Deutscher Bundestag Petitionsausschuss

Werbeanzeigen

Beweggrunde der Petitin gegen Anerkännung der Sezesion K/M, der-Misachtung der resolution 1244-Wiederspruch

Beweggrunde der Petitin gegen Anerkännung der;

Sezesion Kosovo/Metochien:
http://www.youtube.com/watch?v=EGcIoxQlX8g

Misachtung der resolution 1244:

https://dijaspora.files.wordpress.com/2012/04/img.pdf

Wiederspruch gegen Abschluss des Petitinsverfahren:

Hiermit möchte ich Sie eindringlich bitten, Ihre Argumente zur Ablehnung der Petition nicht mit bloßen Erklärungen und Interpretationen zu begründen, sondern mit festen nachprüfbaren Fakten zu belegen. Die Beugung der Resolution 1244 des UN Sicherheitsrates und die Anerkennung der illegalen Sezession der Kosovos damit zu begründen, dass die Resolution 1244 keine endgültige Lösung sei, sondern eine  vorübergehende Maßnahme darstellt, ist kein Faktum sondern eine Erklärung, eine Interpretation, die keine gesetzliche Grundlage hat. Fakt des internationalen Rechts ist, dass die Resolution 1244 zu befolgen ist, bis der Sicherheitsrat eine andere Resolution an deren Stelle beschließt. Das ist bis jetzt nicht der Fall gewesen!
Als Argument zur Beugung der Resolution 1244 führen Sie auf,  dass die Resolution nur einen vorübergehenden Charakter hätte, und dass sie nicht als endgültige dauerhafte Lösung vorgesehen sei. Das mag richtig sein, dennoch ist dies nur der Versuch einer Erklärung, aber es ist in keinem Fall ein Fakt, der zu befolgen ist! Damit ist die Resolution 1244 noch immer nicht außer Kraft! Fakt ist: Die Resolution 1244 ist und bleibt in Kraft, bis sie nicht durch einen neuen Beschluss des Sicherheitsrates außer Kraft gesetzt wird. Das ist die gesetzliche Lage, die für  jeden Staat verbindlich ist, und erst recht für Sie Parlamentarier! Die Bundesrepublik Deutschland hat  mit der Missachtung der Resolution 1244 wiederholte Male gegen internationale Rechte verstoßen. Dies ist nicht das erste Mal, dass die BRD gegen Regeln des internationalen Rechts verstößt:
Mit der Missachtung aller internationalen Konventionen und Regeln, bis hin zur Beteiligung an der  ungesetzlichen Bombardierung des souveränen Staates Jugoslawien und der Zusammenarbeit mit den ehemaligen Terroristenführern der UCK, die möglicher Weise in illegalen Organhandel verwickelt sind. Jedes vertretbare Maß wurde überschritten.
Neben dem oben stehend Ausgeführten ist Ihnen  gut bekannt, dass ein Staat, der auf Verbrechen gegründet ist, keine internationale Anerkennung erfahren darf! Es dürfte Ihnen auch bekannt sei, dass die UCK  von der Bundesregierung Deutschland als terroristische Organisation eingestuft war. Es sind Führer dieser UCK, die mittels Terror an die Macht gekommen sind. Diese Macht haben  sie sich durch Wahlen bestätigen lassen, an denen nur 1/3 der Bevölkerung teilgenommen hat. Die so an die Regierung des Sezessionsstaates gekommenen UCK-Führer haben also nicht einmal die Legitimation durch die Mehrheit ihrer eigenen Bevölkerung erhalten. Politiker mit so einer Vergangenheit, die unter  anderen  von einer nicht Geringeren als Carla Del Ponte (Klägerin beim Internationalen Tribunal) in Verbindung mit illegalem Organhandel gebracht wurden,  dürfen nicht noch mit einem souveränen Staat belohnt werden. Wo leben wir denn!!! Als Bürger der Bundesrepublik Deutschland bin ich zutiefst besorgt und beschämt, dass die höchsten legitimierten Vertreter der BRD,  vor allem die Regierungschefs der BRD solche Personen mit terroristischem Hintergrund, die  womöglich in den Organhandel verwickelt sind, zu eigenen und zu Freunden der BRD machen. Das ist für jeden gewissenhaften Bürger unannehmbar!
Die Bombardierung Jugoslawiens ohne Kriegserklärung ruht ebenfalls auf gebeugter Wahrheit, wie folgender Videofilm beweist:

http://www.youtube.com/watch?v=EGcIoxQlX8g

Ich bitte Sie eindringlich,  meine Petition gegen die Anerkennung vom Kosovo möglichst bald vor  das Parlament des Deutschen Bundestages zu bringen und zu dort erörtern. Weiter teile ich Ihnen mit, dass ich mir  Rechtsschritte vorbehalte sowohl gegen die BRD so auch gegen Parlamentarier wegen der Anerkennung einer solchen Gebildes als Staat, den nach wie vor die überwältigende Mehrheit der Staaten der Welt nicht anerkannt hat. Es darf kein Staat auf Terror und Verbrechen und noch weniger auf fremdem Territorium gegründet noch anerkannt werden. So eine wichtige Sachlage wie sie die Resolution 1244 und die Anerkennung Kosovos als souveränen Staat auf dem Territorium eines anderen Staates darstellt,  muss vom deutschen Parlament entschieden werden. Zuletzt möchte ich daran erinnern, dass Groß Britannien gegen Argentinien den Falkland- Krieg geführt hat, wegen Inseln, die von Groß Britannien 12000 km entfernt sind. Wegen Inseln vor der Argentinischen Küste, auf denen „nur“ ein paar Schafhirten lebten, hat die damalige Regierungschefin Margaret Thatcher junge Menschen und Material geopfert! Mit welchem Recht möchten Sie dann Serbien zwingen, auf eigenes Land zu verzichten, auf die Wiege ihrer Kultur und ihres Entstehens? Wo ist hier die Verhältnismäßigkeit!?
Es erübrigt sich, Sie zu erinnern, dass die Parlamentarier verpflichtet sind nach eigenem Gewissen zu handeln und zu entscheiden! Als Petitionsausschuss haben Sie kein Recht auf die Zensur des Bundesparlaments und darauf zu entscheiden, was das Bundesparlament behandeln darf und was nicht behandelt werden darf. Es soll so sein, wenn auch nur eine Fraktion dafür ist, dies  im Namen der Gerechtigkeit zu ermöglichen.
Am Ende möchte ich unterstreichen, das die Sezessionisten dort weder eigenes Gebiet haben; denn es gehört Serbien, noch haben Sie das Gewaltmonopol; denn das hat die UN durch die Resolution 1244. Die so genannten Albaner haben ihren albanischen Staat Albanien. Weshalb sollen die Albaner auf dem Balkan zwei Staaten haben und alle anderen nur einen!
Wem dies noch immer nicht genügend klar ist, der soll sich fragen, ob er einverstanden wäre, dass die türkischen Mitbürger in Berlin Kreuzberg ihren eigenen türkischen oder anatolischen Staat ausrufen dürfen. Das wäre durchaus ein vergleichbarer Fall mit dem Kosovo und Serbien. Was man bereit ist, von anderen zu fordern, das sollte mit dem eigenen Beispiel zuerst  geleistet werden!
Da Ihre Argumente nicht auf den Fakten gründen, kann ich der Ablehnung der Petition nicht zustimmen.
Ich bitte Sie noch einmal, die Petition zu prüfen und sie im Bundestag zur Diskussion zu stellen.

https://dijaspora.files.wordpress.com/2012/02/img.pdf

OBRAZLOŽENJE NEMAČKOG BUNDESTAGA:

Nemački parlament ukida pravosnažnost rezolucije 1244 – Videofilm nemačkog fotografa Hening Henča(prevod na srpskom jeziku) dokaz je o prevari nemačkog naroda da bi se dobio mandat za bombardovanje Jugoslavije :http://www.youtube.com/watch?v=EGcIoxQlX8g

Posle dvogodišnjeg preispitivanja peticije protiv secesije K/M upućene nemačkom parlamentu doneo je Nemački parlament, (Bundestag) odluku da zatvori odnosno zaključi peticiju kao ne zasnovanu sa obrazloženjem da resolucija 1244 nije predvidjena kao konačno rešenje a da na toj teritoriji postoje svi elementi državnosti; teritorija, narod i vlast-Navodi se da su to tri osnovna elementa koja karakteristišu i opravdavaju osnivanje jedne države.
Pošto naši zvanični predstavnici, države Srbije, ne reaguju na krivljenje i ignorisanja rezolucije 1244 morao je reagovati Glas Dijaspore i odgovoriti na takve malverzacije konkretnim argumentima kako rezolucija 1244 zbog navike i tihim prećutkavanjem ne bi izgubila svoj zakonodavni karakter.
Protiv ovake odluke Bundestaga uložio je urednik GD žalbu zbog omalovažavanja rezolucije 1244  i zamolio da Bundestag donosi svoje odluke na osnovi zakonodavnih argumenta a ne na proizvoljnim obrazloženjima kao što je to sad slučaj. Rezolucija 1244 mora ostati na snazi sve dok se umesto nje ne donese druga rezolucija ili poništi od saveta bezbednosti! Pošto to do sada nije slučaj mora i dalje rezolucija 1244  ostati na snazi! Argument da Postoji na toj teritoriji narod koji poseduje i silu i teritoriju, po komisiji Bundestaga je to element državnosti, ne može se prihvatiti kao argument jer svoje teritorije nemaju pošto pripada Srbiji a i monopol sile na teritoriji Kosova nemaju jer ta sila koja bi albancima dala karakter državnosti isto nemaju Albanci već UN kroz rezoluciju 1244. A i zašto bi albanci na balkanu imali dve države kad sve ostale države imaju po jednu! Izmedju ostalog je rečeno u odgovotu Nemačkom Bundestagu da se ne može država zasnovati na zločinu i trgovini organima kriminalu i nasilju. To su od prilike argumenti koji pobijaju argumente Nemačkog Bundestaga a koje će morati ponovo razmatrati. Rezoluciju 1244 moramo ko oči u svojoj glavi čuvati jer ako nam nju ukradu ukasli su nam i Kosovo/Metohiju. Na ovu rezoluciju moramo budno paziti jer ukoliko neka druga navika traje duže od usvojenog zakona onda i prvobitan zakon gubi svoju zakonitost!
U nastavku je orginalni odgovor nemačkom bundestagu na odbijanje peticije oko koje se lomimo već dve godine:

