S V E T S K A S E N Z A C I J A

S V E T S K A    S E N Z A C I J A

 

Svu svetsku tvrgovinu zlatom kontrolisu Rothschildovi. Precizno receno, to su decenijama radili, a onda 2004 naglo izasli iz toga posla! Zasto?

 

Da bi se cela prica razumela potreban je mali uvod.

 

U Americi najveca skladista zlata imaju federalna banka FED (koja je u privatnom vlasnistvu i rasporedjena po celoj teritoriji USA, vidi pdf) i drzavna agencija za plemenite metale u Fort Knox – Bullion Depository  (gde se istovremeno nalazi jedna od najjacih americkih vojnih baza sa oko 10’000 profesionalnih vojnika, 3000 tenkova itd.).

 

Ovde u Fort Knox-u je pod zemljom prema zvanicnim podacima deponovano oko 4580 tona zlata (koje iskljucivo USA pripada) u ukupnoj vrednosti od oko 273 milijalrde dolara (stanje 19.8. 2011).

 

Najveca trgovacka mesta plemenitih metala su London Bullion Market (LBMA), New York Mercantile Exchange (NYMEX) i Tokyo Commodity Exchange (TOCOM).

Najvece berze plemenitim metalima su:

 

I sada dolazi prava horor prica

 

Naime, poznato je da sve drzave sveta svoja medjusobna dugovanja ali i poravnanja po pitanju drzavnih obveznica cesto uz medjusobnu saglasnost izvrsavaju u zlatu.
Takodje, poznato je da je Kina najveci svetski kupac i vlasnik americkih drzavnih obveznica.

U doba vladavine Bila Clintona (sa saradnicima Robert Rubin, Sir Alan Greenspan and Lawrence Summers) amerikanci su poravnali Kinezima „neka“ dogovanja u zlatu  i to tako sto su iz Fort Knox-a isporucili 600 tona zlata.

Kinezi nisu bas previse verovali amerima pa su napravili neka probna busenja zlatnih poluga. Hemijska analiza je pokazala da zlatne poluge nisu bile zlatne nego samo pozlacene, a u unutrasnjosti je bio volfram (specificna tezina zlata je 19.32, a volframa 19.25). Tona volframa na trzistu metala kosta oko 230 dolara, za koliko se moze kupiti samo 4,5 grama zlata.

 

Kinezi su o ovome pisali ovde (hvala Bogu ima nasih ljudi koji znaju kineski, neizmerno im hvala):
http://big5.jrj.com.cn/gate/big5/gold.jrj.com.cn/2011/09/06071910956472.shtml i ovde

http://ido.3mt.com.cn/Article/201109/show2301346c30p1.html

 

Na engleskom se mogao pronaci ovaj clanak:
http://viewzone2.com/fakegold.html

 

A na nemackom ovaj blog (ali na americkom serveru):
http://euro-med.dk/?p=13477

Za one koji ne znaju nemacki, naslov glasi: „Da li ste, da bi osigurali svoje vrednosti,  kupili zlato ili bezvredni volfram? Ko je pokrao nase nacionalno zlato?“

 

E sada zasto su se Rothschildovi tako naglo povukli iz biznisa sa zlatom (?), ostavljam vama da nagadjate.

Vest o pokusaju ove medjudrzavne prevare nisu do danas objavile nijedne drzavne novine u Evropi. Na Balkanu takodje – niko.
Ali ono sto jeste javljeno je da zlato kao rezerva vise nije interesantno i da ga se treba osloboditi.

Tako npr. Hrvatska je nakon ostamostaljenja kupila nesto zlata na svetskom trzistu kojim je pokrivala svoju valutnu sigurnost. Ali iznenada su sve „rasprodali“ i danas nemaju vise ni kilogram zlata. To su oficijelne vesti (http://www.gold.org/government_affairs/gold_reserves/). Cak su na televiziji u raznim emisijama uzivo ekonomski „eksperti“ uveravali naciju kako je imati zlatne rezerve cist ekonomski promasaj te da se te rezerve pod hitno moraju staviti u funkciju tecnog kapitala kojim ce se finansirati znacajni nacionalni projekti.
ALI, istovremeno se na sajtu
http://www.srebrozlato.com/ulaganje/index.shtml uz slogan „Hrvati – narod blagoslovljen blizinom Europe“ nudi Hrvatskom narodu da kupuje zlato. Preuzimanje tog „novog zlata“ je u Sloveniji u firmi „Moro & Kunst“.

 

Prema nekim neoficijelnim proracunima razmere cele malverzacije na internacionalnoj razini su gigantske i dosezu iznos od oko 600 milijardi dolara. ALI, cinjenica da je to zlato isporuceno iz Fort Knox-a, dakle s mesta gde se deponuje zlato koje je iskljucivo u vlasnistvu i pod patronatom drzave govori sve za sebe.

 

Dalje, kao sto je pre javljeno, predsednik Venecuele Hugo Chavez je najavio povlacenje svih svojih zlatnih rezervi iz sveta u zemlju. Samo iz Londona je vec trebalo da bude premesteno 211 tona. Do danas se nista nije ostvarilo jer Cavez trazi hemijsku analizu svake poluge na licu mesta, pre utovara (!?) Ja to do danas nisam razumeo i nisam znao zasto.

 

Dalja istrazivanja prepustam vama!

Paradoksi

Neko je u jednom èika¹kom listu objavio: Srbija je zemlja koja se
granièi sama sa sobom. Gde ¾ive najlep¹e ¾ene, a natalitet opada. Gde
nezaposleni najvi¹e rade, gde na najplodnijoj zemlji ¾ive ljudi koji
gladuju. Gde vozovi kasne po redu vo¾nje. Gde svi igraju fudbal, a
pobeðuju u odbojci. Svi ¾ure na posao, a niko ne sti¾e na vreme. Gde
osmoèasovno radno vreme traje dvanaest sati.

Gde je zdravstvo besplatno, a leèenje skupo. Gde su novinari slobodni
da napi¹u ¹ta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila
dr¾avljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a dr¾avne tajne javne. Gde
se ratovi nikad ne zavr¹avaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan.

Dodao bih: Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je
strana valuta uzeta za domaæu. Gde ljudi slave slavu, a psuju boga.
Gde pametne zbog nerazumevanja progla¹avaju ludacima, a ludake
sposobnima.

Gde nepismeni pi¹u istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija
normalno stanje. Gde vlast prezire graðane kao ne¾eljene svedoke.

Gde se ¾ivi od buduænosti jer na sada¹njost nemamo pravo. Gde se svako
svakome sme¹ka, a niko nikome ne ¾eli dobro. Gde sudski postupci traju
du¾e od ¾ivota. Gde su samo poplave naèin navodnjavanja zemlji¹ta.

Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale. Gde
smatraju da æe zemlja du¾e napredovati ako ¹to vi¹e nazaduje.

Pa ti pre¾ivi ako si normalan. Sreæa za dr¾avu da je takvih sve manje.
Normalni svakako nikom nisu potrebni. A i sam ¾ivot je najveæi
paradoks; ¾ivi¹ samo da bi umro, reæi æe nam oni koji misle da je
vreme beskonaèno, a oni na vlasti besmrtni.

