Enthüllt: So skrupellos hat Rudolf Scharping die Deutschen betrogen

Enthüllt: So skrupellos hat Rudolf Scharping die Deutschen betrogen

Udo Ulfkotte

 

Können Sie sich vorstellen, dass ein deutscher Verteidigungsminister die Bevölkerung belogen hat, damit er deutsche Soldaten in den Krieg schicken konnte? Rudolf Scharping hat das getan. Es ist wohl einer der größten bislang vertuschten deutschen Skandale.

 

In Den Haag gibt es den Internationalen Strafgerichtshof für das ehemalige Jugoslawien. Seit wenigen Monaten werden dort keine neuen Fälle mehr angenommen. Der Strafgerichtshof darf nur noch die anhängigen Verfahren beenden. Und genau jetzt wird bekannt, wie der frühere deutsche

Verteidigungsminister Rudolf Scharping deutsche Soldaten in den Jugoslawienkrieg schickte und getürkte Vorlagen dafür benutzte. Die nachfolgenden Details zeigen ein erschütterndes Bild vom Zustand der deutschen Demokratie. Scharping wird sich dafür jetzt nicht mehr vor dem Internationalen Strafgerichtshof verantworten müssen. Doch die kaum zu glaubende wahre nachfolgende Begebenheit wird in die Geschichtsbücher eingehen.

 

Rudolf Scharping war 1994 SPD-Kanzlerkandidat, SPD-Parteivorsitzender und von 1998 bis 2002 Verteidigungsminister. Der Mann genießt in der Bevölkerung weithin einen guten Ruf. Das Letzte, das man Scharping zutrauen würde, wären Skrupellosigkeit, Verlogenheit und das gezielte Täuschen der Bevölkerung, um deutsche Soldaten in einen Krieg schicken zu können. Doch genau das haben Scharping und die damalige rot-grüne Bundesregierung unter Kanzler Gerhard Schröder wohl getan. Die Politiker der damaligen Regierung wähnten sich offenkundig sehr sicher, dass die nachfolgende Geschichte niemals öffentlich bekannt werden würde. Doch ein Beamter hat sein Schweigen gebrochen. Lesen Sie, was andere Medien Ihnen noch immer über skrupellose Politiker verschweigen.

 

Den Volltext dieses Artikels lesen Sie in der aktuellen Ausgabe des Hintergrundinformationsdienstes KOPP Exklusiv.

Отворено писмо Томиславу Николићу и Александру Вучићу

Куда иде Србија

Отворено писмо Томиславу Николићу и Александру Вучићу

PDF Штампа Ел. пошта
Стефан Каргановић
четвртак, 02. фебруар 2012.
Уважена господо, Николићу и Вучићу,

Надам се, и поред огромних обавеза које имате и активности у вези са предстојећом политичком кампањом, да пратите положај у којем се налази ваш донедавни пријатељ, кум и страначки лидер, Војислав Шешељ. У случају да нисте у току, изложићу вам укратко неке појединости његовог алармантног стања.

Током јануара 2012. хронично лоше здравствено стање Војислава Шешеља драстично се погоршало. То нагло погоршање подудара се са дефинитивним крахом оптужнице против њега и колапсом свих стратегија његових инквизитора да предмет како-тако окончају у своју корист. Паралелно са нетранспарентним суђењем одвија се и нетранспарентно „лечење“. Ни Шешељева породица ни ми немамо поузданих обавештења о дијагнози и терапији, а независним стручњацима било је допуштено да обаве преглед тек недавно и након упорног инсистирања породице и јавности. Њихов извештај је поражавајући. Када је пре неколико недеља Шешељ био одведен на „третман“ у холандску болницу, таблица са његовим именом била је упадљиво скинута са врата његове ћелије. Злокобнију назнаку о прижељкиваном исходу његовог „лечења“ немогуће је замислити.

Као што врло добро знате из периода када сте били саборци Војислава Шешеља, ја нисам члан његове (и ваше бивше) странке, а поред тога нисам грађанин ваше земље па самим тим не бих могао да гласам за ту странку, чак и када бих хтео, нити бих могао да гласам за неку другу која политички делује у различитом смеру. У овом тренутку, мени су сасвим небитни политички ставови Војислава Шешеља. Битан ми је само критичан положај у којем се људско биће под именом Војислава Шешеља налази, које је предмет судског убиства што се на наше очи, и пред очима целога света, бестидно и свирепо одвија.

Господо, ви сте – а не ја – скоро две деценије били у најприснијим личним и политичким односима са угроженим Војиславом Шешељем. Вас је – а не мене – Војислав Шешељ извукао из анонимности и утиснуо вам је политичку личност којом ви сада располажете. До пре неколико година имао сам прилику да вас виђам у Шевенингену како улазите у притвор да посећујете утамниченог Војислава Шешеља као сарадници његове одбране, истовремено када сам ја ишао у посету притвореницима у чијим сам тимовима одбране радио. Ви сте се – а не ја – до пре врло кратког времена заклињали његовом идеологијом и били сте стегоноше његових идеја у Србији, док је он својим неустрашивим и интелектуално супериорним наступима разбијао не само оптужницу подигнуту против њега лично, већ је истовремено разарао и клеветничку конструкцију против ваше земље и вашег народа, што ће рећи да се својим животом и здрављем заправо борио не за себе него за вас, за ваше породице и за будућност ваше деце.

Све чиме ви сада, господо, располажете, у моралном или политичком смислу, ви дугујете своме бившем пријатељу и ментору, Војиславу Шешељу. Ви се сада налазите на челу оног дела његове странке који сте одвели са собом, а то не би били у могућности да учините да он, својим упорним трудом и снагом своје личности (и у једном периоду, наравно, уз вашу помоћ), није успео да ту странку изгради и учврсти. Без Војислава Шешеља, господо, ви би данас били обични и непримећени грађани, а не политички фактори од било каквог значаја. Ако ће хашке судије бити запамћене само по томе што су њему судили, ви ћете свакако бити запамћени искључиво по томе што сте некада били његови сарадници.

Ја зато апелујем на вас да сада одмах и без одлагања дигнете свој глас, и да уложите сав утицај и кредибилитет странке којој се данас налазите на челу, како год се она називала, а које без Војислава Шешеља свакако да не би било, у одбрану права животно угроженог Војислава Шешеља на прописну лекарску негу и на правично суђење. Ако ви то не урадите, господо, Бернар-Анри Леви то свакако неће учинити никада.

Не оклевајте и не ћутите, јер су избори у вашој земљи на прагу. Људи којима ћете се током кампање обраћати са својим политичким ставовима и предизборним  обећањима поставиће логично питање: ако они (мислим на вас) одбијају да се заузму за свога пријатеља и ментора сада када је он у најтежој невољи, ако победе како ће се тек заузимати и борити за нас када буду имали да заступају наше интересе пред моћницима овога света? Ако су толико нелојални према особи којој су донедавно били блиски пријатељи и са којом су скоро двадесет година сарађивали, у случају да победе, колико ће лојалности испољавати према нама и нашој држави?

