе и Јевреје? Није ли то универзална прича о мржњи неталентираног Салијерија према супериорном генију Моцарту којег је додирнуо прст Божји, у Формановом „Амадеусу“? О зависти Сотоне према Божијој дјеци. О мржњи неслободнога средњовјековног кмета према слободном вагабунду-трубадуру. Мржња Хрвата према нама није се дакле могла подвести под оно што је Фројд прозвао „нарцизмом малих разлика“ – понашање које се мало разликује од нашега доживљавамо као критику наше властитости. Јер није ријеч о малим већ о огромним разликама. У Хрватима, тој давно увенулој гранчици на српском стаблу, остао је утиснут подсвијесни енграм, матрица сијећања из које црпе свој кардинални осјећај инфериорности у односу на нас. Митолошко исходиште свих робовских легенди сеже увијек до тачке у којој се сјечају „златног доба“, времена у којем су и они били слободни.

Док су њихове помамљене хорде јуриле градом тражећи „снајперисте“, док су нас претресали, хапсили, пљачкали, силовали, одводили на разно-разне Пакрачке пољане, убијали на кућноме прагу, чекао сам да дођу и по нас (знате већ ону архетипску српску реченицу из Јасеновца: Ради ти дијете свој пос’о!). Тражио сам одговоре. Знати, па макар ми то било и посљедње. Углавном, више их се нисам плашио. Напросто, чекао сам их. Да дођу или не дођу. Да одраде или не одраде свој пос’о. Зашто бих ја у међувремену живио као кокош? Жели ли ми ова власт Планете мајмуна одузети живот – ево им га! Како хришћанин, жалио сам то убого инфериорно племе што је као своје поглавице истурило некакове Вукојевиће, Цањуге, Баковиће… јер бољих доиста никада нису ни имали. Дао Бог да им такови владали наредних хиљаду година!

Прошао је рат. Гледам оно шта је остало од мог опљачканог, растјераног и полумртвог народа овдје у Загребу. Како уплашени шетају гетом, како шапућу сто пута прежвакане фразе, како дишу са пола плућнога крила, мијењају вјеру, како кријући гледају ТВ Бања Луку, траже хрватске претке да би се оправдали пред комшијама. Како да гледам то, а да се не присјетим НДХ-шког програма о три дијела српског националног корпуса: трећину побити, трећину раселити, трећину покрстити. Проживљене трауме овог јадног остатка испреплићу се лажним сијећањима до димензија неког будућег мита. Слободу коју су као од Бога изабрани народ баштинили, потиснули су, мијењајући тај Божји дар за уплашену егзистенцију вјечно лојалних кметова: бити као Хрвати. Национални им је понос сведен на пијано баљезгање у Просвјети након 7 боце пиве. Родитељи што дјецу дају на католички вјеронаук да се „боље уклопе у средину“. Срби који не знају ћирилицу, којима Видовдански мистериј не говори ништа, који су пљунули и на православље и на традицију и на слободарство. Свој крст часни и слободу златну трампили су за шаку куна, за обећање да их неће дирати пољубе ли једном дневно султану папучу.

Одем повремено на „хаџилук“ у Београд. Они тамо забуљени у своје појединачне судбине, у неке сасвим небитне ствари, у своје приватне мракове, ништа не разумију. Као да причам са Марсијанцима. Осјећам како су им погрешни људи у погрешно вријеме говорили погрешне ствари, како су им (да ли случајно?) огадили нашу националну идеју, трошећи и бацајући кроз прозор хиљадугодишњу интелектуалну уштеђевину, колективно памћење, слободарство темељено на Традицији, моћ колективних архетипова. Само Бог зна зашто, али слободни трубадури почели су да сањају свој сан о кметству, о сигурности и поузданој извјесности неслободе. Зато су се ствари почеле овдје помјерати са мртве тачке. Ваљда по оној логици – када је мрак најцрњи јутро је најближе. Усред свеопштега хрватскога мрака рађа се једно сасвим ново, другачије Српство. Не само Српство Милоша Кобилића, Хајдука Вељка, Црног Ђорђа, Аписа, не само Српство Светога Саве, Мокрањца, Диса, Андрића… већ и Српство постмодерне и Интернета да ишчекивано настави мисију коју је своме изабраном народу дао Господин Бог. У име тога новога Српства ово пишем, у име тога спреман сам сићи и у пакао, поднијети било шта, дубоко свјестан чињенице да испуњавам тиме само дијелић Божјега наума са мојим напаћеним народом.

Стефан Немања Рашанин