10 | Februar | 2012 | Dobro dosli na Internet prezentaciju srpske dijaspore

Ових дана се у нашој јавности подигла велика прашина око железаре у Смедереву. На жалост, ретко ко је озбиљније улазио у срж и суштину проблема. Потрудићу се да кроз историјат покажем и докажем неке наше заблуде!

Мало људи зна да је она основана још давне 1913. под називом Сартид, који је и касније, у наше време било у употреби. Да будем искрен, неки почеци везани су још за 1879. годину, када је направљена прва алатка: плуг – саковац! Пред сам почетак Другог светског рата у кругу железаре је подигнута Сименс-Мартинова пећ, капацитета 20 тона. Након тога погони су национализовани и „модернизовани“, али производио се челик који није задовољавао индустријске потребе (неки ће се сетити да сам у неком од ранијих текстова поменуо чувену паролу Фабрике радницима, Земља сељацима). Године 1963. је донета одлука да се опрема модернизује, и то је донело прилику да се само постојање железаре исплати, јер је у тим тренуцима потражња за челиком на глобалном нивоу билa огромнa! Нажалост, српки комунисти су каснили са реализацијом плана. Без обзира на то, железара је и даље „животарила“, све до новијих времена. Надам се да још увек има оних који се сећају да је у време Душана Матковића, тадашњи Сартид пробао да се „извуче“ производњом и продајом печурака!

Није ово тек толико луда идеја! Они још старији се сећају анегдоте са Титом. Питаше он окупљене шта то у Смедереву најбоље успева. Одговорише му грожђе (гвожђе). Да ли није добро чуо или није желео тек тако лако да се ослободи Сартида, одговори им: „Имаћете железару“!

Коначно стигох до суштине. Није немогуће постојање једне железаре која у близини нема неко озбиљније рудно налазиште. Транспорт руде изискује одређене трошкове и то доприноси мањој добити предузећа! Коначно, 2003. је нађено спасоносно решење за тадашњи Сртид. Као купац и инвеститор се појавио USS. Нећу само критиковати. Имам и речи хвале. У то време сам радио у предузећу које је радило опрему за USS. Тачније, радило је на обнови и поправци постојећих капацитета, који су током „зуба времена“ јако страдали. Веровали или не, они који знају како је Сартид пре тога изгледао не би могли да га препознају у то доба. Путна инфраструктура унутар фабрике је обновљена и обележена. Зграде закрпљене и прекречене. Опрема обновљена и реновирана (не модернизована). Чак je и ограда поправљена и префарбана. Све пећи су активиране. Околно становништво Вам може и само потврдити ове речи, јер су они највише на својим плућима (не плећима) осетили „побољшање“. Руку на срце, сам град, пратеће делатности, као и они који нису уско везани за рад железаре су осетили „побољшање“ на личном стандарду! Шта је онда тј. где је кренуло наопако?

Компанија USS је 2000. купила железару у Кошицама – Словачка, која је касније купила нашу железару. Како би ова анализа била још интересантнија, сестринска фирма у Словачкој је још пре више од годину дана објавила да ће у наредном периоду радити са смањеним капацитетом услед СЕКЕ (светске економске кризе). Тога на нашим просторима није било и железара је радила пуним капацитетом. Искрено, било је стидљиво провучено кроз медије како има потешкоћа (а чуј, свуда је СЕКА ударила), али железара ради и даље. Морам Вас још мало малтретирати са неким појединостима. USS у Србији више не постоји, али зашто у Словачкој и даље ради!

Напокон дођох до наслова. УСС. Узели све сировине. Булазним? Доказивање! Да ли је исто производити плугове или ролне лима различитих дебљина (стручњаци ће разумети о чему причам)?

Да би сте нешто производили морате имати и сировину. Не можете производити лимове од грожђа! Како је онда могуће да је железара до сада радила? Једноставно! Ниво и квантитет индустријске производње није једнак. У време бивше СФРЈ није био „проблем“ довести сировину до Смедерева. Без обзира на исплативост. Ко је о томе мислио? Било је важно да се ради. Сировина се вукла из свих крајева тадашње државе. А Американци су „луди“ и било им је исплативо да купе железару? НЕ. НИКАКО! У то време је Србија већ била на „европском путу“. Земље у окружењу су већ увелико биле у ЕУ или су биле „кандидати за чланство у ЕУ“. Какве то везе има са челиком?