Pet 3-17-05-08-012196                                             23566 Lübeck

Völkerrecht

Widerspruch

Hiermit möchte ich Sie eindringlich bitten, Ihre Argumente zur Ablehnung der Petition nicht mit bloßen Erklärungen und Interpretationen zu begründen, sondern mit festen nachprüfbaren Fakten zu belegen. Die Beugung der Resolution 1244 des UN Sicherheitsrates und die Anerkennung der illegalen Sezession der Kosovos damit zu begründen, dass die Resolution 1244 keine endgültige Lösung sei, sondern eine  vorübergehende Maßnahme darstellt, ist kein Faktum sondern eine Erklärung, eine Interpretation, die keine gesetzliche Grundlage hat. Fakt des internationalen Rechts ist, dass die Resolution 1244 zu befolgen ist, bis der Sicherheitsrat eine andere Resolution an deren Stelle beschließt. Das ist bis jetzt nicht der Fall gewesen!
Als Argument zur Beugung der Resolution 1244 führen Sie auf,  dass die Resolution nur einen vorübergehenden Charakter hätte, und dass sie nicht als endgültige dauerhafte Lösung vorgesehen sei. Das mag richtig sein, dennoch ist dies nur der Versuch einer Erklärung, aber es ist in keinem Fall ein Fakt, der zu befolgen ist! Damit ist die Resolution 1244 noch immer nicht außer Kraft! Fakt ist: Die Resolution 1244 ist und bleibt in Kraft, bis sie nicht durch einen neuen Beschluss des Sicherheitsrates außer Kraft gesetzt wird. Das ist die gesetzliche Lage, die für  jeden Staat verbindlich ist, und erst recht für Sie Parlamentarier! Die Bundesrepublik Deutschland hat  mit der Missachtung der Resolution 1244 wiederholte Male gegen internationale Rechte verstoßen. Dies ist nicht das erste Mal, dass die BRD gegen Regeln des internationalen Rechts verstößt:
Mit der Missachtung aller internationalen Konventionen und Regeln, bis hin zur Beteiligung an der  ungesetzlichen Bombardierung des souveränen Staates Jugoslawien und der Zusammenarbeit mit den ehemaligen Terroristenführern der UCK, die möglicher Weise in illegalen Organhandel verwickelt sind. Jedes vertretbare Maß wurde überschritten.
Neben dem oben stehend Ausgeführten ist Ihnen  gut bekannt, dass ein Staat, der auf Verbrechen gegründet ist, keine internationale Anerkennung erfahren darf! Es dürfte Ihnen auch bekannt sei, dass die UCK  von der Bundesregierung Deutschland als terroristische Organisation eingestuft war. Es sind Führer dieser UCK, die mittels Terror an die Macht gekommen sind. Diese Macht haben  sie sich durch Wahlen bestätigen lassen, an denen nur 1/3 der Bevölkerung teilgenommen hat. Die so an die Regierung des Sezessionsstaates gekommenen UCK-Führer haben also nicht einmal die Legitimation durch die Mehrheit ihrer eigenen Bevölkerung erhalten. Politiker mit so einer Vergangenheit, die unter  anderen  von einer nicht Geringeren als Carla Del Ponte (Klägerin beim Internationalen Tribunal) in Verbindung mit illegalem Organhandel gebracht wurden,  dürfen nicht noch mit einem souveränen Staat belohnt werden. Wo leben wir denn!!! Als Bürger der Bundesrepublik Deutschland bin ich zutiefst besorgt und beschämt, dass die höchsten legitimierten Vertreter der BRD,  vor allem die Regierungschefs der BRD solche Personen mit terroristischem Hintergrund, die  womöglich in den Organhandel verwickelt sind, zu eigenen und zu Freunden der BRD machen. Das ist für jeden gewissenhaften Bürger unannehmbar!
Die Bombardierung Jugoslawiens ohne Kriegserklärung ruht ebenfalls auf gebeugter Wahrheit, wie folgender Videofilm beweist:
http://www.youtube.com/watch?v=EGcIoxQlX8g

Ich bitte Sie eindringlich,  meine Petition gegen die Anerkennung vom Kosovo möglichst bald vor  das Parlament des Deutschen Bundestages zu bringen und zu dort erörtern. Weiter teile ich Ihnen mit, dass ich mir  Rechtsschritte vorbehalte sowohl gegen die BRD so auch gegen Parlamentarier wegen der Anerkennung einer solchen Gebildes als Staat, den nach wie vor die überwältigende Mehrheit der Staaten der Welt nicht anerkannt hat. Es darf kein Staat auf Terror und Verbrechen und noch weniger auf fremdem Territorium gegründet noch anerkannt werden. So eine wichtige Sachlage wie sie die Resolution 1244 und die Anerkennung Kosovos als souveränen Staat auf dem Territorium eines anderen Staates darstellt,  muss vom deutschen Parlament entschieden werden. Zuletzt möchte ich daran erinnern, dass Groß Britannien gegen Argentinien den Falkland- Krieg geführt hat, wegen Inseln, die von Groß Britannien 12000 km entfernt sind. Wegen Inseln vor der Argentinischen Küste, auf denen „nur“ ein paar Schafhirten lebten, hat die damalige Regierungschefin Margaret Thatcher junge Menschen und Material geopfert! Mit welchem Recht möchten Sie dann Serbien zwingen, auf eigenes Land zu verzichten, auf die Wiege ihrer Kultur und ihres Entstehens? Wo ist hier die Verhältnismäßigkeit!?
Es erübrigt sich, Sie zu erinnern, dass die Parlamentarier verpflichtet sind nach eigenem Gewissen zu handeln und zu entscheiden! Als Petitionsausschuss haben Sie kein Recht auf die Zensur des Bundesparlaments und darauf zu entscheiden, was das Bundesparlament behandeln darf und was nicht behandelt werden darf. Es soll so sein, wenn auch nur eine Fraktion dafür ist, dies  im Namen der Gerechtigkeit zu ermöglichen.
Am Ende möchte ich unterstreichen, das die Sezessionisten dort weder eigenes Gebiet haben; denn es gehört Serbien, noch haben Sie das Gewaltmonopol; denn das hat die UN durch die Resolution 1244. Die so genannten Albaner haben ihren albanischen Staat Albanien. Weshalb sollen die Albaner auf dem Balkan zwei Staaten haben und alle anderen nur einen!
Wem dies noch immer nicht genügend klar ist, der soll sich fragen, ob er einverstanden wäre, dass die türkischen Mitbürger in Berlin Kreuzberg ihren eigenen türkischen oder anatolischen Staat ausrufen dürfen. Das wäre durchaus ein vergleichbarer Fall mit dem Kosovo und Serbien. Was man bereit ist, von anderen zu fordern, das sollte mit dem eigenen Beispiel zuerst  geleistet werden!
Da Ihre Argumente nicht auf den Fakten gründen, kann ich der Ablehnung der Petition nicht zustimmen.
Ich bitte Sie noch einmal, die Petition zu prüfen und sie im Bundestag zur Diskussion zu stellen.

OBRAZLOŽENJE NEMAČKOG PARLAMENTA:https://dijaspora.files.wordpress.com/2012/04/img.pdf

 

SCHARF-LINKS TopNews – 104 – 14.02.2012

SCHARF-LINKS TopNews – 104 – 14.02.2012
==================================================
1. Deutsches Europa nimmt Gestalt an
2. „Casino“ oder „Überakkumulation“?
3. Polemik gegen den Sozialstaat und seine kritischen Liebhaber
4. Warum es heute so kompliziert ist, eine Haltung zu haben
5. Junge Welt praktiziert das Herr-im-Haus-Prinzip
6. „Wenn wir Reis haben, können wir alles haben“
7. Die New York Times und die Kriegsvorbereitungen gegen den Iran
8. Ägypten: Mit den Ereignissen von Port Said eröffnet sich eine neue
politische Krise
9. 16 Thesen zur Weltrevolution
10.Realistisch gegen Kapitalismus
11.“Sozialistische Linke“: Zum Brief von Werner Schulten bezüglich
Bartsch
12.Duisburger Zustände

====================================================

Link zum Abmelden des Newsletters am Ende der Seite

====================================================

1.Deutsches Europa nimmt Gestalt an
==================================================
Von Tomasz Konicz

Am vergangenen Montag konnte die Regierung von Bundeskanzlerin Angela
Merkel ihren bislang größten außenpolitischen Erfolg erringen. Auf
einem Brüssler Gipfeltreffen stimmten 25 der 27 EU-Staaten einem von
Berlin maßgeblich konzipierten „Fiskalpakt“ zu, der eine rigide
Sparideologie institutionalisiert und die Regierungen der betroffenen
Länder zu strikter Austeritätspolitik zwingt. Nur die Regierungen
Großbritanniens und Tschechiens verweigerten sich dem deutschen
Diktat. Alle anderen EU-Mitglieder würden sich Bundeskanzlerin Angela
Merkel „beugen“, so die Finantial Times Deutschland wörtlich.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=ptfclggbhmwpopl

2. „Casino“ oder „Überakkumulation“?
==================================================
von Sozialistische Initiative Berlin

Ergebnis langer Winternächte…

Ausgehend von der Überlegung, dass eine wünschenswerte
antikapitalistische Organisation und Bewegung die Ursachen der
herrschenden kapitalistischen Krise analysieren sollte, brachte die
‚Sozialistische Initiative Berlin‘ (SIB) etliche Winternächte langer
Diskussionen hinter sich, bevor nun hier die vorläufigen Ergebnisse
offen gelegt werden können.