Разлози за вашу неодлучност не постоје. Хашки трибунал, који је изгубио професионалну битку са Војиславом Шешељем и сада на најподлији начин покушава да изравна биланс организовањем судског убиства свога сужња, до сржи је корумпиран и дискредитован политички суд. Његове оптужнице су правна ругла, процеси монтирани, пресуде ништавне. То није само моје мишљење већ је то убеђење 95 одсто српских бирача, од којих ви очекујете да гласају за вас. Ако су вам ставови и подршка народа коме се нудите као будуће вође – битни, уважите их тако што ћете се са тим народом јавно солидарисати и енергично захтевати отклањање животне опасности и правичност за хашког затвореника савести, Војислава Шешеља.

У критичним ситуацијама у животу, које наш морал и нашу савест стављају на пробу, нечињење је једнако деловању. Ако свој глас и свој поприличан политички потенцијал, што у целокупности дугујете утамниченом Војиславу Шешељу, неизоставно не мобилишете у одбрану његових основних људских права, то ће у очима вашег народа заувек и неповратно дефинисати ваш морални лик. Казна за некоришћење ваших људских капацитета у одбрану Војислава Шешеља неће вас стићи само на предстојећим изборима. Она ће вас пратити као морални бумеранг кроз цео живот и вероватно – као и неке друге сличне ликове – кроз историју вашега народа.

Стефан Каргановић

 

OBRAČUN LIDERA RS I LDP ČEDA: RS JE GENOCIDNA! DODIK: MAJKA TI JE IZ RS!

OBRAČUN LIDERA RS I LDP

ČEDA: RS JE GENOCIDNA! DODIK: MAJKA TI JE IZ RS!

(145) Send to friend Print Četvrtak, 2. Februar, 2012.| Autor: Ekipa Kurira

Jovanovićev govor tela otkrivao da nema argumente, Dodik bio sigurniji

 

BEOGRAD – Stali jedno drugom na crtu!
Predsednik RS Milorad Dodik i lider LDP Čedomir Jovanović pošteno su se isvađali u duelu čija je glavna tema bila Jovanovićeva izjava da je „RS genocidna tvorevina“.
Njihovi stavovi se nisu približili, a to se videlo čak i na osnovu govora tela, primećuje psiholog Žarko Trebješanin.

– I laik, koji je samo gledao sliku bez tona, shvatio bi da zastupaju suprotne stavove. Čedomir Jovanović je na svoj prepoznatljiv način prezentovao svoj stav: sve objašnjava rukama, ima povišen ton. To rade ljudi koji nedostatak argumenata pokušavaju da nadomeste tako što glasnije pričaju. Čak ga je i voditeljka u jednom trenutku opomenula da ne viče, da ga dobro čuje. Dodik je bio mnogo smireniji, iako je gestikulirao. U nekoliko navrata premijer RS se uhvatio za nos, što ukazuje na trenutnu nesigurnost ili nervozu zbog nezgodnog pitanja – objašnjava Trebješanin.

Marko Selaković, direktor marketinške agencije „StratCom“, kaže da je u svakom duelu veoma bitno da se ne pokaže koliko su vas pogodili niski udarci koje ste primili.

– Obojica su zadavali i primali niske udarce, ali je Milorad Dodik to bolje podneo. Delovao je uverljivije. Nije padao u vatru. Njegov nastup nije zbunio gledaoce. Ledena faca, oštar pogled i izraz lica govorili su i kad on nije progovarao. Delovao je kao majstor neverbalne komunikacije – kaže Selaković, a za nastup lidera LDP dodaje – Videlo se da se iznervirao, posebno na kraju, kad je čak i novinarku (verbalno) napao.

– Njih dvojica su sve vreme izbegavali vizuelni kontakt. To nije neobično u ovako oštrim duelima – zaključuje Selaković.

 

 

 

 

I
Dodik: To da je RS nastala na genocidu je uvreda. Ni Haris Silajdžić nikada nije rekao da je RS genocidna.
Jovanović: Ta rečenica ima težinu i to ne umanjujem.

II
Dodik: Srbija nije proizvela rat u BiH, već Alija Izetbegović. Dođite u RS, u rodno selo vaše majke. Oni vam mogu možda objasniti. To je ono što nas boli.
Jovanović: Nemojte, molim vas, da me podsećate odakle je moja majka! I vi ćete moje srpstvo da merite kao…
Dodik: Vašim glupostima!
Jovanović: Je l’ tako? Pa, to onda recite i budite na takav način dostojan predsednik RS.
Dodik: Ne govorite mi kako ću da vodim svoju politiku. Ja u RS ubedljivo pobeđujem. Vi ni cenzus ne možete da pređete.

III
Jovanović: Kitite se Srđanom Aleksićem, momkom koji je ubijen jer je branio drugare Bošnjake.
Dodik: Nađite jednog Bošnjaka koji je tako Srbina odbranio.
Jovanović: Neću. Pa, vi ste došli i do rata sa Anđelinom Žoli. Oni koji su vodili RS napravili su je na genocidu.

IV
Dodik: Karadžić je imao svoje greške, ali je zaslužan za formiranje RS.
Jovanović: Vi ste od čoveka koji je o Karadžiću govorio da je zlotvor došli u situaciju da o njemu ništa ne smete da kažete. Da li je Karadžić zlotvor?
Dodik: Čovek je na sudu.
Jovanović: Da ili ne?
Dodik: Ne galami toliko. Nisam ja sudija.

V
Dodik: Stvorili ste uslove u kojima je ubijen premijer. Zašto si ti vadio Spasojevića iz zatvora?
Jovanović: A je l’ znate da sam odveo Slobodana Miloševića u zatvor? Hvalili ste Koštunicu i govorili da glasamo za njega, a isto tako ste pričali i da je impotentan političar.
Dodik: Nisam fosil, mogu da promenim stav.

VII
Dodik: U Sarajevu ima više Kineza nego Srba.
Jovanović: U Sarajevu nisu ni Sarajlije.
Dodik: Kad je tako sjajno, pitajte Gorana Bregovića ili Zdravka Čolića zašto se ne vrate.

VIII

Jovanović: Vi ste napravili vehabije deleći ordenje Karadžića. Evropi ne treba Palestina.
Dodik: Šta pričaš? To ordenje sam naručio pre mesec dana. Evropa ne spori našu priču. Uzmite, na primer, Belgiju.
Jovanović: Koliko ste vi belgijski kralj, toliko je i Bosna Belgija.

Kurir pita: Ko je pobedio u duelu?

Slavica Đukić Dejanović, SPS
– Nisam mogla zbog obaveza da gledam, ali ovakvi dueli su u svakom smislu dobar put da se javnosti na pravi način predstave različiti politički stavovi.

Aleksandar Vučić, SNS

– Dodik je imao veoma lak posao i pobedio je Jovanovića argumentima. Ne mogu da se složim s Jovanovićem, ne razumem zašto kaže da je RS  genocidna tvorevina.

Nemanja Šarović, SRS

U političkom smislu ne podržavam ni jednog ni drugog. Poznato je da ono što misle srpski neprijatelji, to Čeda kaže. Dodik priča ono što narod hoće da čuje, ali radi suprotno.

Miloš Aligrudić, DSS

Nisam gledao duel, ali je poznato da su Jovanovićevi stavovi naručeni. Da li u TV duelu treba braniti Srpsku, to je lična stvar Milorada Dodika.