Autor je privrednik, iz Asocijacije malih i srednjih preduzeæa

Da li je ovo pad anti-srpskog mita o Srebrenici? – Posebno pogledati zadnjih 15 minuta – od 1:00:00 – Тежина Истине Др.Караџић 2012…II.mp4

http://www.youtube.com/watch?v=quIdvyIBzFM

MALI DANILO – Медијско гласило ФБ групе: „Разбијмо режимски медијски мрак – постанимо сви ФБ репортери“

http://facebookreporter.org/2012/02/05/%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D1%83/

DVOGODIŠNJI DANILO, ČUDO OD DETETA, ZA SPAS I ŽIVOT SRBIJE!

http://www.youtube.com/watch?v=Bc2FxeRvZOo&feature=player_embedded

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

 

 

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

5. фебруар 2012.

 

www.eparhija-srednjoevropska.org

 

 

 

Светосавске прославе у Нирнбергу и Аугсбургу

Црквена општина у Нирнбергу

(НИРНБЕРГ) Прослављање Св. Саве, првог Српског просветитеља, у нирнбершкој парохији почело је Литургиским сабрањем у недељу 22.  јануара 2012. године. Свету Литургију у храму Светих равноапостола Ћирила и Методија у Нирнбергу су служили протонамесник Милорад Јовановић са парохијским ђаконом Златибором Којадиновићем. Складно и лепо је певао парохијски хор под управом диригента Владимира Милосављевића. Протонамесник Милорад Јовановић је беседио о лику светог Саве рекавши да је он наш путоказ којим ми Срби треба да се крећемо и управљамо.

После службе Божје у познатој сали Sigmund Str. 7 у Нирнберу се наставило са Светосавском  прославом. Протонамесник Маринко Радмило је обавио  резање славског колача и освећење славског жита, бираним речима поздравио све присутне посебно децу и њихове наставнике која су се трудили да ова прослава буде сто успешнија и лепша. Славски домаћини су били: Дејан и Наташа Милић из Оберазбаха, Стојан и Слађана Јовановић, Александар и Слађана Богојевић и Бојан и Слађана Бајић са породицама из Ерлангена. Кумови су припремили богату славску трпезу. За следећу годину су се јавили нови кумови а то су мали црквени фолклор са својим родитељима. Уследио је програм. Деца полазници веронауке као и допунске Српске школе су рецитовали најлепше песме Богу, роду и Светом Сави. Програм су водиле учитељице Гордана Будиша и Биљана Нинић. Наступиле су фолклорне групе: Мали црквени фолклор при нашој парохији, Културно уметничко друштво Карађорђевићи из Нирнберга као и Културно уметничко друштво Вук Стефановић Карџић из Ерлангена са најлепшим играма из отаџбине. За сву децу која су учесвовала у програму, а било их је око стотину, кумови су припремили богате светосавске пакетиће. Заједнички ручак за све присутне су такође кумови приредили. Коло се вило целом салом а чуле су се и лепе старе српске песме које је певао наш естрадни уметник из наше парохије Саша Лакић а пратио га је на хармоници Господин Слободан Павловић, врсни музичар.

Уочи самог празника Св. Саве првог Српског просветитеља служили смо свечано Бденије а сутрадан на сам дан празника свету Литургију, служио је протонамесник Маринко Радмило.

Истога дана у 18 часова је служено вечерње богослужење а по свршетку службе смо пререзали ђачки светосавски колач. Деца са веронауке и из српске допунске школе су окретали колач. Кумови ове године су били Александра, Огњен и Исидора Будиша из Нирнберга они су четврт колача предали кумовима за следећу годину Наталији и Николи Накашев. Певајући сви у глас Химну Св. Сави отпочели смо академију у нашој сали све присутне је поздравио отац Маринко пожелео им добродошлицу. Протонамесник Милорад Јовановић је произнео светосавску беседу у којој нас је посето на лик и дело Св. Саве. Учитељица Гордана Будиша је водила програм и деца су се смењивала рецитујући и певајући најлепше песме о светоме Сави. Чули смо неколико композиција српских аутора на клавиру а одсвирала их је Мирјана Дринић а потом Лазар Ђукић на фрули одсвирао химну св. Сави. о. Маринко је представио и новог учитеља српског језика Г. Милана Ђорђевића рођеног у Косовској Митровици а учитељски факултет завршио у Царском граду Призрену; обратио се и он присутној деци и родитељима и изложио у кратким цртама свој програм будућега рада при нашем центру. Учитељица Гордана се захвалила свој деци, свештеницима и родитељима на сарадњи, а потом смо изабрали три најлепша ликовна рада на тему лик св. Саве и три најбоља урађена литерарнана рада на тему о Св.Сави и богато их наградили. Кумови породица Будиша су за све присутне спремили посно послужење. Присутни су честитали свештеницима, учитељици и ђацима на успешно изведеном програму.

о. Маринко Радмило, парох у Нирнбергу

 

Црквена општина у Аугсбургу

 

(АУГСБУРГ) Прослава Светог Саве, првог српског Архиепископа, прослављена је у Аугсбургу у недељу 29. јануара ове године. На сам дан празника служена је света Литургија са почетком у 10 часова. Прослављање празника у недељу учињено је из разлога да верујући народ узме више учешћа, јер је петак за већину народа радни дан.

У недељу је такође служена света Литургија са почетком у 10 часова. За време причасна отпевана је светосавска химна. После заамвоне молитве освећени су славски колачи и кољива овогодишњих свечарских кумова: Стојанке Лин из Аугсбурга, Стеве Болте из Герстхофена и Горана Дашића из Нојбурга Донау који су са својим породицама били овогодишњи кумови. Потом су одмах изабрани кумови за следећу годину: Јеленко Лукић из Аугсбурга, Александра Чобановић из Аугсбурга, Милован Дашић из Нојбурга Донау и Душан Лукић из Насенфелса. После отпуста на крају Литургије парох о. Мићо је одржао светосавску проповед у којој је између осталог говорио о светом Сави и светосављу и  нагласио да без духовне и моралне обнове како појединца тако и целе нације нема опстанка а камоли напретка у будућности, а на крају нема ни вечнога живота нама и нашим потомцима. Потом су деца која долазе на веронауку и допунску наставу која се одржава у црквеним просторијама рецитовала светосавске рецитације. Присутних верника на светој Литургији било је око сто душа. Парох је на крају позвао све присутне на заједничку трпезу љубави коју су припремили овогодишњи кумови заједно са члановима Управног одбора и чланицама Кола сестара. Народни део славља настављен је у црквеној сали уз музику и игру.

о. Мићо Матић, парох у Аугсбургу

 

 

Прослава Светог Саве у Диселдорфу

 

Објављујемо извештај о прослави Светог Саве 26. и 27. јануара у Црквеној општини Диселдорф.

 

 

(ДИСЕЛДОРФ) Уочи Св. Саве, Вечерње богослужење одслужио је јеромонах Доситеј Хиландарац. Послије богослужења Даница Крстић одпјевала је химну Светоме Сави. У сали је Архијерејски намјесник протојереј-ставрофор Јован Марић осветио славски колач и жито, а у наставку је одржао дивну бесједу. Потом су дјеца одпјевала химну Светоме Сави, чиме је и започео програм светосавске академије. Укупно шездесет и пет дјевојчица и дјечака узело је учешћа у школском програму којег су припремили Павле Аничић и Сандра Новковић у сарадњи са госпођом Слободанком Трајковић, наставницом из Диселдорфа. Сва дјеца су добила пакетиће које су припремили славски домаћини Сања и Радољуб Радовић, који су припремили и вечеру за званице и госте. Поред дјеце, у програму су узели учешћа и Даница Крстић из Крагујевца, млади виолиниста Стефановић из Диселдорфа, Бобан Глушац из Милхајма који је свирао хармонику, а посебну пажњу привукло је предавање јеромонаха Доситеја на тему „Свети Сава, Пут који води у Живот вјечни“.