Entstanden sind zwei Texte, die sich aufeinander beziehen und sich
ergänzen, verschiedene Aspekte aber doch unterschiedlich einschätzen.
Das Diskussionsklima innerhalb der SIB war trotz oftmals
unterschiedlicher Standpunkte dabei immer konstruktiv und solidarisch.
Wir veröffentlichen beide Texte nebeneinander, weil wir der
Überzeugung sind, dass Diskussionsprozesse in der radikalen Linken
endlich transparent werden sollten.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=abxgxumsezufjql

3. Polemik gegen den Sozialstaat und seine kritischen Liebhaber
==================================================
von Prof. Dr. Albert Krölls via ‚Tacheles‘ [1]

Hartz IV ­ – Soziale Gerechtigkeit ­ – Menschenwürde

Der Sozialstaat ist nicht erst mit der Agenda 2010 nachhaltig in
Verruf geraten.
In Blütezeiten des deutschen Wirtschafts-Wunders und der
Vollbeschäftigung noch als beispielhaftes lü­ckenloses Netz der
sozialen Sicherheit gepriesen, wird er seit einigen Jahren zunehmend
als soziale Hängematte diffamiert, in der sich insbesondere die
Arbeitslosen auf Kosten der Ge­sellschaft ein Faulenzerleben leisten.

Die Politiker der regierenden Parteien betrachten nun­mehr das
frühere Aushängeschild guter wohlfahrtsstaatlicher Politik als
einziges Standorthindernis und haben dementsprechend den Sozialstaat
der bisherigen Art für unfinanzierbar erklärt. In Ausführung dieses
selbstgesetzten Auftrags hat die Politik ein Loch nach dem an­deren in
das soziale Netz geschnitten.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=gcopkwqsoszutmr

4. Warum es heute so kompliziert ist, eine Haltung zu haben
==================================================
von Anne Seeck via trend-onlinezeitung

Der Schwäche der Linken stehen neue Formen des Protestes entgegen.
Sei es Stuttgart 21, was den Grünen zum Wahlsieg verhalf. Sei es die
Piratenpartei, die schlagartig in Berlin ins Abgeordnetenhaus einzog.
Sei es die ‚Occupy‘- Bewegung. Diese Bewegungen können mit Ideologien
herzlich wenig anfangen.

Im Gegenteil, sie propagieren eine neue Offenheit, womit Linke
natürlich Probleme haben. M.E. hängt diese Offenheit mit der
Lebenslage der am Protest Beteiligten zusammen. Sie können sich nicht
mehr in einer „Klassenlage“ verorten und kommen ziemlich
orientierungslos daher mit ihren Bastelbiographien. Sie stecken in
einem Dilemma.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=kdczentudqgijrb

5. Junge Welt praktiziert das Herr-im-Haus-Prinzip
==================================================
Langjähriger Redakteur will Festanstellung und armutsfestes Gehalt –
und wird gefeuert.

Kommentar von Edith Bartelmus-Scholich (mit Update vom 12.2.2012)

Am 20. Februar 2012, 10:00 Uhr findet im Saal 216 des Arbeitsgerichts
Berlin eine denkwürdige Verhandlung statt.

Es geht um die Kündigung und gleichzeitig um die Anerkennung der
Arbeitnehmereigenschaft des mehr als 11 Jahre bei der ‚Jungen Welt‘
als Redakteur im Innenressort beschäftigten Journalisten Rainer
Balcerowiak.

Die Vorgeschichte der Verhandlung zerstört das Bild der stets auf der
Seite der Arbeitenden kämpfenden linken Tageszeitung gründlich. Wie am
2. Februar der Blogger Jochen Hoff berichtete (1) hatte Rainer
Balcerowiak sich mit Unterstützung seiner Gewerkschaft bei seinem
Arbeitgeber um die Umwandlung des seit mehr als 11 Jahren bestehenden
Verhältnisses als freier Mitarbeiter in eine Festanstellung mit
armutsfestem Lohn bemüht.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=ebytzgqeflblhhd

6. „Wenn wir Reis haben, können wir alles haben“
==================================================
von jimmy boyle / junge linke gegen kapital und nation

wir haben einen Text zur Kritik der Ideologie und Praxis der Roten
Khmer in Kambodscha verfasst. Bereits ihre vermeintlich
agrarkommunistische Ideologie war mörderisch, ganz zu schweigen von
ihrer Praxis. Wie aus einem linken Projekt ein Massenmord werden
konnte, möchten wir anhand ihres Programms erläutern, einen
Sozialismus ausgerechnet für den nationalen Aufstieg aufbauen zu
wollen.
Dass sich Teile des westlichen Linksradikalismus mit einem so
mörderischen Programm solidarisch erklärt haben, ist nicht nur bitter,
sondern zeigt auch wie sehr sich diese für patriotische Projekte haben
begeistern lassen.
Auch dagegen wollen wir anschreiben.

Zur Kritik der Ideologie und Praxis der Roten Khmer

1. Die Roten Khmer sind heute ein Synonym für den Terror „des“
Kommunismus geworden. Wo immer jemand heute für eine andere
Gesellschaft plädiert, ist neben Stasi &Mauer, Stalin & Gulag auch Pol
Pot und sein angeblicher „Steinzeitkommunismus“ als Gegen „argument“
im Gebrauch, das zeigen soll, was passiert, wenn Leute radikale
Gesellschaftsveränderung anstreben.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=vgbyedntnhiegbv

7. Die New York Times und die Kriegsvorbereitungen gegen den Iran
==================================================
von Barry Grey via wsws

Die New York Times veröffentlichte am Sonntag in ihrem Wochenmagazin
einen längeren Artikel, der die Argumente führender israelischer
Politiker zugunsten eines militärischen Angriffs auf den Iran im Laufe
des Jahres wohlwollend und klinisch rein darlegt.

Der Artikel des prominenten israelischen Journalisten Ronen Bergman,
dessen Spezialgebiet Geheimdienstangelegenheiten sind, stützt sich auf
Interviews mit hohen aktuellen und früheren israelischen Offiziellen
wie Verteidigungsminister Ehud Barak, Vizepremier Ya’alon und
Ex-Mossad-Chef Meir Dagan.

Bergman geht auf die umfangreichen militärischen Vorbereitungen
Israels für einen Angriff auf iranische Atomanlagen ein. Er behandelt
den verdeckten Krieg, den Israel mit amerikanischer Unterstützung
führt. Dieser umfasst tödliche Explosionen in Militär- und
Nuklearanlagen, Cyberangriffe und die Ermordung von fünf iranischen
Atomwissenschaftlern seit 2007. Der letzte Mord fand am 11. Januar im
Zentrum von Teheran statt.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=dszaowfwmxnglcu

8. Ägypten: Mit den Ereignissen von Port Said eröffnet sich eine neue
politische Krise
==================================================
von Claudia Cinatti via RIO

Die gewaltsamen Ausschreitungen nach einem Fußballspiel in Port Said
waren kein weiterer Zusammenstoß von Fans zwei rivalisierender
Fußballclubs, sondern der Beginn einer instabilen Situation, die von
tiefgreifenden sozialen und politischen Widersprüchen geprägt ist.

Am Tag nach den Ausschreitungen, die zu den schwerwiegendsten der
letzten Jahre gehören und mit 73 Toten und Hunderten von Verletzten
endeten, ging eine riesige Masse von Menschen zurück auf die Straßen
Kairos, um das Ende des Militärregimes zu fordern, dem sie vorwerfen,
die Zusammenstöße provoziert zu haben. Laut den Fans des angegriffenen
Clubs waren die meisten Toten ZuschauerInnen, die verzweifelt
versuchten, aus dem Stadion zu fliehen, sich aber vor verschlossenen
Toren wiederfanden und von der Menge totgetrampelt wurden.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=lzuaqqcmyorwsfc

9. 16 Thesen zur Weltrevolution
==================================================
von Paul Pop via ‚Grundrisse‘ zeitschrift für linke theorie & debatte

Als ich vor einem Jahr „16 Thesen zur Weltrevolution“ verfasst habe,
war die Wahl des Titels nicht frei von Ironie. Im Januar 2011 wurde
dann im Zuge der „Jasmin-Revolution“ in Tunesien die arabische Welt
von einer revolutionären Welle erfasst, die bis heute andauert.