Vesti: REPUBLIKA SRPSKA, milorad dodik, Čedomir Jovanović, genocid, genocidna, duel

DANILO LAZIĆ U misiji Novog svetskog poretka

DANILO LAZIĆ U misiji Novog svetskog poretka

Интервју | Zoran Milošević | jun 20, 2011 at 23:25


Razgovarao Zoran Milošević
U ekskluzivnom razgovoru za „Pečat“ magistar Novog svetskog poretka objašnjava kako je 27 godina radio u Pentagonu na tajnom projektu Ronalda Regana „Rat zvezda“, te kako je učestvovao u „misiji“ stvaranja sveta bez granica i formiranju jedne svetske vlade. Ovaj intervju možda i najbolje ilustruje razloge zbog čega je zvaničan Beograd bio prinuđen da izabere evroatlantske integracije kao svoj osnovni politički kurs
Sredinom maja, na jednom privatnom univerzitetu, na kojem je održano predavanje o budućem ustrojstvu sveta (Novi svetski poredak), usledio je neočekivani susret sa gospodinom mr Danilom Lazićem, rođenim u Bosni i Hercegovini (opština Bosanski Prnjavor) ratne 1941. godine, gde je i započeo školovanje, a sada uglednim građaninom SAD.
Interesantnu i bogatu radnu karijeru započeo je 1963. godine, kada se obreo upravo u SAD. Da bi naučio jezik kreće na zanat (radio-električara), zatim odlazi u vojsku SAD, u kojoj je služio dve godine. Država Ilinois je platila njegovo školovanje, pa je stekao diplomu inženjera astronautike. Prvi posao sa fakultetskom diplomom bio je analitički inženjer na mlaznim motorima, ali se, istovremeno, prijavio u Centralnu službu za rad u američkoj vojsci. Posle dve godine čekanja usledio je poziv i odlazi u Teksas, gde je radio na projektu tada novog borbenog aviona F-16. Zatim sledi odlazak u Vašington i rad na stvaranju antiradarskih i krstarećih (pametnih) raketa. Kada je tadašnji američki predsednik Ronald Regan zatražio da se SAD sprema za „Rat zvezda“, dobija posao na ovom projektu kao tehnički savetnik nadležnom generalu, inače šefu projekta. Tako je proveo 27 godina radeći za Pentagon.
Lazić je imao veliko poverenje svojih pretpostavljenih, pa je tako imao pristup svim tajnama vezanim za njegov posao. No, to nije bilo lako. Da bi stigao do tolikog poverenja morao je proći detaljne provere. Opširna biografija, kako lična, tako i njegove šire porodice u Bosni i Hercegovini, koju je sam Lazić predao, proveravana je devet meseci. Mogao je da bira samo jednog člana porodice s kim će komunicirati, a on je izabrao oca; taj kontakt odobrio je Pentagon. Sa drugima nije smeo da komunicira, kao ni sa Srbima iz SAD jer pretpostavljeni nisu odobravali druženje „sa svojima“, pošto bi to značilo da se nije uklopio u američki sistem. Takođe, nije smeo ni da istupa u medijima.
Pored toga Lazić je bio član (bez prava glasa) trostrane komisije koja je vodila političko-ekonomske poslove G-7. To je nalagalo da bude dobro politički obavešten, jer je toj politici prilagođavao buduću tehniku.
Kada je američki predsednik Buš Stariji najavio stvaranje Novog svetskog poretka, upućen je na magistarske studije iz društvenih nauka, gde je stekao naziv magistra Novog svetskog poretka. Od tada se bavi i društvenim pitanjima, posebno zagovaranjem stvaranja sveta bez granica i formiranja jedne svetske vlade. Takođe i teološkim pitanjima, ali na osnovama kvantne fizike.

Da li je na projektima u kojima ste učestvovali bilo još ljudi srpskog porekla i šta je konkretno bila Vaša dužnost?
Koliko je meni poznato na projektu „Rata zvezda“ učestvovalo je još dvoje ljudi poreklom iz srpskih zemalja, ali nisam sa njima održavao kontakt. Verujte da se nisam nadao da ću uspeti da uđem u naučne projekte Pentagona, ali kada su mi se vrata otvorila – iskoristio sam to. Moj glavni doprinos u projektima stvaranja borbenog aviona F-16, koji je danas okosnica vojnog vazduhoplovstva mnogih država, ali i u „Ratu zvezda“, bila je koordinacija 23 podprojekta viših tehničkih postignuća. Naime, sistem istraživanja je takav da pojedini istraživači gledaju samo deliće jer nemaju pravo da vide celinu, a moj zadatak je bio da posmatram celinu, da koordiniram.
„Rat zvezda“ je započeo kao odbrana od nuklearnih raketa i taj sistem je trebalo da pokrije ceo svet. Zato je i nazvan „Rat zvezda“. Odbrana je trebalo da bude razmeštena u kosmosu i na zemlji, ali se zbog raspada SSSR-a, glavnog neprijatelja, odustalo od razmeštanja sistema u svemiru. Prosto više nije bilo pretnje po bezbednost SAD. Posle toga, svi smo se nadali da nikada i neće biti razmešten. Mi smo razvili tehničke sisteme za uništavanje atomskih bombi sa sigurnošću od 99 posto.

U kojem pravcu se razvija vojna tehnika, posebno ona u čijem ste stvaranju učestvovali?
Vojna tehnika, prema mom mišljenju, razvija se u pravcu vođenja „ratova uticaja“, a da bi se taj rat mogao uspešno voditi svet mora biti ujedinjen, bez granica i sa jednom svetskom vladom. Ovde je tehnika podstakla društvene promene. U tom smislu mi smo se bavili tehničkim i društvenim predviđanjima. Moram priznati da je sada sve malo stalo, jer je razvoj računara okrenuo istraživanja u oblasti „rata uticaja“ u drugom pravcu, pošto kompjuter već simulira ljudski mozak, što znači da tehnika prelazi iz klasičnog u neklasični sistem. Tu granica nema, što otvara nove mogućnosti za „rat uticaja“. U svakom slučaju danas već postoje tehničke mogućnosti za vođenje „rata uticaja“, a da li će biti primenjen u ovom veku – to zaista ne znam.
Kada je Buš Stariji izjavio da je Amerika spremna da vodi svet u Novi svetski poredak, odmah su organizovane postdiplomske studije na Univerzitetu „Džordž Mejson“ u Virdžiniji za neke važne ljude, među kojima sam se našao i ja. Tako sam stekao zvanje magistra društvenih nauka – oblast Novi svetski poredak.

I kakva je bila vaša društvena delatnost?
Što se tiče Novog svetskog poretka moram reći da je odmah posle istupa Buša Starijeg, organizovana razmena mišljenja sa vodećim stručnjacima iz ove oblasti, i to jednom godišnje. Obično bi se okupilo oko 150 naučnika, analitičara i drugih važnih ljudi iz celog sveta, i mi smo analizirali situaciju. Na kraju rasprave uvek smo davali zaključak, odnosno Izveštaj za političare i vlasnike velikih kompanija, kao i neke analitičke centre. Tu smo skicirali moguće pravce delovanja spomenutih subjekata.
Osim toga, učestvovao sam u podršci predsednikovanju Ronalda Regana. Naime, kada bi predsednik SAD išao po zemlji traženo je da formulišem pitanja koja bi mu se postavila od strane domaćina iz oblasti kojom se ja bavim, ali sam, takođe, pisao i odgovore na ta pitanja, a predsednik ih je čitao ili učio napamet, i tako se sticao utisak da je veoma obrazovan i obavešten.
Pored toga, bio sam zadužen i za tehnička pitanja tokom pregovora sa SSSR-om, posebno oko Ugovora o balističkim raketama. Američkoj strani sam tumačio koja su rešenja povoljnija za SAD, odnosno sugerisao rešenja koja ne daju mnogo ustupaka.

