SIJALICA

http://www.youtube.com/user/bebamur2?feature=watch%C2%A0

Podrška Forumu pisaca

http://www.e-novine.com/srbija/vesti/57662-Podrka-Forumu-pisaca.html
Gradani protiv represije
Podrška Forumu pisaca
e-Novine
Velicina slova:

Photo: StockNakon objavljivanja zahteva Foruma pisaca da Vlada Srbije ukine neustavnu odluku o smeni direktora Narodne biblioteke Srbije, Sretena Ugricica, te predloga da Ustavni sud, ako se Vlada ogluši o ovaj zahtev, pokrene proceduru ispitivanja ustavnosti sporne odluke, buduci da je ona u suprotnosti sa ustavnom odredbom da „niko ne može trpeti posledice zbog stavova iznetih u peticijama, osim ako je time pocinjeno krivicno delo“ (clan 56, stav 3, Ustav Republike Srbije) – ovoj peticiji pridružili su se pisci, novinari, javne licnosti, gradanke i gradani kojima je stalo do slobode govora i mišljenja

Potpisivanje je u toku. Pridružite se i podržite zahtev Foruma pisaca svojim potpisom na e-mail adresu forum.pisaca.beograd@gmail.com.

Zahtev Foruma pisaca do sada su podržali:

Svetislav Basara, pisac

Vesna Pešic, poslanica Skupštine Srbije

Miša Brkic, novinar

Olga Manojlovic Pintar, istoricarka

Branislav Jelic, e-Novine

Dubravka Ugrešic, spisateljica

Beqë Cufaj, pisac (Kosovo/Nemacka)

Vlada Divljan, muzicar

Tamara Nikcevic, novinarka

Enver Kazaz, profesor Filozofskog fakulteta u Sarajevu

Ivan Medenica, pozorišni kriticar i teatrolog, profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu

Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji

Ljiljana Duic-Serdar, savetnik, Ministarstvo finansija Srbije

Nenad Popovic, clan HDP-a i Hrvatskog centra PEN-a

Daša Drndic, spisateljica, Rijeka

Davor Beganovic, profesor na Odseku za slavistiku Univerziteta u Becu

Janko Baljak, filmski reditelj, profesor Fakulteta dramskih umetnosti

Igor Marojevic, pisac

Željko Bodrožic, novinar

Divna Soleil, asistent na Odeljenju za klasicne nauke Filozofskog fakulteta u Beogradu

Tijana Matijevic, doktorantkinja Univerziteta Martin Luter (Hale, Nemacka)

Sonja Veljkovic, direktorka Narodne biblioteke Kruševac

Mirna Stevanovic, Filološki fakultet (Beograd)

Jovan Gvero, pisac (Novi Sad)

Gordana Logar, novinarka

Nedim Sejdinovic, novinar

Andrej Nosov i Hartefakt Fond

Slobodanka Ast, novinarka

Tamara Kaliterna, novinarka

Andelka Cvijic, novinarka

Ana Pejovic (Reflektor)

Dalibor Ðordevic, profesor srpskog jezika, clan Upravnog odbora Narodne biblioteke u Babušnici

Nenad Obradovic, pozorišni kriticar

Jadranka Pintaric, Hrvatsko društvo pisaca

Olja Savicevic Ivancevic, spisateljica (Split)

Sandra Orlovic, Fond za humanitarno pravo (Beograd)

Dejan Miloševic, muzicar (Minhen)

Ivana Simic Bodrožic, spisateljica

Renato Baretic, pisac (Split)

Dinko Telecan, pisac i prevodilac (Zagreb)

Nenad Stipanic, pisac (Zagreb)

Seid Serdarevic, glavni urednik Frakture, glavni tajnik Hrvatskog centra P.E.N.-a, clan HDP-a

Jasna Šamic, spisateljica

Tijana Spasic, Kulturni centar Grad

Nikola Petkovic, književnik, Hrvatska

Zoran Žmiric, pisac (Rijeka)