Noch ist es offen, ob die Umstürze in Tunesien und Ägypten mehr
erreichen werden, als eine Modernisierung des Kapitalismus unter
Führung der Armee oder ob die westlichen Mächte wieder die Kontrolle
über die Entwicklung herstellen können. Zumindest ist das Wort
„Revolution“ wieder in aller Munde und die Volksmassen erscheinen
(zumindest für einen Moment) als die Triebkräfte der Geschichte. Auch
scheint der Nationalstaat nicht in der Lage zu sein, die Ausbreitung
der revolutionären Welle einzudämmen.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=qbdojebckbltirl

10.Realistisch gegen Kapitalismus
==================================================
von Bärbel Beuermann und Wolfgang Zimmermann, Vorsitzende der
NRW-LINKE-Landtagsfraktion

Als DIE LINKE im Mai 2010 in den Landtag von Nordrhein-Westfalen
einzog, waren sich die meisten Medien einig: Das sind linke Chaoten.
»Begründet« wurde dies mit aus dem Zusammenhang gerissenen
Versatzstücken unseres Wahlprogramms.

Wahr ist nur: Wir LINKEN in NRW haben einen klar antikapitalistischen
Kurs. Wir sind den Interessen der abhängig Beschäftigten, der
Erwerbslosen, der Rentner/innen und der benachteiligten Menschen in
diesem Land verpflichtet, und wir sind davon überzeugt, dass letztlich
nur die Überwindung der kapitalistischen Produktionsweise zugunsten
einer demokratischen sozialistischen Gesellschaft diesen Interessen
gerecht werden kann.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=fpfuftorvuxgeia

11.“Sozialistische Linke“: Zum Brief von Werner Schulten bezüglich
Bartsch
==================================
von ‚Sozialistische Linke‘

Der Sprecher der BAG Hartz IV, Werner Schulten, hat die
Sozialistische Linke mit einem Brief kontaktiert und um Kenntnisgabe
an die Mitglieder der Sozialistischen Linke gebeten. Dieser Bitte
kommen wir hiermit nach.

Vorwort/Historie
Werner bezieht sich seiner “abschließenden Stellungnahme” auf
Vorwürfe gegen den stellv. Fraktionsvorsitzenden der LINKEN, Dietmar
Bartsch, wonach dieser in einem Christa-Wolf-Gesprächskreis sinngemäß
geäußert haben solle Bundestagsabgeordnete der Linken würden sich „um
Mandate kloppen, wie Hartz IVer um den Alkohol.“

Diese Darstellung haben mehrere Teilnehmer/innen der Veranstaltung –
darunter der linke Autor Uli Gellermann – bekräftigt und ihre
Bereitschaft zu eidesstattlichen Versicherungen bekräftigt, sollte es
zur juristischen Klärung durch Dietmar Bartsch kommen, die dieser
bislang ablehnt (obwohl er von derartigen Klarstellungen im Wege von
Unterlassungsklagen in anders gelagerten Fällen häufig Gebrauch
gemacht hat) .
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=cstlifqwusuftqq

12.Duisburger Zustände
====================================
von Dieter Braeg

Die Herren Herbert Fürmann (Fraktions-Vorsitzender der LINKEN in der
BV Hamborn), Hermann Dierkes (Fraktions-Vorsitzender der LINKEN im Rat
der Stadt Duisburg) und Dietrich Kunze (für die LINKE im Ratsausschuss
Wirtschaft, Stadtentwicklung und Verkehr) haben zur deutschen Sprache
gegriffen um eine „politische Gegendarstellung“ zu fabrizieren die
keine ist, sondern höchstens ein reformistisches
Rechtfertigungselaborat, das sich mit dem Skandal beschäftigt, dass
die Fraktion der PDL im Duisburger Stadtrat in Sachen
Zinkhütten-Siedung Interessen vertritt, die den Bau eines
‚Outletcenter‘ ermöglichen sollen, dass den Abriss von 400 Häusern
voraussetzt und somit den Wohnort von 1000 Menschen zerstört, die dort
zum Teil schon seit Jahrzehnten wohnen.
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=wezthzwukfibznq

====================================

Liebe MitstreiterInnen, liebe GenossInnen,

’scharf-links‘ ist auf Spenden der LeserInnen angewiesen; denn wir
stellen unseren LeserInnen die Inhalte kostenlos zur Verfügung. Wer
unsere Zeitung, mit der wir derzeit monatlich 270.000 LeserInnen
erreichen, unterstützen möchte, findet den Spendenaufruf der Redaktion
’scharf-links’unter:
http://nt2.3sinus.com/srv1/l.cfm?id=pgumgzidhkiukmv

Die Redaktion bedankt sich bei allen AutorInnen, SpenderInnen und
LeserInnen für Unterstützung, Beiträge und Anregung.

Mit solidarischen Grüßen

Edith Bartelmus-Scholich
Redaktion ’scharf-links‘

Besuchen Sie unsere Homepage – http://www.scharf-links.de

NS-Opfer und Juristen warnen vor einer Wiedereinführung der Militärjustiz in Deutschland

Newsletter vom 14.02.2012 – Embedded Justice

BERLIN (Eigener Bericht) – NS-Opfer und Juristen warnen vor einer
Wiedereinführung der Militärjustiz in Deutschland. Hintergrund ist die
erklärte Absicht der Bundesregierung, einen zentralen „Gerichtsstand“
für in ausländischen Kriegsgebieten eingesetzte Soldaten einzurichten.
Begründet wird diese „Zuständigkeitskonzentration“ mit
„dienstrechtlichen Besonderheiten“, die von Staatsanwälten und
Richtern eine umfassende „Kenntnis der militärischen Abläufe und
Strukturen“ verlangten. Die Schaffung einer „zentralen Zuständigkeit
der Justiz“ bei Bundeswehrstrafsachen war bereits 2009 kurz nach dem
von einem deutschen Oberst befohlenen Massaker im afghanischen Kunduz
durch die Regierungsparteien vereinbart worden. Ziel des nun
vorliegenden Gesetzentwurfs ist es dementsprechend, „Rechtssicherheit“
für an Kriegsverbrechen beteiligte Soldaten zu schaffen, indem eine
„zügige Erledigung“ der Verfahren gewährleistet und die „psychische
Belastung“ der Täter minimiert wird. Kritiker erinnern in diesem
Zusammenhang an eine zentrale Funktion der NS-Militärjustiz im Zweiten
Weltkrieg: Diese habe die Aufgabe gehabt, „Übergriffe gegen die
Zivilbevölkerung okkupierter Länder zu legitimieren“.

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58267

Rezension: Joachim Perels/Wolfram Wette (Hg.): Mit reinem Gewissen.
Wehrmachtrichter in der Bundesrepublik und ihre Opfer, Berlin 2011

Der Titel des Buches spielt auf eine Äußerung von Max Bastian an, der
während des Zweiten Weltkriegs als Präsident des Reichskriegsgerichts
in Berlin und Torgau wirkte. Das höchste Organ der NS-Militärjustiz
verhängte drakonische Strafen gegen Kriegsdienstverweigerer,
Deserteure und andere sogenannte Wehrkraftzersetzer und sprach
mindestens 1.200 Todesurteile aus. Insgesamt gehen 30.000 Todesurteile
auf das Konto der NS-Militärjustiz, von denen 20.000 vollstreckt
wurden. Bastian indes wollte hierin kein Unrecht erkennen; nach
Kriegsende von der französischen Besatzungsmacht in der Festung
Rastatt interniert, verfasste er unter dem Titel „Meine Grundsätze“
ein Memorandum, dessen Fazit lautet: „Eine Schuld gegenüber Menschen
lehne ich mit reinem Gewissen ab.“

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58266

mehr
http://www.german-foreign-policy.com/de/fulltext/58267

US Kosovo policy – bad for Israel

This article was published in today’s print edition of The Jerusalem Post and is online at

US Kosovo policy – bad for Israel

By SRDJA TRIFKOVIC 02/13/2012 22:03

Israel’s position on Kosovo is a matter of vital national interest on which no government should ever compromise.

February 17 marks the fourth anniversary of Kosovo’s unilateral declaration of independence from Serbia. The UDI has been recognized since by the United States and its key NATO partners, as well as 80-odd other countries. The majority of the world’s sovereign states have refused to do so, however, including two permanent Security Council powers (Russia and China), two budding giants (Brasil and India), five European Union members (including Spain) – and Israel.Successive Israeli governments have come under pressure from Washington to change their mind, but on this issue the raison d’etat has wisely prevailed across the political spectrum. The similarities between Kosovo and Judea-Samaria are not obvious to the uninitiated, and Israeli diplomats prefer not to spell them out and risk needless tiffs with the Americans. On closer scrutiny those similarities turn out to be significant.

In both cases there’s a small piece of disputed real estate – rich in history, poor in everything else, and badly mismanaged by the local Muslim majority chronically hostile to its non-Muslim neighbors. In both cases that majority craves internationally-recognized statehood, and in both cases the demand is based on a bogus claim of distinct nationhood (“Kosovar” or “Palestinian”) that conceals the broader expansionist agenda – greater- Albanian and Palestinian Arab-Islamic, respectively.