Све те земље, Словенија, Хрватска, Босна, Македонија, а нарочито земље бившег Варшавског пакта, (Мађарска, Румунија, Молдавија и Бугарска) су „морале“ тј. мање – више постале су чланице НАТО пакта или „придружене чланице“ Партнерства за мир. По потписаном уговору биле су у „обавези“ да се „реше“ вишка наоружања. Пушке (углавном су то калашњикови), минобацачи, бестрзајни топови, хаубице, оклопни транспортери, тенкови Т-55, итд. Да изоставим из ове приче Мађарску којој је Словачка близу, али размислите о испалтивости транспорта „застарелог наоружања“ осталих земаља у најближу челичану! А како су наоружање „модернизовали“ тј. чије су узели?

Наравно и ми смо укључени у све ово. Шта је нама од наоружања остало и чега смо све морали да се „решимо“? А шта сада купујемо и чиме „модернизујемо“ наше „оружане снаге“?

Вишка „челика“ земље у окружењу заједно са нама су се решиле. Све је претопљено.

Права је срећа купити железару за 1$!

: Милан Нови

Filed under: AKTUELNO, Privreda, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | 1 Comment »

Novi roman Miodraga Lukića Pr

Posted on Februar 10, 2012 by dijaspora

Srpsko-svajcarsko Pozoriste Duga 10. Februar 17:51 http://www.facebook.com/groups/224904317566880/ Probisvijet – roman o prevarenim i prevarantima Probisvijet – novi roman Miodraga Lukića Pr

Filed under: AKTUELNO, Literatura, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »

Trovanje: Dorić: Anđelinin otac u školi Alojzija Stepinca

Posted on Februar 10, 2012 by dijaspora

Trovanje: Dorić: Anđelinin otac u školi Alojzija Stepinca

Dorić: Anđelinin otac u školi Alojzija Stepinca

Marko LOPUŠINA | 21. januar 2012. 21:00 |

Američki novinar srpskog porekla Vilijam Dorić kaže da se po Holivudu priča da je “U zemlji krvi i meda” finansiran iz Saudijske Arabije, a da je Anđelina odabrana zbog svojih političkih stavova. Džon Vojt ključ antisrpske kampanje

Vilijam Dorić

AMERIČKI film “U zemlji krvi i meda” režiserke Anđeline Džoli, koja je u srpskim medijima obožavana kao lepotica i glumica, kroz priču o ljubavi Srbina i Bošnjakinje ponovio je notorne laži o Srbima. Prvi je na to ukazao novinar i izdavač Vilijam Dorić, iz Los Anđelesa, koji je javno reagovao čim je video film. Za “Novosti” kaže:

– Anđelina Džoli bi možda volela da se misli da je film umetnički, ali, u suštini, ovo delo je čista antisrpska propaganda. Režiserka publici šalje poruku da su Srbi totalno ludi, divlje zveri, a muslimani nevine žrtve. Na kraju špice ispisala je i “podatke” o muslimanskim žrtvama i “50.000 silovanih žena”…

Srpska pravoslavna crkva je u filmu optužena za zlodela.

– Izašao sam iz sale alarmiran time da je reč Srbin ponovo upotrebljena kao sinonim za zlo. Morbidna ljubavna priča završava se tako što Danijel ubija Ajlu pucajući joj u glavu, pa pada na kolena i viče: “Ja sam ratni zločinac!” Film Anđeline Džoli pokušaj je kinematografskog genocida.

MALA ZARADA – DŽOLIJEVA je potrošila 13 miliona dolara za ovaj film, a on joj donosi malu zaradu. Jedan bioskop ga je u Los Anđelesu skinuo sa repertoara posle samo tri prikazivanja, što je ogroman neuspeh – kaže Vilijam Dorić.

Dorić tvrdi da se po Holivudu priča da je film finansiran novcem iz Saudijske Arabije. I da je Anđelina Džoli odabrana kao scenarista i režiser zbog svojih političkih stavova.

