Protestno pismo nemačkom ambasadoru zbog agresorske politike

Protestno pismo nemačkom ambasadoru zbog agresorske politike

Objavljeno dana 21.12.2011. u 22:09   ·   Nema Komentara

Srpski narodni pokret NAŠI saopštava javnosti da su nemačkom ambasadoru u Beogradu, Volframu Masu, uputili protestno pismo zbog agresorske politike koju ova država vodi prema Srbiji.

Akcija je pokrenuta sa ciljem skretanja pažnje domaćoj i međunarodnoj javnosti na činjenicu da Angela Merkel svojom podrškom nekadašnjim Hitlerovim saveznicima i njihovim strateškim ciljevima zapravo sprovodi kontinuitet nacističke politike Adolfa Hitlera.

Svi narodi koji su tokom Drugog svetskog rata bili na strani Hitlerovog nacizma, danas imaju države izgrađene na srpskim teritorijama pod okriljem NATO-a na istim principima sile, genocida i nepravde na kojima su proglašavali i stvarali marionetske kvazi-države pod okriljem Adolfa Hitlera.

SNP NAŠI poručuju da ovom akcijom rade ono što država izbegava i osuđuju politiku marionetskog režima Borisa Tadića koji nije reagovao na protivustavna delovanja i nedavne izjave nemačkog ambasadora Volfram Masa koji sve agresivnije zastupa neonacističke stavove i okupatorsku politiku Angele Merkel.

SNP NAŠI zahtevaju od srpskih vlasti da zbog otvorene agresorske politike liderskih članica Evropske unije na KiM, proglase stanje okupacije uz podršku i diplomatsko-vojnu zaštitu međunarodnih saveznika, a državnu politiku vrate u ustavne i zakonske okvire i usklade je sa principima međunarodnog prava i sa realnim stanjem u zemlji.

Izvor: Srpski nacionalisti

POVEZANE VESTI

Marko Jakšić: Nije ovo 1941. da Nemačka diktira uslove

Merkelova opet traži ukidanje srpskih institucija na KiM

Nemačka: Državna bezbednost finansirala neonaciste

 

NAJČITANIJE

Obamina policijska država

Ljudi: Biljojedi ili mesojedi

Prednacrt Zakona o pravima deteta pisali soroševci

Skriveni svet: Akupunktura

Pisma iz Izraela

  

Даћа за евром учињена у одсутности – 2012. године ће зона евра у њеном данашњем облику престати да постоји

Даћа за евром учињена у одсутности

27.12.2011. –

2012. године ће зона евра у њеном данашњем облику престати да постоји. То је резултат анкетирања истакнутих  европских економиста које је спровела агенција Ројтер.  Ни то није све.  То што ће у највећим економијама ЕУ,  Италији и Шпанији уследити дуги период тешке рецесије  за експерте је решено питање. Они се само бојажљиво надају да криза неће бити глобална. Тему наставља посматрач Сергеј Гук и позвани експерти члан Националног банкарског савета  Павел Медведев, шеф катедре вредносних папира  финансијске академије професор Борис Рубцов и директор  института  финансијских тржишта финансијске академије  професор Јаков Миркин.

Нема ли у овој песимистичној прогнози елемента  лукавства?  Скривеног позива  политичарима и становницима да се не опуштају,  трпе све невоље иначе ће бити још горе?

Члан Националног банкарског савета  Павел Медведев је расположен оптимистички сматрајући да општи интереси  ће на крају крајева  савладати  национални егоизм  Европљана. И ситуација ће се побољшати.

Познато је да људи  воле да праве прогнозе.  Ова прогноза се ми не  чини  веродостојном.  Јасно је да Европи неће бити лако. И сада се  улажу одређени напори. И то да их прате противречности  је такође природно: свака земља настоји да заштити своје интересе.

Професор Борис Рубцов шеф катедре вредносних папира финансијске академије сматра  упозорења  европских колега сасвим основаним.  Он сумња да би било правилно ставити све  дугове у  једну корпу.

Наравно  постоје основе за бојазан.  Сасвим је могуће да се иста та зона евра неће сачувати следеће године у данашњем облику.  Не искључујем и то да нека од слабих земаља као што например Грчка може да је напусти.  Економија ЕУ се развија доста споро. Међутим то не даје основе да се предвиди почетак нове велике депресије,  упоредиве са депресијом 30-их година прошлог века.

Идеју колективизације дугова земаља зоне евра не сматра плодном и директор  института финансијских тржишта финансијске академија професор Јаков Миркин.

Ма како су их паковали дугови свеједно постоје.   Јединствени евробондови је инструмент који може да повећа ризике.  Пошто у еврозону улазе и доста просперирајуће земље може настати ситуација када почне својеврсно финансијско инфицирање. Положај те исте Немачке  може  да се знатно погорша кад се буде нашла под јорганом јединствених евробондова.

Усвојене на недавном самиту ЕУ мере експерти сматрају кораком у правилном правцу али закаснелим и половичним.  Европски стабилизациони фонд није достигао планиране  обиме,  и изгубљено је поверење у лидере еврозоне.