The act of recognition by the major Western powers has opened, in Kosovo’s case, a Pandora’s Box of legal, geopolitical, moral and security issues. It has cemented an already flourishing black hole of lawlessness and endemic corruption and enhanced a potential base for jihad-terrorism deep inside Europe. A repeat scenario between the Jordan and the Green Line would be the last thing Israel needs as it contemplates strategies for containing Iran’s nuclear ambitions, responding to the tectonic change in Egypt and to the crisis in Syria.

The US support for the Kosovo Albanians has adversely affected Israel’s interests in a number of significant ways. It sets the precedent that a solution to an intractable political and territorial quarrel can and should be imposed by force by outside countries, even if one of the parties – in this case Serbia – rejects the proposed solution as contrary to its vital national interests.

The question of how Israel should come to an accommodation with Arab aspirations remains open, but no sane Israeli would suggest that a solution imposed by outsiders, either under the UN or EUNATO aegis, would likely be in Israel’s interest. Washington’s claim that outside powers can award some part of a state’s sovereign territory to a violent ethnic or religious minority with a local plurality – as NATO powers did in Kosovo in 1999 – would put in question not only the future of Judea and Samaria but even southern Galilee and parts of the Negev, where non-Jews have, or may eventually acquire, significant local majorities.

Israel’s Muslim population is now above 20 percent, roughly the same as Serbia’s if Kosovo is included. If Albanian Muslims can demand separation of their majority-inhabited areas from Serbia today, citing alleged past mistreatment, it is an even bet that Israel’s Arabs will invoke that same precedent tomorrow. (Needless to say, Washington’s claims that Kosovo is a one-off issue, a special case, completely sui generis, etc. are not taken seriously by any would-be irredentist or separatist movement.) The readiness of the US administration to circumvent the Security Council, knowing it would block Kosovo’s UDI on international legal grounds, seeks to devalue Russia’s and China’s veto power as such. In light of how many times anti-Israel UNSC Resolutions have been thwarted by a US veto, diminishing the power of the veto per se may prove detrimental to Israel in the future.

More significantly, as has been pointed out by many American policymakers, an overt motivation of US policy on Kosovo is to curry favor in the Islamic world. Such a notion betrays a remarkable naivete that is a form of appeasement. One only need look at American efforts to help create a Palestinian state, to bring “democracy” to Iraq or Afghanistan, or to provide aid to the mujihadin against the Soviet Union in the 1980s to see the value of jihadist gratitude. A complete victory in Kosovo would merely stimulate the demand for further concessions elsewhere, with Israel always the ultimate prize.

Last but not least, proponents of Kosovo independence scoff at the Serbs’ claim that Kosovo, with its many ancient monasteries and the site of the famous battle, represents not just any part of their country but its very heart and soul – “Serbia’s Jerusalem.” Such attitude betrays a cynical contempt for the essence of any true nation’s identity, which necessarily rests on its historical, moral and spiritual roots.

Without such foundation a people ceases to be a people and becomes but a random mob.

If Serbia can be haughtily deprived of her Jerusalem today, and her historical and spiritual claims are dismissed out of hand, who is to say “al- Quds” will not be demanded of Israel tomorrow as the capital of an independent “Palestine”? Let it be added that proponents of Kosovo’s independence overlook or flatly deny the fact that Kosovo’s top Albanian leaders were members of the Kosovo Liberation Army, an organization once regarded as a terrorist group.

Today’s Pristina is more reminiscent of Gaza or Ramallah – with Saudi-financed mosques, chaotically built concrete houses, and roadside rubbish heaps included – than of any European city of comparable size.

The Netanyahu government should continue to stand up to its closest friend and ally, the United States, on an issue many Israelis may consider peripheral.

Israel’s position on Kosovo is a matter of vital national interest on which no government should ever compromise. Ideas matter. So do principles.

The writer is the Co-Founder and Executive Director, The Lord Byron Foundation for Balkan Studies and the Foreign Affairs Editor of Chronicles: A Magazine of American Culture.

ново место становања веома живих „жртава Сребренице“…

Knjiga o srebrenickim izbeglicama u Americi

феб 13 2012

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (7), Alexander Dorin: Доказано је – сведоци су лагали у сарадњи са судом, St Louis, Missouri – ново место становања веома живих „жртава Сребренице“…

i
7 Votes

Quantcast

РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ СУ ЗАПИСИ О СТРАДАЊУ СРБСКОГ НАРОДА И ЈОШ ЈЕДАН ДОПРИНОС РАСВЕТЉАВАЊУ ИСТИНЕ – ОНО О ЧЕМУ СЕ ЋУТИ ГОВОРИМО НА САВ ГЛАС – ОВОГ ПУТА САГОВОРНИК У СЕРИЈАЛУ КОЈИ СМО ПРИПРЕМИЛИ ЈЕ АЛЕКСАНДЕР ДОРИН, ШВАЈЦАРАЦ СРБСКОГ ПОРЕКЛА КОЈИ СЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ И ШИРОМ СВЕТА И ДАНАС БОРИ СА НЕИСТИНАМА КОЈЕ ГОВОРЕ И ПИШУ О СРБИМА…

13. фебруар 2012. 13:07

ФБР Биљана Диковић: По мојој рачуници остаје отприлике још 1.450 људи који би могли бити жртве освете и стрељања после пада Сребренице. Да ли сам то добро израчунала?

Аlexander Dorin: Јесте, то сте коректно израчунали. Да видимо сада колико људи од тог броја такође нису могли бити жртве „сребреничког масакра“. Новинар George Pumphrey је 1999. писао у једном независном немачком магазину, да је после пада Сребренице побегло око 800 муслиманских војника преко Дрине за Србију. Из Србије су ти људи, од којих је један део прво провео неколико месеци у колективним логорима, пребачени у разне земље. George Pumphrey се позива на информације муслиманске организације TWRA (Third World Relief Agency) и на изјаве бившег командира Осма Зимића (види: George Pumphrey, „Srebrenica“, Konkret broj 8, Avgust 1999).

Бошњачки новинар Шефко Хоџић пише, у својој књизи „Босански ратници“, да су постајали тајни канали између Босне и Србије, преко којих су у мањим групама људи из Сребренице у току рата прелазили за Србију. Наравно да бошњачке институције никада нису објавиле списак тих људи, као и оних 800 који су после пада Сребренице прешли границу, него су једоставно и њих „бацили“ на списак наводно несталих.

Књига о сребреничким избеглицама у АмерициКњига о сребреничким избеглицама у Америци

2000. године је Patrick McCarthy објавио књигу „ After the Fall: Srebrenica Survivors in St. Louis“, у којој између осталог пише, да у америчком граду St. Louis живе 20.000 Бошњака – избеглица, међу њима и одређени број из Сребренице. Те избеглице су основале организацију под именом „ Association of Survivors of The Srebrenica Genocide St Louis, Missouri“. Зашто НИКО НИКАДА није проверавао колико имена избеглица из St. Louis-а има такође на списку несталих? И одговор на ово питање је јасан.

ФБР Биљана Диковић: На основу чега онда америчка организација ICMP тврди да су они преко ДНК-анализе до сада идентификовали укупно 6.481 страдалих из Сребренице?

Аlexander Dorin: Теоретски,  они би могли да идентификују мало више од 3.300 људи, који имају везе са Сребреницом. Од тога око 1.300 који су страдали 1992., 1993. и 1994., плус отприлике 2.000 који су страдали после пада Сребренице. Већина, и једне и друге групе, страдала је у борбеним дејствима. Све тврдње које иду преко те цифре су чисте измишљотине, преваре и лажи. Нико није нашао 6.481 жртава из Сребренице, то је чиста лаж. У мојој другој књизи о Сребреници која се зове „Сребреница – како се заиста збило“ објавио сам под насловом „Најновије из радионице лажи сребреничког лобија“ следећи текст о тој организацији која се зове ICMP:

Од недавно се нашла међу бизарним медијским новостима и најновија вест о Сребреници. Наиме, реч је о тврдњи да је наводном ДНК-анализом идентификовано 6.000 жртава из Сребренице. Вест која се без питања и провере шири путем медија као сушта истинита. Она би критичном сведоку времена морала из следецћих разлога да буде гротескна:
Dean Manning као истражитељ хашког суда, суда којег западне медијске ку
ће карактеришу као политички независног, је годинама у радијусу од 50 км у околини Сребренице трагао за масовним гробницама. При томе је његов тим наводно ексхумирао из различитих масовних гробница око 2.000 лешева. (1)

Свесно и намерно употребљавам реч »наводно« јер је српским патолозима учествовање при ископавањима било стриктно забрањено. Чему забрана ако нема потребе за заташкавањем? Чему потреба хашког трибунала за уништавањем наводно 1.000 постојећих доказа о пропагираном масакру у Сребреници и то пре почетка неких судских процеса? (2) 

Али нећемо да будемо цепидлаке и хајде да кренемо овога пута од пропагиране цифре као истините, иако нам је сасвим јасно да сви ископани лешеви из трогодишњег рата не могу бити приписани жртвама јула 1995. године. Више од тридесет муслиманских сведока који су се са војном јединицом од неколико хиљада војника и наоружаних цивила пробијали од Сребренице до Тузле, процењују у датим исказима да је у оружаним сукобима са Српском војском при томе пало око 2.000 бораца, а неки наводе чак и цифру од око 3.000. (3) 