Govorite o Novom svetskom poretku. Šta je to zapravo?
Ova ideja je plemenita. Potrebno je da se svet ujedini, da nema državnih granica, da postoji jedinstvena ekonomija u celom svetu, da se ljudi kreću slobodno. Ovaj Novi poredak zasnovan je na pravima pojedinca. Nijedna država ne može biti vlasnik ovih prava i nijedna država nije oslobođena od njih. Radi se o sledećim pravima: nacionalne i lokalne vlade moraju biti male; mora se uspostaviti pravna država; ravnopravnost svih građana; poštovanje žena; mora postojati sloboda govora; mora postojati verska trpeljivost i, naravno, mora se poštovati privatno vlasništvo.
Organizacija Novog svetskog poretka je sledeća (videti i grafikon): na nivou planete mora postojati svetska vlada. Njoj su potčinjene regionalne vlade (vlada Evropske unije, vlada Velikog Bliskog istoka…), njima nacionalne vlade, a ovima lokalne. Sve ovo počiva na pojedincu. Kada to predstavljamo grafički to je obrnuta piramida, koja stoji na čoveku i širi se prema vrhu. Novi svetski poredak već funkcioniše, mada svetska vlada za sada ne postoji, ali trenutno ima dva Ministarstva – to je privreda (Svetska trgovinska organizacija) i svetski sud (to će postati Haški tribunal). Za ostalo će se videti. Za sada je, prema mom mišljenju, potrebno da se formira globalno Ministarstvo unutrašnjih poslova, što kompjuterizacija i te kako omogućava.
Ideja svetske vlade je u funkciji podizanja standarda života za stanovnike naše planete, jer ako ljudi dobro žive – oni ne ratuju. Dakle, cilj je svet bez rata, odnosno trajni mir. Takođe, ne predviđa se poništavanje nacionalnih i lokalnih kultura i identiteta, ali, naravno, ako dođe do spontanog mešanja to je dobro, jer krv rasa se mora izmešati. Znajte da jedna nacija ili jedna rasa ne može da reši sve probleme na koje će čovečanstvo naići. To smo dokazali u „Ratu zvezda“ – eksperimentalno. Kada se pojavi problem stručnjaci jedne nacije nisu mogli da reše problem, ali kada bi uključili i predstavnike drugih nacija i rasa mnogo brže smo rešavali probleme.
Ideja je inače začeta u Evropi pre Napoleona, tj. za vreme prosvetiteljstva, a potom je preneta u Severnu Ameriku, tačnije tamo gde su bile engleske kolonije. Ti evropski emigranti, njih svega oko 70, raznih zanimanja, stvorile su SAD sa planom da one uobliče Novi svetski poredak, tj. ujedinjeni svet. SAD su sledile ovu misiju i razvijale su se u tom pravcu. Cilj SAD je da pripremi čovečanstvo za Novi svetski poredak i garantuje spomenuta prava. Izolacija prosto nije dobra.

Imaju li SAD po pitanju uspostavljanja Novog svetskog poretka podršku svetskog javnog mnjenja?
Ideja stvaranja jednog sveta i svetske vlade ima podršku i van SAD. Vidite Rimski klub je vodio formiranje Evropske unije kao regionalno-globalne organizacije. Kada su se formirali bilo ih je 50, a danas ih ima oko 250, i to su najumniji i najprogresivniji ljudi iz celog sveta. Svetska trgovinska organizacija ima već preko 153 država članica. Organizacija ima svoj Ustav. To je legalna globalna organizacija koja se nikome ne potčinjava, već su njoj potčinjene države. Drugim rečima, države se moraju odreći suvereniteta u korist Svetske trgovinske organizacije.
Govorite o trajnom miru, ali SAD ipak vode ratove. U čemu je problem?
Ratovi koje se vode su pokušaj stabilizacije sveta i u funkciji su stvaranja Novog svetskog poretka. Svet mora biti jednopolarni, a ne višepolarni. Gde god postoje ideje mnogopolarnosti moraju biti odstranjene u korist jednopolarnosti. Ako se ovo sprovede u delo, tj. uspostavi jedna svetska vlada i svet bez granica, kakav je američki plan, doći će do kvalitativno boljeg života u svetu.
Takođe, imamo veliku korist od ujedinjenja i u oblasti nauke. Čovečanstvo mora istraživati svemir, a to ne možemo ovako razjedinjeni. Jedna nacija sama to ne može. Mnogi naučnici i pojedinci su ubeđeni da postoji negde u svemiru civilizacija poput naše ili slična, da bi se to otkrilo moramo se ujediniti. Takođe, ta civilizacija može biti agresivna prema nama. Da bi se branili moramo ovladati „ratom uticaja“, a da to učinimo moramo se (opet) ujediniti.

Već dva puta spominjete „rat uticaja“. Šta je to?
To je novi način vođenja rata – bez ubijanja. To rat u kojem mi utičemo na mišljenje ljudi. Tehnika prelazi na kvantne kompjutere. Kad dođe do masovne primene takve tehnike, onda će biti moguće primeniti „rat uticaja“. Međutim, brzina primene zavisi od količine uloženog novca u razvoj nove tehnike. Naravno i znanja, koje se za 18 meseci udvostruči. Mislim da će pre isteka ovog veka biti moguće primeniti „rat uticaja“. Na tome se u Pentagonu već duže vreme radi, a moderna vojna i ne samo vojna tehnika se definitivno razvija u ovom pravcu. To je rat koji se vodi inteligencijom, pameću, nematerijalnim sredstvima. To je mogućnost da koncentracijom misli mogu da utičem na Vas da prihvatite moj način razmišljanja.
Šta o „ratu uticaja“ kaže javno mnjenje i mediji?
Ma, mediji tu samo smetaju, jer nedovoljno poznaju problem i samo plaše ljude. Mediji ovo pitanje definitivno ne razumeju.
Kako se u stvaranje Novog svetskog poretka uklapa funkcija američkog predsednika?
Amerika ima svoj cilj i sistem i svaki predsednik to mora da poštuje. Ne može on to da menja po svojoj volji. Niko, pa ni američki predsednik, ne može doći i reći: „ja menjam sve!“ On sprovodi unapred određenu politiku, te ne može ići protiv uspostavljenog sistema i ciljeva. Sistem mora napredovati, bez obzira ko vlada i kakva su mu politička i religiozna ubeđenja. Za vreme izbora predsednički kandidati mogu da pričaju šta hoće – to je u funkciji dobijanja glasova i pobede na izborima. Međutim, kad dođe na vlast mora da poštuje sistem i ne može sprovoditi ono što je pričao u kampanji, već ono što su kao cilj postavili osnivači SAD. U SAD se rad predsednika ocenjuje po tome koliko je unapredio postojeći sistem, a ne šta govori u kampanji. U Americi glavnu ulogu u praćenju rada predsednika imaju mediji. Oni ga kritikuju ako odstupa od sistema i hvale ako unapređuje sistem. Ako pređe granicu protiv sistema – mediji ga kritikuju i brzo gubi popularnost.
Šta će biti sa idejom Novog svetskog poretka, ako SAD, s obzirom na ekonomsku krizu u njima, propadnu?
Amerika ne može propasti, ona izlazi iz krize. U krizi je građevinarski sektor, to je samo jedna trećina bruto nacionalnog dohotka, ostala ekonomija raste. Dug SAD je veliki, ali sve zavisi kako se na njega gleda. Manje od dva posto duga je u stranim rukama, a po ekonomskim zakonima maksimalno se dozvoljava da tri posto duga bude vlasništvo stranaca, kako oni ne bi uticali na ekonomiju. Važno je i to što je dug SAD dugoročan, a ne kratkoročan. Opasni su dugovi koji pristižu u roku od tri do šest meseci. Pažnja se obraća na to koliko je kratkoročnih, a koliko dugoročnih dugova.
Drugim rečima, ako propadnu SAD – propašće i plan ujedinjenja sveta, a to prosto nije moguće.