 

Галерија слика:

https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/Dizeldorf2#5704635066253580738

 

Литургију на празник Светога Саве служио је Високопреосвећени Архиепископ Г. Лонгин (Руска православна црква), уз саслужење протојереја-ставрофора Андреаса Мамића (Руска православна Црква), јеромонаха Доситеја Хиландарца, протојереја-ставрофора Иоаниса Псаракиса и архимандрита Теофаниса (Грчка митрополија), архимандрита Исе (Грузијска православна црква), јереја Јосифа Радулескуа (Румунска митрополија), надлежних пароха протонамјесника Данила Радмиловића и јереја Неђељка Ђокића, као и два руска ђакона. Послије заамвоне молитве Високопреосвећени је освештао славскo жито и преломио колач са овогодишњим домаћином господином Радољубом Радовићем из Нојса. Послије Свете литургије припремљена је трпеза љубави у црквеном дому. На литургији и славском ручку узели су учешћа, између осталих, ЊКВ Принц Владимир и Принцеза Бригита Карађорђевић, као и представници римокатоличке и протестантске цркве.

 

Галерија слика:

https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/272012#5704630056533718210

 

Извор: ЦО Диселдорф

 

 

Епископ Константин у Северној Рајни-Вестфалији

 

(БОХОЛТ) Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служио је поводом Светог Саве у суботу 28. јануара Вечерње у Бохолту. Преосвећеном Владици саслуживали су јереј Неђељко Ђокић из Диселдорфа и ђакон Александар Перковић из Хилдесхајма.

 

После Вечерња освећени су Славски колач и жито и подељени светосавски пакетићи, а деца су рецитовала светосавске рецитације.

 

У Бохолту се ове године навршава 20 година од успоствљања Црквене Општине, те је у приреми прослава, планирана за после Васкрса.

 

Галерија слика:

https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/282012#5703434418190609074

 

Након посете Бохолту, Преосвећени Владика посетио је у суботу и Црквену Општину Есен и пристуствовао тамошњој Светосавској Прослави која је укључивала између осталог и концерт изворне српске музике коју је изводила Даница Крстић из Крагујевца.

 

Галерија слика:

https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/28201202#5703436876506993922

 

 

У недељу 29. јануара, Преосвећени Владика посетио је Црквену Општину Дортмунд где је служио Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање протојереја-ставрофора Ђорђа Трајковића, надлежног пароха, протонамесника Данила Радмиловића из Диселдорфа и јеромонаха Доситеја Хиландарца. Након Свете Литургије уследило је освећење Славског колача и жита и Светосавска Прослава.

 

Галерија слика:

https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/292012#5703437205144714386

 

 

 

 

 

Информативна служба

Српске православне епархије средњоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

(NA)RODE (P)OSTAVI (N)OVU VLADU!

(NA)RODE (P)OSTAVI (N)OVU VLADU!

Ne kažu uzaludno da ko je jednom bio u vlasti za lako se ne odriče te najtrajnije čovjekove slasti! Primjera ima nebrojeno, a naša istorijska praksa iz ne tako davne prošlosti to pokazuje. Najbolji primjer i ujedno „svjež“ dokaz su ovi iz generacije „mladi, (s)lijepi i (još) pametni“, koji se za lako ne odvajaju od fotelja i privilegija, a sve o trošku narodnome, odnosno poreskih obveznika. Neće da pušte vlast iz svojih ruku, iako su došli trkačke sa radničkim protestima po drumovima, ulicama i trgovima. Kasnije, kad zajačiše zakonima sve ozvaničiše i učvrstiše. Pozivaju se na evropske standarde i demokratska načela ili principe! Kažu da ih nezadovoljni i ekonomski osiromašeni građani mogu smijeniti sa vlasti samo na legalan i legitiman način mirnim putem na izborima, a što su došli sa ulice i na to sve „zaboravili“ nikome ništa!

U nešto više od dvije decenije, navikli na sopstvenu vladavinu države u kojoj vrše vlast, na narodu izvode eksperimente kao sa pokusnim kunićima. Nova „politička elita“ umislila da je bogom data da i dalje bude na grbači napaćenih građana. Još se i osokolila da zaposlenim i nezaposlenim, osiromašenim i onemoćalim govori da su sve (u)činili samo da bi „njima“ dobro bilo, a kome se ne sviđa neka se politički angažuje osnivanjem stranke preko koje će se boriti za smjenu vlasti ili neka preko granice traže bolju koru hljeba! Namjerno zaboravljaju sopstvenu prošlost, ne tako davnu, dugotrajnu, oporu i gorku sa više od dvije trećine građana koji žive u ekološkoj i još nezavisnoj (u)zor državi u susjedstvu i regionu!

„Politička elita“ nastala iz „rata za mir“ svoje građane stisla sa svih strana, jer je „legitimno i na legalan“ način došla i od njih izabrana. Može joj biti da građanima steže kajiš iz godine u godinu raznoraznim nametima, sve sprovodeći transparentnu tranziciju i rasoprodaju „neiscrpnih“ prirodnih resursa, dokle im rtenica za kičmu ne prijene.

Od skoro je primorana od zapadnoevropskih zemalja da „otkriva“ brojne ugovore, koje je sklopila sa ko zna sve kojim i kakvim inostranim i domaćim tajkunima, biznismenima, ozbiljnim i odgovornim investitorima, pa na vidjelo stidljivo izlaze mutne radnje oko prodaje ili rasprodaje sopstvenih resursa! Naravno sve je za sada bez imena i prezimena prebačeno na kolektiv, pojedince u bordu direktora i raznim komisijama ili savjetima za privatizaciju, a oni svi peru ruke od prljvih poslova, štiteći svoje gazde u vrhu državnih i političkih organa.

Sudski i ostali istražni oragni dugo i predugo se „informišu“ o svemu, „savjesno“ prate i „proučavaju“ obim i značaj privatizacije! Afere se smjenjuju a nikako u njima da se nađu kriminalni elementi ili radnje koje bi mogle poslužiti da se procesuiraju pojedini predmeti i provjeri enormno bogatstvo mladih, spretnih i umnih crnogorskih biznismena, koji do „rata za mir“ nijesu imali gaća na sebi, a stručnoga znanja i visoke školske spreme bili su skoro potpuno oslobođeni. Takvi su u prethodne dvije decenije uspjeli ne samo da na „legalan“ način steknu kapital i brojne nekretnine nego i da dođu do fakultetske diplome, a izvjesni pojedinci čak da pođu korak dalje pa da postanu doktori nauka, visoki stručnjaci i eksperti u svojoj „profesiji“!