Dejan Sretenovic, istoricar umetnosti

Slavko Jendricko, književnik

Marija Dragojlovic, slikarka

Rajko Miloševic Gera, strip autor (Barselona)

Fadil Šarki, fotograf

Milan Josipovic, fotograf

Ðorde Tomic, književni prevodilac

Miodrag Radovic, clan Crnogorskog PEN-a i Udruženja književnika Srbije

Stefan Aleksic, antropolog i kandidat za magistra na Fakultetu politickih nauka

Mira Karaoglanovic, profesorka (Beograd)

Dragan Mileusnic, slobodni umetnik

Branislav Guzina, novinar

Zoran Ilincic, novinar

Makevija Tomic

Mitar Bulatovic (Beograd)

Pero Radovic, TV autor i publicista (Crna Gora)

Zlatko Matic

Nada Margeta

Borjanka Milatovic, novinarka (London)

Mirko Milatovic, biznismen (London)

Nada Hrnjez (Lazarevac)

Slaviša Rakovic (Beograd)

Igor Ðordevic (Pirot)

Mara Bašic

Olivera Brdaric (Novi Sad)

Emil Bicok

Pavle Radic (Novi Sad)

Eva Panic Nahir (Izrael)

Ljiljana Dezelin

Pera Markovic (Subotica)

Sergej M. Ostojic

Dragan Markovic

Predrag Zenovic

Dejana Jovanovic

Duško Medic

Larisa Inic, novinarka i spisateljica

Tamara Mojsilovic

Sandra Nahtigal (Beograd)

Jovana Petrovic (Kragujevac)

Sanja Kovacevic

Mirjana Gavric (Beograd)

Aleksandra Dutina

Nikola Mihailovic, Šabac

Aleksandar Lucic (UK)

Nikola Stojicevic

Dejan Sokovic

Miroljub Ðergovic (Zajecar)

Dobrila Stevanovic, penzionerka (Beograd)

Slavica, Aleksandar i Branislav Acanski (Novi Zeland)

Luka Tripkovic, student FLU

Ljiljana Jokic Kaspar, književnica

Neven Ušumovic, pisac, bibliotekar (Umag)

Valentina Madžarevic Burka, specijalista opšte i interne medicine (Minhen)

Srdan Radosavljevic

Gordana Arsic, profesor srpske književnosti i jezika (Niš)

Marko Cvejic, reditelj (Mandragora film)

Roberta Mesic, urednica (VFM Radio, Vinkovci)

Jelena Tinska, pisac i glumica

Bojan Babic, pisac (Beograd)

Petar Eror

Aleksandar Stojic, naucni radnik (Heidelberg)

Jovana Bojcevski, PhD student (Univerzitet u Hajdelbergu, Nemacka)

Maja Brankovic Ðundic, gradanka

Ivica Miladinovic, advokat (Niš)

Zoran Ðukanovic (Amsterdam)

Tomislav Novovic, Beograd

Vera Lisica

Živka Torbica, pravnik (Kikinda)

Slobodanka Šatara, lektor

Goran Gajic

Nenad Mitovski

Irena Urbic, Forum Tomizza (Slovenija)

Ružica Devic (Indonezija)

Vladimir Jevtic, nastavnik istorije, Srednja tehnicka škola (Bajina Bašta)

Miljenko-Mili Behlilovic (Švedska)

Aleksandar Popovic, profesor

Vladimir Isailovic, Beograd

Marko Ticak

Ivana Matijevic, novinarka, urednica redakcije Kulture u dnevnom listu „Danas“

Angela Richter, profesor južne slavistike (Martin-Luther-Universität Halle-Wittenberg)

Dragan Perovic, slobodan covjek

Mihajlo Dajmak, novinar

Ištvan Kajic, dipl. filozof i dipl. ekonomista

Miodrag Milenovic (Sombor)

Nina Bogunovic-Pajkovic, arhitekta

Nikola Kovacevic, radnik

Miroslav Brajanovski, geofizicar (Kovacica)

Slavica Prpa

Beba Kapicic (Beograd)