Dobro, a šta ako neka država i njena vlada ne prihvataju plan SAD o ujedinjenju sveta?
Za to se sprema vojska da ono što smeta ukloni. Jedan svet se mora ostvariti.  Kad dođe vreme uradiće se ono što se mora uraditi i svet će biti jedan.
Kako tumačiti rat koji su SAD vodile protiv Srba?
To je bio rat protiv onih koji su kršili pravila Novog svetskog poretka. Prema oceni SAD u BiH Srbi su bili dominanti, a to nije bilo dobro. SAD su težile da nivelišu, uravnaju stanje. Drugim rečima, Srbija se morala pokoriti globalnom mišljenju.
Šta ako pojedinci ne prihvataju Novi svetski poredak?
Pa, oni će se morati složiti ili će morati da trpe. Pojedinci mogu da govore šta hoće, na to niko ne obraća pažnju jer će lako biti izolovani, a njihova mišljenja prikazana kao ekstremna, zaostala i neodgovarajuća vremenu u kojem žive.
Ima li demokratije u Novom svetskom poretku?
Ima. To će biti osnova sistema, ali da li će ostati zauvek – to je pitanje. Svi su ubeđeni da će sistem jedne svetske vlade opstati i bez demokratije. Naime, demokratija može propasti, ali sistem mora opstati. Ako pojedinci zaljuljaju obrnutu piramidu – onda oni postaju problem, a to znači da im se sva prava moraju oduzeti. Svi se nadaju da do toga neće doći, ali ako dođe onda se demokratija oduzima.
Rast stanovništva je znatan. Da li je to dobro?
Jeste. Dobro je da stanovništvo raste, jer time raste i tržište. Svetska vlada nema plan za smanjenje brojnosti stanovništva. To je protiv sistema.
Resursi na Zemlji su ograničeni. Da li je svetska vlada razmatrala ovo pitanje?
Tehnika će rešiti dosta problema. Na primer, voda je problem. Nema dovoljno slatke vode. Možda ćemo u dogledno vreme morati preći na eksploataciju morske vode, ali je to skupo. Na drugoj strani imamo Rusiju i Kanadu koje imaju dosta pitke vode. Ta voda pripada svetu, a ne Rusiji i Kanadi, te se mora oduzeti od njih. No, tehnika će mnogo toga rešiti, posebno ako nađemo mesto u svemiru za život čoveka.
Kakva je sudbina nacionalnih jezika u Novom svetskom poretku?
Svaka zemlja ima svoj jezik, to nije sporno. Međutim, svetski jezik će biti engleski. To je jezik međunarodne razmene.
Kakva je sudbina  svetskih religija?
Za sada religija nije deo sistema. Religiozna trpeljivost zahteva da ona bude van države i da je nema u politici. Prosto u političkim krugovima koji vode Novi svetski poredak o tome se ne govori.
Vi se bavite i kvantnom fizikom. Šta možete o tome reći?
Kvantna kosmologija je moja ideologija. Prosto kvantna kosmologija i fizika imaju teološke implikacije i naučnici se moraju suočiti sa time da bi razumeli o čemu se radi. Religije ovde imaju pogrešan stav po pitanju apsolutnosti, o tome kako funkcioniše Bog. Ono što mi zovemo Bog kvantna fizika na osnovu kosmoloških principa određuje kao „finalnog posmatrača“. „Finalni ili apsolutni posmatrač“ nema prošlost, ni budućnost, on je sadašnjost. Neko mora sve to da održava. U religiji je to Bog, u nauci apsolutna inteligencija.
Molim vas, sve veći broj ozbiljnih istraživača odbacuje dosadašnja saznanja o natanku svemira, bez obzira na to da li veruju u Boga ili ne. Sve veći broj naučnika, zapravo, priznaje da je moguće da svemir ima svog stvaraoca. Nova astronomija je zasnovana na kvantnoj teoriji univerzuma. Cilj nove astronomije je da obezbedi preciznu matematičku definiciju osobina svemira, od subatomskih čestica do najvećih struktura. U potrazi za ovom definicijom naučnici su otkrili da su bili potrebni posebni uslovi za nastanak inteligentnog života u svemiru. To je naučnike navelo da tragaju za planom i stvaraocem nastanka univerzuma. Tako naučnici počinju da gledaju drugačije na stara teološka i antropološka načela. Ova načela su postala važna, jer kvantna mehanika tvrdi da ništa ne može postojati ako nema inteligentnog posmatrača, čije opažanje to čini stvarnim. Drugim rečima, naučnici shvataju da je nastanak svemira neraskidivo povezan sa postojanjem inteligentnih bića u njemu. Važno je naglasiti da je ideja ujedinjenog sveta saglasna kvantnoj fizici.

Mislite, dakle, da „Finalni posmatrač“ podržava ujedinjenje sveta?
On je van svega i gleda dole. O ujedinjenju sveta nema ni negativan, ni pozitivan zaključak. Drugim rečima, nema ni sukoba između ideje ujedinjenog sveta i „finalnog posmatrača“.
Ko je „Finalni posmatrač“?
Naučnici su do sada imali malo uspeha u potrazi za matematičkim objašnjenjem ko ili šta je „finalni posmatrač“ . Prosto, nauka i religija dolaze do istog zaključka – potreban nam je Bog. Drugim rečima, „finalni posmatrač“, rečeno teološkim jezikom, jeste Bog. Iako smo daleko od dokaza o postojanju Boga, istraživanja snažno navode potrebu za stvaraocem. Jasno je i to da istraživanja kvantne mehanike navode misli naučnika ka Bogu. Novi razvoj u nauci će možda imati iznenađujuće činjenice, kako za naučnike, tako i za teologe. Međutim, teolozi su uvek znali da su nebesa dokaz slave Božije.
Mislite li da u ovoj fazi života možete biti od koristi narodu iz kojeg ste potekli?
Došao sam da nešto naučim ovaj narod. Znam kakvi su planovi za budućnost i hoću da ubedim svoj narod da se uklopi u to. Potrebno je da ne gledaju usko, već da se izađe iz istorije, prošlosti i krene u budućnost. Naravno, ako nekoga interesuje i kvantna kosmologija – tu sam.

http://www.pecat.co.rs/2011/06/danilo-lazic-u-misiji-novog-svetskog-poretka/

 

Ana Ivanović na strani kreatora anti-srpske progande

Naslovna > Kultura > Ana Ivanović na strani kreatora anti-srpske progande

Ana Ivanović na strani kreatora anti-srpske progande

Objavljeno dana 2.2.2012. u 11:22   ·   Nema Komentara

Popularna teniserka Ana Ivanović, iz samo njoj poznatih razloga, staje na stranu jednog od kreatora antisrpske progande Anđeline Džoli.