Prethodno su se domogli i visokih direktorskih, ministarskih položaja i udobnih fotelja. Obezbijedili sebe i svoju djecu prostranim stanovima, vikendicama, poslovnim prostorima, bankovnim računima, naravno u inostranim bankama i možete zamisliti baš na Devičanskim ostrvima ili Sejšelima! Siguran sam da što se tiče nekadašnjeg njihovog srednjoškoskog znanja iz geografije mnogi od njih nijesu znali nabrojati ni kontinete, a kamoli reći nazive okeana u kojima se ta ostrva nalaze.

Neštedimice „uče“ svoje građane da se „znanje stiče cijeloga života“, pa je njihovo stručno usavršavanje dostiglo (za)vidni nivo kao „rezultat“ njihove „visoke“ inteligencije i lične harizme! Naravno, ovladali su i brojnim „vještinama“ koje su stekli u političkim partijama! Oni su danas postali (visoko)umni, kreativni kadrovi i biznismeni, nezamenjivi kulturni stvaraoci i pojedinci, koji svojom „umnošću“ kreiraju javno mnjenje i društveno-politički život u Crnoj Gori.

Da li je narod konačno shvatio da je nova generacija takozvanih „mladi, (s)lijepi i (još) pametni“ u stvari jedna generacija političkih apartčika nezrelih, nadobudnih i pod srećnom zvijezdom rođenih individualaca, kojima je „rat za mir“ donio mnogo „znanja“ te im je zapalo da međusobno (po)dijele narodno blago, koje je stvarano u nekoliko prethodnih generacija, a mrvice sa stola ostavljene njihovim saučesnicima i izvršiocima. Drže se (u)vezano i čvrsto, zadovoljni i jedni i drugi.

Na jednoj strani su napaćeni i osiromašeni građani Crne Gore, koji mirno sve podnose! Veliko je pitanje dokle će tako izdržati, jer se siromaštvo uvuklo u svaki ćošak kućni i svakim danom sve teže se živi, a nezaposlenost ogromna. Ni zaposleni ne mogu više da izdrže sa svojim mjesečnim primanjima, koja ni za minimum potreba nikako da dohvate. Znatno umanjeni lični dohoci, koje je država zbog „rješenja“ recesije prije nekolike godine uvela kao mjere štednje, ostali su u mnogim državnim institucijama i niko se ne čini „vješt“ da vrati zarade makar na prethodni nivo. Na drugoj strani je „politička elita“ nastala u „ratu za mir“ mnogo dobro situirana, a bogme pojedinci u njoj raspolažu sa enormnim kapitalom!

Rat, inflacija, privatizacija, vaučerizacija, devalvacija, politizacija, recesija, demokratizacija, eksperimentalizacija, naotoizacija, reforme društvene i državne, političke i moralne, za nešto više od dvije decenije dobro su (pro)tresle i rastresle najveći broj domova i porodičnih domaćinstava ostavljajući ekonomsku pustoš za sobom i pad životnog standarda za više od dvije trećine stanovništva u Crnoj Gori. Međutim, „politička elita“ kaže da smo „ekonomski prosperitetna“ i sa prirodnim resursima „neiscrpna“, nadasve ekološka i održiva zemlja sa „evropskim prosijekom“, naravno sa neviđenom i netaknutom „divljom ljepotom“!? To im priznaju članice Evropske Unije ili visoki zvaničnici njeni, pa mogu sa tim da se diče!

Predsjednik države kao da lobira kada ovih dana u medijima iznosi svoje lično mišljenje, uvjerenje ili zvaničan stav Crne Gore da je sve više pristalica za NATO alijansu i da bi trebalo u Parlamentu crnogorskome postići saglasnost većinsku, naravno „bez referenduma“ i prava građana da o tome odlučuju! Pitanje za Predsjednika i za sve one koji na njegov način razmišljaju glasi: Na osnovu kojih se jakih argumenata i statističkih pokazatelja temelji takav stav ili izjava? Ako je riječ o ličnim emocijama Predsjednika ili negovoj naklonjenosti, „zbog benefita“ koji se očekuju, onda je to sasvim razumljivo i bespredmetno komentarisati.

„Politička elita“ nastala u „ratu za mir“ sada trenira strogoću, ubjeđuje svoje građane da su stvoreni uslovi za „bolji život“ koji su im nekad obećavali, pa ga sada svesrdno njima prepuštaju da ga stvaraju kako znaju i umiju, jer sve od njih zavisi!? Uče svoje građane i edukuju ih da je strpljene umjeće i da dugo treba čekati da se stvore uslovi za „bolji život“, jer je privreda uništena, investicija nema kao nekad, a za to su odgovorni oni koji su ih birali!

Demagogija, koju „politička elita“ svakodnevno širi u medijima, postaje osnova političkog djelovanja koalicije na vlasti, a reforme koje se predlažu i sprovode samo su šmikanje stvarnosti i izgovor za „demokratske“ promjene koje traže odgovornost za društvenu, privrednu i političku zbilju u kojoj se nalaze osiromašeni građani. Brojni pregovori, koje Vlada Crne Gore vodi i na kojima insistira, sa onima koji štrajkuju u pojedinim opustošenim preduzećima ili odavno stavljenim pod stečaj, samo je puka kupovina vremena od izbora do izbora u cilju spašavanja političkih pozicija koalicije na vlasti. U tome im dobrim dijelom pomaže razjedinjena opozicija, koja  je odavno izgubila povjerenje građana.

Ukupno političko i ekonomsko stanje građana, malene i nezavisne, nadasve demokratske i proevropske države Crne Gore, je takvo da se jedva održava kupovinom nekog socijalnog mira sa kojim se otpuštenim radnicima daju simbolične otpremnine. Nezadovoljstvo građana sve više raste, iako je još u fazi nekog mirnog trpljenja i dugog čekanja, a kada će kap toga nezadovljstva preliti čaš pitanje je na koje za sada nema odgovora. Zimske hladnoće i snijeg, koji je ovih početnih februarskih dana napadao po cijeloj Crnoj Gori, donekle će primiriti nezadovoljnike i osiromašene građane da odlože svoje proteste za neke bolje vremenske uslove. Predah je dobro došao koalicionoj vlasti i samome Premijeru koji ne razumije „malo nagaravene … protestante“! „Nije sistemsko rješenje da mi subvencionišemo bogate, što nam predlažu protestanti…!?

Dakle, na jednoj strani je ogromna većina „malo nagaravljenih“ građana „protestanata“, koji imaju svoj „performans“ pa štrajkuju kao „nezadovoljni i osiromašeni“ ili brojna omladina koja „sjedi po kafićima“, a neće da se prekvalifikuje i da radi kod „domaćih i stranih“ investitora za bijedne dnevnice! Socijalni bunt koji „protestanti“ iskazuju na ulici nije po volji „političke elite“ i enormno bogatih pojedinaca, a Premijer i ministar Rada i socijalnog staranja nikako da razumiju „protestante“ zašto ne prihvataju dijalog, kao u prethodnih dvadeset godina!? Za narastanje socijalnog bunta kod osiromašenih građana dobrim dijelom su „krivci“ i novinarii koji  postavljaju (ne)zgodna pitanja, snimaju razgovore, pa sve to podgrijava i raspiruje ionako zagrijanu atmosferu građanskoga nezadovoljstva.