Mirjana Stošic

Tatjana Tabacki (Zrenjanin)

Dušan Bogdanovic

Vladimir Aleksic, stari vigovac

Momcilo Cabarkapa (Ljubljana)

Predrag Sindelic, reditelj

Ljiljana Renke, novinar (Keln)

Bojan Slacala, likovni umetnik i rokenrol muzicar

Sandra Ðalo

Ivan Ðurov, menadžer (Vanemusic)

Aleksa Tamindžic, student (Beograd)

Aleksandar Trklja, PhD student (University of Birmingham)

Ljiljana Spasic, Gradanska akcija Pancevo

Branislav Spasic, gradanin (Vojvodina)

Muris Sinanovic

Dragan Kapicic

Bojan Vukmirica

Vladimir Vukmirica

Milka Vukmirica

Daniel Kovac, inženjer

Dinko Anic, gradanin

Darko Miloševic, slobodan covek

Zoran Pantelic (Novi Sad)

Danijela Ðurovic (Beograd)

Tupale Eminovic (Medveda)

Vladimir Arsenic, lekar spec. anesteziologije sa reanimatologijom (Zrenjanin)

Ana Devic, Dogus univerzitet (Istanbul)

Miloš Secujski, pisac (Novi Sad)

Rastko Vukovic (Novi Sad)

Alida Bremer

Tea Tulic (Rijeka)

Vanda Koncar

Milena Pejovic, studentkinja (Podgorica)

Jasminka Krmar (Novi Sad)

Nenad Bacanovic, gradanin

Dragan Kapicic (Beograd)

Boban Skerlic, reditelj

Dušan Atlagic, Dipl. Ing. Mas. (Libya)

Marina Stojadinovic

Srdan Mitic, arhitekta (Beograd)

Olivera Tomic, novinar (Kragujevac)

Izet Duranovic

Zoran Deliblacanin

Mira Deliblacanin Antal

Biljana Radeka (Novi Sad)

Smiljka Gavrilov

Valentina Perišic (Beograd)

Nikola Bertolino, književni prevodilac

Jadranka Višnjic

Srdan Papic, Kikinda Short

Snezana Dopud, dipl.ing.arh

Ana Marjanovic Rudan

Maja Micic, direktorka (Inicijativa mladih za ljudska prava)

Radmila Marcic

Mirko Milivojevic

Branislav Cimeša (Beograd)

Mirjana Zdravkovic, književna prevoditeljka i baletska kriticarka

Vesna Milutinovic-Ðuric, prevodilac

Vesna Ninkovic, novinarka

Predrag Jovanovic (Belanovica)

Ivan Stipic (Novi Sad)

Vesna Živanic, arheolog (Paracin)

Arsen Rudan

Ljiljana Milic, dipl. pravnica (Beograd)

Nevena Bojicic

Miša Bosnic (Kanada)

Aleksandar Grujic, gradanin (Beograd)

Hajdana Nikcevic Glomazic

Boško Tomaševic, clan francuskog i austrijskog PEN-a i Francuskog društva pisaca (Innsbruck)

Tatjana Jevdic, dipl.inz.gradj.

Jovana Markovic, studentkinja (Beograd)

Stefan Simanic

Nenad Balaneskovic, Institute of Applied Physics University of Technology Darmstadt (Germany)

Milan Polovina, student

Nemanja Mitrovic, Phd student, University of Aberdeen (UK)

Milan Kovacevic, gradanin

Jelena Šapic

Sanja Kneževic

Danijela Minic

Nada Mijatovic (Beograd)

Zoran Mihajlovic (Nisš)

Milan Živanovic (Beograd)

Saša Veljkovic, dipl. inž. elektrotehnike (Niš)

Aleksandra Babic

Tijana Adamovic, studentkinja

Radojica Buncic, menadžer u kulturi

Sonja Adamovic

Tatjana Kosanovic

Željka Ljujic

Vladislav Dimitrijevic

Dario Hajric

Nemanja Marinkovic, apsolvent Stomatološkog fakulteta u Beogradu

Mira Kasalica

Borivoj Popov, gradanin (Zrenjanin)