Odgovarajući na pitanja u intervjuju za Tenis spejs, popularna teniserka je izjavila da bi najviše volela da je u nekom filmu glumi Anđelina Džoli.

Vrlo neprimerena izjava, posebno kada se ima u vidu otvorena anti-srpska propaganda u koju se Anđelina Džoli uključila filmom „U zemlji krvi i meda“.

Popularna teniserka, koja je idol mnogim devojkama u našoj zemlji, svojim izjavama, namerno ili ne, staje na stranu kreatora anti-srpske progande, koja se poslednjih meseci posebno pojačava filmovima u kojima se iskrivljuju činjenice o građanskom ratu na prostorima bivše SFRJ.

Kada se pre nekoliko godina, zajedno sa svojom koleginicom Jelenom Janković, slikala u zagrljaju ratnog zločinca Bila Klintona, veliki deo srpske javnosti je bio spreman da joj oprosti, zbog njenih godina i neobaveštenosti.

Danas, Ana Ivanović više nije tako mlada da bude neobaveštena, i morala bi da vodi računa da njene izjave imaju veliki uticaj na mlade generacije svuda gde Srbi žive.

POVEZANE VESTI

Propaganda Anđeline Džoli nije dobrodošla u RS

Anđelina Džoli traži ukidanje RS

SNP NAŠI: Zabraniti promociju antisrpskog filma Anđeline Džoli

NAJČITANIJE

Bus plus – kako zaraditi milione

Šta se događa u našem telu kad popijemo koka-kolu

Ćelije abortiranih beba u prozvodnji pojačivača ukusa

Na ekranu suparnici, u kafani pobratimi

Pepsi: Miš bi se raspao u konzervi napitka Planinska rosa

PLAGIJATI ŠERBA RASTODERA

PLAGIJATI ŠERBA RASTODERA

 

Preko dopisa akademika, prof. dr Kaplana Burovića, objavljen na portalu (SERBSKA DIJASPORA, 22. januar 2012), stavljeni smo na znanje da je Šerbo Rastoder, u svojoj knjizi BEGOVI NA GRANICI, Podgorica 2011, izvršio plagijat njegovog djela RESULBEGOVIĆI – porodična istorija, Ulcinj 1994.

Zato bacismo pogled na obije knjige i konstarirali smo slijedeće:

1.- Šerbo Rastoder tretira istu tematiku, porijeklo i istoriju porodice Resulbegović, koju je prije njega tretirao i Akademik Burović, vraćajući se na ovu temu i u njegovom djelu BUROVIĆI – porodična istorija (Perast, 2008), gdje je tretiranje te teme dopunio novim otkrićima. Burović je o Resulbegovićima pisao i na albanskom jeziku knjigu RESULBEGOVIQËT DHE SHQIPTARËT (RESULBEGOVIĆI I ALBANCI, Ulcinj, 2003, čime je mnogo doprinio ne samo da se Albanci stave na znanje za istinu ove porodice, o kojoj su oni pisali svakojake neistine, već i jedna druga istina, mnogo značajnija: da susjedni narodi sa Albancima, posebno Srbo-Crnogorci, ne samo što nisu nikada bili neprijatelji albanskog naroda, već su se i borili rame uz rame sa Albancima za oslobođenje Albanije, pa su kao rijetko ko doprin’jeli i u kulturi i u nauci albanskog naroda.

Tretiranje iste teme nije plagijat ako autor novog djela obara teze i stavove svog prethodnika, ako ga značajno ispravlja i dopunjuje. Pa i ako citira svog prethodnika pošteno, navodeći u fusnoti autora citiranog djela, naziv djela, mjesto objavljivanja i stranicu.

Kako se zna, Akademik Burović pretendira da Resulbegovići potiču iz bokokotorske porodice Burović, što nam je višestruko i dokazao ne samo nepobitnim dokumentima i činjenicama, već i sasvim zdravim naučnim argumentima.

Šerbo Rastoder se ne slaže sa njim: prećutkujući ne samo njegovo ime i njegova djela, već i njegove argumente. Samim ovim počinje sasvim jasna nekorektnost ovog Rastodera prema Akademiku Buroviću, a zatim i prema svojim čitaocima, posebno prema nauci. On spominje i nekakve autore, koji još ništa nisu objavili, kao npr. nekakvog Ešrefa Kovačevića, ali ne i Akademika Burovića, koji je samo o Resulbegovićima objavio tri knjige. Ovo prećutkivanje je sinjifikativno i nama poznato od vremena: mnogi autori, koji su pisali u protiv Akademika Burovića, isto tako su se ophodili sa njim, pišu o njemu a ne spominju mu ni ime niti djelo, očito u službi političke policije Albanije, ako ne i Crne Gore, pa i Srbije. Ovakve nekorektnosti, sasvim očigledne i nepobitne, nauka ne toleriše. Naprotiv, ona ih osuđjuje.

Ko pretendira za naučno tretiranje jedne teme, taj će navesti ne samo imena onih koji su se prije njega bavili tom temom, već i njihova djela. Prećutkivanje je dovoljna činjenica da nemamo posla sa jednim poštenim naučnim radnikom, već sa osobom koja malverzira i hoće da vrši plagijat.

Interesantno je da se Š.Rastoder pozitivno izrazio upravo za djelo Akademika Burovića RESULBEGOVIĆI, kad nije ni pomislio da se i sam pozabavi tom temom. Vidite njegovo djelo ISTORIOGRAFIJA U CRNOJ GORI 1989-2001, aprill 2002. Tu se on izrazio najpohvalnije za djelo ovog akademika. Navodi ga kao primjer tretiranja bratstveničke i plemenske genealogije i istorije. Što se to desilo sa Šerbom u međuvremenu nije teško naslutiti.

Iako se ne slaže sa akademikovom tezom da su Resulbegovići porijeklom od muslimaniziranog Miloša (zvani Mišo) Burovića, on piše:

“Ono što se može zaključiti u razmatranju veza Resulbegovića i Burovića je činjenica da su Burovići bili plemićka porodica kojih je bilo u Perastu i Novome i da su prvi Resulbegovići mogući srodnici novskih Burovića, što bi moglo objasniti i njihov relativno brz uspon, titule age i begova”. (Str. 29)

Ono “mogući srodnici novskih Burovića” on ponavlja više puta.

Nasuprot tome, a na bazi rekla-kazala, Rastoder pretendira da su Resulbegovići španskog porijekla, od Petra Sarmenta, koji se navodno islamizirao i pri tome nazvao Resul, pa su se potomci ovog Resula nazvali Resulbegovići.