Мало касније поједине интересне групе повећавају број од 2.000 на 3.500 ископаних лешева, али анализе српског патолога др. Љубише Симића показују да је несумњиво реч о манипулацији са извориштем у Ден Хаг-у. Патолог Симић доказује да патолошки извештај са аутопсије не говори о 3.500 жртава већ се делимично односи на појединачне делове лешева. У даљој реконструкцији засноване на ископинама Симић долази до закључка да је могло бити пронађено нешто мање од 2.000 лешева, што опет потврђује првобитна истраживања Dean Manning-а. (4)

Али како је могуће од 2.000 пронађених лешева жртава палих у оружаним борбама направити масакр од чак 7.000 до 8.000 хиљада људи? Одговор је врло јасан: никако, или можда некако уз апсолутно искључење људске логике. Хашки истражитељи тврде да су међу лешевима пронађене и на стотине повеза за очи и ланаца за руке, међутим нико од независних посматрача не може те тврдње да посведочи. Не може се чак ни утврдити да ли смрт свих пронађених лешева датира од јула 1995. године и да ли уопште имају икакве везе са Сребреницом. Многи аналитичари као на пример Gregory Copley из »Balkan Strategic Studies« (Институт за стратешка питања Балкана) наводе да су хашки истраживачи и мртве из других делова Босне приписивали сребреничким жртвама како би се попуниле празнине у бројном стању. (5)

Такође сведочења Мирослава Тохоља, тадашњег портпарола Босанско Српске војске, указују на манипулације са мртвима из других делова Босне и убрајању у Сребреничке жртве. Тохољ изјављује у интервјуу дневним новинама ›junge Welt‹ (»млади свет«) да муслиманске установе више стотина палих муслиманских војника и страних плаћеника у борбама 1993. године код Хан Пјеска такође убрајају у жртве Сребренице. (6)

Поврх свега испада и више него корисна изјава некакве организације Хашком трибуналу о наводном ДНК-доказу и идентификацији 6.000 жртава из Сребренице. Просечни конзумент масовних медија не поставља чак ни питање одакле се појављују сада одједном још додатних 4.000 жртава. Али, очигледно критична запитаност и предострожност не припадају свакодневици западних медија.
Стефан Карганови
ћ из ›Srebrenica Historical Project‹ (7) кренуо је да трага за организацијом која је проширила у јавности наводну ДНК-идентификацију жртава.
Наишао је на следеће: (8) International Commitee for Missing Persons‹ (ICMP) (Интернационални Комитет за Нестале Особе) са седиштем у босанско-муслиманском граду Тузли, основан је на иницијативу бившег председника Сједињених Америчких Држава Била Клинтона. Истог оног Била Клинтона коме је доказана сарадња са Ираном зарад илегалног наоружавања Муслимана у Босни.(9)

Следбено томе потврђују муслимански политичари да је Клинтон тадашњем муслиманском председнику Алији Изетбеговићу већ 1993. године предложио »масакр у Сребреници«. (10)

Хрватски медији са своје стране извештавају да је више генерала из Клинтонове администрације организовало и водило операцију »Олуја«. (11)
Да подсетим: у поменутој војној акцији за само 48 сати је 250.000 последњих Срба из Крајине бомбардовано и протерано из њихових ку
ћа (»етничко чишћење«) при чему је око 1.900 страдало. Опет исти тај Клинтон што је 1999. године наредио 11 недеља бомбардовања Југославије: дакле ратни злочинац.

За председника комитета ICMP постављен је ни мање ни више него ратни ветеран из Вијетнама James Kimsey, који је учествовао у инвазији на доминиканску републику са 10.000 страдалих цивила. Бивши министар иностраних послова Бушове администрације Collin Powell лично је Kimsey-а поставио на позицију председавајућег. Па зар то није крајње »достојна веровања« клика која стоји иза ICMP?

Али нису само ове сподобе заслужне за крајње дубиозну ауру комитета. Сама радња комитета се показала својим апсолутно мафијашким поступцима. Адвокати одбране пред суд одведеног Радована Караџића су затражили доставу целокупног доказног материјала о ДНК- идентификацији жртава. Тај захтев је био одбијен уз објашњење да фамилијарни сродници жртава то изричито не желе. Ово заиста треба разумети: Једна организација тврди да је 6.000 такозваних жртава Сребреница – масакра идентификовала путем ДНК али се ти докази не прилажу суду јер фамилије идентификованих то изричито забрањују. Опет све то зарад »заштите личног права« или шта?! Само ради упоређивања претпоставимо: Ако би сутра неко у Америци дао изјаву како поседује доказе о томе да је Barack Obama председник једне нације која води ратове, наредио злостављање и убијање 500 девојчица, али на жалост доказе не може да достави јер се фамилије злостављених не слажу са објављивањем, да ли би то уопште и било споменуто, да не говорим о пролазности доказа на суду? Тај неко би највероватније био ухапшен и послат на психијатријско лечење. Али реалност данашње светске политике је да се управо таквим аршинима одређују правила игре по моту: Anything goes.

Фусноте:
1. Dean Manning, Summary of Forensic Evidence – Execution Points and Mass Graves, 16.5.2000.

2. Radio slobodna Evropa: Marija Arnautović, Hag uništio dio dokaza iz Srebrenice?, 7.5.2009.

3. http://www.srebrenica-project.com/index.php? option=com_ content&view=category&layout=blog&id=21&Itemid=19

4. http://de-construct.net/?p=9034

5. Srebrenica Controversy Becomes Increasingly Politicized
and Ethnically Divisive, Increasing Pressure on Peacekeepers, in: ISSA Special Reports, Balkan Strategic Studies, 19.9.2003
6. Jürgen Elsässer, Sarajevo versucht, Beweise zu manipulieren, in: ›junge Welt‹, 11.7.2005.

7. http://www.srebrenica-project.com

8. Stephen Karganović, DNA Testing and the Srebrenica Lobby, in: ›The Lord Byron Foundation for Balkan Studies‹, 13.7. 2010.

9. Congressional Press Release, US Congress, 16 January 1997: ›Clinton approved Iranian arms transfer to help turn Bosnia into militant islamic base‹.

10. ›Dani‹, 22.6.1998.

11. Američka uloga u oluji: Oduševljen Bljeskom, Clinton inicirao Oluju
›Nacional‹, 24.5.2005.

Ето, то вам стоји иза те приче о идентификацији од више од 6.000 сребреничких жртава. Морам још да додам да је James Kimsey у међувремену смењен. На његово место је Hillary Clinton 2011. године поставила човека сличног калибра који се зове Thomas J. Miller. Од 1976. године је Miller радио за организацију United States Foreign Servicе. Између 1999. и 2001. је био амерички амбасадор у Сарајеву, док га је George W. Bush 2001. изабрао за америчког амбасадора у Грчкој, где је радио до 2004. године. 2010. је Miller радио за организацију Independent Diplomat, која се јако ангажовала за то да се Косово отцепи од Србије. Такви ликови, од којих су сви умешани у манипулације, лажи, ратове, злочине и неправде, раде за ICMP. Ко може да верује таквим људима, који поред тога неће да објаве наводне доказе о ДНК-идентифкацијама?

10. 02. 2010. је такозвани Трибунал у Хагу Караџићевој одбрани писмено „објаснио“ зашто се Караџићу резултати тих наводних ДНК-идентификација не могу доставити. Трибунал тврди, да и њему база података од ICMP-а није доступна, зато што је ICMP једна независна институција са властитим ауторитетом! ICMP наводно одбија било коме да омогући увид у базу података, зато што је припадницима фамилија страдалих давана гаранција, да тај доказни материјал никоме неће бити предат. А какав интерес би неко могао имати, да се докази о злочинима над припадницима његове фамилије не објаве? Поново једна прича за малу децу, која само служи томе, да се манипулације не открију.

ФБР Биљана Диковић: Ово све, очигледно, заиста указује на жестоке манипулације са истином. А шта је са неким сведоцима, који тврде, да су преживели масовна стрељања на неким местима?

Аlexander Dorin: Таквих, наводних сведока има врло мало. Већ смо у досадашњим анализама видели, да ти људи дају контрадикторне изјаве и мењају верзију њихове приче од интервијуа до интервијуа. Они у принципу могу да тврде шта хоће, али саме њихове изјаве доказују, да су они ангажовани лажови.

Први извештај РС о Сребреници

Тужилаштво у Хагу на пример тврди, да су српске снаге негде после пада Сребренице ухватиле велику групу људи (око 2.000) и да су их одвели у основну школу у Каракају. Тамо су их наводно затворили у школи и у спортској хали поред школе. После тога су их наводно одвели на неку ливаду где су их стрељали.
Тужилаштво у Хагу даље тврди, да је један део људи већ у школи и у спортској хали ликвидиран (види „ Report about case Srebrenica (The first part)“, Documentation Centre of Republika Srpska, bureau of goverment of RS for relation with ICTY, Banja Luka 2002). У једном извештају хашког трибунала стоји, да су Срби неколико стотина заробљеника живе закопали, децу пред очима њихових мајки убијали, жене и мушкарце после мучења масакрирали и да су натерали једног деду да једе јетру свога унука! (види: ICTY-Press Release, „Radovan Karadzic and Ratko Mladic Accused of Genocide Following the Take-Over of Srebrenica“, CC/PIO/026-E, Den Haag, 16.11.1995). Каква правда и објективност се може очекивати од људи који поседују такву једну очигледно болесну фантазију?