Andreja Momcilovic, gradanin – slobodan covek

Mirko Vraneš

Plana Jokic, studentkinja (Keln)

Draško Antic

Mirjana Krizmanic

Biljana Veselinovic, profesorica

Aleksandar Dezelin

Aleksandar Stoiljkovic

Aleksandar Jovanovic (beograd)

Zdravka Konta, gradanka

Mira Sarajlic (Sarajevo)

Goran Boškovic, radnik RB Kolubara

Sanja Nikolic

Predrag Radulovic, inženjer

Dragiša Krstic, graficki dizajner

Vladimir Pandurov, gradanin

Marko Milenkovic (Kragujevac)

Srna Lango

Danijela Popovic, gradanka (Novi Sad)

Mila Juric, bibliotekarka u penziji

Zlatko Micic, programer (Basel)

Goran Zoric, apsolvent (Cacak)

Slobodan Zlatkovic, Zhone Technologies

Nina Bunjevac (Kanada)

Dragan Krasic, student (Kikinda)

Amerika preti Kini i Rusiji međunarodnom izolacijom

Amerika preti Kini i Rusiji međunarodnom izolacijom

Tanjug, Fonet | 06. 02. 2012. – 18:54h izmena vesti 19:58h | Foto: AP | Komentara: 118

Kina i Rusija bi mogle da dožive sličnu vrstu međunarodne izolacije kao sirijski predsednik Bašar el Asad, zbog stavljanja veta na rezoluciju UN o okončanju sukoba u Siriji, izjavila je danas američka ambasadorka pri UN Suzan Rajs.

Suzan Rajs

Ona je za televizijsku stanicu Si-Bi-Es rekla da će Moskva i Peking zažaliti i pokajati se zbog blokiranja glasanja u Savetu bezbednosti UN u subotu o predlogu Arapske lige, koji je Vašington podržavao kao način za rešavanje sirijske krize. U predlogu je zatraženo da predsednik Bašar al Asad podnese ostavku.
Amerika će nastaviti da vrši pritisak na Asada da se povuče, rekla je Rajs, podsećajući na mišljenje američke državne sekretarke Hilari Klinton da je neuspeh glasanja u Savete bezbednosti „travestija“.

– Rusija i Kina su podmetnule nogu naporima da se problemi u Siriji i tragedija sirijskog naroda završe miroljubivim metodama. Mi u SAD smo uz narod Sirije, a Rusija i Kina su očigledno uz Asada – rekla je Suzan Rajs.

Ona je takođe ocenila da su dve zemlje svojim stavom „dramatično povećale rizik od još većeg nasilja u Siriji“.

Prema izveštajima novinskih agencija sirijski vojnici su tokom vikenda ubili više od 200 ljudi u gradu Homsu, gde su otpori režimu najsnažniji.

Lavrov:Reakcije zapadnih zemalja su na ivici histerije

Sergej Lavrov

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov rekao je danas da su reakcije nekih zapadnih zemalja na ishod glasanja o Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Siriji, na ivici histerije i da, kao takve, služe samo da bi se prikrila suština.

„Te histerične izjave služe samo da bi se prikrila suština, a suština je da u Siriji postoji više izvora nasilja“, naglasio je Lavrov u Moskvi posle razgovora sa ministrom inostranih poslova Bahreina Šeikom Kalidom bin Ahmedom Kalifom, prenosi Rusija danas.

U tom smislu, rekao je Lavrov, prema rezoluciji bi samo sirijski režim bio u obavezi da stane sa nasilnim akcijama, dok nema sličnih instrukcija naoružanim grupama koje se bore protiv režima. „Takva rezolucija podrazumeva da Savet bezbednosti stane na jednu od strana u civilnom ratu“, zaključio je Lavrov.

SAD i zapadne zemlje Evrope ocenile su da veto Kine i Rusije na ovu rezoluciju daje sirijskom predsedniku Asadu pravo da ubija Sirijce.