Akademik Burović je naveo naučne činjenice da, i ako je postojao taj Resul (Petar Sarmento, godina 1539!), Resulbegovići se ovako nisu nazvali po njemu, već po Resul-begu Sulejmanagiću, koji je iz godine 1675. Znači – skoro vijek ipo kasnije. Sulejman-aga, otac Resul-bega Sulejmanagića, nije bio (niti je mogao biti, kako pretendira Š. Rastoder!) sin Resula (Petra Sarmenta), jer ih razdvaja vijek ipo!!! Sem toga, Sulejman-aga se nije zvao ni Sarmento, niti Petro, niti Resul. On se zvao Rizvanagić, što Rastoder – kao falsifikator što je – krije. Akademik Burović ubjedlivo dokazuje kako se ovaj Rizvanagić povezuje sa Ristom-Rizvanom Burovićem, sinom Miloša (Miša)-Mehmeda Burovića iz Perasta. Najstarijem svom sinu Risto-Rizvan je dao ime svog oca, obična tradicija kod mnogih, a posebno kod Burovića hrišćana, pa i kod Burovića muslimana, tada i danas. Rastoder, kao falsifikator što je, nigdje ne spominje Mehmet-agu Rizvanagića, sina Rista-Rizvan-age Burovića, iako sasvim dobro zna da je na dužnost kapetana Herceg-Novog naslijedio svog oca Rista-Rizvanagu Burovića i, u ta vremena, bio je najveći intelektualac Hercegovine, pa i vrsni megdandžija, koji se sa Burovićima i zbratimio. Bio je i rođeni brat Sulejman-age Rizvanagića, koji ga naslijedio na položaj novskog kapetana.

Zašto Rastoder prećutkuje sve ono što dokazuje da su Resulbegovići porijeklom od Burovića, pa i dokaze Akademika Burovića da nemaju veze sa Petrom Sarmentom, navodnim Resulom?!

Sama činjenica da Š.Rastoder nije oborio tezu Akademika Burovića o porijeklu Resulbegovića od Burovića, štoviše nije ni pokušao da to učini, dovoljna je činjenica da nemamo posla sa jednim originalnim djelom, već sa plagijatom čovjeka, koji je htio da ušićari nešto na račun ulcinjskih begova, kojima se ne sviđa porijeklo od Burovića, pa su zato i protiv svog rođaka i brata akademika, prof. dr Kaplana Resulbegovića-Burovića.

Da vidimo sada i krađe Š.Rastodera iz djela prećutanih prethodnika, posebno od Akademika Burovića:

 

2.- Na str. 177 Š.Rastoder navodi ovo početno rodoslovlje Resulbegovića: RESUL (Petar Sarmento) – Sulejmanaga – Dautaga – Resulbeg – Osman (-paša Resulbegović).

Iako nam nigdje nije rekao izrično da Resulbegovići vode porijeklo od Španca Petra Sarmenta (RESULA), pa ni ono “mogući srodnici” (!), on u rodoslovlju – kako vidite – oktroiše porijeklo Resulbegovića od Španca RESUL, bez ikakvih dokumenata, bez činjenica i bez naučnih argumenata.

Pitamo ga: ovo rodoslovlje je on sačinio, njegovo je, ili je to uzeo od koga drugo? U njegovoj knjizi nam ništa ne kaže o porijeklu ovog rodoslovlja.

Ako pogledate u knjizi Akademika Burovića BUROVIĆI, str. 142, tamo ćete naći to rodoslovlje, naravno – bez RESUL-a (Petra Sarmenta). Umjesto njega, Akademik je postavio oca Sulejmanage Rista-Rizvanagu Burovića i oca ovoga Miloša (Miša)-Mehmeta Burovića.

Da bi zametnuo trag svog plagijata Rastoder je i falsifikovao i pomutio stvari. Tako on nijednoj od pomenutih ličnosti ne spominje prezime, iako dobro zna da se oni nisu prezivali ni Resulbegovići (kako to pretendira u ćutnji!), niti Resul, ponajmanje Petro i Sarmento. Kako možete vidjeti kod Akademika Burovića i u dokumenta, na koja se on oslanja, Sulejman-aga se prezivao po ocu RIZVANAGIĆ, dok su se Daut-aga i Resulbeg (oba sinovi Sulejman-age!) prezivali isto tako po ocu SULEJMANAGIĆ. Samo su se sinovi Resulbega Sulejmanagića prozvali RESULBEGOVIĆI (opet po svome ocu!), što – kako se jasno vidi – to im je porodična tradicija. Tako se i Hasan (sin Osman-paše) počeo zvati po ocu Osmanpašić.

Znači: imamo Osmanpašiće po ocu Osman-paši, koji se nazvao Resulbegović po ocu Resulbegu, koji se nazvao Sulejmanagić po ocu Sulejman-agi, dok se ovaj nazvao Rizvanagić isto tako po ocu Rizvan-agi Buroviću, što nam je nedvosmisljeno dokazao Akademik Burović.

Ovi Burovići muslimani dan danas žive u Bosni i Hercegovini, posebno u Srbiji (Sjenica-Čitluk) i sasvim dobro pamte da im je pra-pradjed Hajdar II Burović (sahranjen na groblju Čitluka, koji je posjetio Akademik Burović) porijeklom iz Crne Gore, Boke. Ove Buroviće u knjizi Š.Rastodera nećete naći, jer sve što dokazuje porijeklo Resulbegovića od Burovića on najradije prećutkuje.

 

3.- Na str. 183 Š.Rastoder, u genealogiji Resulbegovića Ulcinja, navodi kao sinove Jahja-bega: Kaplan-bega, Hasan-bega i Jusuf-bega. Je li ovo njegovo otkriće, ili je to našao gdje i kod koga drugo?

Ako pogledate knjigu Resulbegović Sari-a RESULBEGËT DHE NGJARJET HISTORIKE TË ULQINIT, Ulcinj 1995, str. 32, naćićete da je sin Jahja-bega Kaplan-beg, sin ovoga Hasan-beg a tek sin ovoga Jusuf-beg.

Znači: Kaplan-bega on nije nigdje drugo našao do samo kod Saria, kome isto tako ne spominje ni ime niti djelo, jer je i njega pokrao.

A Hasan-bega gdje je to našao Rastoder? Pogledajte knjigu Gorana Resulbegovića ISTINA O RESULBEGOVIĆIMA, Ulcinj 1996, str. 42. Tamo ćete naći Hasan-bega kao sina Arslan-paše III i oca Jusuf-bega. Ni ovome Rastoder ne spominje ni ime niti djelo, jer je i njega pokrao.

Goran, kako sam priznaje, napisao je svoje djelo uz pomoć Akademika Burovića, koji je sve ovo mnogo jasnije i preciznije izneo u svojoj knjizi BUROVIĆI, str. 229.

Kako vidite, Rastoder ne samo što vrši plagijate, već i falsifikuje stvari, miješa ih i izvitoperuje, uvijek namjerno, da bi zamaglio ove svoje krađe.

 

4.- Na str. 28 Š.Rastoder piše da studija Mustafe Busulagića o Resulbegovićima “ima brojnih manjkavosti”. Posebno naglašava kao netačno ono što je Busulagić rekao o Resulbegovićima i ruskoj carici Katarini. Ova konstatacija je lično njegova ili ju je gdje “uzajmio”?

Ako pogledate djelo Akademika Burovića RESULBEGOVIĆI, str. 24, naći ćete da je te manjkavosti on prvi konstatirao kod Busuladžića, što Rastoder prećutkuje, jer bi htio da mu i to prisvoji.

 

5.- Na str. 37 Š.Rastoder piše da Busulagić “griješi kada konstatuje da je prvi Resulbegović, koji se nedvosmisleno pominje u dokumentima bio Hasan-aga” iz 1714. godine. Je li ovo njegova konstatacija, ili je i ovo “uzajmio” od koga drugo?!