Професор факултета безбедности у Београду Дарко Трифуновић је посетио основну школу у Каракају. Као прво је установио да поред школе у јулу 1995. године није постајала спортска хала! Да ли се људи могу затварати и убијати у једној непостојећој спортској хали? А у згради школе нема уопште места за 2.000 заробљеника. Директор школе Неђо Васић није ни знао да је неко тврдио, да су у школи и околини, у току рата убијани заробљеници. Он је потражио школски летопис из тога доба, који је показао Дарку Трифуновићу. У школском летопису је забележено, да је тог дана наводног масакра (14. јул 1995. године) школа била нормално у функцији иа да су ђаци били присутни! Није ваљда српска војска затварала заробљенике заједно са ђацима и убијала их пред очима истих.

Господин Трифуновић је питао и друге особе из околине школе, да ли су у јулу 1995. године видели заробљенике и чули пуцњаву. Директно поред школе је за време Трифуновићове истраге становала госпођа Цвета Благојевић. Он је рекла, да је у то време видела аутобусе који пребацују избеглице за Кладањ. Али она никада није видела заробљенике у школи, нити је уопште чула за ту тврдњу, да је тамо неко заробио и стрељао људе. Дарко Трифуновић је такође отишао за Мали Зворник у Србији. То је једно место које се налази тачно преко пута Каракаја. Између та два места тече река Дрина. Мали Зворник је толико близу Каракају, да би се у случају масовног стрељања морала чути пуцњава. Господин Трифуновић је у Малом Зворнику нашао две муслиманске жене, које су за време рата већ тамо становале. Питао је и њих, да ли су у јулу 1995 годнине чуле пуцњаву. Жене су потврдиле, да су и оне виделе аутобусе који су пролазили, али нису чуле никакву пуцњаву. Мирко Ребић, тадашњи градоначелник Зворника, је Трифуновићу такође рекао, да код Каракаја није никада дошло до стрељања заробљеника. Чак мо борби није било тамо, каже Ребић. Ако се узме у обзир чињеница, да у јулу 1995. године поред школе није постајала спортска хала, онда је савим јасно, да сви ови сведоци говоре истину.

Али има и људи, које не говоре истину. Један од њих је, на пример бивши муслимански борац Мевлудин Орић, који је фамилијарно повезан са Насером Орићем. Орић такође тврди, да су њега и многе друге муслиманске заробљенике (око 2.000) прво били затворили у једној спортској хали близу Каракаја. Он међутим не спомиње основну школу у Каракају, него место Глумина. И та изјава је једна очигледна лаж, пошто он преписује догађаје у непостојећој хали у Каракају једоставно месту Глумина. Орић даље тврди, да су њему и другим заробљеницима ставили повезе око очију, пре него што су их товарли на камионе и водили на стрељање. У камиону је он померио повез са очију, да би могао да види куда их возе. Овде посматрач тих изјава поново мора да дође до резултата, да Орић опет лаже. Која логика стоји иза те изјаве, да једна војска заробљеницима веже очи али не и руке? Па, логично је да ће неко скинути повезе са очију ако му се не вежу руке! Није ваљда српска војска толико глупа да веже очи и да заборави руке. После наводног стрељања је он као преживео, зато што је прво лежао девет сати испод лешева, па је после успео да побегне на муслиманску територију. Орић даље тврди, да је такође видео и Ратка Младића на лицу места, који је заробљенике пре ликвидације хтео да види. Орићева прича би била сигурно добра подлога за други филм Angeline Jolie о босанском рату, али то све са истином нема никакве везе.

Холандски новинари René Gremaux и Abe de Vries су проншали следеће о Мевлудину Орићу (види: Rene Gremaux und Abe de Vries, „Deconstructie van een trauma“, De groene Amsterdammer, 13.3.1996): Мевлудин Орић је отишао у јануару 1992. године за Хрватску на војно школовање. Постао је члан хрватске ХВО-јединице „Краљ Томислав“ у Херцеговини, где је између осталог помагао да се заузимају ЈНА-касарне у Чапљини, које су касније претворене у логоре за Србе. После кратког одмора у Хрватској се вратио поново у ХВО-јединице да се бори против Срба у Орашју. У Посавини су такође почињени први злочини скоро недељу дана пре почетка рата (Босански Брод 25. март 1992. године и Сијековац 26. март). Нападачи су били хрватско-муслиманске јединице а жртве српски цивили. Када је чуо да су у околини његовог града Сребренице избили први сукоби, онда се вратио тамо и очигледно помагао јединицама Насера Орића да убијају Србе. А данас он широм света прича бајку како је он наводно преживио „геноцид“ у Сребреници. Али, изгледа да се нико не пита да ли изјаве те сумњиве личности уопште могу бити веродостојне, као што се, такође нико не пита где су Орићеви докази за његову причу.

ФБР Биљана Диковић: Постоје још сличне тврдње, у вези другог наводног злочина. Ради се о тврдњи да су припадници армије Републике Српске у земљорадничкој задрузи у селу Кравица побили најмање 1.000 заробљеника. Шта знате о том случају?

Аlexander Dorin: Слична прича као и она малопре. Тврдње без доказа и очигледне лажи су подлога и овог случаја. Тврди се, да су Срби у месту Сандићи ухватили 1.000 до 1.500 муслиманских мушкараца, који су у пробоју хтели да прођу поред Сандића. Београдски новинар Зоран Петровић Пироћанац је снимио те мушкарце, који су се код Сандића предали српској војсци. Анализа тог снимка не потврђује уопште да се тамо налазило 1.000–1.500 људи, него, можда неколико стотина. У холанском NIOD-извештају о Сребреници стоји, да се тамо предало између 200-300 људи. Други сведоци потврђују, да су они после хапшења чак пуштени да наставе маршруту ка муслиманској територији. Али је српска војска одвела један део заробљеника у село Кравица, које није далеко од Сандића. У Кравици су сместили заробљенике у земљорадничој задрузи. Имао сам прилике да прочитам документе о разним процесима против неколико оптужених Срба у вези са дешавањима у Кравици. Тако се, на пример, у документима адвоката Радета Голића из Власенице, који је бранио пред судом оптуженог Миленка Трифуновића, могу наћи интересантне изјаве разних сведока. Неколико сведока даје објашњење, зашто је један део заробљених мушкараца уопште смештен у Кравици. По изјавама тих сведока ти људи су ухапшени ради размене заробљеника, што је једно логично објашњење. Јер што би се убијали заробљеници, када су они потребни за размену српских заробљеника (после ћемо видети на који начин је тужилаштво изманипулисало разне сведоке у вези дешавања у Кравици).

Поред тога, није логично да неко заробљенике пре убијања прво смести негде. Чему би служио тај цели труд? Ако су хтели, онда су их могли убити већ поред шума где су их и ухватли. На тај начин би касније могли тврдити, да су то жртве борбених дејстава. Али, што би неко неколико стотина заробљеника одвео пре убијања прво на једно друго место? Са тиме би се одговорне особе једино изложиле великом ризику, јер би неко могао да посматра ту целу акцију и да буде сведок злочина. Познато је на пример, да су међународни посматрачи после пада Сребренице већ били на терену. Ко би под тим условима, у сред дана одводио неколико стотина заробљеника на стрељање? Земљорадничка задруга се налази одмах поред пута који води кроз Кравицу. Са цесте би свако могао да види шта се око хангара задруге дешава. Којем командиру би у сред села били потребни сведоци у вези једног планираног злочина? Зар неби било логичније, да се један злочин изводи на пример у шумама, где су ти људи и ухваћени? Значи, већ до ове тачке та цела прича не поседује никакву логику.

Крсто Драгичевић

У Кравици се догодило савим нешто друго од оног што манипулатори у Сарајеву и у Хагу тврде. Један српски воник, зове се Крсто Драгичевић, је ушао у хангар у Кравици, да једном од заробљеника којег је препознао дода цигаре. Међутим, ту су заробљеници напали Драгичевића, отели му пушку и убили га. У томе инциденту су повређени и други српски стражари. Међу њима и Раде Чутурић, који је повредио руку. Чутурић је мало касније (23. 09. 1995.) у Озрену код Добоја погинуо. Тело Крсте Драгичевића и повређени стражари су 13. јула 1995. године пребачени у болницу у Братунцу. После убиства Крсте Драгичевића један део заробљеника је покушао да побегне кроз главни улаз. Када је група заробљеника појурила напоље српски стражари изван хангара су почели да пуцају на њих. Мало после тога инцидента је београдски новинар Зоран Петровић – Пироћанац пролазио поред хангара. Он је боравио после пада Сребренице у региону, да снима за српску телевизију. Измећу осталог,  у пролазу је снимио улаз земљорадничке задруге у Кравици. На снимку се виде испред хангара између 15 и 20 мртвих тела зеробљеника, који су после убиства Крсте Драгичевића покушали да побегну. На разним сликама хангара у Кравици се види, да су рупе метака у околини улазних врата, што потврђује, да су српски стражари тек пуцали у групу заробљеника, када су изашли из те просторије.