Petition Deutscher Bundestag

Petition Deutscher Bundestag

Ђилас не верује анкетама – Komentar Dušana Nonkovića, urednika GD na tu temu:

Da je neko od banaka nešto ukrao, ne može se reći da se čulo ali se čulo da su banke i poneki političari ukrali od naroda! E pa zato bi morao neko ići u zatvor gospodine Djilase! A da se ja pitam bili bi medju prvima jer snosite odgovornost za ovu bedu u kojoj nam narod živi! Da podsetim, narod Srbije je najbogatiji narod u evropi po resursima računajući ih po glavi stanovnika a živi najmizernijim životnim standardom! Šezdesetih godina prošlog veka je Italija tražila u zakup Vojvodinu na sto godina sa obećanjem da će prehraniti šeszdeset miliona italijana i preko dvadeset miliona jugoslavena a Vi moj gospodine imate istu tu Vojvodinu plus bogatu Šumadiju i niste u stanju da prehranite onako kako to dolikuje čoveku samo osam miliona stanovnika Srbije. Eto samo to bi mi bilo dovoljno da Vas tamo, u vladi Srbije, sve potrpam u istražni zatvor!

DN-osnivač i urednik GD-https://dijaspora.wordpress.com

Ђилас не верује анкетама

06 фебруар 2012 Вести
Ел. пошта Штампа PDF

Градоначелник Београда и заменик председника Демократске странке Драган Ђилас изјавио је вечерас да очекује да ће та странка на предстојећим изборима победити на свим нивоима.

Истакавши да не верује истраживањима јавног мнења, Ђилас је рекао да у овом тренутку уопште не размишља о премијерској функцији и да је његова жеља да и убудуће буде градоначелник Београда.

Према његовим речима, функција градоначелника је привилегија јер то подразумева конкретан рад: од помоћи трудницама, па до градње мостова, што – како је истакао – њега испуњава веома великим емоцијама.

Ђилас је рекао и да не може да потврди, али ни да негира да ће ДС на изборе изаћи с конкретним кандидатом за премијера, као и да ће о томе одлучити партијски органи.

„Премијер није Бог, он је само први међу министрима“, казао је Ђилас у емисији Утисак недеље на ТВ Б92.

Демократска странка ће, према његовим речима, на изборе изаћи са својом политиком, а не са кандидатима за функције, додавши да би сви требало да се бавимо оним што смо досад урадили, а шта ћемо тек урадити.

Ђилас је рекао да мисли да је ДС дала велики допринос смиривању тензија у држави, али је признао и да је било одређених грешака.

„ДС у Београду води на градском, не и на републичком нивоу“

Истраживање јавног мњења које је наручио београдски одбор Демократске странке показује да би та партија победила на локалним изборима у главном граду, али би Београђани на републичком нивоу гласали за Српску напредну странку, изјавио је Ђилас.

„По том истраживању ми на градским изборима у Београду водимо, али према том истом истраживању грађани Београда би за републичку власт гласали већином за СНС. Мислим да је то прво истраживање које то показује. Што вам говори да нема тајни“, казао је Ђилас гостујући на телевизији Б92.

Ђилас, који је и заменик председника ДС, изразио је уверење да је добро обављао свој посао и да је протеких година много тога урађено, па због тога очекује да ће му грађани поново указати поверење.

„Ја сам у Београду сменио 12 до 15 људи, на републичком нивоу се то мање радило и мислим да је то њихова грешка и да због тога имамо ту разлику у Београду – колико имамо на градским изборима за ДС, а колико на републичким изборима“, казао је Ђилас.

„Изградња Мост преко Аде коштала је 140 милиона евра“
Упитан о цени моста на Ади, Ђилас је рекао да је само изградња моста са пилоном од 200 метара коштала око 140 милиона евра, а да ће приступне рампе коштати плус 20 милиона евра.