Šta li je imao na umu ministar Rada i socijalnog staranja kada je Premijerove „protestante“ prepoznao kao „malo nagaravljene“? Ne vjerujem da je imao namjeru da Premijeru i javnosti skrene pažnju na „protestante“ koji imaju drugačiju boju kože, pokazujući na njih kao „malo nagaravljene“!? Pitanje za ministra Rada i socijalnog staranja glasi: „Šta podrazumijeva pod slikovitim riječima „malo nagaravljeni“? Javnost bi rado čula odgovor ili objašnjenje na postavljeno pitanje.

Premijer se trudi da u svojim govorima i odgovorima na „fejsu“ objasni realnost „ekonomskog trenutaka“ i da primiri nezadovoljne građane koji prijete novim protestima i štrajkovima. On se naglas pita zašto su „novinari  sve snimili“, jer „Vrlo sam spreman da imajući u vidu poremećaje na tržištu, iako je gorivo veći luksuz od struje,…“ i ujedno traži „…da se u susretu novoj metodologiji koja treba da bude primjenjena od 1. jula, raspon između više i niže tarife smanji…“!

Mogao bi Premijer i sada da se zapita: „Otkud pravo „protestantima“ da su neposlušni, a prethodnom premijeru su bili mnogo vjerni i poslušni? Naravno da bi poslije toga logično uslijedilo pitanje zašto je „gorivo veći luksuz od struje“, što drugim riječima ili indirektno znači da je struja, koju troše i plaćaju građani, jedna vrsta „luksuza“ posebno u ovim zimskim mjesecima? A, nikako da se Premijer glasno zapita zašto se u milionskim iznosima struja subvencioniše privatnom vlasniku KAP-a i drugim preduzećima i zašto dobar dio tih subvecija upravo pada na teret građana, koji „enormno“ troše struju u ovim zimskim mjesecima!?

Da li je Premijer imao priliku da sebe čuje ili pročita ono što malo prije izjavljuje i što je objavljeno, ili se samo „ozbiljno“ zadovoljava time što kaže: „… moj razgovor sa aktivistima MANS-a je bio vrlo ozbiljan, iako ne bih rekao da je jednako tako tretiran u medijima…“!  Kada je naš Premijer tako „ozbiljan“ u razgovorima sa aktivistima MANS-a i „protestantima“, otkud novinarima da kažu: „…danas smo vidjela dva lica Premijera… da mu je stalo… do socijalnog stanja…, da je ovo igra sa medijima…, da se Premijer sprda i da je to Premijeru smiješno“!? Da li naši premijeri pokazuju da gube strpljenje ili im može biti da se tako arogantno ponašaju, sprdaju ili „protestantima“ podsmjehuju? Da li se nešto samo omaklo ili je nešto krupno izmaklo kontroli? Dali su „malo nagaravljeni … protestanti“ iznenadili Premijera i ministra Rada i socijalnog staranja svojim izgedom ili su ih iritirali svojim zahtjevima i masovnim protestima?

Na drugoj strani koaliciona vlast sa „političkom elitom“ iz „rata za mir“ živi na visokoj nozi u enormnom bogatsvu sa pokretnim i nepokretnim dobrima, a o državnome trošku prokrstariše ne samo Evropu nego i cijeli svijet trošeći ogromni novac svojih poreskih obveznika i građana. Njima gorivo i struja nijesu veliki „luksuz“, jer oni tu „robu“ ne plaćaju, a troše je u velikim količinama! Oni se ne žele odreći takvoga života zarad poboljšanja životnog standarda svojih građana. Moguće je da se za sada ne vidi izlaz, ali ako jednoga dana pretegne „tovar“, koji je na leđima velikog broja građana, teško da će biti kontrolisati dalja društvena i politička kretanja.

Osnovne namirnice ili kako kažu potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu odavno je prešla 740,00 eura i već nekolike godine nije ispod toga nivoa. Na drugoj strani, građanstvo nema dodatnih prihoda niti rezervi unutrašnjih, jer su iscrpljene sve kreditne mogućnosti. Sve su to ozbiljni faktori koji nagovještavaju mijenjanje ustaljenog i neodrživoga stanja, bez obzira na posljedice po samo društvo unutar države. Ko će izdržati i do kada će se takvo stanje održavati teško je precizno reći, ali je jedno posigurno, ubjedljivo i uvjerljivo da se dalje nema kud, da je građanstvo u stanju socijalne bijede, a da oni na vlasti i dalje tvrdoglavo ne odustaju od „mijenjanja“ stvarnosti i izlaska iz krize koja isuviše dugo traje. Krivci za takvo stanje naravno da su oni koji su se enormno obogatili i svoj kapital najvećim dijelom iznijeli iz države. Sada se nema kud jer pričom se više ništa ne postiže, a strpljenju će ipak doći kraj, pa je moguće opet očekivati masovne proteste na uluce i trgove.

„Politička elita“ na vlasti svakim danom postaje sve više nezainteresovana za rješenje teškog socijalnog statusa svojih građana i pokazuje neodmjerenost u svojim pregovorima, izjavama i savjetima, a grubim i uvredljivim ophođenjem prema sve brojnim „protestantima“ iritira njihov ionako nezavidan položaj bez osnovnih sredstava za život. Dokle će takvo stanje trajati i da li će se Vlada ozbiljno, ne deklarativno, založiti za mijenjanje stanja i poboljšanje uslova života svojih građana? Dnevni odnosno mjesečni režijski troškovi po jednome domaćinstvu prevazilaze jednu trećinu ukupnih mjesečnih primanja za zaposlene, a ostale osnovne namirnice neophodne za održavanje minimuma života su odavno ispod toga minimuma.

Šta reći na samo neke podatke uzete onako nasumice, a koji govore o sasvim neskromnom životu i privilegijama onih koji rade u pojedinim državnim ustanovama a koji se odnose na visoke državne ili političke ličnosti, poslanike, ministre, direktore ili lica koja su u nekim komisijama, bordu direktora i tome slično? Evo par primjera koji su uzeti iz dnevne štampe a odnose se na mjere „štednje“ koje je država preduzela a koje su poštuju shodno položaju u državnoj hijerarhiji. „Vlada dva miliona eura potrošila na vozila… Ministarstvu kulture kupljeno šest „mercedesa” u iznosu od skoro 120 hiljada eura. Dinoši kupljen džip od 53.000 eura Vlada je od 2010. godine, pa do januara ove godine, za potrebe 25 državnih organa nabavila 83 automobila, što je poreske obveznike koštalo skoro dva miliona eura, a pojedinačno najskuplje vozilo kupljeno je za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava – „mercedes benz ML 35”, koji košta 53.000 eura. Veliki broj skupocjenih vozila nabavljen je za Ministarstvo kulture, crnogorsko tužilaštvo, Upravu policije, Agenciju za nacionalnu bezbjednost, zaštitnika imovinsko-pravnih odnosa, Zavod za statistiku, diplomatsku misiju u Njujorku, ali i Ministarstvo održivog razvoja i turizma…“!

Najodgovorniji faktori i nadležne institucije o tome ćute kao da ih se ništa ne dotiče, jer „mjere štednje“ za njih ne važe, barem gledajući prema spisku kupljenih automobila i utrošenih finansijskih sredstava. O dnevnicama i brojnim putovanjima „političke elite“ da ne govorimo i troškovima koje pojedinci iz državnih organa potroše sa svojom brojnom delegacijom.