У принципу би то већ била скоро цела прича. Међутим, касније су један или два заробљеника, који су преживели побуну, тврдили нешто сасвим друго. По њиховој причи су Срби у Кравици затворили 1.000–1.500 заробљеника, које су у хангару побили. Ти „сведоци“ тврде, да су Срби заробљенике чак гранатама убијали, иако се из изказа српских војника види, да они тада уопште нису носили гранате са собом. Како би неко могао уопште 1.000–1.500 људи убити у томе што баци неке гранате кроз главни улаз? Такође је немогуће на тај начин стрељати толику масу људи у једној просторији. Јер, ако би неко покушао у једној просторији на тај начин толико људи да стреља, онда би и за убицу претила опасност, да буде погођен од својих властитих метака. Анализа просторије у земљорадничкој задрузи међутим показује, да је и та прича једна измишљотина. Jonathan Rooper пише у својој анализи о Сребреници о инциденту у Кравици следеће (види: Jonathan Rooper, „Srebrenica“, http://www.srebrenica-project.com/index. php?option=com_content&view=article&id=9:jonathan-rooper- srebrenica&catid=3:2009-01-06-17-56-50&Itemid=4&lang=sr):

Журналисти који су посетили хангар у Кравици, у којем је по изјавама Johna Shatucka, америчког овлашћеног представника за људска права, екзекутирано 2.000 муслиманских мушкараца, нису тамо могли да нађу никакве доказе за ту тврдњу. Холандски сниматељ Rolf Hartzuiker је отишао у фебруару 1996. године, недељу дана после Shatucka, за Кравицу и пише: „То је једна комплетна превара. Та цела прича о хангару је једна апсолутна глупост. На хангар је пуцано са улице са митраљезом. Зид око улаза је пун рупа од метака, као и зид око улаза са унутрашње стране. Остали део просторије је мање или више неоштећен. У самој просторији никада нису детонирале гранате или ракете, како су то Shatuck и други тврдили“.

Пресс онлине је 10. 09. 2009. године писао, да тужилаштво није у стању да докаже више од 15–20 погинулих пред хангаром у Кравици, који се виде на снимку Зорана Петровића – Пироћанаца (види: Пресс онлине, „Одбрана Боровчанина затражила ослобађање“, 10. 09. 2009).

Тужилаштво у Сарајеву и у Хагу је кроз разне манипулације покушало, да пређе преко чињенице, да за званичну верзију о догађајима у Кравици не постоје докази. Једна врста тих манипулација се зове „plea agreement“ и „plea bargain“. То у пракси значи следеће: тужилаштво у једном предмету на пример не поседује доказе, али хоће ипак по сваку цену да „докаже“ кривицу једног оптуженог. У том случају се прети оптуженом, да ће он да буде осуђен на дугогодишњу робију, ако не „сарађује“ са судом. Онда се оптуженом презентује изманипулисана и лажна верзија догађаја, коју он треба да потпише. Ако је потпише, онда му се нуди смањена казна. На тај начин је, на пример Хрват Дражен Ердемовић, који је био припадник десетог диверзантског одреда војске РС, добио само петогодишњу затворску казну, од које је одлежао три и по године, зато што је он „признао“, да су он и његова јединица после пада Сребренице на једном месту стрељали око 1.200 заробљеника (касније ћемо мало више о случају Ердемовића).

У вези приче о Кравици је један други човек подлегао тој истој уцени. Бивши официр ВРС Момир Николић је на почетку свога хапшења одбио све оптужбе. Међутим, суд је вршио велики притисак на њега, док је он на крају „признао“, да је наредио масовно стрељање заробљеника у хангару у Кравици. Додатно је суд од њега тражио, да терети друге Србе оптужене за наводне злочине. За тај споразум између Николића и трибунала, Николићу су нудили „смањену“ казну од 15 до 20 година затвора. У унакрсном испитивању је међутим адвокат Michael Karnavas, који је бранио оптуженог Видоја Благојевића, у току судског процеса успео да докаже, да изјаве Момира Николића нису веродостојне. Збуњен Момир Николић је након тога чак у судници признао да је давао лажне изјаве у вези Кравице. Признао је чак, да он 13. јула 1995. уопште није био код земљорадничке задруге! Рекао је, да је давао лажне изјаве, зато што су му нудили смањену затворску казну ако се „погоди“ са тужилаштвом. И Биљана Плавшић и Мирослав Дероњић су признали, да су потписивали „споразум“ за тужилаштвом и да су и у вези других случајева давали лажне изјаве.

У Случају Кравица Момир Николић није једини који је подлегао уцени и претњи. Из једног чланка Гласа Српске можемо да сазнамо нешто конкретније о томе. Ево исечака из чланка (види: „Раде Голић, адвокат Миленка Трифуновића – Захтјев за понављање суђења у случају Кравица“, Глас Српске, 09. 10. 2011):

Захтјев за понављање поступка пред Судом БиХ у “случају Кравица” поднијећу ускоро, јер је чак 17 свједока оптужбе на главном претресу под заклетвом изјавило да су приликом саслушања пред органима гоњења били подвргнути уцјењивању, пријећено им је кривичним прогоном, а у изглед су им стављане и могуће осуде. Рекао је то “Гласу Српске” адвокат Раде Голић који је у “предмету Кравица” заступао Миленка Трифуновића. 

У писму “Гласу Српске” Миленко Трифуновић и друга осуђена лица у “предмету Кравица” који су на издржавању казне у Казнено-поправном заводу Фоча, написали су да је осуђујућа пресуда против њих донесена на основу изјава свједока оптужбе изнуђених под пријетњама истражилаца СИПА и Тужилаштва БиХ.

Свједоци оптужбе су и сами на Суду БиХ признали да су били малтретирани и изманипулисани, да су им изјаве допуњаване и преправљане.

Главни протагонисти “утјеривања лажне истине” били су истражилац СИПА Бајро Куловац и тужилац Тужилаштва БиХ Ибро Булић, те страни тужилац Кваи Хог Ип. 

Свједоци оптужбе у “случају Кравица” Илија Николић, Никола Милаковић и Мирко Секулић потврдили су “Гласу Српске” оно што су рекли и у Суду БиХ. Рекли су да су били малтретирани, изманипулисани, те да су под притиском и пријетњама давали изјаве истражиоцима СИПА и Тужилаштва БиХ.

Са уценама, претњама и малтретирањима значи тужилаштво долази до оних „доказа“, до којих без тог терора наравно неби дошло. Друга манипулација тужилаштва је та, да инциденту у хангару Кравици преписују мртве, које немају везе са хангаром. Тако тужилаштво тврди, да у су истражитељи у масовним гробницама код места Глогова нашли неколико стотина мртвих, које приписују наводним ликвидацијама у земљорадничкој задрузи. Проблем у тој твдњи је следећи: пре побуне заробљеника у земљорадничкој задрузи је дошло у Кравици до војних сукоба између муслиманске и српске армије, када су муслимански борци покушали да прођу кроз Кравицу. То се на пример потврђује у холандском NIOD-извештају, као и у документацији муслиманске армије (о томе ћемо касније мало више). Разни муслимански борци су у њиховим изјавама потврдили те војне сукобе и кажу да је том приликом у Кравици страдало неколико стотина њихових бораца. Сведоци су следећи: Адемовић Шевал, Хусић Рамиз, Кадрић Мидхат, Мемишевић Нуриф, Мустафић Хусејн и Орић Фадил. Њихове изјаве се могу наћи на страници Историјски пројекат Сребреница.

Ево и делова из једне анализе, у којој Стефан Каргановић такође говори о војним сукобима у Кравици (види: „Каргановић: Шта се десило у Кравици јула 1995“, Вести011, 25. 08. 2011):

Само неколико часова прије инцидента на које се односи суђење, 12. јула цестом Братунац-Коњевић поље прошла је мјешовита војно-цивилна колона 28. Дивизије Армије БиХ која је вршила пробој из већ заузете енклаве према Тузли. Та цеста пролази кроз село Кравицу. Земљорадничка задруга налази се на само неколико метара јужно од ње. Док је колона пролазила на врло кратком растојању од села Кравице и земљорадничке задруге она је имала борбени судар са Војском Републике Српске .

Није спорно да је колона легитимна војна мета и да сви њени припадници који су погинули у оквиру вођења војних операција представљају легитимне борбене губитке за које нико не сноси кривичну одговорност.

Према изјавама најмање шест преживелих учесника у пробоју колоне, Адемовић Шевала, Хусић Рамиза, Кадрић Мидхата, Мемишевић Нурифа, Мустафић Хусејна и Орић Фадила, Кравица је била један од локалитета гдје се водила борба између колоне и ВРС и гдје је колона претрпјела значајне губитке. Адемовић у својој изјави говори о „много мртвих и рањених,“ Кадрић о „много погинулих,“ Мемишевић помиње „много“ убијених и рањених у артиљеријском нападу који је извела ВРС, а Орић сведочи о „неколико стотина погинулих.“ Сви свједоци дали су своје изјаве муслиманским властима након што су безбједно стигли у Тузлу. Они су сви сагласни да су се борбена дејства између ВРС и колоне, са великим губицима ове последње, одиграла просторно и временски врло близу инциденту са заробљеницима у Земљорадничкој задрузи у Кравици.

Земљорадничка задруга у Кравици

На основи ових изјава морамо да пођемо од тога, да су код Глогове нађене жртве борбених дејстава из Кравице. Поставља се онда питање где су онда оних наводно у хангару убијених 1.000–1.500 људи? Одговор може само да гласи, да је та цела прича једна измишљотина. У гробницама код Глогове су са великом сигурност закопали жртве борбених дејстава и жртве побуне заробљеника заједно.

НАСТАВИЋЕ СЕ…

КОНАЧНО ЗНАМ ЗА КОГА ДА ГЛАСАМ – KONAČNO ZNAM ZA KOGA DA GLASAM

http://www.youtube.com/watch?v=taqnWpi3pr8&feature=player_embedded

http://www.youtube.com/watch?v=JD-vnh2hkGw