Он је, међутим, указао да је мост на Ади само почетак, те да тек предстоји изградња прилазних саобраћајница чија цена ће, према садашњим проценама износити 450 милиона евра, као и да то, како је рекао, није све.

Поводом оптужби представника Српске напредне странке који тврде да је цена изградње моста много виша, Ђилас је рекао да му је најжалије то што они на тај начин вређају и критикују академика Николу Хајдина који је „институција у Србији“ којој, како је казао, такве институције веома недостају.

Упитан да ли ће због новца потрошеног за изградњу моста на Ади, можда, неко отићи у затвор, Ђилас је одговорио да због градње моста на Ади нико неће ићи у затвор, да је за изградњу тог објекта потрошено колико су плаћене васпитачице у дечјим вртићима у протекле три године, као и да су изградњу моста финансирале две европске банке – Европска инвестициона банка и Европска банка за обнову и развој.

„Јесте ли чули да је некада неко украо од банака…“, запитао је Ђилас.

Извор: Танјуг

СЛОВО НАД КОСОВОМ – Велибор Михић

СЛОВО НАД КОСОВОМ

Велибор Михић

Српско је Косово,

на њем` су темељи српске историје, худе;

ту нам се огласи наш плач и наше прво слово.

Кад изговорим, тужан, твоје име, свето,

свесно, у мислима померим цар-Лазине кости, –

опрости, Свече!… Страх ме да нов пораз не буде

однео све наше тајне, све наше радости…

Гушисмо те љубављу, преголемом,

душа ми у багрему, белом,

сердце вазнето!

Рониш наше душе, рониш наше сузе, –

а име ти дижемо у облаке, беле!

Ти си нам све што нам худи живот узе

јер без тебе нам све песме пале и увеле!…

Косово, ти, српско огњиште, врело –

зар срце, твоје, туђини да газе?!

Твој пад и наш бол, у историју нас је вазнело!

А змијски језици опет нам се плазе

и циљ им је један: да затрују наша чеда –

ал` Србија, мајка, никоме их не да!

Поносно Косово!…

Зеницо ока, колевко наше пале славе!…

Својатају те нељуди, полажу на те право,

хтели би да нам силом отму Грачаницу!

Твом крилу ја дугујем Милоша витешку жртву,

памтимо како се брани част слободе праве!

Обилићу, ми ти целујемо главу, мртву –

што се у темељ историје скрила –

и судбу, худу нам скројила…

и нову клицу!…

Санче, душе, наше, ти си наш пут, бели

и где Србин сави свој први дом весели;

сад тужимо, а што никад нисмо хтели;

убили су твоје очи и срце однели!

Косово, ти клетву правде удели

пексијану! Јер заслужи освету!…

Божури, косовски, цветови пали и увели,

ви што некад слободни цветасте свету,

Косово, твоји јунаци освешташе нам дан

српског мучеништва, тај тужни српски сан!

Косово крвари!

Сузе роне Приштина, Призрен, Лаб и Ситница!

Још крвари оно место где паде Лазар, стари –

у боју!… Вај, све неста што смо некад хтели!…

Твоја нам душа враћа веру до неба високо –

и да ће опет нићи слободе, наше, клица,

освета је наша: зуб за зуб, око за око!…

Косово, равно, ти, дане наш тужни,

Косово, наш поразу ружни

и невесели…

О теби, Косово, машта српска глава,

ти си уздарје благословено и свето,

на теби паде наша дика и слава,

зар опет да се збуде отето и проклето?!

Ти крвариш у венама божурским

и уносиш немир у срце, моје;

ти поносно дижеш све оно што се зове српским,

што говори српским и што српским поје!…

О, ви, рушитељи српских светиња, у бесу –

хоће наше да присвоје, да однесу!

Косово, предивно!…

Ти, сан, наш, витешки о историји и срећи…

Задаваше ти, сви, поразе, подмукло и кивно!

Не дамо те, Србијо! Залог си највећи!…

С тобом смо, Косово, памти; ти, само, никад ниси!