Šta reći za subvencije koje država Crna Gora daje za pojedina preduzeća, koja su u većinskom vlasništvu inostranog partnera i zašto to godinama čini na teret svojih poreskih obveznika? Zašto te silne novce, na desetine i stotine miliona, nije dala na druge mnogo važnije investicije u cilju poboljšanja socijalnog statusa građana i povećanju mjesečnih zarada ili na zapošljavanje velikog broja nezaposlenih i zbrinjavanju brojnih socijalnih slučajeva.

Ekološka i nezavisna, „ekonomski prosperitetna“, proevropska država Crna Gora i njena „politička elita“ nikako da pokažu svu odgovornost i ozbiljnost za primjenu strategije sa kojom će znatno promijeniti socijalno stanje njenih građana na bolje! Mjere koje je do sada preduzimala ostale su bez ikakvih dobrih rezultata i pokazatelja, a što se odrazilo na ionako ugroženi životni standard više od dvije trećine njenih građana. Do kada će „politička elita“ opipavati puls svojim osiromašenim građanima stežući im kaiš sve više i jače?

Moglo bi se desiti da „poskupljenje struje“ bude kap koja će preliti času strpljenja, sve većeg osiromašenja i izgladnjavanja velikog broja njenih dostojanstvenih građana. Možda se na proljeće  „malo nagaravljeni … protestanti“ ozbiljno zapitaju: „(NA)RODE TREBA LI TI (N)OVA VLADA?

Podgorica, nedelja, 05. februar 2011. godine                 dr Momčilo Dušanov Pejović,

PISMO IZ KANADE „Dnevnik jednog emigranta“

PISMO IZ KANADE
von Zoran Rankovic, Freitag, 25. Februar 2011 um 10:02

PISMO IZ KANADE

Dnevnik jednog emigranta

12. avgust

Uselili smo se u nasu novu kucu u Kanadi. Tako sam uzbudjen. Ovdje je tako lijepo. Planine su prekrasne. Jedva cekam da ih vidim prekrivene snijegom.

14. oktobar
Kanada. To je najljepsa zemlja na svijetu. Lisce joj je poprimilo sve one divne nijanse zute i narandzaste boje. Vozio sam kroz prirodu i vidio par jelena. Tako su graciozni. To su najljepse zivotinje na svijetu. Ovo mora da je raj. Volim Kanadu.

11. novembar
Dan Sjecanja (Kanadski drzavni praznik). Lov na jelene ce poceti uskoro.Ne mogu da zamislim kako neko moze ubiti tako divnu zivotinju. Nadam se da ce uskoro snijeg. Tako je divno.

2. decembar
Nocas je pao prvi snijeg. Ustao sam i vidio sve pokriveno bijelim pokrivacem. Izgleda kao najljepsa razglednica. Izasli smo napolje, pocistili stepenice i prilazni put a onda se grudvali (ja pobjedio). Kad je prosla grtalica (masina za ciscenje snijega s ulica koja snijeg sklanja sa strane -prim.prev.) morali smo ponovo da ocistimo kapiju. Koja divna zemlja. Volim Kanadu.

12. decembar
Nocas opet snijeg. Opet prosla grtalica i zatrpala kapiju. Ovdje je prekrasno.

19. decembar
Nocas opet snijeg. Nisam mogao izvesti auto da idem na posao. Ovdje je zaista divno samo sam malo umoran od lopatanja. Opet jebena grtalica.

22. decembar
Ovo bijelo govno opet padalo cijelu noc. Dobio zuljeve od lopatanja i ledja me bole. Ovaj majmun sa grtalicom kao da se krije iza coska i samo ceka da ja ocistim ispred kapije. Supak.

25. decembar
Sretan jebeni i usrani Bozic. Jos malo usranog snijega. Ako mi ikad padne saka ovaj peder sto vozi grtalicu, ubicu ga. Mater im jebem sto ne posipaju vise soli po cesti pa da se prije otopi.

27. decembar
Nocas opet snijeg. Ne izlazim vec tri dana sem sto cistim snijeg kad god prode grtalica. Ne mogu nigdje ici, auto se zaglavio u brdu, snijega ispred kapije a i hladno je. Kazu da ce nocas pasti novih 30 cm tih govana.

28. decembar
Prognoza je bila losa. Palo je pola metra. Ako ovako nastavi nece se otopiti do ljeta. Grtalica se zaglavila i taj supak dosao kod mene da trazi lopatu. Rekao sam mu da sam vec slomio sest lopata cisteci ta govna sa vrata sto ih je on nabacao i zamalo da sam mu je slomim o glavu.

4. januar
Najzad sam izasao iz kuce. Otisao do prodavnice da kupim nesto hrane i kad sam se vracao udario kolima u jelena. 3000$ stete na kolima. Te jebene nemani trebaju biti ubijene. Svugdje ih ima. Sto ih lovci ne pobise jesenas…

3. maj
Odvezao kola kod mehanicara. Nevjerovatno koliko su zardala od jebene soli sto je posipaju svuda.

10. maj
Selim se na Floridu. Ne mogu ni zamisliti kako neko normalan moze zivjeti u toj jebenoj Kanadi.

12. maj
Stigli smo na Floridu. Uselili smo se u novu kucu. Tako je velika, ima sav komfor, naravno i pool. Kako je ovdje samo toplo i prijatno. Vec sam zaboravio Kanadu. Volim Floridu.

20. maj
Ovdje su ljudi neverovatno dobri i uvijek se samo smiju. Stvarno je Florida interesantna a ima puno interesantnih zivotinja. Bas je fino toplo i ovaj tjedan sam se pregrijao od one hladne Kanade. Puno volim Floridu.

12. jun
Vec smo mesec dana tu, vrijeme je jos uvijek toplo i jako vlazno. Dobro da u kuci imamo klimu. Susjed mi je pricao kako u jednom restoranu u blizini sluze dobrog aligatora. Kako mogu ljudi da jedu te zivotinje, koje izviru iz doba dinozaura. To ne mogu nikako razumijeti. Vidjeli smo puno toga na Floridi, neverovatno je interesantna. Najvise te volim, Florida.

30. jun
Odkad smo dosli vrijeme se skoro nije menjalo. Uvjek toplo a sad i pomalo suvise vlazno. Ali klima uredaj u kuci i u kolima radi odlicno. Nocu nam jedino smetaju komarci, kojih ima u ovo doba puno. Upoznao sam jos neke susjede. Stvarno su ljudi na Floridi dobri.

18. jul
Neverovatna vrucina i skoro 100% vlaga, za vikend idemo na obalu. Nadam se na lep provod…

20. jul
Kakva noc. Fata je u hotelu slucajno ostavila otvoren prozor. Zamalo da me zivog pojedu ti komarci. Kad se zelimo vratiti kuci, neko nam je ukrao kola! I tako ima da se vozim 100 milja taksijem. Crnac taksista uvjek se samo smjeska, imam utisak da je on ukrao kola. Stvarno ima kriminala na Floridi!

21. jul
Posle vracanja kuci, opet taksi i na posao, pa ja kao da radim samo za ove taksiste. U firmi sef mi je rekao, da se ne smijem dovoljno, ali kako da glupanu objasnim da nisam sklopio oka od onih komaraca a kamoli da spominjem ukradena kola. Neverovatna vrucina!