Dodajemo: istina je da se griješi, ali Rastoder t’u griješku nije ispravio.

Ako pogledate djelo Akademika Burovića BUROVIĆI, str. 99, videćete da je ovaj to konstatirao prije Rastodera, pa je to i ispravio, navodeći Sabit-Mehmet-pašu Resulbegovića, koji se kao Resulbegović spominje u dokumenta vremena 1695, ili tu negdje.

Znači opet imamo plagijat.

 

6.- Na str. 163 Š.Rastoder piše da je Arslan-beg Resulbegović zarobljen od Knjaza Nikole u bitci u Dugi. Tu postavlja fusnotu br. 541, ali nam tamo objašnjava šta je Duga, a ne ono što treba: gdje je našao da je Arslan-beg “zarobljen u bitci u Dugi”. Zašto se on ovako ponaša?

Ako pogledate knjigu Sari-a, na str. 107, videćete da je ovaj prvi koji je izmislio ovu priču o zarobljavanju Arslan-bega, dok je Akademik Burović to demantovao i dokazao suprotno, da se Arslan-beg borio rame uz rame za Knjazom Niklom, zašto ga otac isključuje iz nasledstva na položaj kajmekama Ulcinja, a Knjaz Nikola, čim je oslobođen Ulcinj, imenuje ga na dužnost gradonačelnika Ulcinja, pa ga proizveo i za vojvodu.

 

7.- Na str. 165 Š.Rastoder, “citirajući” Valtazara Bogišića (bez oznake ni djela niti stranice!), počinje ovako: “Poslije oslobođenja Ulcinja 1880. godine bilo je dosta sirotinje koja nije imala nigdje ničega.” Pogledajte kod Bogišića: zar baš tako piše kod njega?! Sigurno da ne! Zašto je Rastoder izostavio neke riječi iz djela Bogišića i zašto ne navodi to djelo nigdje?

Pogledajte djelo Akademika Burovića RESULBEGOVIĆI, str.80. Tamo imamo isti citat i isti početak, ali sa tri tačke za izostavljene riječi: “Poslije oslobođenja Ulcinja 1880. godine…bilo je dosta sirotinje koja nije imala nigdje ničega.”

Akademik Burović pošteno bîleži izostavljanje riječi i pošteno priznaje da mu je u ruke dopala samo fotokopija stranica 45 i 46 knjige Bogišića, bez naslova knjige i bez mjesta i godine izdanja.

A Rastoder?! On to kopira od Akademika Burovića i pravi nam se kao da citira Bogišića, čije djelo nije vidio ni očima.

Takvi su i mnogi drugi citati ovog “naučnika”, “istoričara”, profesora na Nikšićkom Filozofskom fakultetu,  koji – pošto je izvršio plagijat djela Akademika Burovića i drugih – negira ovoga i kao najobičnijeg istoričara, kamoli i kao profesora i doktora nauka, posebno kao akademika, jer tako su od njega tražili da im napiše tu porodičnu istoriju begovi Ulcinja, rođaći i krvni neprijatelji Akademika Burovića, koji negiraju svoje slovensko porijeklo, crnogorsku nacionalnost, i izjavljuju nam se za Albance, pa su se i ujedinili sa albanskom bagrom protiv svoga brata i rođaka, protiv svoga naroda.

Iz navedenog mislimo da smo dokazali punu istinitost optužbe akademika, prof. dr Kaplana Burovića protiv Šerba Rastodera, a za plagijat.

Akademik Burović ga optužuje i za falsifikovanje naučne istine. Iako smo se u izloženom i toga malo dotakli, pošto to pitanje zahtjeva opširnije tretiranje, ostavljamo to za jedan drugi, naredni dopis.

Luka TOMOVIĆ

„Деменција и алцхајмер / Demenz und Alzheimer – Informationsveranstaltung”

Milan Pejic hat dich zu „Деменција и алцхајмер / Demenz und Alzheimer – Informationsveranstaltung” eingeladen
Деменција и алцхајмер / Demenz und Alzheimer – Informationsveranstaltung
Sonntag, 12. Februar um 12:00
Ort: Srpska Pravoslavna Crkva / Serbische Orthodoxe Kirche
Nimmst du teil?

Ubijeno najmanje 8.255 Srba u Sarajevu

Ubijeno najmanje 8.255 Srba u Sarajevu

Najmanje 8 255 Srba ubijeno je u Sarajevu od 1992. do 1995. godine, popisao je Institut za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku iz Beograda.
Osim toga, još 860 osoba vodi se kao nestalo. Iz Instituta navode da je mogućnost greške u popisu tri odsto i da se spisak još proverava.

Saradnici Instituta podatke su prikupljali preko svedoka koji su bili po logorima, ljudi koji su živeli u Sarajevu sve vreme i članova porodice koji su preživeli zločine, a tamo gde su pobijene čitave porodice, svedočili su njihove komšije i prijatelji.

Jedan od saradnika Instituta Strahinja Živak rekao je da se spisak još proverava i da će za svaku žrtvu sadržavati ime i prezime, godinu rođenja i smrti.

„U tako velikom spisku može biti oko tri odsto greške, zato što su neki ljudi posle razmenjeni ili pobegli iz logora, a mi te kasnije podatke nismo našli. Dakle. Moguće su greške, ali 97 odsto podaci su provereni i tačni“, rekao je Živak za „Novi reporter“.

On je najavio da će uskoro biti objavljena knjiga „Srpska stratišta Sarajeva“.

Ако нисте веровали да је могуће да у српском народу после комунизма може да настане једна нестраначка и патриотска организација из народа

Ако нисте веровали да је могуће да у српском...
Биљана Стојановић 2. Februar 16:04
Ако нисте веровали да је могуће да у српском народу после комунизма може да настане једна нестраначка и патриотска организација из народа,

Ако сумњате да Срби могу да направе организацију која ће опстати 13 година у сталном напредовању а без унутрашњих сукоба и подела,

Ако нисте имали прилике да чујете шта је наш политички покрет урадио за првих годину дана постојања,

Ако немате или не знате за кога да гласате на следећим изборима,

Ако сте разочарани свим постојећим политичким странкама, како власти тако и опозиције,

Ако први пут излазите или одавно не излазите на биралишта,

Ако сте последњи пут поништили изборни листић јер на њему није било нове и различите политичке понуде,

Ако мислите да се на српској политичкој сцени ништа не може променити и сумњате да за Србију има наде,

Дођите у суботу, 11. фебруара у велику салу Дома синдиката у Београду да се уверите да је ипак могуће и да има наде.

Позивам Вас да о Покрету Двери – ЗА живот Србије чујете из прве руке, а не преко медијских и кулоарских сплеткарења оних који би најрадије да српска политичка сцена заувек остане заблокирана за било шта ново и другачије.

Нови српски политички покрет је рођен као народна потреба за новом политичком понудом после 20 година истих фаца и ништа га не може зауставити.

Дођите да чујете истину о Србији и будете део историје коју ћемо заједно стварати ЗА живот Србије.

http://www.facebook.com/events/177657882339244/

Питања и Одговори – Бранко Драгаш – 28.01.2012 – Analiza i razrešavanje privredne krize Sbije

http://www.youtube.com/watch?v=0aqpPPpweig&feature=endscreen&NR=1