Обилић, у смрти, постао нам је још већи –

а над главама силних његова сабља виси!…

Пођи им у сусрет и благост даруј,

ти им благошћу, својом, царуј

у сну, о срећи…

О теби снева и моје срце врело,

Косово, ти си српска мајка ведра чела!

У теби нам позив на село и прело, –

ал` судба, худа нам не да што би жеља хтела!…

Ти си нам усред кућнога огњишта

где нам котао врије уз ватре гром –

а сад срушене светиње и гњила руишта –

тамо где је Србин био на прагу, свом…

Европа нам се подсмева, лицу нам, увелом…

ћутимо у цвету бледом невеселом…

Сад, Косово, и ти…

А где оста моја љубав, чиста и пречиста,

где се у божурима, бистрим, тада, волесмо, ми –

слобода нас растави, врли сан о срећи…

Где је она мишца, јака?! Где позив цар-Лазара?!…

Зар судити народу без правде и судишта?!…

О, у теби јоште пева песма она стара,

пусти сан да видамо љуте ране

и да вратимо старе дане –

биће Срб већи!

О теби сним санак од љубави већи,

санак о слободи, зов косовских јунака;

благошћу Православља, хтео бих прећи

и пољубити где је горела травка свака…

У теби нема зависти и варке,

свако је у срцу понео свој дом;

Косово, сви дани са тобом, налик су на бајке –

а туга за тобом – разбија ме к`о гром!…

Сав завичај у коферу и с њим морам поћи –

с видом – без вида – у избегличкој ноћи…

Волим те, Косово!…

Знам, вратиће се Србин на дедовину, своју,

вратиће се, изгнани; певаће, Српство, поново!

Љуљаће се, поново, колевка липова

док мајка уздише и срце јој жубори, снено…

Косово, предраго, ја добро знам цену, твоју

и слутим, знам, поново си адамско колено!…

Знао сам и да си мој станац камен,

моја песма, и грб, и знамен,

а без окова!

О, остани, овде, ти, равно Косово,

нигде не жари к`о што родно сунце греје!…

Без тебе: очи – лед, а срце – олово;

без тебе смрт – а са тобом ми се душа смеје…

Хоћу да су тамо и отац, и брат –

да ме, Косово, својим видом видаш,

да српски барјак нам завиори и запева сват…

Колико узмеш, толико и да ми даш…

Косово-мајка још живи, тужне жртве њене…

Мислим на Косово, склапам очи снене…

Велибор Михић

—————————-

Обратите пажњу на акростих: сва почетна слова строфа – већа, у болду – дају, у акростиху СРПСКО КОСОВО.

Ја сам књижевник из Београда, рођен у Мостару 1936. Ево података о мени:

Велибор Михић. – Књижевник из Београда. Рођен у Мостару, живи у Београду (од 1955). Школовао се у Београду, Сокобањи, Новоме Саду, Алексинцу и Земуну. Књижевник, дипломиран филолог, професор, уредник, новинар, књижевни критичар, сценарист, публицист, колумнист, есејист, афористичар, сатиричар, лектор. Објављиван и награђиван. Важнија дела: „Хотел Јевропа“ (роман у стиховима), „Пролећна сезона, кратки дани обожавања“ (позоришна драма), „Младожења“ (ТВ драма), „Путовање у Књажевац“ (позоришна драма), „Лектор и фризерка“ (радио драма), „Варошке приче“ (приповетке), „Јеврејин између љубави и страсти“ (роман), „Пад Дубровника“ (позоришна драма), „Голуб на муштикли“ (репортаже), „Сремац, Нушић и Андрић, драги гости Сокобање“ (цитати, анегдоте, записи) и др.

—————

Моја адреса и др.

Велибор Михић, 11030 Београд 8, Липе 16, Церак виногрдаи

Тел.: 011 2-505-772 и 064 1-62-82-99

VeliborMihic@gmail.com

Josip Boljkovac u emisiji „Karte na stol“ Osječke televizije

http://www.youtube.com/watch?v=ylHtRfLFd-I&feature=player_embedded#!