Финансијска тржишта су врло осетљива.  Гледајући спори темпо остварења сопствених одлука она су повећала премије ризика Италији и Шпанији до неприхватљивог нивоа.  Сада оне плаћају за кредите више него што  добијају за  зајмове које саме дају  например Грчкој.  А  рејтиншке агенције су већ узеле на нишан највеће кредитне рејтинге  Француске па чак и Немачке.  Ако  буду пала ова последња  утврђења биће  коначно нарушена ионако крхка стабилност валутног савеза.  Последице тога неће  се одлучити да предвиди ниједан озбиљни економиста.

 

Извор: Голос России, фото: © Flickr.com/photosteve101/cc-by

Кључне речи: ЕУ, финансије, криза, евро,

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ 26. децембар 2011.

ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ СРЕДЊОЕВРОПСКЕ

26. децембар 2011.

www.eparhija-srednjoevropska.org

www.sok-aktuell.org

 

 

 

Владика Константин први пут у мисијској парохији Ерфурт

 

 

 

 

 

 

 

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) Мисијска парохија за источну немачку савезну државу Тирингију била је у суботу 24. децембра први пут домаћин свом Архијереју. Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служио је тога дана први пут Вечерње у уступљеним просторијама у Ерфурту уз саслуживање протојереја Маринка Радила из Нирнберга, јерођакона Силуана из Призрена и епархијског ђакона Александра Перковића из Хилдесхајма.

 

Галерија слика:

https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/24201103#5690154770455336930

 

 

 

 

 

 

 

Манастирска Слава у Гајнауу

 

(ГАЈЛНАУ) Скит Св. Спиридона тримитунтског Чудотворца у Гајлнауу прославио је у суботу 25. децембра своју Славу.

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин присуствовао је Бденију служеном у ноћи са 24. на 25. децембар у манастирском храму и служио Свету Архијерејску Литургију у недељу 25. децембра. Преосвећеном Владици саслуживали су схи-архимандрит Василије (Гролимунд), схи-јеромонах синђел Јустин (Рауер) из скита Гајлнау, протонамесник Симон Туркић из Франкфурта, јереји Синиша Вујасиновић из Оснабрика и Младен Јањић из Келна са ђаконом Александром Перковићем из Хилдесхајма. Након Свете Литургије пресечен је славски колач и освећено славско жито.

 

Домаћин Славе био је ове године о. Синиша Вујасиновић из Оснабрика.

 

 

 

Слави су присуствовали бројни верници из парохија у Оснабрику и Франкфурту који су у Гајлнау стигли аутобусима.

 

 

 

Галерија слика:

https://picasaweb.google.com/105816506182021601658/25201102#5690156842643611538

 

Капела посвећена Св. Спиридону, Епископу тримитунтском, учеснику Првог васељенског сабора у Никеји, основана је 1989. године. Данашњи архимандрит Василије (Гролимунд) примљен је 1992. године у клир Епархије средњоевропске. Исте године, капела Св. Спиридона пролашена је скитом Манастира Пресвете Богородице у Химелстиру. Осим архимандрита Василија, братији скита припадају и синђел Јустин (Рауер) и монах Нил (Лазаренко). Скит Св. Спиридона постао је у међувремену значајан духовни центар Православља у Европи.

 

 

 

Житије Св. Спиридона: http://www.svetigora.com/node/6488

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Информативна служба

Српске православне епархије средњоевропске

Serbische Orthodoxe Diözese für Mitteleuropa

Obere Dorfstraße 12

D-31137 Hildesheim-Himmelsthür

SOKAKTUELL@aol.com

ЧУЈТЕ СРБИ – СУДБИНОМ ЦИГАНА

ЧУЈТЕ СРБИ
СУДБИНОМ ЦИГАНА

Издаја на сваком кораку!
А народ ћути!
Краљу отимају дедовину!
А Краљ Ћути!
Органе отимају чељадету!
А влада ћути!
Храмови се урушавају!
А црква се дели!
Душман цркви!
Удара на врата!
А она прогања!
Свете мученике!
Са свог прага!
Отима се све одреда!
А народ ћути и гледа!
Отима се све!
Што човеком чини човека!
Отима се!
А народ немо гледа!
Немо гледа и ћути!
Питам се!
Да ли још има мајке!
Која би знала заплакати!
И за чедом друге мајке!
Да ли још има савести!
А да не проговори!
Да нам није можда!
И она већ отета!
Да ли уопште има!
Нешто људског!
Нешто што нам нису!
Већ отели!
Или ћутњом им дали!
Или нешто што би нам могли!
Још отети!
Како би сви!
У грло громко прозборили!
Е бре доста је!
Не може више!
Црни душманине!
Да ли је уистину!
Све ама баш све!
Од савести и добрих дела!
Пало у понор вечитог мрака!
Докле ће мо!
То све још хтети и моћи!
Појединачно у себи гушити!
Уместо слогом отпор пружити!
Докле ће мо се још надати!
Да ће нам се душман смиловати!
Уместо нас!
Нашој беди заплакати!
Ако више нема ништа
Од тога свега!
Што чини човеком човека!
Онда, неће бити више!
Ни породице ни мајке!
Нити домаћице!
Нити домаћина куће!
Нити ће моћи бити државе!
Ако нема ништа!
Од свега тога!
Па ни мајке!
Која уме!
И за туђим чедом!
Да заплаче!
Онда ту нема ни мајке!
Ни човека!
Ни државе!
А ни Бога!
Онда смо осудјени да кренемо!
Трновитим путевима циганског живота!

Аутор Душан Нонковић