30. jul
Vrucinski val je na maksimumu, a nama je u kuci crkla klima. I jos ovi komarci, jedino ce da me spasi ujutro jedno kupanje da prozivim. Vec kad sam htio da se bacim u pool vidio sam u njemu aligatora od 3 metra!! Jos mi je samo ta pickarija trebala, brzo zovem policiju da upitam sta treba da radim. Oni kazu da ga pustim na miru da ce sam otici odakle je dosao. Poludecu!

31. jul
Vec od rana jutra neverovatna vrucina. Na poslu sam opet kao prebijen. Sef, onaj kurac, kaze da se uopste ne smijem i da to nije dobro za konzumente. Jebo njega i konzumente!

1. avgust
Kakva vrucina. Vec drugi dan bez klime sto znaci i bez spavanja. Sve ce da izgori samo komaraca ima, sve crno i sve vise. Onaj mrgan od 3 metra kao da je u mom poolu kampirao. Kazem cjelu pricu susjedu, on se samo smije, kao i uvjek, picka li mu lepa mila materina!

2. avgust
Jedva docekam, da mi dodu popraviti tu kurcevu klimu. A onaj niger umesto klime sredi mi cerku. Policija kaze samo da treba biti pazljiv a da crnca verovatno nece moci izslediti jer su i onako svi isti. Vrucina kao da smo u paklu – jebem ti Floridu!

12. avgust
Ne mogu da podnesem tu vrucinu. Tu smo jos uvjek kao u paklu a odkad smo dosli vrjeme je isto. Sef me izbacio iz firme sa osmijehom na licu i rekao da su se konzumenti pobunili jer se nisam dovoljno smijao. E tako sam ostao bez posla i idem u kafanu da se propijem. Svi se meni i mojoj prici samo smiju, a osobito onaj policajac koji me uhiti pijanog i trazi da mu platim 3000 USD. Majku im jebem, mrzim Floridu, prokleta bila!

13. avgust
Petak, 13. Boze kakva vrucina. Vracam se kuci iz cuze bez kola, posla i bez para. Mrzim taksiste. Svi beze sa osmijehom na licu, a usput mi kazu da dolazi Mitch. Legnem u kucu, u kojoj jos uvijek ne radi klima da malo razmislim o svemu. Odjednom neverovatan vjetar zapara zrak i kuca nema vise krova, jos minut dva i nema vise kuce. Vjetar sve poleze. Nemam vise nista, samo je onaj aligator ostao u poolu. Sto ga nisu poklopali u onom restoranu….

Susjedi se vracaju i sa osmjehom na licu kazu da imam srecu da sam prezivio hurikan Mitcha. Opet je vrucina ko prije, a ja bez svega mrzim Floridu i selim se odavde. Gde,ovaj put necu da vam kazem…

1. septembar
Naplatio pare od osiguranja. Zgadila mi se ova Amerika. Kao i Kanada, uostalom. Ubjedujem familiju da odemo u Disneyland. Poslije cemo smisliti gdje cemo i kako cemo…

8. septembar
Potrosio pare od osiguranja. Ne znam gdje cemo, djeca bi vec trebala u skolu. Sinula mi je napokon pametna ideja. Zovem rodbinu da me upute kako da kupim stan u Sarajevu. Ucimo ubrzano gramatiku, ja vec uspjesno razlikujem ekavicu i ijekavicu. Djeca brkaju meko, mehko i tvrdo c, zaboravljaju umetnuti h gdje treba, palatalizacija im nijedna ne ide od ruke. Sta li ce s nas biti.

24. oktobar

Rodbina mi hitno odgovara da ima jedan sto bi prodao knjizicu i da ima ope‘ jedan u opstini koji bi pogurao za stan, ukoliko…
Prodali auto i kompjuter. Poslali pare za stan.

25. novembar
Papiri za stan u Sarajevu sredeni, sreci nema kraja. Mi smo bez para. Djeca ne idu u skolu. Svi pomazemo u obliznjoj samoposluzi, imamo dovoljno za motel i kartu. Pripreme za povratak u toku: gledamo u sobi CNN i pokusavama da shvatimo trenutnu politicku situaciju. Ja imam problema sa razumijevanjem unutarnjih granica, nismo se valjda za to borili. Kazu mi da malo puno naginjem na unitaristicku politiku, a da opet nisam dovoljno ekstreman da mogu prezivjeti lako politicku realnost. Kazu mi isto tako da ne serem.

24. decembar
Posljednje pripreme za put. Uzeli najjeftinije karte, na prvi dan Bozica, bice prazan avion. Tjeraju me da kupim Leviske, ne mogu me vise gledati u dronjcima. Fino smo se svi obukli, ponijeli smo nesto baterija, svijeca, mlijeka u prahu, kafe i dvije-tri cokolade, da obradujemo nase. Posljednja noc na jebenom sjevernoamerickom kontinentu. Nalet ga bilo, i onog ko ga otkri, o ove sto na njemu zive.

25. decembar

Prvi dan Bozica. Na putu do aerodroma blistaju ukrasi na palmama. Samo da mi je docepati se aviona. Nalecem na Deda Mraza u bermudama, saljem ga u neku stvar. Predajemo stvari, oduzimaju nam vrecu sa rizom i otpakovane vrece mlijeka u prahu … kazu supci, zabranjeno po nekom njihovom zakonu. Ovo je vec prevrsilo mjeru. Psujem tecno. Oni se smiju. Budale.
Stjuardesa me upozorava da pazim kako se ponasam nakon sto sam ljubazno stisnuo pilota i vikn’o mu na uho: „Vozi Misko!“.

27. decembar
Amsterdam. Mmmm, osjecam miris Evrope. Zadrzavaju nas u policiji, kazu istekla nam oba pasosa, i crveni, i plavi. „Ma, koji ste mi vi …“ mislim se, ja – tamo se ja vise ne vracam. Fino mu kazem: „No Amerika, no, niks, kaput, finito…“ Prenocili na policiji. Uzelo nam tariguz i svijece, kaze treba da prode neko ispitivanje. Bas smo se sjebali. U policiji upoznajemo puno naseg svijeta, svi idu na drugu stranu. Svijece mogu s nama, tariguz ostaje, zapaljiva materija. Otkidam malo papira sa jedne rolne, zlu ne trebalo. Niko ne primjecuje.

31. decembar

Nakon dvije noci prespavane na amsterdamskom aerodromu, evo nas na putu za Bec. Svi smo se vec medusobno posvadali.
Optuzuju me da sam ih sve uvalio u govna, bez njihove volje. Ubjedujem ih da ne seru i da ponavljaju gradivo, vec smo skoro kuci. Slecemo u Bec. Ah, Wienna, Shtrauss, Waltzer, Dunau, jes‘ klinac. Policija nas odvaja na poseban izlaz.

1. januar
Novu godinu docekao u krugu familije, u posebno ukrasenoj celiji. Gledam novogodisnji koncert kroz resetke. Djeci poklanjam cokolade, Fati sam uspio maznuti jedan tester na Free Shopu u Amsterdamu – Gyvency for men. Svida joj se. Mirise. Izgleda da ce nas pustiti vec za dva dana. Hrana puno bolja od one u Amsterdamu. Vec sam skoro zaboravio ona sranja sto smo jeli u onoj poganoj Floridi. Mekdonald, Meklaud, Mekintos, Meksiko, to su samo neke od zabranjenih rijeci nakon naseg groznog McDonald’skog iskustva.