– Ona nije neuka. Bliska je vašingtonskim političarima – kaže Vilijam Dorić. – A njen otac, holivudski glumac Džon Vojt, pohađao je Stepinčevu srednju školu u Njujorku. Izgrađena je 1950. godine i dobila je ime po hrvatskom katoličkom svešteniku osuđenom za zločine nad Srbima i Jevrejima u Drugom svetskom ratu. To da je Džon Vojt praktično đak Alojzija Stepinca možda je ključ antisrpske kampanje Anđeline Džoli – rekao nam je Vilijam Dorić, kome su ustaše ubile 17 rođaka u crkvi u Vojnici.

Kako tvrdi Dorić, od pet holivudskih filmova posvećenih Srbima kao zločincima, samo je “Iza neprijateljskih linija” zaradio novac. Pitamo Dorića kakva je sudbina takvih dela u SAD.

– Filmski kritičari “Njujork tajmsa” su napisali da su ti filmovi “veliko razočarenje”. Sa toliko neuspelih filmova o ratu u bivšoj Jugoslaviji nijedan producent ne bi radio još jedan takav film, naročito posle promašaja Anđeline Džoli. U Holivudu se, međutim, priča da će Džon Travolta i De Niro raditi film o Srbiji. Znam da De Niro voli Srbiju i ne verujem da će uraditi film koji će nas uvrediti – uveren je Dorić.

DETE KRAJIŠNIKA

VILIJAM Dorić Todorović je rođen 1939. u Zapadnoj Virdžiniji, u porodici Todorović iz Krajine. Školovao se za novinara i rano počeo da piše. Kolumnista je poznatih američkih glasila i od 1985. vlasnik izdavačke kuće “GM buks”. Autor je šest knjiga, od kojih je poslednja foto-monografija o Srbiji na engleskom. Nosilac je Ordena Svetog Save.

Filed under: AKTUELNO, Srpske Novine, Srpstvo, Vesti | Leave a comment »

Pjesnik i žena-Autor Lazar Božović

Posted on Februar 10, 2012 by dijaspora

Filed under: POEZIJA LJUBAVI I NADAHNUĆA | Leave a comment »

Događaj, koji se ne propusta! Dođite, probajte, uživajte…

Posted on Februar 10, 2012 by dijaspora

Srpsko kulturno-umetnicko društvo „ORO“

Heddernheimer Landstr. 151, 60439 Frankfurt

(U1-pravac Ginnheim, stanica Heddernheimer Landstraße)

organizuje u

Subotu, 18. februara 2012., u 20 časova

7. SRPSKU PITIJADU

Događaj, koji se ne propusta!

Dođite, probajte, uživajte…

Pozivamo klubove i pojedince da se do srede, 15.02.2012.

prijave za učešće na 7. srpskoj pitijadi

Tel.: 0179-479 1853 ili 069-13 828 500

Učesnici će se takmičiti u pripremanju najraznovsnijih

pita: slanih, slatkih, posnih, tradicionalnih, modernih,

klasičnih, egzotičnih…, sa sirom, mesom, povrćem, u

okruglim ili ćoškastim plehovima…, dizajn-pita, gibanica

itd. itd.

Petočlani žiri će odlučiti ko je najbolja„pitarka“

ili „pitar“ i dodeliti nagrade za najukusniju slatku

i slanu pitu.

Posle takmičarskog dela sledi „Pita Parti“

uz Joska Vargu i muziku uživo!

Ulaz slobodan – dođite nam gladni!!!

Medijski pokrovitelj: dnevni list “Vesti”

Srpsko kulturno-umetničko društvo „ORO“ e. V.
Heddernheimer Landstraße 151
(U1 – pravac Ginnheim, stanica „Heddernheimer Landstrasse“)
D-60439 Frankfurt
Tel. +49 69 13828500
www.oro-frankfurt.de
Folklor | Biblioteka | Kafić | Koncerti | Pozorište | Priredbe | Proslave | Akademije | Internetkafe | Kursevi | Žurke | Bioskop | Izložbe
Ako e-pošta od našeg društva nije poželjna, molimo Vas obavestite nas. Vaše adrese koristimo isključivo za slanje programa SKUD-a „ORO“ i ne činimo ih dostupnim kako pravnim, tako i fizičkim licima.