6. januar

Zagreb. Servus lepi Zabreg moj, kaj se krije v mali toj. Opet bajbok. Uvozenje opasnih materija, oduzimaju nam baterije.

Brzo nas oslobadaju iz policije, izvinjavaju se. Da ne bi placali carinu, ostavljam lazni Rolex u policiji i otkidam dugmad sa Fatine jakne da pokazem da je koristena. Niko iz familije ne prica sa mnom. Tvrde da je moja glupa ideja o povratku.
Carinik se smjeska, policajci se smjeskaju, taksista se smije, ja mislim da nesto debelo nije u redu. Nisu me cak pitali ni za putovnicu, domovnicu, sahovnicu… Pitam treba li mi viza, oni se svi grohotom smiju. Kazu, kak‘ ste vi Bosanci bedasti.

7. januar
Oduzimaju nam avio-karte, pominju neki medudrzavni sporazum. Nije mi jasno, bunim se k’o Grk u zatvoru. Odustajem, iz carapa vadim zadnje dolarske rezerve. Odlucujem se na put autobusom. Taksista prima dolare. Sreca. Bas bih se obruk’o. Stizemo u zadnji cas na Kolodvor, banka jos radi. Mijenjam dolare u kune za kartu i KM (valjda kilometre) za prtljag. U cekaonici svi puse, postaje neizdrzivo. Idem do klozeta da dodem sebi. Smrdi toliko da jedva stojim na nogama, nekako se dokopam izlaza. Guramo se na ulazu u autobus, neko je prodao visak karata, bice gusto. Ja pristajem na tri sjedista za cetiri karte, pod uslovom da prtljag drzimo u krilu. Bolje ista nego nista. Hajd‘, mislim se, nek‘ je ziva glava.

8. januar
Ovo pisem poslije. Hladno je bilo da bi pingvini u nesvjest pali. Al‘, opet, mislim se, kako je u Kanadi. Pokusavam zaspati, ne mogu, muzicki ukus sofera je gori od onog vec loseg predratnog. Neko povraca pozada. Neko otvorio Argetu i otpakov’o kuhana jaja. Povraca mi se, da hoce zaustaviti autobus. Autobus se zaustavlja na tri carine i tri policije. Oduzimaju mi koznu jaknu koju sam prije rata kupio u Turskoj. Ja sam ukocen toliko da me policajci skidaju. Kakva noc.

11. januar

Ovo pisem na kraju puta. Dva dana smo bili zaglavljeni na Makljenu. Sreca, neki iskusni putnik na ovoj relaciji je imao karton kuhanih jaja. Neki svercer pristaje da trampi paket argete za dzepni Nintendo. Glupan, ja platio Nintendo $4.99 na rasprodaji.
Nismo gladni. Ja sam ukocen, svaki me misic boli. Sad svi imamo mjesta jer su policija poskidali neke nevaljalce usput.

12. januar

Stanica u Sarajevu. Tuga me uhvatila, sjetim se kako smo ovdje cekali na konvoj. Budale, ko nas je tjer’o. Pa, nece Bosna

nigdje, a ni Hercegovina. Fali nam jedna torba. Jedna mi zena kaze da je vidjela neke momke kako pretovaraju svijece i nesto se domundavaju oko nasih sjedista. Prijavljujem policiji. Smije se policajac, neki mlad momak, grohotom, svi mu se krnjatci vide. Kaze, dobro dosli kuci. Svi nam se zahvaljuju na stanici sto smo ih zabavili. Svi puse. Malo mi je zlo. Nude me picem,
odbijam da pijem na javnom mjestu, zakon je zakon. Oni se i dalje smiju, jedan pada sa stolice tako da polomi sve boce ispod stola. Miris alkohola me zapahne, istrcavam na cisti zrak.

13. januar
Pokusavam prvi put da udem u „svoj“ stan.

14. januar
Vec nekoliko puta pokusavam da udem u stan. Provodimo citav dan u raznim opstinskim kancelarijama, vadimo potvrde, pokusavamo da iznudimo nalog za iseljenje „stanara“.

15. februar
Sudskom odlukom donosi se nalog o iseljenju tih nekakvih uljeza u „nasem“ stanu. Pokusavam istjerati te nevaljalce. Vise smo dojadili rodbini, ne zna nam se ni za dan ni za noc. Danas kod ovog, sutra kod onog.

20. februar

Donosim odluku. Idem u policijsku postaju na autobuskoj stanici. Prepoznaju me, kazu da nisu usli u trag lopovima iz autobusa,
jos, i svi se grohotom smiju. Zamolim ih da mi pomognu, da imam rjesenje za stan, i nalog, i da nemam gdje spavati. Svi se smjesta pokupimo odatle, pozovemo posebnu jedinicu, usput ubijedimo pripadnike Unprotection – Eye For – Ass For – Na To – a da nam se pridruze, i u zdruzenoj akciji ulazimo u stan. Stan prazan. Nigdje nista. Ni parketa, ni lustera, ni bojlera, nista. Al‘ jebi ga, svoje je svoje, ljubim stokove tako strasno da mi se usne lijepe za hladan metal.

28. februar

Bas je nas svijet dobar. Sa prvog sprata donose nase cilime sto su komsije cuvale sest godina. Neko na podvoznjaku nasao nas televizor i otkupio od jednog svercera. Sa smeca donijeli nas bojler. Nadeno dosta nasih slika, predratnih. I moja diploma, zguzvana na mjestu odvaljenih pipa u kuhinji. Sve polahko dolazi na svoje mjesto. Vec pomalo i djeca razgovaraju sa mnom.
Fata je rekla da ce mi dati cim ponovo nabavimo krevet.

1. mart
Danas sam vec poceo da radim u jednog privatnika. Ruke me bole jos od onog autobusa, imam puno unosenja, radim s robom. Fata pocela da sije kod jedne fine zene. I ona je, kaze, bila izbjeglica, u Sarajevo, trebalo joj je dosta da dode na svoje, ali, kaze, ako radimo vrijedno i imacemo. Imamo dovoljno para da platimo dodatne casove djeci. Oni nisu jos u skoli, do septembra. Sada su nam dali dobru sansu da polazu ove razrede sto su zavrsili u Kanadi i Americi, jer se to ovdje nista ne priznaje. Imaju problema sa gramatikom. Ja jos imam problema sa politikom. Sreca, televizor nam se cesto kvari pa ni ne pratimo vijesti. Ja ocekujem da sa dobrim znanjem jezika i sa vozackom dozvolom mogu dobit‘ fini posao za neku medunarodnu organizaciju. Sve je super. Malo se nerviram, gdje god dodem, svi puse. Puse pravo. Na to se nikako ne mogu navici, k’o da nisam citav zivot zivio ovdje.

2. mart
Pitate se, gdje cemo sad. Necemo nigdje. Ovdje nam je dobro, tako nam i treba. Dobro se dobrim vraca. Super je nama ovdje. Ne mogu nas odavde vise ni puskom otjerati. Dobro nam je – u picku materinu.

Да ли српски судови штите Чеду Јовановића?

Према српском правосуђу, Чеда није одговоран ни за непоштовање Устава, ни за непријављивање имовине, нити за вређање Срба са севера КиМ

www.dverisrpske.com

Све кривичне пријаве против Чедомира Јовановића, до сада подигнуте, одбачене су, чак и ако је подносилац Агенција за борбу против корупције?